Powerlifting – Intervju sa Stefanom Manasićem

    Teško je odrediti tačno kako, kada i zašto se izdvojio powerlifting (discipline snage) kao posebna sportska grana. Verovatan razlog je taj što su se pojavili pojedinci koji su demonstrirali veliku mišićnu snagu, a koji nisu želeli da se takmiče u olimpijskoj sportskoj grani dizanje tegova. U početku je takmičarski powerlifting imao drugačiji oblik, tj. takmičenje se odvijalo u sledećim disciplinama: pregibanje rukama (Two hands curl), potisak sa klupe (Press on bench) i duboki čučanj (Deep knees bend). Ove tri takmičarske discipline odabrala je Britanska amaterska asocijacija za dizanje tegova (B.A.W.L.A.) i one su bile na programu prvog britanskog šampionata snage održanog 1958. godine.

    Prvo nacionalno prvenstvo u Sjedinjenim Američkim Državama je održano 1964. godine. Bitne promene tehničkih pravila dogodile su se 1966. godine kada je za prvu disciplinu na takmičenju odreden duboki čučanj, nakon čega sledi potisak sa klupe, a umesto discipline “Two hands curl”, uvedeno je mrtvo dizanje. Međunarodna federacija za powerlifting (IFF) je osnovana 1972. godine. Evropska federacija za powerlifting je osnovana 1977. godine u Finskoj. Prvo svetsko prvenstvo u powerliftingu održano je 1973. godine u SAD, a prvi evropski šampionat održan je 1978. godine u Velikoj Britaniji. Prvo prvenstvo sveta za žene je održano 1980. godine.

    Pri Savezu Jugoslavije za dizanje tegova, 1969. godine je formiran i Odbor za discipline snage koji je imao cilj da afirmiše ovu manje poznatu sportsku granu. Iste godine je održano prvo prvenstvo Jugoslavije u disciplinama snage. U Vršcu je 1996. godine osnovan Powerlifting savez Jugoslavije (današnji Powerlifting savez Srbije), tako da danas dve federacije paralelno organizuju takmičenja.

    Powerlifting (discipline snage) je sportska grana u kojoj apsolutnu dominaciju ima snaga. U ovom sportu pravo na učešće imaju i muškarci i žene. Cilj je podići i zadržati što je moguće veću kilažu, a takmičenje se sastoji iz tri discipline: Benč pres (potisan na ravnoj klupi), duboki čučanj i mrtvo vučenje ili jednom rečju triatlon. Pored triatlona postoji i posebno takmičenje u kome se takmičari nadmeću samo u Benč presu. Benč, čučnjevi i mrtvo vučenje su tri vežbe koje obuhvataju najveće mišićne grupe i zato su neizbežne u treninzima, kako disciplinaša, tako i bodybuildera i dizača tegova. Pored “sirove snage” koje se zahteva u ovom sportu, postoje i pravila po kojima se teg mora podići.

    Klasičan trening jednog disciplinaša se ne razlikuje mnogo od treninga bodybuildera ili dizača tegova, samo što se više pažnje posvećuje velikim kilažama, a akcenat se stavlja upravo na tri gore pomenute vežbe. Osam do deset nedelja pre takmičenja, vežbe za snagu se postepeno usmeravaju ka kraćim serijama sa većim težinama, kako bi se povećala snaga bez prevelikog trošenja energije.

    Naš sagovornik na ovu temu je Stefan Manasić, evropski prvak u powerlifting –u. Stefan je rado pristao na intervju za Portal Mladi i mi vam u celosti prenosimo naš razgovor.

    Zašto je važno baviti se sportom?

    Sport je izuzetno važan u našem životu, pre svega zbog našeg zdravlja,njegovog očuvanja i unapređenja. Sport nas takođe što je najbitnije odvaja od loših životnih navika.

    Odakle ljubav prema tom sportu?

    Bavim se powerliftingom, disciplina bench press, ali sam takođe pristalica i ostalih sportova kao što su bodybuilding, fitness i aerobic. Uvek sam težio ka individualnom sportu jer u njemu rezultat zavisi od ličnih zalaganja i posvećenosti.  Odlučio sam se za powerlifting  jer pomera granice normalnog života, tj. borite se sa najvećim rivalom,sa samim sobom.

    Na koje stvari moramo obratiti pažnju pre nego što se počnemo baviti dizanjem tegova?

    Za rekreativno bavljenje sportom potrebno je obaviti  rutinske kontrole svih organa tj. lekarsko uverenje. Za profesionalno  (takmičarsko) bavljenje mojim sportom potrebno je mnogo više od lekarskog uverenja. Telo je izloženo velikim naporima tako da definitivno morate biti maksimalno zdravi i spremni za svaki izazov.

    Koji su mogući rizici u dizanju tegova?

    Ukoliko nemate instruktora pored sebe koji bi vas uveo u suštinu treninga i dao savete o pravilnoj ishrani, može doći do pretreniranosti tela i nedovoljne nahranjenosti tela odgovarajućim vitaminima i mineralima, te često mogu nastati povrede mišića koje se teško leče.

    Koje delove tela razvijamo dizanjem tegova?

    Što se tiče konkretno moje discipline,razvijaju se svi mišići na telu. S tim što se za takmičarsko bavljenje ovim sportom mora obratiti pažnja na posebnu grupu misića koji dovode do maksimalne izdržljivosti da bi se što lakse podigao teret i ostvario inpozantan uspeh.

    Koliko puta nedeljno treniraš?

    Četiri do pet puta nedeljno, sve zavisi da li je pripremni period, tj. off ili on sezona.

    Kada se mogu očekivati vidljivi rezultati?

    Rezultati bi trebali biti vidljivi posle tri do šest meseci, naravno uzimajući u obzir tri bitne stvari: hrana, trening i san.

    Kakav je tvoj režim ishrane?

    Moj način ishrane se sastoji iz kompleksnih ugljenih hidrata kao sto su: pirinač, žitarice, krompir, testenina i kompleksnih belančevina kao što su jaja, mlečni proizvodi i meso.

    Da li koristiš suplemente?

    Da, oni su veoma važan segment kako u svakom tako i u mom sportu. To su: vitamini, minerali, dodaci ishrani koji su potrebni za brz oporavak posle napornog treninga.

    Koliko dugo se baviš ovim sportom i da li si zadovoljan postignutim rezultatima?

    Ovim sportom se bavim pet godina, poslednje tri godine sam aktuelan na takmičenjima. Zadovoljan sam postignutim rezultatima, ali uvek može bolje.

    Učestvovao si na takmičenju u dizanju tegova. Reci nam nešto više o tome.

    Učestvovao sam na tri evropska prvenstva i osvojio sva tri zlata. Upoznao sam ljude iz različitih zemalja, sa većinom  sam i sada u kontaktu. To je samo jedna od puno lepih stvari koje nosi ovaj sport.

    Upoznao si i Ambasadora Malezije. Kako je došlo do vašeg susreta?

    Imao sam veliku čast da na jednom od mnogobrojnih takmičenja lično upoznam svog idola Radeta Savića, koji je video u meni nekog nalik njemu i nesebično mi pružio podršku i pomoć u ovom sportu. Pored sporta rodilo se i veliko prijateljstvo među nama. Rade Savić je postao zaštitno lice Malezijske ambasade. On je izložio Ambasadoru da postoji neko ko će ga naslediti u ovom sportu, neko ko iza sebe ima već velike uspehe. U dogovoru sa mnom predložio je Ambasadoru da poseti Vranje i bude moj gost.

    Da li su Vranjanci zainteresovani za ovu vrstu sporta?

    To je veoma diskutabilno pitanje. Nije bitno kojim se sportom bavimo, bitno je da ga upražnjavamo i  da se posvetimo zdravom načinu  života. Obzirom da sam vlasnik jedne od najboljih teretana na jugu Srbije, mogu reći da moji sugrađani pokazuju veliko interesovanje za bavljenje ovim sportom.

    PODELI

    POSTAVI ODGOVOR

    Please enter your comment!
    Please enter your name here