RAZVOJNE ŠANSE MLADIH U BOSILEGRADU

    OpštinaBosilegrad se nalazi u jugoistočnom delu Srbije, u Pčinjskom okrugu, i graniči se sa Makedonijom i Bugarskom. Udaljenost Bosilegrada od Beograda iznosi 400 km, od Sofije 130 km, a od Skoplja 200 km. 

    Bosilegrad svoju razvojnu šansu vidi u razvoju turizma, proizvodnji zdrave hrane i manufakturnoj proizvodnji.

    Mladi uglavnom napuštaju Bosilegrad posle završene srednje škole i odlaze u pravcu Sofije, Vranja, Niša, Beograda. Veliki broj mladih se odlučuje da studije započne na nekom od univerziteta u Bugarskoj, s obzirom na to da im je bliže, smeštaj je jeftiniji, pa su samim tim i troškovi manji. Opština Bosilegrad se trudi da pomogne svojim mladim sugrađanima koliko je u mogućnosti i za sada uspeva u tome.

    U Bosilegradu postoji i Kancelarija za mlade, koja se svim snagama trudi da kreira takav ambijent koji će omogućiti mladim ljudima da kvalitetno provedu svoje slobodno vreme. Kroz realizaciju različitih projekata, radionica, kurseva, obuka, Kancealarija za mlade opravdava svrhu postojanja.

    Pored Kancelarije za mlade, u ovoj maloj opštini u Pčinjskom okrugu na raspolaganju mladima stoji i Udruženje Optimist iz Bosilegrada. Udruženje Optimist osnovano je 2006. godine sa misijom ekonomskog osnaživanja opštine i juga Srbije, kroz podizanje kapaciteta, motivisanosti i veština ključnih aktera, a pre svega mladih i ugroženih grupa stanovništva. Tri su ključne oblasti delovanja ovog udruženja: socijalno preduzetništvo, ekologija i mladi.

    VladimirStojanović, programski direktor  Udruženja Optimist, za Portal Mladi otkriva ključ uspeha mladih u Bosilegradskom kraju.

    Odakle ideja za osnivanje organizacije ovog tipa?

    – Ideja za osnivanje organizacije javila se iz potrebe jačanja veština, motivisanosti i kapaciteta svih građana Bosilegrada i juga Srbije, a pre svega mladih, a zarad ekonomsko-kulturne revitalizacije ovog dela države. Organizacija je osnovana 2006. godine.

    U kojim organizacijama su radili članovi (osnivači) ovog udruženja i kakva su im iskustva?

    – Članovi borda direktora, kao i upravnog odbora Udruženja Optimist, imaju značajnog iskustva u radu u organizacijama civilnog društva, pre svega Centru za slobodne izbore i demokratiju (CeSID), Centru za razvoj građanskog društva – PROTECTA (iz Niša), ABC Centru za mir, sigurnost  i toleranciju iz Vranja.

    Kako je organizacija prihvaćena u Bosilegradu i da li ima dovoljno mladih aktivista?

    – Zadovoljni smo načinom na koji je organizacija prihvaćena, pre svega među mlađom populacijom. U okviru samog udruženja deluje omladinska, neformalna grupa „Mladi optimisti“, koja broji tridesetak članova volontera i koja je do sada samostalno implementirala 5 akcija, koje se pre svega odnose na zaštitu životne sredine.

    Kako mladi u Bosilegradu gledaju na volonterizam i aktivizam?

    – Naše iskustvo govori da su mladi Bosilegrada svesni značaja omladinskog aktivizma, kao prilike činjenja opšteg dobra, ali i prilike za razvijanje sopstvenih veština, znanja i kapaciteta. Oblast za koju su mladi, po našem mišljenju (ali i prema istraživanju koje smo sproveli 2012. godine na uzorku od 100% učenika bosilegraske gimnazije i starijih razreda OŠ “Georgi Dimitrov”), ubedljivo najviše zainteresovani jeste ekologija i zaštita životne sredine.

    Kakvu saradnju imate sa opštinom Bosilegrad?

    – Saradnju sa opštinom Bosilegrad ocenjujemo kao korektnu sa prostorom za napredak. Do sada smo u partnerskom odnosu realizovali nekoliko projekata, a javno preduzeće “Direkcija za građevinsko zemljište i puteve“ stalni je partner udruženju u Programu socijalnog preduzetništva.

    Da li sarađujete sa organizacijama iz Bugarske ?

    – Za sada nismo realizovali partnerske projekte sa bugarskim organizacijama, kontakti koji postoje tiču se razmene iskustava i dobre prakse.

    Vaše ključne oblasti delovanja su: socijalno preduzetnistvo, ekologija i mladi. Zanima me kakav je Vaš stav o razvijanju preduzetničkog duha kod mladih. Kako podstaći preduzetnički duh kod njih?

    – Omladinsko preduzetništvo je na marginama društveno-ekonomskih dešavanja u opštini Bosilegrad i govoto da i ne postoji jer, sa druge strane, ne postoje ni dovoljno kvalitetno podsticajni programi za razvoj omladinskog preduzetništva. Predzetnički duh se razvija obukom, podizanjem svesti i onim što je najvažnije – kreiranjem pozitivnog okruženja za razvoj istog (tu pre svega mislimo na razvijanje programa za finansiranje i podršku preduzetništvu). Udruženje Optimist će od 2016. godine, a u saradnji sa domaćim fondacijama, finansirati omladinsko preduzetništvo u zelenoj ekonomiji.

    Šta mislite o seoskom turizmu ? Da li postoje šanse da se seoski turizam razvije u bosliegradskom kraju, s obzirom na to da je priroda očuvana i nezagađena. Proizvodnja organske hrane?

    – Seoski turizam je jedna od ključnih oblasti zelene ekonomije i potpuno shvatamo značaj ovog pitanja. Takođe se slažemo da Bosilegrad pruža fantastične uslove za razvoj seoskog turizma i zelene ekonomije uopšte. Međutim, problem je nedostatak investicija, projekata i lokalnih i nacionalnih strategija razvoja ruralnih područja. Što se tiče proizvodnje organske hrane, takođe se slažemo da je bosilegradski atar idealno mesto za ovu granu poljoprivredne proizvodnje. Problem je, međutim, u nedovoljnoj informisanosti proizvođača, nedostatku tržišta za prodaju proizvoda (čija je cena 2-3 puta veća od proizvoda tradicionalne i indistrijske proizvodnje) i nedostatak državnih podsticaja za organsku proizvodnju.

    Koji su ključni problemi mladih u Srbiji i kako ih rešiti ?

    – Nezaposlenost je svakako problem mladih broj 1 u Srbiji, i to nije problem koji je lako rešiv. Amortizaciju problema, po našem mišljenju, upravo treba tražiti u podsticaju omladinskog preduzetništva, ali i u promeni svesti kod mladih, koji bi, prema istraživanjima, najradije radili u “državnim službama“ (za šta, takođe, i

    mamo razumevanja). Takođe, država mora da uloži napore da revitalizuje privredu, smanji preskupi državni aparat koji guši privatne inicijative visokim nametima, kako bi se otvarala radna mesta za mlade u privredi. Ono što je takođe veoma važno jeste i donošenje nove strategije obrazovanja, jer Srbija školuje preveliki broj studenata za radna mesta kojih jednostavno u ovom trenutku nema. Dakle, podsticati školovanje za deficitarna radna mesta, a smanjiti broj studenata (ili čak zamrznuti smerove i fakultete) koji se spremaju za ona radna mesta koja su višak u Srbiji (primer Nemačke).

    Da li država dovoljno brine o mladima, ili su mladi na margini društva ?

    – Smatramo da država ne brine dovoljno o mladima, a sa druge strane treba uzeti u obzir i kapacitete i mogućnosti države za poboljšanje odnosa prema mladima. Ipak, veliki propust država je učinila prilikom donošenja nove Nacionalne strategije za mlade koju je donela – praktično ne pitajući mlade. Smatramo to – neodgovornim.

    Poruka mladim ljudima za kraj.

    – Zgrabite život, razvijajte svoje formalno i neformalno obrazovanje i branite svoje pravo da utičete na društvena dešavanja u svom okruženju.

    PODELI

    POSTAVI ODGOVOR

    Please enter your comment!
    Please enter your name here