Marija Antoaneta, kraljica Francuske (1755-1793) prilazeći giljotini nagazila je na nogu dželata, njene poslednje reči su bile „izvinite gospodine„.

„Ništa sem smrti“, Džejn Ostin, pisac, (1775-1817).

Anton Čehov, pisac, (1860-1904), bolestan od tuberkuloze prisustvovao je svečanosti i pred smrt rekao svojoj supruzi, „dugo nisam pio šampanjac„.

„Zašto je teško umreti?„, Francisko Franko Bahamonde, diktator, u narodu je bio poznat i kao Vođa Španije, (1892-1975).

Franc Kafka, pisac, (1883-1924), „ubij me, inače ćeš biti ubica„. Ove reči nemaju smisla u koliko se ne spomene da je Kafka bolovao od raka grla i da je u to vreme zbog nedostatka medicinske opreme bilo teško hraniti ga. On je pred kraj svog života bio izgladnjiavan i u velikim bolovima.

„Novac ne može da kupi život„, Bob Marli, muzičar (1945-1981).

Pročitajte još: Muzički petak: Bob Marli… legende žive kroz dela

Karl Marks, sociolog, (1818-1883), „Poslednje reči su za budale koje nisu rekle dovoljno„.

Nostardamus, prorok (1503-1566), „Sutra više neću biti ovde„.

„Ali seljaci… kako umiru seljaci„, Lav Tolstoj, pisac, je umro od zapaljenja pluća na železničkoj stanici u zimskoj noći, (1828-1910).

Pančo Vila, Meksički revolucionar, (1877-1923), „Ne dozvoli da se ovako završi. Reci im da sam nešto rekao„.

Volter, pisac, (1694-1778), upitan od strane sveštenika da se odrekne Satane, „sad nije vreme da stvaram neprijatelje„.

Oskar Vajld, pisac, (1854-1900), „Moje tapete i ja vodimo bitku do smrti. Jedno od nas će morati da ode„

Pročitajte još:  OSKAR VAJLD: Dekadentni genije s jednim romanom u džepu

„Znači ovako se umire„, Koko Šanel, modna kreatorka, (1883-1971).

Virdžinija Vulf, pisac, (1882-1941), je pred kraj svog života napisala dva oproštajna pisma, jedno za supruga Lenarda, drugo za sestru Vanesu. Nakon što je napunila džepove kamenjem, uzela je svoj štap i krenula u poslednju šetnju. U pismu napisanom Lenardu stoji:

„Najdraži,

Ubeđena sam da ludim. Ne možemo da prolazimo kroz još jedan strašan period. Ovaj put se neću oporaviti. Počinjem da čujem glasove i ne uspevam da se skoncentrišem. Dakle, uradiću ono što mi izgleda kao najbolje rešenje. Pružio si mi najveću moguću sreću. Bio si po svakom pitanju najbolji muškarac.

Ne verujem da je dvoje ljudi moglo biti srećnije, dok se nije pojavila ova užasna bolest. Ne mogu više da se borim s tim, znam da ti remetim život i da bi bez mene mogao da radiš. I moći ćeš, znam to. Vidiš da ne uspevam čak ni ovo da napišem kako treba. Ne mogu da čitam.

Ono što želim da kažem je da ti dugujem svu svoju životnu sreću. Bio si beskrajno strpljiv sa mnom i neverovatno dobar. Želim to sve da kažem a to svi već znaju. Da je neko mogao da me spase, to bi bio ti. Napustilo me je sve osim uverenosti u tvoju dobrotu. Ne mogu nastaviti da ti kvarim život. Mislim da dvoje ljudi ne mogu biti srećniji nego što smo bili mi.

V.“

The post Poslednje reči poznatih ličnosti koje nisu zaboravljene appeared first on Portal Mladi.

Progerija je ekstremno redak (1 u 8 miliona slučajeva) genetski poremećaj koji karakteriše prevremeno starenje i kratak životni vek. F.S. Ficdžerald je, inspirisan ovom bolešću napisao svoju kratku priču „Neobični slučaj Bendžamina Batona“.

Sindrom kamenog čoveka ili fibrodisplazija je progresivan genetski poremećaj koji meko tkivo pretvara u kosti. Poremećaj deluje tako na organizam da se čovek iznutra pretvara u statuu. Ne postoji trajno rešenje za ovaj fenomen i ljudi koji žive sa njim moraju da uzimaju jake lekove protiv bolova kako bi mogli da se kreću nesmetano. 

Sindrom čovek drvo nastaje retkom mutacijom gena koja uzrokuje da koža postane podložna humanim papiloma virusima. Naime, koža počinje da liči na koru drveta međutim u pitanju su bradavice koje se mogu pogoršati ukoliko se izlože sunčevoj svetlosti. Za ovu bolest ne postoji lek ali postoje lekovi koji je mogu ublažiti.

Medicinski fenomeni

Vampirski sindrom je prouzrokovan recesivnom mutacijom nukleotidnih enzima koji „ispravljaju“ DNK oštećen usled UV zračenja. Zato ljudima koji boluju od ove bolesti se savetuje da izbegavaju sunčevu svetlost baš poput vampira. Jer ukoliko budu u kontaktu sa sunčevom svetlošću mogu imati ozbiljne opekotine, ljušćenje kože a u ekstremnim slučajevima može se javiti i rak kože.

Pročitajte: Krvava grofica Batori, najstravičniji živi vampir ikada

Nisu sva oboljenja nastala usled genetskih mutacija, sindrom hodajućeg leša je mentalno oboljenje usled koga osoba čvrsto veruje da joj nedostaje neki deo tela ili da je zapravo mrtva. Bolesnici se trude da ne jedu, da se ne kupaju kao i da veći deo svog vremena provode na groblju jer žele da budu „među svojima“. Ovaj poremećaj dovodi do nestajanja osećaja ličnog identiteta. 

Sindrom vukodlaka je oboljenje u kome su osobe prekrivene dugim dlakama koje nekad čak mogu i prekrivati čitavo lice. Ukoliko je osoba rođena ovako bolest je nastala usled genetske mutacije, međutim ukoliko je osoba razvila ovaj poremećaj vremenom znači da se javio kao posledica lečenja ćelavosti, mada u nekom slučajevima je uzrok nepoznat.

Urođena neosetljivost na bol je genetska mutacija koja sprečava obolele da osećaju bilo kakvu vrstu bola u svom telu, čak i kada su povređeni. Ovo stanje pogađa nervni sistem i time sprečava „komunikaciju“ mozga sa ostatkom tela, samim tim sprečavajući osobu da percipira bol.

The post Najčudniji medicinski fenomeni appeared first on Portal Mladi.

Sa najnižom izmerenom temperaturom od -67,7 stepeni celzijusa ovo selo, na levoj obali reke Indigirke, je ubedljivo najhladnije stalno naseljeno mesto. 

U Ojmjakonu živi oko pet stotina stanovnika koji se pretežno bave stočarstvom i ribolovom.

Na području Ojmajkona živi specifična vrsta konja koja je slična ponijima po visini a odlikuju se dugom dlakom koja ih štiti od hladnoće zimi, takođe u šumama žive irvasi.

Od glavnog grada Jakutije, udaljen je oko hiljadu i sto kilometara prema istoku i potrebno je dva dana da se do njega dođe, a najbljiži regionalni put je Kolimski autoput udaljen 32 kilometara.

Život na ovako malim temperaturama zahteva od ljudi da neke običaje obavljaju malo drugačije od ostalih. Pa tako sahranjivanje, zbog zamrzle zemlje, u okviru svog obreda ima i paljenje zemlje kako bi bilo moguće iskopati raku. 

Ovo selo je dobilo ime po Ojmjakonskoj reci čiji je naziv poreklom iz evenskog jezika i u slobodnom prevodu znači nesmrznuta voda, mesto gde ribe provode zimu. Tokom letnjeg perioda temperature mogu dostiči i 25 do 30 stepeni celzijusa ali leta ne traju dugo.

The post Ojmjakon – najhladnije naseljeno mesto na svetu appeared first on Portal Mladi.

Kompjuteri postoje tek nekoliko decenija, a već zauzimaju nezamenljivo mesto u istoriji i napretku čovečanstva, međutim lako je zaboraviti da prvi kompjuteri ni ne liče na one koje danas koristimo. Kako su kompjuteri prešli put od masivnih aparata teških nekoliko desetina kilograma do „slim“ verzija koje danas koristimo?

Prvi kompjuterski miš nastao je 1963. godine u istraživačkom institutu univerziteta Stanford, a kreirao ga je Daglas Engelbart koji je takođe izumitelj hiperteksta.  Ovaj prvi miš sastojao se iz dva točkića postavljena pod uglom od 90 stepeni. Loptica koja se kasnije koristila u ovim aparatima je nastala tek 1972. a optički miš je nastao 1980. godine, no počeo je da se koristi mnogo kasnije.

Prvi portabl kompjuter „IBM 5100 Portable Computer“ je predstavljen 1975. godine, a bio je težak ogromnih 25 kilograma. Ova preteča laptopa je bila veličine kofera sa kompletnim sistemom zajedno sa tastaturom, ugrađenom memorijom i ekranom ali je morala je da ima spoljno napajanje.

Nakon portabl kompjutera nastali su i laptop kompjuteri, a prvi je dizajniran 1979. koji je tek 1982. pušten u prodaju. GRiD (Grid Compass 1100) je dizajnirao Bil Mogridž iz Velike Britanije i ovaj laptop je bio težak 5 kilograma i koštao je od 8 do 10 hiljada dolara, a najčešće ga je koristila NASA i vojska.

Malo je poznata činjenica da je tehnološki velikan čiji se dizajn prepoznaje sa kilometar na svom početku mnogo drugačije izgledao. Prvi Apple kompjuter je dizajnirao Stiv Voznijak i ovaj aparat pod imenom Apple I je u prodaju pušten 1976. godine.

Prvi hard disk drajv je imao memoriju od 4.4 MB i korišćen je od 1956. godine

Laserski štampač je izumeo Gari Starkveder u XEROX-u, 1969. godine. Komercijalna upotreba je počela 1976. godine.

Ideja za svetsku mrežu WWW (World Wide Web) nastala je u CERN-u 1988. godine. Tim Berners Li je upotrebio softver pomoću kojeg su se mogle dobiti informacije memorisane na različitim mestima. Veb je zvanično predstavljen 6. avgusta 1991.

izvor: www.royal.pingdom.com

The post Istorija kompjutera u fotografijama appeared first on Portal Mladi.

Priča o koka koli i maršalu Žukovu počinje simbolizmom koji je ovo gazirano piće imalo za vreme Drugog svetskog rata. Više od 60 fabrika koka kole je postojalo širom sveta, što je omogućilo mnogima da se upoznaju sa ovim napitkom. 

Koka kola je postala sinonim Sjedinjenih Američkih Država, simbol demokratije i imperijalizma, u zavisnosti od toga sa koje zaraćene strane se njen uticaj posmatra.  Pisac Mark Pendergrast je u knjizi „Za Boga, državu i Koka Kolu“, napisao da je ovo piće podizalo moral i da je bilo traženo od strane svih zaraćenih država.

Jedan od najvećih obožavatelja Kole bio je američki general Dvajt D. Ajzenhauer koji je maršalu Žukovu prvi predstavio ovo piće. Žukov je jedan od najuspešnijih komandanata Drugog svetskog rata, pod njegovom komandom je Crvena armija izvojevala pobede u pitkama za Moskvu, Staljingrad, Lenjingrad, Belorusiju i Berlin. Nosilac je mnogih sovjetskih i stranih odlikovanja.

Ruski ratni heroj je brzo postao veliki obožavalac koka kole pa je kad se rat završio kontaktirao SAD dobavljače da mu isporuče napitak koji je u Sovjetskom Savezu bio zabranjen. Žukov je zbog prohibicije američkih proizvoda znao da može biti loše za njega ako Staljin čuje da jedan od njegovih najboljih generala krši zabrane prihvatajući američki kapitalizam otelotvoren u proizvodu Koka kole. Žukov je zato tražio nekoliko promena u ambalaži i samom izgledu napitka. „Ne sme da izgleda kao američki proizvod, niti da je u toj čudnoj flaši. I napravite je u drugoj boji„, insistirao je maršal.

Žukov zahtev je stigao do tadašnjeg predsednika Sjedinjenih Američkih Država, Harija Trumana koji je zadužio Mladina Zarubica, jednog od najboljih radnika u Koka koli u Evropi da eliminiše boju iz pića kao i da se to piće isporuči u flašama sa crvenom petokrakom.

„Moja prva isporuka Žukovu je bila 50 sanduka. Bela koka kola za crvenog rusa. Bila je to velika i mračna tajna„, rekao je kasnije Zarubica.

Žukovo skladište bele koka kole nikad nije pronađeno.

The post Bela Koka Kola za Maršala Žukova appeared first on Portal Mladi.

Nijedan obilazak Londona nije potpun bez obilaska London tauera, istorijskog spomenika sazidanog pre skoro hiljadu godina. Ova građevina je u prošlosti služila kao palata, vojno utvrđenje, zatvor za plemstvo ali i kao tvrđava za pogubljivanje i mučenje, riznica i opservatorijum. 

Ono što privlači i fascinira posetioce ove skoro milenijum stare građevine su legende koje su vezane za stalne stanovnike London tauera – gavrane. 

Jedna od najpoznatijih legendi kaže da će kraljevstvo pasti ukoliko gavrani koji tu borave napuste tvrđavu. Zbog ovoga se pre svega ovim crnim pticama krila krešu, kako ne bi bile u mogućnosti da odlete sa kule.

Priče još kažu i da je Čarls II, bio prvi vladar koji je insistirao da se ove ptice zaštite, na veliko nezadovoljstvo Džona Flamsteda tadašnjeg astronoma koji se žalio na to da ptice smetaju u istraživanjima. Međutim ova priča ima još jednu verziju u kojoj je samom Čarlsu smetalo što gavrani lete oko teleskopa.

Jedna od najranijih legendi o gavranima povezuje London tauer sa razarajućom bitkom protiv irskog kralja Matlovica koji se loše poneo ka britanskoj princezi Branven, što je dovelo do početka sukoba. Kralj Briton, brat princeze Branven je odneo pobedu nad irskim kraljem i odsekao mu glavu, naredivši da se sahrani na mestu gde danas stoji London tauer, okrenut ka Francuskoj kako bi služio kao talisman protiv neprijateljskih invazija.

Mnoge legende kažu da su divlji gavrani naselili tvrđavu baš zbog toga što su prvobitno bili privučeni mirisom leševa svih neprijatelja kraljevske krune.

Da su ljudi verovali u povezanost gavrana i krune govore i mnogi zapisi u obliku beseda, priča i pesama.  „Čak su i gavrani sa tornja bili tihi, nepomični, gledajući čudnu scenu. Kraljica će umreti“, zapisano je o egzekuciji Ane Bolen, 1535. godine. Priče kažu takođe da su se ptice ponašale drugacije, nasilnije posle smrti Džejn Grej koju mnogi istoričari smatraju za nezakonitu kraljicu Engleske.

Mnogi pisci i istoričari smatraju ipak da su gavrani dovedeni na kulu kako bi dramatizovali scene egzekucija engleskih neprijatelja.

Za vreme Drugog svetskog rata samo je jedan gavran preživeo bombarovanje pa je premijer Vinston Čerčil naredio da se još ptica dovede kako bi jato bilo prave veličine. Gavrani London tauera su smatrani za vojnike Kraljevstva i tretirani su na isti način kao policija i vojska, ali baš kao i vojnici i gavrani mogu biti otpušteni s dužnosti.

O gavranima brine njihov zaštitnik ili Ravenmaster, on je jedina osoba koja sme da ih hrani kao i da ih pušta u šetnju i određuje vreme za odmor. Ove ptice imaju posebnu ishranu koja se sastoji iz 170 grama mesa i biskvita umočenih u krv, a ponekad dobijaju i pacove kao i jaja kao poslasticu. Životni vek gavrana sa London tauera je duži u odnosu na obične gavrane, pa tako je jedan gavran po imenu Džim doživeo 44 godine.

The post Gavrani čuvari London tauera appeared first on Portal Mladi.

Fotografija pod imenom Bliss je nastala 1996. godine u Kalifornijskoj oblasti Napa, a njen tvorac je američki fotograf Čarls Orir. Bliss je fotografija načinjena sa strane auto puta uz pomoć rulne kamere prosečnog formata. I kako Orir kaže nije na njoj načinjena nijedna digitalna manipulacija.

Orir je prvobitno fotografiju poslao kompaniji Korbis da bi 2000. godine Majkrosoft otkupio sva prava na nju. 

Procenjeno je da je više od milijardu ljudi videlo ovu fotografiju jer je prodato toliko kopija Windows XP sistema.

Deset godina kasnije tim umetnika pod imenom Goldin+Senneby posetio je mesto na kome je nastala ova legendarna forografija i rezultat njihove posete je rad pod imenom „Nakon Majkrosofta“ koji je prvi put prikazan na izložbi „Pariz je bio juče“, aprila 2007. godine, u galeriji La Vitine.

Fotografija iz 2006. godine se razlikuje od prvobitne jer je na mestu talasastog zelenog sada vinograd.

Bilo je i mnogih drugih pokušaja da se ova fotografija ponovo napravi kao i tvrdnji da predeli koji su na originalnoj nisu tamo gde je Orir rekao.

The post Zelena brda Windows XP-a appeared first on Portal Mladi.

Ovom srednjoškolcu je ovo već druga nagrada ove godine za projekta prečišćavanja zagađene vode fenolom procesom hidrodinamičke kavitacije.

Đorđe je, za ovaj projekat, ove godine osvojio zlatnu medalju na 29. Svetskom prvenstvu mladih naučnika u Rumuniji.

Ovim projektom Đorđe se bavi od drugog razreda srednje škole, ali nakon nagrade ne očekuje veliku promenu. „Ovo pre svega smatram ličnim uspehom i uspehom moje porodice i mentora, ali ne očekujem da će mi doneti nešto konkretno“, dodao je Đorđe.

Mladi naučnik je takođe rekao da bi voleo da za njegov uspeh čuju mladi i deca kako bi poželeli da se bave naukom, kao i da bi znali da će profesori, mentori i drugi naučnici uvek biti tu da im pomognu. On je dodao i da mladima mogu da pomognu organizacije poput Regionalnog centra za talente i Petnica.

Đorđe iza svebe već ima nosta uspeha u naučnoj svefi, on je samo tokog trećeg razreda srednje škole osvojio dve prve nagrade na državnim takmičenjima kao i zlato iz oblasti životne sredine na Svetskoj olimpijadi mladih naučnika.  On takođe planira da nastavi da se bavi ovim i drugim projektima u prečišćavanju vode jer je ekologija polje nauke koja ga najviše zanima.

The post Đorđe Ogrizović – Najbolji mladi naučnik na svetu je iz Srbije appeared first on Portal Mladi.

Na sajtu Redicct pojavio se umetnik koji od običnih fotografija pravi filmske postere. On najobičnijie fotografije pasa, mačaka, prirode i objekata koje svakodnevno gledamo, pretvara u uzbudljive, drugačije i gotovo neprepoznatljive filmske postere.   

Pas spasilac u novoj, još opasnijoj ulozi:

Fotografija stare građevine oživljena bojama:

Misteriozni pelikan u uzbudljivom trileru:

Praistorija ozivljava u posteru za filmu „Pangea“:

Kad unutrašnjost rendea može da bude i poster za Kjubrikov film:

Možda ipak od satelitskog snimka Amerike noću može da se napravi najava za apokaliptični film „Dnevnik kraja“?

Oblakoderi Njujorka brzo mogu da postanu deo panike u avionu:

The post Kako običnu fotografiju pretvoriti u filmski poster? appeared first on Portal Mladi.

Oki je ovu kolekciju fotografija nazvao „busayan„, što bi moglo da se prevede kao „ružne mačke“. Uprkos imenu ove kolekcije on u svojim fotografijama iskazuje veliku ljubav prema ovim životinjama. 

Eventualno Oki bi voleo da fotografiše sve japanske mačke beskućnike, ali trenutno ostaje vezan za jedan deo Tokija. Njegove dalje radove i avanture sa mačkama možete pratiti na njegovom zvaničnom Instagram profilu. 

The post Mačke lutalice na ulicama Tokija appeared first on Portal Mladi.