Koka Kola, kao jedan od najpoznatijih brendova današnjice, je samo dva puta menjala formulu proizvodnje u poslednjih sto godina, a jedna promena je bila u čast maršala Žukova.
Priča o koka koli i maršalu Žukovu počinje simbolizmom koji je ovo gazirano piće imalo za vreme Drugog svetskog rata. Više od 60 fabrika koka kole je postojalo širom sveta, što je omogućilo mnogima da se upoznaju sa ovim napitkom.
Koka kola je postala sinonim Sjedinjenih Američkih Država, simbol demokratije i imperijalizma, u zavisnosti od toga sa koje zaraćene strane se njen uticaj posmatra. Pisac Mark Pendergrast je u knjizi „Za Boga, državu i Koka Kolu“, napisao da je ovo piće podizalo moral i da je bilo traženo od strane svih zaraćenih država.
Jedan od najvećih obožavatelja Kole bio je američki general Dvajt D. Ajzenhauer koji je maršalu Žukovu prvi predstavio ovo piće. Žukov je jedan od najuspešnijih komandanata Drugog svetskog rata, pod njegovom komandom je Crvena armija izvojevala pobede u pitkama za Moskvu, Staljingrad, Lenjingrad, Belorusiju i Berlin. Nosilac je mnogih sovjetskih i stranih odlikovanja.
Ruski ratni heroj je brzo postao veliki obožavalac koka kole pa je kad se rat završio kontaktirao SAD dobavljače da mu isporuče napitak koji je u Sovjetskom Savezu bio zabranjen. Žukov je zbog prohibicije američkih proizvoda znao da može biti loše za njega ako Staljin čuje da jedan od njegovih najboljih generala krši zabrane prihvatajući američki kapitalizam otelotvoren u proizvodu Koka kole. Žukov je zato tražio nekoliko promena u ambalaži i samom izgledu napitka. „Ne sme da izgleda kao američki proizvod, niti da je u toj čudnoj flaši. I napravite je u drugoj boji„, insistirao je maršal.
Žukov zahtev je stigao do tadašnjeg predsednika Sjedinjenih Američkih Država, Harija Trumana koji je zadužio Mladina Zarubica, jednog od najboljih radnika u Koka koli u Evropi da eliminiše boju iz pića kao i da se to piće isporuči u flašama sa crvenom petokrakom.
„Moja prva isporuka Žukovu je bila 50 sanduka. Bela koka kola za crvenog rusa. Bila je to velika i mračna tajna„, rekao je kasnije Zarubica.
Žukovo skladište bele koka kole nikad nije pronađeno.
