Piter Draker je istakao da znanje predstavlja najznačajniju i najprofitabilniju investiciju u svakoj zemlji. Ono predstavlja skup ideja, iskustava, intuicija, veština i učenja koja se koriste u kreiranju nove vrednosti. Znanje je izloženo opasnosti obezvređivanja usled sticanja novog znanja, što znači da uvek moramo da učimo, stičemo nova znanja i nadograđujemo postojeće. U današnjim uslovima posebno dobija na značaju koncept celoživotnog obrazovanja i stručnog usavršavanja.
O ovoj temi smo razgovarali sa Milicom Marković, studentkinjom generacije na Ekonomskm Fakultetu u Nišu. Milica je zavrsila Ekonomski fakultet u Nišu sa prosečnom ocenom deset i trenutno je student na master studijama. Intervju koji smo sa njom obavili prenosimo vam u celosti.
Odakle ljubav prema ekonomiji?
Ljubav, to je prava reč. Još u 6. razredu sam znala da je ekonomija ono čime želim da se bavim. Kada sam prvi put ugledala zgradu Ekonomskog fakulteta u Nišu, rekla sam: „Ovde ću jednog dana studirati.“ Oduvek sam zamišljala sebe na čelu neke velike kompanije i znala sam da ekonomijom mogu to da ostvarim. Još pre studija, zanimali su me ekonomski predmeti, matematika, statistika i slično. Ekonomija, posebno finansije, veoma su kompleksna, ali i veoma kreativna i zanimljiva oblast, iako oni koji se time ne bave shvataju to olako. Ekonomija je krvotok svakog privrednog sistema. Da biste bili dobar ekonomista morate biti kreativni, teorijski dobro potkovani i svestrani.
Kako se postaje student generacije?
Priznajem, nije lako. Potrebno je mnogo odricanja i truda. Dovoljno je reći rad, red i disciplina. Iskreno, ranije mi je bilo neverovatno da neko ima sve desetke. Bila sam đak generacije u gimnaziji, ali nisam sanjala da ću biti najbolji student. Kada sam na svečanoj akademiji povodom dana fakulteta, na kojoj su prisustvovali svi dekani niških fakulteta, rektor, gosti iz zemlje i inostranstva, čula svoje ime, bila sam veoma ponosna na sebe. Osećaj je izvanredan.
Koji predmeti su ti bili najzanimljiviji i zašto?
Uglavnom svi predmeti koji studenti ne vole i gledaju da izbegnu. Recimo, matematika, računovodstvo, međunarodni ekonomski odnosi, mikro i marko eknomija, poslovne finansije itd. Tu ima dosta matematike, zadataka, što za mene predstavlja opuštanje.
Učestvuješ u izradi studentskog časopisa Ekonomist. Reci nam nešto više o tom časopisu.
Od nedavno sam urednik intervjua, što znači kolege smo. To je časopis studenata ekonomije, putem kojeg se studenti mogu upoznati sa svim dešavanjima na fakultetu, o radu studentskog parlamenta, čiji sam ja član, ali i pročitati zanimljivosti iz sveta ekonomije, mode, tu su i saveti za mlade i šaljivi tekstovi.
Upisala si master studije. Da li razmišljaš o doktorskim studijama, s obzirom na to da si do sada postigla veliki uspeh?
Planiram doktorske studije, to je jedan od mojih ciljeva.
Budući da je relaksacija jako bitan segment učenja, kako provodiš svoje slobodno vreme?
Slobodno vreme provodim sa porodicom i prijateljima. Obožavam izlaske, a vikend ne mogu da zamislim bez dobre kafane.
Naša zemlja se suočava sa „odlivom mozgova“. Razlog je vrlo jasan. Interesuje me tvoj stav o tom pitanju.
Nažalost, to je sve veća pojava. Volim svoju zemlju i najradije bih ostala ovde, jer mi je ovde porodica, ovde su mi prijatelji. Planiram da odem na usavršavanje i stručnu praksu u nekoj zemlji sa razvijenim privrednim sistemom. Internacionalno iskustvo je dragoceno.
Gde poslovno vidiš sebe za deset godina?
Uvek sam imala glavni cilj i alternativu. Volela bih da budem profesor na fakultetu, to je moj san. Želim da se stalno usavršavam i učim, da ono što znam prenesem budućim generacijama. Mada, volela bih da se ne bavim ekonomijom samo teorijski, budući da sam sebe zamišljala na čelu neke kompanije ili deo top tima u nekoj banci.
Šta bi poručila mladim kolegama i koleginicama?
Za početak postavite ciljeve i verujte u sebe. Nikada se nemojte upoređivati sa drugima, upoređujte se sa samim sobom iz prethodnog dana. Trudite se da dobro organizujete vreme, jer je vreme najdragoceniji resurs. Život je jedinjenje. Morate biti dobar naučnik i pažljivao birajte sastojke koje dodajete. Sve što dodate gradi vaš život, svaki pogrešan sastojak izaziva totalno uništenje. Neka rezultati govore umesto vas.
Darko Anačkov
