Poslednje izgovorene reči u sebi imaju neku svečanost, težinu, značaj, neke od njih su mudrosti, šale, naredbe ili želje. Pročitajte šta su poznate ličnosti izgovorile u poslednjim trenucima života.
Marija Antoaneta, kraljica Francuske (1755-1793) prilazeći giljotini nagazila je na nogu dželata, njene poslednje reči su bile „izvinite gospodine„.
„Ništa sem smrti“, Džejn Ostin, pisac, (1775-1817).
Anton Čehov, pisac, (1860-1904), bolestan od tuberkuloze prisustvovao je svečanosti i pred smrt rekao svojoj supruzi, „dugo nisam pio šampanjac„.
„Zašto je teško umreti?„, Francisko Franko Bahamonde, diktator, u narodu je bio poznat i kao Vođa Španije, (1892-1975).
Franc Kafka, pisac, (1883-1924), „ubij me, inače ćeš biti ubica„. Ove reči nemaju smisla u koliko se ne spomene da je Kafka bolovao od raka grla i da je u to vreme zbog nedostatka medicinske opreme bilo teško hraniti ga. On je pred kraj svog života bio izgladnjiavan i u velikim bolovima.
„Novac ne može da kupi život„, Bob Marli, muzičar (1945-1981).
Pročitajte još: Muzički petak: Bob Marli… legende žive kroz dela
Karl Marks, sociolog, (1818-1883), „Poslednje reči su za budale koje nisu rekle dovoljno„.
Nostardamus, prorok (1503-1566), „Sutra više neću biti ovde„.
„Ali seljaci… kako umiru seljaci„, Lav Tolstoj, pisac, je umro od zapaljenja pluća na železničkoj stanici u zimskoj noći, (1828-1910).
Pančo Vila, Meksički revolucionar, (1877-1923), „Ne dozvoli da se ovako završi. Reci im da sam nešto rekao„.
Volter, pisac, (1694-1778), upitan od strane sveštenika da se odrekne Satane, „sad nije vreme da stvaram neprijatelje„.
Oskar Vajld, pisac, (1854-1900), „Moje tapete i ja vodimo bitku do smrti. Jedno od nas će morati da ode„
Pročitajte još: OSKAR VAJLD: Dekadentni genije s jednim romanom u džepu
„Znači ovako se umire„, Koko Šanel, modna kreatorka, (1883-1971).
Virdžinija Vulf, pisac, (1882-1941), je pred kraj svog života napisala dva oproštajna pisma, jedno za supruga Lenarda, drugo za sestru Vanesu. Nakon što je napunila džepove kamenjem, uzela je svoj štap i krenula u poslednju šetnju. U pismu napisanom Lenardu stoji:
„Najdraži,
Ubeđena sam da ludim. Ne možemo da prolazimo kroz još jedan strašan period. Ovaj put se neću oporaviti. Počinjem da čujem glasove i ne uspevam da se skoncentrišem. Dakle, uradiću ono što mi izgleda kao najbolje rešenje. Pružio si mi najveću moguću sreću. Bio si po svakom pitanju najbolji muškarac.
Ne verujem da je dvoje ljudi moglo biti srećnije, dok se nije pojavila ova užasna bolest. Ne mogu više da se borim s tim, znam da ti remetim život i da bi bez mene mogao da radiš. I moći ćeš, znam to. Vidiš da ne uspevam čak ni ovo da napišem kako treba. Ne mogu da čitam.
Ono što želim da kažem je da ti dugujem svu svoju životnu sreću. Bio si beskrajno strpljiv sa mnom i neverovatno dobar. Želim to sve da kažem a to svi već znaju. Da je neko mogao da me spase, to bi bio ti. Napustilo me je sve osim uverenosti u tvoju dobrotu. Ne mogu nastaviti da ti kvarim život. Mislim da dvoje ljudi ne mogu biti srećniji nego što smo bili mi.
V.“
