Bosilegrad svoju razvojnu šansu vidi u razvoju turizma, proizvodnji zdrave hrane i manufakturnoj proizvodnji.

Mladi uglavnom napuštaju Bosilegrad posle završene srednje škole i odlaze u pravcu Sofije, Vranja, Niša, Beograda. Veliki broj mladih se odlučuje da studije započne na nekom od univerziteta u Bugarskoj, s obzirom na to da im je bliže, smeštaj je jeftiniji, pa su samim tim i troškovi manji. Opština Bosilegrad se trudi da pomogne svojim mladim sugrađanima koliko je u mogućnosti i za sada uspeva u tome.

U Bosilegradu postoji i Kancelarija za mlade, koja se svim snagama trudi da kreira takav ambijent koji će omogućiti mladim ljudima da kvalitetno provedu svoje slobodno vreme. Kroz realizaciju različitih projekata, radionica, kurseva, obuka, Kancealarija za mlade opravdava svrhu postojanja.

Pored Kancelarije za mlade, u ovoj maloj opštini u Pčinjskom okrugu na raspolaganju mladima stoji i Udruženje Optimist iz Bosilegrada. Udruženje Optimist osnovano je 2006. godine sa misijom ekonomskog osnaživanja opštine i juga Srbije, kroz podizanje kapaciteta, motivisanosti i veština ključnih aktera, a pre svega mladih i ugroženih grupa stanovništva. Tri su ključne oblasti delovanja ovog udruženja: socijalno preduzetništvo, ekologija i mladi.

Vladimir Stojanović, programski direktor  Udruženja Optimist, za Portal Mladi otkriva ključ uspeha mladih u Bosilegradskom kraju.

Odakle ideja za osnivanje organizacije ovog tipa?

– Ideja za osnivanje organizacije javila se iz potrebe jačanja veština, motivisanosti i kapaciteta svih građana Bosilegrada i juga Srbije, a pre svega mladih, a zarad ekonomsko-kulturne revitalizacije ovog dela države. Organizacija je osnovana 2006. godine.

U kojim organizacijama su radili članovi (osnivači) ovog udruženja i kakva su im iskustva?

– Članovi borda direktora, kao i upravnog odbora Udruženja Optimist, imaju značajnog iskustva u radu u organizacijama civilnog društva, pre svega Centru za slobodne izbore i demokratiju (CeSID), Centru za razvoj građanskog društva – PROTECTA (iz Niša), ABC Centru za mir, sigurnost  i toleranciju iz Vranja.

Kako je organizacija prihvaćena u Bosilegradu i da li ima dovoljno mladih aktivista?

– Zadovoljni smo načinom na koji je organizacija prihvaćena, pre svega među mlađom populacijom. U okviru samog udruženja deluje omladinska, neformalna grupa „Mladi optimisti“, koja broji tridesetak članova volontera i koja je do sada samostalno implementirala 5 akcija, koje se pre svega odnose na zaštitu životne sredine.

Kako mladi u Bosilegradu gledaju na volonterizam i aktivizam?

– Naše iskustvo govori da su mladi Bosilegrada svesni značaja omladinskog aktivizma, kao prilike činjenja opšteg dobra, ali i prilike za razvijanje sopstvenih veština, znanja i kapaciteta. Oblast za koju su mladi, po našem mišljenju (ali i prema istraživanju koje smo sproveli 2012. godine na uzorku od 100% učenika bosilegraske gimnazije i starijih razreda OŠ “Georgi Dimitrov”), ubedljivo najviše zainteresovani jeste ekologija i zaštita životne sredine.

Kakvu saradnju imate sa opštinom Bosilegrad?

– Saradnju sa opštinom Bosilegrad ocenjujemo kao korektnu sa prostorom za napredak. Do sada smo u partnerskom odnosu realizovali nekoliko projekata, a javno preduzeće “Direkcija za građevinsko zemljište i puteve“ stalni je partner udruženju u Programu socijalnog preduzetništva.

Da li sarađujete sa organizacijama iz Bugarske ?

– Za sada nismo realizovali partnerske projekte sa bugarskim organizacijama, kontakti koji postoje tiču se razmene iskustava i dobre prakse.

Vaše ključne oblasti delovanja su: socijalno preduzetnistvo, ekologija i mladi. Zanima me kakav je Vaš stav o razvijanju preduzetničkog duha kod mladih. Kako podstaći preduzetnički duh kod njih?

– Omladinsko preduzetništvo je na marginama društveno-ekonomskih dešavanja u opštini Bosilegrad i govoto da i ne postoji jer, sa druge strane, ne postoje ni dovoljno kvalitetno podsticajni programi za razvoj omladinskog preduzetništva. Predzetnički duh se razvija obukom, podizanjem svesti i onim što je najvažnije – kreiranjem pozitivnog okruženja za razvoj istog (tu pre svega mislimo na razvijanje programa za finansiranje i podršku preduzetništvu). Udruženje Optimist će od 2016. godine, a u saradnji sa domaćim fondacijama, finansirati omladinsko preduzetništvo u zelenoj ekonomiji.

Šta mislite o seoskom turizmu ? Da li postoje šanse da se seoski turizam razvije u bosliegradskom kraju, s obzirom na to da je priroda očuvana i nezagađena. Proizvodnja organske hrane?

– Seoski turizam je jedna od ključnih oblasti zelene ekonomije i potpuno shvatamo značaj ovog pitanja. Takođe se slažemo da Bosilegrad pruža fantastične uslove za razvoj seoskog turizma i zelene ekonomije uopšte. Međutim, problem je nedostatak investicija, projekata i lokalnih i nacionalnih strategija razvoja ruralnih područja. Što se tiče proizvodnje organske hrane, takođe se slažemo da je bosilegradski atar idealno mesto za ovu granu poljoprivredne proizvodnje. Problem je, međutim, u nedovoljnoj informisanosti proizvođača, nedostatku tržišta za prodaju proizvoda (čija je cena 2-3 puta veća od proizvoda tradicionalne i indistrijske proizvodnje) i nedostatak državnih podsticaja za organsku proizvodnju.

Koji su ključni problemi mladih u Srbiji i kako ih rešiti ?

– Nezaposlenost je svakako problem mladih broj 1 u Srbiji, i to nije problem koji je lako rešiv. Amortizaciju problema, po našem mišljenju, upravo treba tražiti u podsticaju omladinskog preduzetništva, ali i u promeni svesti kod mladih, koji bi, prema istraživanjima, najradije radili u “državnim službama“ (za šta, takođe, i

mamo razumevanja). Takođe, država mora da uloži napore da revitalizuje privredu, smanji preskupi državni aparat koji guši privatne inicijative visokim nametima, kako bi se otvarala radna mesta za mlade u privredi. Ono što je takođe veoma važno jeste i donošenje nove strategije obrazovanja, jer Srbija školuje preveliki broj studenata za radna mesta kojih jednostavno u ovom trenutku nema. Dakle, podsticati školovanje za deficitarna radna mesta, a smanjiti broj studenata (ili čak zamrznuti smerove i fakultete) koji se spremaju za ona radna mesta koja su višak u Srbiji (primer Nemačke).

Da li država dovoljno brine o mladima, ili su mladi na margini društva ?

– Smatramo da država ne brine dovoljno o mladima, a sa druge strane treba uzeti u obzir i kapacitete i mogućnosti države za poboljšanje odnosa prema mladima. Ipak, veliki propust država je učinila prilikom donošenja nove Nacionalne strategije za mlade koju je donela – praktično ne pitajući mlade. Smatramo to – neodgovornim.

Poruka mladim ljudima za kraj.

– Zgrabite život, razvijajte svoje formalno i neformalno obrazovanje i branite svoje pravo da utičete na društvena dešavanja u svom okruženju.

The post Razvojne šanse mladih u Bosilegradu appeared first on Portal Mladi.

Discipline

Koplje je prvobitno korišćeno u lovu i ratovanju, a postalo je olimpijski atletski rekvizit još 708. godine pre nove ere, kada je uvršteno u olimpijski program pentatlona (petoboja). Koplje je bilo napravljeno od maslinovog drveta i bacano u dve discipline:

1. Bacanje u dalj

2. Bacanje u metu

Mnogi crteži na grčkim vazama govore da Grci nisu bacali samo ratnička koplja, već i ona lakša i kraća, prilagođena takmičarskim prilikama. O tehnici bacanja, teško je donositi zaključke, ali se po crtežima može zaključiti da su osnovna kretanja bila slična današnjim. Verovatno su Grci bacali koplje sa uzdignutog mesta, kao i disk.

Rezultate koje su postizali (oko 50 metara) nemoguće je upoređivati sa današnjim, jer se ne može utvrditi ni tačna dužina, ni težina njihovih kopalja. Osim toga, Grci su upotrebljavali specifične petlje, omče, pomoću kojih su i teža koplja bacali na veće daljine.

Olimpiske igre

Na obnovljenim Letnjim olimpijskim igrama, bacanje koplja je kao takmičarska disciplina uvedena na jubilarnim Olimpijskim međuigrama 1906. godine u Atini, a u zvanični program na Olimpijskim igrama 1908. godine u Londonu

Koplje se baca s određenog zaletišta dugog 33,50 do 36,50 metara. Bacanje se izvodi iza drvenog ili metalnog polukruga poluprečnika 8 metara. Segment je belo obojen u nivou zemljišta, širom 7 cm.

Koplje se mora držati za hvatište. Ako koplje ne dotakne zemlju najpre prednjim vrhom, hitac se ne priznaje. Takmičar ne sme ni jednim delom tela dodirnuti polukrug za izbačaj ili paralelne linije koje obeležavaju zaletište pre nego što koplje padne na tlo. Od momenta u kojem se počinje spremati za bacanje do momenta izbačaja koplja, bacač se ne sme potpuno okrenuti leđima polukrugu za izbačaj.

Koplje mora biti izbačeno iznad ramena ili iznad gornjeg dela ruke kojom se baca, a ne sme biti izbačeno bilo kakvim rotacionim pokretom.

Svaki takmičar ima pravo na tri pokušaja, osmorica (na manjim takmičenjima šestorica) imaju pravo na još tri pokušaja. Nijedan takmičar nema pravo na dodatne pokušaje, ako u prva tri pokušaja nema barem jedan uspeli pokušaj.

Težina koplja za muškarce je 800 grama, a dužina varira od 260 cm do 270 cm, dok dužina koplja za žene iznosi od 220 cm do 230 cm, a težina je 600 grama.

Kada je 1984. Uve Hon u Berlinu šokirao javnost hicem preko 100 metara ( 104,80 m), iz bezbednosnih razloga zvaničnici su odlučili da se težite koplja pomeri napred (prema vrhu), što je omogućilo da koplje uvek pada na vrh i smanji tadašnje velike dužina oko 10%. Novi propis stupio je na snagu u 1986. u muškoj, a 1999. u ženskoj konkurenciji.

Rekord – Jan Železni

Prvi svetski rekord u bacanju koplja u atletici, IAAF (International Association of Athletics Federations – Međunarodna atletska federacija) je priznala 1912. godine. Rekorder je bio Šveđanin Erik Leming (60,64).

Trenutni rekord kod muškaraca je 98,48 metara, a postigao ga je Jan Železni iz Češke Republike u Jeni 25. maja 1996.

Kod žena rekord drži Barbora Špotakova takođe iz Češke Republike sa 72,28 metra, a postignut je u Štutgartu, 13. septembra 2008.godine.

The post Bacanje koplja – Olimpijska disciplina appeared first on Portal Mladi.

U ovom tekstu ćemo pod pojmom streličarstvo podrazumevati samo sportsko streličarstvo (postoji i lovno streličarstvo).

Streličarstvo se prvi put pojavljuje na drugim Olimpijskim igrama 1900. godine u Parizu. Bilo je još na Olimpijskim igrama 1904., 1908. i 1920. godine a onda je skinuto sa programa zbog nejedinstvenih pravila. Svaki organizator OI postavio je neku svoju streličarsku disciplinu pa se rezultati nisu mogli upoređivati, niti voditi olimpijski rekordi. Streličarstvo je ponovo uvršteno na program OI 1972. godine u Minhenu.

Danas postoji nekoliko međunarodnih streličarskih organizacija, ali temelji moderne streličarske organizacije postavljeni su 1931. godine osnivanjem Međunarodne streličarske federacije FITA (Federation Internationale de Tir a l’Arc). Kasnije je naziv promenjen u WA što znači World Archery Federation.

Tada su utvrđena su nova jedinstvena pravila i discipline koje se gađaju u celom svetu, a takođe se i rezultati mogu upoređivati i voditi svetski rekordi. U WA tj. FITA se do sada učlanio 121 nacionalni streličarski savez. Jugoslavija je postala član FITA-e 1965. godine.

Streličarstvo je sport kojim se mogu baviti i muškarci i žene bilo kog doba starosti. To je pre svega individualni sport, koji zahteva smirenost i koncentraciju. Streličarstvo omogućava boravak i kretanje u prirodi, a u zimskom periodu se odvija u dvorani, tako da se aktivnosti odvijaju tokom cele godine.

Za streličarstvo se slobodno može reći da je porodični sport, kako u rekreativnom tako i u takmičarskom pogledu. U isto vreme i na istom takmičenju mogu gađati roditelji i deca, svako u svojoj kategoriji i u svom stilu. Cela porodica se može zajedno rekreirati i zabavljati na treningu ili takmičenju.

U Evropi i svetu, streličarstvo iz dana u dan stiče sve više poklonika. U Americi, na primer, ima preko 2 miliona registrovanih strelaca, a lovaca lukom i strelom i više.

Oprema je danas veoma kvalitetna i trajna, što znači da se može koristiti deset i više godina, ako se održava i koristi pravilno. Izbor opreme i cena zavisi od streličarske discipline kojom se želimo baviti, da li samo za rekreaciju ili takmičenje ili za obe aktivnosti. Izbor opreme zavisi od fizičke spremnosti i drugih osobina svakog pojedinca. Iz ovih i drugih razloga se preporučuje svakom ko se odluči baviti streličarstvom da se javi u neki od streličarskih klubova gde može dobiti potrebne informacije. I tek onda se može početi sa nabavkom opreme. Danas se u streličarstvu uglavnom koriste dve vrste luka: rekarv (recurve) ili refleksni luk i kompaund (compound) ili složeni luk.

Vodič kroz streličarstvo

Streličarstvo je sport u kome učesnici koriste luk da bi ispaljivali strele u metu koja ima 10 koncentričnih krugova. Rezultat svake strele zavisi gde ona pogodi metu. Najveći rezultat, desetka, se postiže pogađanjem mete u središnji krug ili centar. Rezultati se smanjuju sa svakim krugom prema spolja, od devet do jedan za poslednji krug na meti. Promašaj mete se računa nula za tu strelu. Za gađanje kompaund lukom u zatvorenom, desetka se računa samo kad strela pogodi unutrašnji prsten desetke.

Na kraju svakog ispucavanja strela sabiraju se rezultati. Broj pogodaka (onih koji nisu nula), desetke i Xs (pogoci u unutrašnji prsten desetke) se takođe beleže zbog odlučivanja pri nerešenom rezultatu.

Gađanje na otvorenom (Outdoor)

Najčešće discipline u gađanju na otvorenom su FITA i Olimpik.

FITA disciplina se sastoji od gađanja sa 36 strela sa svake od četiri daljine (90, 70, 50 i 30 metara za muškarce i 70, 60, 50 i 30 metara za žene) što čini ukupno 144 strele. Rezultati se sabiraju da bi se dobio poredak. Strele se uglavnom ispaljuju u grupama od šest, za određeni vremenski period.

Olimpik disciplina je na eliminacije, čovek na čoveka stil takmičenja, sve sa 70 metara. Nazvan je tako jer se koristi na Olimpijskim igrama. Pobednik svakog duela napreduje sve dok se ne dobije osvajač zlatne medalje. Svaki duel je sa 18 strela, izuzev četvrtfinala, polufinala i finala u kojima su dueli sa 12 strela.

Za gađanje na otvorenom se koriste mete od 122cm prečnika.

Gađanje u zatvorenom (Indoor)

Turniri u zatvorenom se održavaju za rekarv i kompaund lukove. Gađanje sa rekarv lukom se najčešće odvija sa dve daljine 25m i 18m. Sa daljine od 25m strelac ispaljuje 60 strela u metu prečnika 60cm, a sa daljine od 18m ispaljuje 60 strela u metu prečnika 40cm.

Za kompaund lukove je nešto drugačije. Takozvana kombinovana indoor runda podrazumeva ispaljivanje 60 strela sa daljine od 25m u metu prečnika 40cm, i dupla kompaund indoor runda sadrži dve povezane kombinovane indoor runde.

Pored gore navedenih gađanja u mete, u streličarstvu postoje još i sledeće discipline:

Fild (Field)

Gađanje u mete koje su postavljene po različitom terenu.

Flajt (Flight)

Cilj je postizanje što veće daljine. Koriste se sve vrste lukova i strela. Svetski rekord je 1871m.

Klot (Clout)

Gađanje u metu prečnika 15m koja se nalazi na tlu, sa pet koncentričnih krugova. Srednji krug vredi pet poena, svaki sledeći prema spolja se smanjuje za jedan poen. Gađa se sa daljine od 165m za muškarce i 125m za žene. Za kompaund luk daljine su 185m i 165m.

Samostrel (Crossbow)

Takmičenja su gađanje u metu (unutra i napolju) i klot. Mete su prečnika 60cm sa 10 višebojnih prstenova za gađanje na otvorenom i 40cm za gađanje u zatvorenom.

Ski-Streličarstvo (Ski-Ark)

Relativno nova disciplina. Streličarstvo kombinovano sa skijaškim trčanjem, slično je olimpijskom bijatlonu.

Arkatlon

Pucanje u metu kombinovano sa trčanjem. Distance su 5 i 12 km, sa tri mesta za gađanje.

3D Streličarstvo

Gađa se u replike divljih životinja u prirodnoj veličini. Uglavnom se koriste kompaund lukovi. Puca se 40 strela u 40 različitih meta.

Oprema

Štitnik za ruke je od ojačane kože ili plastike i nosi se na unutrašnjoj strani ruke koja drži luk. Nosi se da bi zaštitio ruku sa lukom od tetive posle odpuštanja.

Pločice za prste (Tabs) se koriste da zaštite prste od tetive pri odpuštanju i takođe da obezbede glatku površinu po kojoj će tetiva skliznuti. Većina pločica za prste su napravljene od kože a neke imaju i više slojeva materijala za dodatnu zaštitu. Veličina pločica za prste ne bi trebalo da bude duža od vrhova prstiju.

Štitnik za grudi služi da bi se zaštitile grudi kod žena streličara od povreda. Takođe se koristi kako široka odeća ne bi smetala kod odpuštanja tetive, naročito zimske i odeće za kišu. Štitnik za grudi je napravljen od mrežastog najlona ili plastike koji se pričvršćuje oko grudi elastičnim trakama.

Pomoć za odpuštanje je mehanički okidač koji se drži u ruci i koristi se umesto pločica za prste.  Može biti korišćen samo uz kompaund luk u skladu sa pravilima.

Držač luka je podesiva kožna traka prikačena za luk. Ona treba da komotno paše oko šake. Svrha držača luka je da strelcu omogući opuštanje prstiju šake kojom drži luk tako da mu luk ne ispadne iz šake posle odpuštanja. Osim ovog držača luka, koristi se još i zglobni i na prstima.

Markeri za stopala se  postavljaju  u  zemlju  da  bi  obeležili položaj prednjeg dela svakog stopala na liniji gađanja. Pomažu strelcu da održi ustaljen stav.

The post Streličarstvo – Veština koja jača mentalne sposobnosti appeared first on Portal Mladi.

Da li je kofein zaista ,,glavni krivac” za loše zdravlje ili mu je ta uloga nepravedno dodeljena, otkrivamo u tekstu koji sledi.

1. Kofein je jak diuretik.

Da, glavni sastojak kafe ima diuretičko dejstvo, ali isti takav efekat izazivaju i čaj i gazirani napici. Pre ćete dehidrirati ako pijete gazirane napitke nego kafu, pokazuju rezultati najnovije studije rađene u Americi.

2. Kafa bez kofeina je zdravija.

Naučnici sa Univerziteta u Floridi utvrdili su da kafa bez kofeina ne znači da ste lišili telo ovog sastojka. ,,Ako popijete pet do deset šoljica kafe bez kofeina u toku dana, to je isto kao da ste popili šoljicu ili dve sa kofeinom”, tvrdi koautor studije dr Burs Goldberg.

3. Kofein može da vas otrezni.

Još jedan mit! Naučnici su testirali efekte kofeina na miševima kojima su prethodno dali da popiju veću količinu alkohola. Rezultat: miševi koji su popili kafu sa kofeinom bili su trezniji, ali su se teže kretali po lavirintu od miševa koji su bili trezni.

,,Kafa sa kofeinom vas neće otrezniti. Konzumiranje alkohola i kafe može da dovede do katastrofalnih rezultata”, upozorava koautor studije dr Tomas Guld.

4. Kofein je loš za zdravlje.

Veća doza kofeina svakako nije dobra, ali u manjim dozama, kafa sa kofeinom je korisna za zdravlje. Kofein, pokazuju rezultati studije, smanjuje rizik od Parkinsonove i Alchajmerove bolesti.

5. Ako pijete puno kafe, smršaćete.

Ne, nećete! Ovo je još jedan mit o kofeinu koji je potpuno nezasluženo proglašen ,,tajnim oružjem” protiv viška kilograma.

,,Nekoliko šoljica kafe nisu odgovor na epidemiju gojaznosti, niti će vam pomoći da smršate, posebno ne ako kafu pijete sa mlekom i šećerom”, upozorava dr Katarina Zeratski sa Klinike Mejo.

6. Kafa smanjuje umor.

Prva jutarnja kafa zaista deluje pozitivno na vas, odnosno, tako vam se čini. Umorni ste, posegnete za šoljicom i zakuvate prvu jutarnju, pa se automatski osećate bolje. Da, istina je, ali to je samo prividno. Kafa vam neće smanjiti umor – samo će ga prikriti. Posle prve šoljice, sledi i druga, koja će imati isti efekat.

7. Povećava radnu sposobnost.

Opet privid. Kao što prikriva umor, kafa na isti način ,,zavodi” kada je reč o radnoj sposobnosti, odnosno efikasnosti na poslu. Nemojte misliti da će vas jedna šoljica kafe učiniti bržim, efikasnijim… Čak suprotno!

8. Kafa povećava koncentraciju.

Koliko puta ste sebe uhvatili kako vas obuzima jaka želja čim osetite miris tople kafe koji se širi prostorijom u kojoj se nalazite? Šta je prvo što uradite? Naravno, posežete za vašom omiljenom šoljicom koja vas svakog jutra verno čeka na radnom stolu. Zatim, kuvate kafu, kako biste mogli da funkcionišete.

One osobe koje veruju u ovo su zavisnici od kafe. Kao što je osobi koja pije viski, potreban gutljaj istog da bi smirila živce, tako je i onima koji se ,,dave” u kafi, potreban gutljaj ovog napitka kako bi se osećali bolje i smirenije.

A to je čista autosugestija!

9. Kafa ne izaziva depresiju.

Daleko od istine! Svi ljubitelji kafe znaju da to nije istina, i da ovaj napitak piju upravo da bi potisnuli depresiju. Jer, šta se dešava ako ne popijete jutarnju kafu? Glavobolja, mučnina, nervoza, neraspoloženje, iscrpljenost… Sigurni smo da se prepoznajete.

10. Kafa je izvor energije.

Ne verujte u ono što vam serviraju na reklamama koje šalju jednu istu poruku. Ako kupite baš TU kafu, i popijete je ujutro, vaša energija će naglo skočiti, a vi ćete biti orni za početak dana koji je ispunjen radnim obavezama, koje opet obavljate uz tu istu kafu. Velika varka. Ako je čovek umoran i bez energije, mora da odmara. Vrlo jednostavno.

11. Kafa ubrzava ritam srca.

Kako da ne?! Zar niste pomislili da nam srce ubrzano kuca zato što organizam što pre želi da se reši otrova koji smo upravo uneli? Istina je da takav otrov ne može imati blagotvorno dejstvo na vaš organizam. Još jedna istina je da kafa povećava prokrvljenost, koja, s druge strane, uzrokuje stezanje arterija i njihovo zakrčenje.

The post Zašto je kafa štetna? appeared first on Portal Mladi.

Sportska gimnastika

Moderna gimnastika je nastala krajem 19. veka. Pojam sportska gimnastika je takođe nastao početkom 19. veka kako bi se odvojio stil vežbanja koji je podrazumevao slobodne pokrete od tehnika korišćenih u vojnim vežbama.

Na svom početku, mnogi gimnastičari su imali dobru osnovu u baletu, a svoj vrhunac su dostizali oko 20 godine života. Veliki uspeh i ,,perfect ten“ Nađe Komaneči na Olimpijskim igrama u Montrealu 1976. godine, kada je imala 14 godina, najavio je eru mladih šampionki, treniranih za gimnastičarke od najranijeg detinjstva.Kasnije je, kako bi se sprečilo pomeranje te granice u još mlađe kategorije, uvedeno pravilo da takmičari na Olimpijskim igrama ne mogu biti mlađi od 16 godina.

Gimnastika i Olimpijske igre

Sportska gimnastika je jedan od najstarijih olimpijskih sportova i prvi put se pominje još na drevnim Olimpijskim igrama kada su se učesnici takmičili u različitim disciplinama, kao što su rvanje, preskakanje bikova i sl.

Zapravo, termin gimnastika nastao je od stare grčke reči ,,gumnos“ što u bukvalnom prevodu znači ,,go“. Iz tih razloga, ženama je bilo zabranjeno da učestvuju na drevnim Olimpijskim igrama, ne samo kao takmičarke već i kao gledateljke.

Prva gimnastička takmičenja su organizovana u školama i atletskim klubovima širom Evrope tokom 19. veka, pa ni prve Olimpijske igre modernog doba nisu prošle bez nastupa gimnastičara.

Između 1896. i 1924. godine je razvijeno ono što danas znamo kao sportsku gimnastiku, a među disciplinama koje su vremenom odbačene  bilo je i dizanje stena i plivanje.

Temelji današnjeg programa

Temelji današnjeg programa sportske gimnastike na Igrama su postavljeni 1924. godine u Parizu kada su organizovana prva takmičenja u individualnoj i ekipnoj muškoj konkurenciji. Od 1928. godine u Amsterdamu, i žene nastupaju u sportskoj gimnastici na Olimpijskim igrama, ali je tek 1960. godine u Rimu program utvrđen na današnjih šest disciplina.

Ovim sportom su od 1952. godine dominirali sportisti iz bivšeg Sovjetskog saveza, sve do 2008. u Pekingu kada su se kineski sportisti najviše puta popeli na pobedničko postolje.

1881. godine je osnovana Međunarodna gimnastička federacija, a u početku je uključivala samo nekoliko evropskih zemalja članica. Sportska gimnastika je olimpijski sport od samih početaka modernog olimpizma 1896. godine, iako je ženama dopušteno takmičenje u sportskoj gimnastici na Olimpijskim igrama tek 1928. godine.

GIMNASTIKA je kombinacija veština i sposobnosti kao što su:

• Koordinacija
• Spretnost
• Gipkost
• Snaga
• Brzina

Pod samim pojmom gimnastika može se podrazumevati veština izvođenja kretanja na određeni način i sa jasno definisanim ciljem.

Međutim, gimnastika kao sport, predstavlja takmičenje na spravama u muškoj i ženskoj, bilo ekipnoj ili pojedinačnoj, konkurenciji.

Gimnastika discipline

Prema sada važećim pravilima, na velikim takmičenjima se sportisti takmiče u četiri dela programa:

• Ekipno predtakmičenje
• Ekipno finale
• Finale višeboja
• Finale po spravama

U ekipnom predtakmičenju vežbači nastupaju na svih četiri (žene), odnosno šest (muškarci) sprava. Na osnovu rezultata, ekipe se plasiraju u ekipno finale, a pojedinci u finale višeboja odnosno finale po spravama. Bodovi iz predtakmičenja se ne prenose u finale, što znači da oni koju su se plasirali u finala u finalnim takmičenjima počinju takmičenje iznova, bez prenesenih bodova iz predtakmičenja.

U ekipnom finalu osam najboljih ekipa iz predtakmičenja se takmiče za konačni plasman. U finalu višeboja se sastaje osam najboljih gimnastičara i gimnastičarki po ukupnim bodovima sa svih sprava. U finalu po spravama za svaku spravu se plasira osam najboljih na toj spravi iz predtakmičenja.

Ženske discipline

Preskok

U ovoj disciplini gimnastičarka se nakon zaleta, odrazi od odskočne daske prema konju za preskok, u preletu prebacuje na drugu stranu uz doskok na strunjaču. Konj za preskok je na visini od 125 cm od strunjače. Obično se u toku takmičenja izvode dva različita skoka, a zavisno od takmičenja ukupna ocena se dobija ili zbirom, ili srednjom ocenom, ili se računa bolji od dva izvedena skoka.

Dvovisinski razboj

Gimnastičarka izvodi pokrete krećući se između dve prečke različite visine. Viša prečka je na visini od 225 cm, a niža na 145 cm od strunjače. Razmak prečki je između 130 do 180 cm, a daljina 240 cm. U vežbi se koriste zamasi, veleokreti, prelazi s prečke na prečku, i drugi pokreti.

Greda

Gimnastičarka izvodi koreografiju na gredi dugoj 5 metara i širokoj samo 10 cm, koja se nalazi na visini 125 cm od tla. Prilikom izvođenja vežbe vežbačica koristi celu dužinu grede, pazeći pri tome na ravnotežu, gracioznost i težinu elemenata u vežbi. Osnovna karakteristika vežbe na gredi je da zahteva fantastičan osećaj za ravnotežu uz oslonac na vrlo maloj površini grede.

Parter

Vežba na tlu ili parteru se izvodi na kvadratnoj površini od 12 x 12 metara. Vežbačica vežba uz muziku, kombinujući pri tome teške akrobatske elemente uz elemente plesa.

Muške discipline

Parter

Slično kao i kod žena, vežba na tlu ili parteru se kod muškaraca takođe izvodi na kvadratnoj površini od 12 x 12 metara. Razlika je da muškarci ne vežbaju uz muziku, te su muške vežbe stoga bez posebnih plesnih elemenata, a sadrže više akrobatike i elemenata snage.

Konj sa hvataljkama

Gimnastičar izvodi vežbu oslanjajući se isključivo rukama na spravi pod nazivom konj sa hvataljkama. Konj je visok 115 cm, dug 160, a širok 35 cm. Hvataljke su visoke 12 cm, a razmak među njima može biti od 40 do 45 cm. S obzirom da je gimnastičar sve vreme trajanja vežbe svom težinom oslonjen isključivo na ruke, ova se sprava smatra najzahtevnijom jer traži, između ostalog, posebno veliku snagu ramena i ruku.

Krugovi ( karike )

Krugovi su sprava koji su postavljeni na visini od 250 cm, a vise sa prečke koja je na visini od 550 cm. Krugovi su međusobno razmaknuti 50 cm, a obim svakog kruga je 18 cm. Vežba se izvodi okretima, u visu, a kraj vežbe uključuje najčešće akrobatski skok.

Preskok

U ovoj disciplini gimnastičar se nakon zaleta odrazi od odskočne daske prema konju za preskok, u preletu prebacuje na drugu stranu uz doskok na strunjaču. Konj za preskok kod muškaraca je na visini od 120 cm. Obično se u toku takmičenja izvode dva različita skoka, a zavisno od takmičenja ukupna ocena se dobija ili zbirom, ili srednjom ocenom, ili se računa bolji od dva izvedena skoka.

Jednako kao i kod ženskog preskoka, 2001. godine je tradicionalni gimnastički konj za preskok zamenjen dužom i stabilnijom spravom koja olakšava preskok.

Razboj

Paralelni razboj je sprava koja se sastoji od dve paralelne pritke na visini 175 cm. Dužina pritki je 350 cm, a razmak izmežu njih se kreće između 42 i 52 cm. Gimnastičar kombinuje različite elemente kao što su stoj na rukama, salto i okreti iznad pritke, pri kraju vežbe izvodi i akrobatski saskok.

Vratilo

Vratilo se sastoji od jedne prečke na visini od 255 cm iznad strunjače. Gimnastičar izvodi elemente kao što su veleokreti, salto i okreti iznad pritke, a pri kraju vežbe izvodi akrobatski skok.

The post Sportska gimnastika – discipline i pravila appeared first on Portal Mladi.

Šta je adrenalin?

Adrenalin je hormon koji se luči kao odgovor našeg tela na bilo koji vid stresa. Stresne situacije ili stresni događaji remete unutrašnju ravnotežu organizma, ali se određenim mehanizmima kompenzacije (najvažniji je lučenje adrenalina), ravnoteža ponovo uspostavlja.

Pojačanom sekrecijom adrenalina nastaju promene u organizmu kao što su veliko ubrzanje rada srca, sužavanje krvnih sudova, povećanje pritiska krvi na krvne sudove, napetost čitavog organizma i niz drugih važnih promena, koje pomažu u borbi protiv stresa.

Kako adrenalin deluje?

Mehanizam dejstva adrenalina u našem telu razvio se evolucijom, i to u cilju zaštite organizma od opasnosti koje mogu ugroziti život. Adrenalin se luči iz nadbubrežne žlezde i zajedno sa hormonom kortizolom pokreće niz reakcija organizma karakterističnih za stres, zato se i nazivaju stresni hormoni.

Adrenalin sekretovan iz žlezda, putem krvi dospeva do gotovo svih organa gde se vezuje za receptore i ostvaruje svoju funkciju. U stresnim situacijama, adrenalin deluje na jetru izazivajući povećano oslobađanje glukoze u krv, jer ona povećava energetsku spremnost našeg organizma, što je u stresnim situacijama veoma bitno.
Drugi naziv za adrenalin je epinefrin, ali i jedan i drugi naziv u osnovi znače isto i ukazuju na poreklo i položaj ovog hormona na bubregu.

Višak adrenalina – zavisnost

Adrenalinski zavisnici su osobe zavisne od ekstremnih sportova. To su većinom hiperaktivni ljudi koji neće sesti u fotelju, sem kada padnu od umora. Oni su stalno u pokretu, stalno u potrazi za novim i većim uzbuđenjima koja će aktivirati potrebnu dozu adrenalina u organizmu.

U skladu sa samim nazivom, osobe zavisne od adrenalina gotovo da ne mogu živeti normalnim životom, jer njihov organizam zahteva veću i češću dozu adrenalina da bi funkcionisao normalno.

Adrenalinske zavisnike odlikuje bavljenje takozvanim ekstremnim sportovima, koji bi za običnog čoveka predstavljali igranje životom. U ovu grupu sportova spadaju paraglajding, parkur, skakanje sa opasnih litica (cliff diving), penjanje uz visoke i strme stene, padobranstvo, rafting i još mnogo toga.

Nedovoljna proizvodnja adrenalina

Dugotrajan i relativno čest stres, tj. izlaganje stresogenim situacijama, može izazvati opterećenje nadbubrežnih (adrenalnih) žlezda. Ovakvo stanje žlezda rezultira smanjenim lučenjem adrenalina, koje se karakteriše kao insuficijencija (smanjena funkcija) nadbubrežnih žlezda.

Simptomi adrenalne insuficijencije su:

• često umaranje
• vrtoglavica pri naglom ustajanju
• niska tolerancija na stres
• problemi sa koncentracijom i pamćenjem
• nesanica
• hipoglikemija
• česte prehlade i bolesti disajnih puteva

Kako smanjiti adrenalin?

Da bismo uspostavili normalno lučenje adrenalina, tj. normalnu funkciju nadbubrežnih žlezda, moramo preduzeti sledeće korake :

• eliminisati što više opterećujućih faktora
• ostaviti svakodnevno vremena za odmor na način koji najviše volimo
• upražnjavati neku od tehnika relaksacije
• spavati minimum osam sati
• iz upotrebe izbaciti nikotin, kofein i alkohol
• uz redovan trening, obezbediti redovne i zdrave obroke

Izvor :  www.sanportal.info

The post Šta se dešava kad ,,proradi“ adrenalin? appeared first on Portal Mladi.

O ovoj temi smo razgovarali  sa Milicom Marković, studentkinjom generacije na Ekonomskm Fakultetu u Nišu. Milica je zavrsila Ekonomski fakultet u Nišu sa prosečnom ocenom deset i trenutno je student na master studijama. Intervju koji smo sa njom obavili prenosimo vam u celosti.

Odakle ljubav prema ekonomiji?

 Ljubav, to je prava reč. Još u 6. razredu sam znala da je ekonomija ono čime želim da se bavim. Kada sam prvi put ugledala zgradu Ekonomskog fakulteta u Nišu, rekla sam: „Ovde ću jednog dana studirati.“ Oduvek sam zamišljala sebe na čelu neke velike kompanije i znala sam da ekonomijom mogu to da ostvarim. Još pre studija, zanimali su me ekonomski predmeti, matematika, statistika i slično. Ekonomija, posebno finansije, veoma su kompleksna, ali i veoma kreativna i zanimljiva oblast, iako oni koji se time ne bave shvataju to olako. Ekonomija je krvotok svakog privrednog sistema. Da biste bili dobar ekonomista morate biti kreativni, teorijski dobro potkovani i svestrani.

Kako se postaje student generacije?

 Priznajem, nije lako. Potrebno je mnogo odricanja i truda. Dovoljno je reći rad, red i disciplina. Iskreno, ranije mi je bilo neverovatno da neko ima sve desetke. Bila sam đak generacije u gimnaziji, ali nisam sanjala da ću biti najbolji student. Kada sam na svečanoj akademiji povodom dana fakulteta, na kojoj su prisustvovali svi dekani niških fakulteta, rektor, gosti iz zemlje i inostranstva, čula svoje ime, bila sam veoma ponosna na sebe. Osećaj je izvanredan.

 Koji predmeti su ti bili najzanimljiviji i zašto?

Uglavnom svi predmeti koji studenti ne vole i gledaju da izbegnu. Recimo, matematika, računovodstvo, međunarodni ekonomski odnosi, mikro i marko eknomija, poslovne finansije itd. Tu ima dosta matematike, zadataka, što za mene predstavlja opuštanje.

Učestvuješ u izradi studentskog časopisa Ekonomist. Reci nam nešto više o tom časopisu.

 Od nedavno sam urednik intervjua, što znači kolege smo. To je časopis studenata ekonomije, putem kojeg se studenti mogu upoznati sa svim dešavanjima na fakultetu, o radu studentskog parlamenta, čiji sam ja član, ali i pročitati zanimljivosti iz sveta ekonomije, mode, tu su i saveti za mlade i šaljivi tekstovi.

 Upisala si master studije. Da li razmišljaš o doktorskim studijama, s obzirom na to da si do sada postigla veliki uspeh?

 Planiram doktorske studije, to je jedan od mojih ciljeva.

Budući da je relaksacija jako bitan segment učenja, kako provodiš svoje slobodno vreme?

Slobodno vreme provodim sa porodicom i prijateljima. Obožavam izlaske, a vikend ne mogu da zamislim bez dobre kafane.

Naša zemlja se suočava sa „odlivom mozgova“. Razlog je vrlo jasan. Interesuje me tvoj stav o tom pitanju.

Nažalost, to je sve veća pojava. Volim svoju zemlju i najradije bih ostala ovde, jer mi je ovde porodica, ovde su mi prijatelji. Planiram da odem na usavršavanje i stručnu praksu u nekoj zemlji sa razvijenim privrednim sistemom. Internacionalno iskustvo je dragoceno.

Gde poslovno vidiš sebe za deset godina?

Uvek sam imala glavni cilj i alternativu. Volela bih da budem profesor na fakultetu, to je moj san. Želim da se stalno usavršavam i učim, da ono što znam prenesem budućim generacijama. Mada, volela bih da se ne bavim ekonomijom samo teorijski, budući da sam sebe zamišljala na čelu neke kompanije ili deo top tima u nekoj banci.

 Šta bi poručila mladim kolegama i koleginicama?

 Za početak postavite ciljeve i verujte u sebe. Nikada se nemojte upoređivati sa drugima, upoređujte se sa samim sobom iz prethodnog dana. Trudite se da dobro organizujete vreme, jer je vreme najdragoceniji resurs. Život je jedinjenje. Morate biti dobar naučnik i pažljivao birajte sastojke koje dodajete. Sve što dodate gradi vaš život, svaki pogrešan sastojak izaziva totalno uništenje. Neka rezultati govore umesto vas.

 Darko Anačkov

The post Milica Marković – znanje kao investicija appeared first on Portal Mladi.

Prvo nacionalno prvenstvo u Sjedinjenim Američkim Državama je održano 1964. godine. Bitne promene tehničkih pravila dogodile su se 1966. godine kada je za prvu disciplinu na takmičenju odreden duboki čučanj, nakon čega sledi potisak sa klupe, a umesto discipline „Two hands curl“, uvedeno je mrtvo dizanje. Međunarodna federacija za powerlifting (IFF) je osnovana 1972. godine. Evropska federacija za powerlifting je osnovana 1977. godine u Finskoj. Prvo svetsko prvenstvo u powerliftingu održano je 1973. godine u SAD, a prvi evropski šampionat održan je 1978. godine u Velikoj Britaniji. Prvo prvenstvo sveta za žene je održano 1980. godine.

Pri Savezu Jugoslavije za dizanje tegova, 1969. godine je formiran i Odbor za discipline snage koji je imao cilj da afirmiše ovu manje poznatu sportsku granu. Iste godine je održano prvo prvenstvo Jugoslavije u disciplinama snage. U Vršcu je 1996. godine osnovan Powerlifting savez Jugoslavije (današnji Powerlifting savez Srbije), tako da danas dve federacije paralelno organizuju takmičenja.

Powerlifting (discipline snage) je sportska grana u kojoj apsolutnu dominaciju ima snaga. U ovom sportu pravo na učešće imaju i muškarci i žene. Cilj je podići i zadržati što je moguće veću kilažu, a takmičenje se sastoji iz tri discipline: Benč pres (potisan na ravnoj klupi), duboki čučanj i mrtvo vučenje ili jednom rečju triatlon. Pored triatlona postoji i posebno takmičenje u kome se takmičari nadmeću samo u Benč presu. Benč, čučnjevi i mrtvo vučenje su tri vežbe koje obuhvataju najveće mišićne grupe i zato su neizbežne u treninzima, kako disciplinaša, tako i bodybuildera i dizača tegova. Pored „sirove snage“ koje se zahteva u ovom sportu, postoje i pravila po kojima se teg mora podići.

Klasičan trening jednog disciplinaša se ne razlikuje mnogo od treninga bodybuildera ili dizača tegova, samo što se više pažnje posvećuje velikim kilažama, a akcenat se stavlja upravo na tri gore pomenute vežbe. Osam do deset nedelja pre takmičenja, vežbe za snagu se postepeno usmeravaju ka kraćim serijama sa većim težinama, kako bi se povećala snaga bez prevelikog trošenja energije.

Naš sagovornik na ovu temu je Stefan Manasić, evropski prvak u powerlifting –u. Stefan je rado pristao na intervju za Portal Mladi i mi vam u celosti prenosimo naš razgovor.

Zašto je važno baviti se sportom?

Sport je izuzetno važan u našem životu, pre svega zbog našeg zdravlja,njegovog očuvanja i unapređenja. Sport nas takođe što je najbitnije odvaja od loših životnih navika.

Odakle ljubav prema tom sportu?

Bavim se powerliftingom, disciplina bench press, ali sam takođe pristalica i ostalih sportova kao što su bodybuilding, fitness i aerobic. Uvek sam težio ka individualnom sportu jer u njemu rezultat zavisi od ličnih zalaganja i posvećenosti.  Odlučio sam se za powerlifting  jer pomera granice normalnog života, tj. borite se sa najvećim rivalom,sa samim sobom.

Na koje stvari moramo obratiti pažnju pre nego što se počnemo baviti dizanjem tegova?

Za rekreativno bavljenje sportom potrebno je obaviti  rutinske kontrole svih organa tj. lekarsko uverenje. Za profesionalno  (takmičarsko) bavljenje mojim sportom potrebno je mnogo više od lekarskog uverenja. Telo je izloženo velikim naporima tako da definitivno morate biti maksimalno zdravi i spremni za svaki izazov.

Koji su mogući rizici u dizanju tegova?

Ukoliko nemate instruktora pored sebe koji bi vas uveo u suštinu treninga i dao savete o pravilnoj ishrani, može doći do pretreniranosti tela i nedovoljne nahranjenosti tela odgovarajućim vitaminima i mineralima, te često mogu nastati povrede mišića koje se teško leče.

Koje delove tela razvijamo dizanjem tegova?

Što se tiče konkretno moje discipline,razvijaju se svi mišići na telu. S tim što se za takmičarsko bavljenje ovim sportom mora obratiti pažnja na posebnu grupu misića koji dovode do maksimalne izdržljivosti da bi se što lakse podigao teret i ostvario inpozantan uspeh.

Koliko puta nedeljno treniraš?

Četiri do pet puta nedeljno, sve zavisi da li je pripremni period, tj. off ili on sezona.

Kada se mogu očekivati vidljivi rezultati?

Rezultati bi trebali biti vidljivi posle tri do šest meseci, naravno uzimajući u obzir tri bitne stvari: hrana, trening i san.

Kakav je tvoj režim ishrane?

Moj način ishrane se sastoji iz kompleksnih ugljenih hidrata kao sto su: pirinač, žitarice, krompir, testenina i kompleksnih belančevina kao što su jaja, mlečni proizvodi i meso.

Da li koristiš suplemente?

Da, oni su veoma važan segment kako u svakom tako i u mom sportu. To su: vitamini, minerali, dodaci ishrani koji su potrebni za brz oporavak posle napornog treninga.

Koliko dugo se baviš ovim sportom i da li si zadovoljan postignutim rezultatima?

Ovim sportom se bavim pet godina, poslednje tri godine sam aktuelan na takmičenjima. Zadovoljan sam postignutim rezultatima, ali uvek može bolje.

Učestvovao si na takmičenju u dizanju tegova. Reci nam nešto više o tome.

Učestvovao sam na tri evropska prvenstva i osvojio sva tri zlata. Upoznao sam ljude iz različitih zemalja, sa većinom  sam i sada u kontaktu. To je samo jedna od puno lepih stvari koje nosi ovaj sport.

Upoznao si i Ambasadora Malezije. Kako je došlo do vašeg susreta?

Imao sam veliku čast da na jednom od mnogobrojnih takmičenja lično upoznam svog idola Radeta Savića, koji je video u meni nekog nalik njemu i nesebično mi pružio podršku i pomoć u ovom sportu. Pored sporta rodilo se i veliko prijateljstvo među nama. Rade Savić je postao zaštitno lice Malezijske ambasade. On je izložio Ambasadoru da postoji neko ko će ga naslediti u ovom sportu, neko ko iza sebe ima već velike uspehe. U dogovoru sa mnom predložio je Ambasadoru da poseti Vranje i bude moj gost.

Da li su Vranjanci zainteresovani za ovu vrstu sporta?

To je veoma diskutabilno pitanje. Nije bitno kojim se sportom bavimo, bitno je da ga upražnjavamo i  da se posvetimo zdravom načinu  života. Obzirom da sam vlasnik jedne od najboljih teretana na jugu Srbije, mogu reći da moji sugrađani pokazuju veliko interesovanje za bavljenje ovim sportom.

The post Powerlifting – Intervju sa Stefanom Manasićem appeared first on Portal Mladi.

Vežbanje, sa druge strane predstavlja plansku i svrsishodnu fizičku aktivnost čiji je primarni cilj unapređenje zdravlja i fizičke kondicije. Oblici ove vrste aktivnosti su brzo hodanje, aerobik, takmičarski sportovi. Sa aspekta definisanja pojma zdravlja Svetske zdravstvene organizacije, neophodno je imati u vidu veliki broj faktora koji direktno utiču na njegovo očuvanje kod ljudi. To su: starosna dob, genetika, životne navike. Posebno se apostrofiraju ,,loše životne navike“ među kojima dominiraju pušenje, prekomerna i neadekvatna ishrana, konzumiranje alkohola, upotreba narkotičkih sredstava i nedovoljna fizička aktivnost.

Problem egzistencije zdravih životnih navika kod mladih ljudi danas je jedno od najčešće postavljanih pitanja. Istraživanja pokazuju da je prisutan trend porasta broja mladih koji imaju usvojene određene životne navike koje se mogu okarakterisati kao nezdrave. Redovna fizička aktivnost odgovarajuće vrste i intenziteta, trajanja i učestalosti važan je faktor u prevenciji koronarne srčane bolesti i usporavanju smanjenja radne sposobnosti. Fizička aktivnost je delotvorna u smislu poboljšanja ventilacijske funkcije pluća tokom opterećenja, očuvanja mišićne mase, održavanja optimalne telesne težine. Naglašava se posebna važnost fizičke aktivnostu u prevenciji koronarnih bolesti.

O značaju fizičke aktivnosti za mlade razgovarali smo sa Petrom Ljubićem, studentom Elektronskog fakulteta u Nišu. Da nismo pogrešili u odabiru sagovornika uverićete se iz našeg razgovora sa njim. Evo sta ovaj uporan, istrajan i ambiciozan mladić otkriva za Portal Mladi.

Kojim sportom se baviš?

Bavim se jednim novim vidom treniranja, koji u sebi sadrži elemente nekoliko različitih fitnes programa i ulične gimnastike, Alpha3 RushFit-om.

Odakle ljubav prema tom sportu?

Taj sport, odnosno vid treniranja, osmislili smo Lazar Manasijević i ja, kako bismo stvorili nešto što će u potpunosti razviti celo telo, a pritom biti pristupačno i muškarcima i ženama, bilo kog starosnog doba ili fizičke spremnosti. Kada je nešto vaš izum, pritom vam dosta godi, naravno da ćete uvek jedva čekati sledeći trening.

Koliko puta nedeljno treniraš?

Ukoliko računamo aktivnosti van sale (trčanje, plivanje, Kangoo Jumps) onda je to pet do šest puta nedeljno. Generalno, za prosečnu osobu je sasvim dovoljno tri do četiri treninga nedeljno, to jest svaki drugi dan, dajući telu vremena da se regeneriše.

Da li studenti redovno upražnjavaju neku fizičku aktivnost?

Na žalost, to nije slučaj. Većina studenata krene da vežba kada počne zimski semestar, pa vrlo rano odustane zbog obaveza. Onda reše da ponovo krenu za Novu godinu, pa odustanu kada počne januarski rok. Na kraju, mesec dana pred leto, požele da se malo doteraju u red, međutim, ovoga puta je za to poguban junski rok. Tokom leta su većinom na moru ili bazenu. Retki su oni koji su svesni da se fizički rad odmara psihičkim i obrnuto, pa nađu barem tri sata nedeljno da se odmore od napornog učenja.

Šta za tebe znači bavljenje sportom?

Sport je za mene način da produžiš i ulepšaš svoj život. To je neophodna aktivnost svakoga na ovom svetu. Čovek je u praistoriji prelazio po 13 km dnevno u potrazi za hranom, stoga je sportska aktivnost i u 21. veku neminovnost. Osim toga, tokom treniranja aktiviraju se osam hormona sreće, što samo po sebi govori o tome koliko nam je sport neophodan (rekreativan, ne profesionalan).

Da li imaš poseban režim ishrane?

Pošto sam student, ograničen sam na ishranu po studentskim restoranima. Ipak, i u takvim uslovima, trudim se da se što pravilnije i bolje hranim. Gde god da se neko hrani, uvek može da izbegava slatkiše, loše ugljene hidrate, da jede hleb za doručak, ali ne i tokom dana, da ne konzumira u isto vreme hleb i meso, da pije litar vode na svakih 25 kg svoje težine, pritom da izbegava da pije vodu pola sata pre i posle obroka. Da obroci budu učestaliji ali manji (5-7 manjih obroka). Za pristojnu ishranu nisu neophodna velika odricanja, novac i vreme. Potrebno je samo malo promeniti neke loše navike i rezultati će biti vidljivi vrlo brzo.

Kako se osecaš posle treninga?

Nakon treninga spreman sam za sve, sem za novu fizičku aktivnost. Lakše učim, pamtim, bolje razmišljam. Srećniji sam, dobre volje i tako dalje.

Da li ti treniranje oduzima dosta vremena?

Ne, jer je to samo sat vremena dnevno, odnosno 4% celog dana. Većina ljudi mnogo više vremena provede na društvenim mrežama, uz neku seriju ili televizijsku emisiju.

Koliko je vremena potrebno da rezultati treniranja budu vidljivi?

Zavisi koji rezultati su u pitanju. U koliko je svrha treniranja odmor od učenja, loše raspoloženje, onda je rezultat vidljiv već u toku prvog treninga, da ne govorim o stanju posle njega. U koliko je svrha treniranja fizički izgled, prvi rezultati su vidljivi nakon mesec dana, a ozbiljni rezultati nakon dva meseca.

Koliko je odricanja potrebno u sportu?

Zavisi koji je sport u pitanju. U koliko trenirate zbog fizičkog izgleda i zdravlja, onda odricanja gotovo i da nema, to je sve u svrhu dužeg života. Ukoliko se neko profesionalno bavi nečim, zarad novca ili nečeg još ozbiljnijeg, onda su odricanja neminovna. Ta odricanja nisu samo vreme i novac, već i dovođenje u pitanje zdravstvenog stanja. Ponavljam, rekreativno bavljenje sportom je ključ zdravog i dugog života. Sve što je preterano je loše, čak i voda. U koliko neko popije četiri litara vode odjednom, dobiće groznicu, pa bi vrlo verovatno usledila smrt.

Kojim sportom treba da se bave mladi?
Postoji relativno mali broj sportova koje mladi treba da izbegavaju. Neko moje lično razmišljanje je da mlađi ispod 25 godina ne treba da rade sa težinama većim od svoje težine jer je to opterećenje za srce. Takođe, opet neko moje razmišljanje, je da mlađi od 25 godina treba sa oprezom da se prepuste treniranju u teretani. Većina mladih osoba misli da je teretana jedino mesto za razvijanje tela, te vođeni time rade stvari koje im ometaju rast, pravilno razvijanje, često dolazi do povreda kičme itd.

Na kraju, Petar zaključuje: „Većina mladih nije ni svesna koliko im dobrog može doneti fizička aktivnost. Većina njih ne shvata da će im sat vremena fizičke aktivnosti skratiti vreme provedeno uz knjigu jer će lakše kapirati stvari posle treninga. Takođe, treba podići svest mladih da samo male promene u ishrani mogu mnogo da utiču na zdravlje i ponašanje osobe. Iskreno se nadam da ću ovim tekstom pomoći nekome da na lakši i zdraviji način ostvari svoje ciljeve „.

Autor teksta : Darko Anačkov

The post Intervju sa Petrom Ljubićem o značaju fizičke aktivnosti za mlade appeared first on Portal Mladi.

Tradicionalno, svake godine omladinske organizacije u Vranju obeležavaju ovaj dan nizom aktivnosti namenjenih mladim ljudima.

Kao poklon mladima za Dan mladih, Kancelarija za mlade je darovala jedan Eko-džep,  koji je kreiran u okviru projekta „Eko budilnik“ koji su partnerski realizovali Kancelarija za mlade u Vranju i NVO Modus uz finansijsku podršku grada.

„Projekat Eko budilnik ima za cilj podizanje svesti mladih ljudi o značaju zaštite životne sredine. Eko-džep koji smo pripremili je poklon mladim ljudima za Dan mladih. Međunarodni dan mladih je bio idealna prilika za otvaranje eko kutka, koji nesumnjivo nosi poruku o očuvanju životne sredine jer je to nešto najdragocenije“, za Portal Mladi ističe Nemanja Dejanović, koordinator Kancelarije za mlade u Vranju.

Eko-džep se nalazi u ulici Vladimira Vujovića u vranjskom naselju Odžinka.Ovaj prostor je sada oplemenjen živopisnim bojama šarenog cveća, klupama za odmor i kantama za smeće a sve u cilju prenosenja osnovne poruke o očuvanju i unapređenju životne sredine.

Mladi su zaista bili aktivni u sređivanju eko kutka. Tropska temperatura nije sprečila mlade i ambiciozne volontere da realizuju planirane aktivnosti.  Najmlađi su sa nestrpljenjem očekivali zvanično otvaranje koje je bilo zakazano za 13 h. Svakako nije izostalo oduševljenje ljudi u okruženju koji su pozdravili akciju Kancelarije za mlade. Ovo je bila jedna prava radna akcija. Svako je shodno svojim mogućnostima doprineo da se Eko-džep prikaže u punom sjaju.

Ovaj poseban dan za mlade završen je žurkom na bazenu kod Sportske hale u Vranju koju je organizovala Kancelarija za mlade sa ostalim omladinskim organizacijama  ( Modus, Centar E8, Omladinski savez grada Vranja, Regionalni centar za talente, Za naše Vranje,  Esnaf, Savetovalište za mlade). Prema rečima Nemanje Dejanovića, cilj ovog događaja je promocija omladinskog aktivizma u Vranju, projekata i programa koje realizuju organizacije civilnog društva i javne ustanove, mladih muzičara, kao i podizanje svesti javnosti o značaju pozicije mladih u našem društvu.

Autor teksta : Darko Anačkov

The post MLADI IZ VRANJA PROSLAVILI MEĐUNARODNI DAN MLADIH appeared first on Portal Mladi.