Kameni čovek, hodajući leš, vukodlak, vampir, ovo nisu nazivi čudovišta iz horor filmova, već se ovako nazivaju osobe koje boluju od retkih medicinskih fenomena. Genetski poremećaji ili mentalna oboljenja, ovi slučajevi su toliko retki da su proglašeni za medicinske fenomene.
Progerija je ekstremno redak (1 u 8 miliona slučajeva) genetski poremećaj koji karakteriše prevremeno starenje i kratak životni vek. F.S. Ficdžerald je, inspirisan ovom bolešću napisao svoju kratku priču „Neobični slučaj Bendžamina Batona“.
Sindrom kamenog čoveka ili fibrodisplazija je progresivan genetski poremećaj koji meko tkivo pretvara u kosti. Poremećaj deluje tako na organizam da se čovek iznutra pretvara u statuu. Ne postoji trajno rešenje za ovaj fenomen i ljudi koji žive sa njim moraju da uzimaju jake lekove protiv bolova kako bi mogli da se kreću nesmetano.
Sindrom čovek drvo nastaje retkom mutacijom gena koja uzrokuje da koža postane podložna humanim papiloma virusima. Naime, koža počinje da liči na koru drveta međutim u pitanju su bradavice koje se mogu pogoršati ukoliko se izlože sunčevoj svetlosti. Za ovu bolest ne postoji lek ali postoje lekovi koji je mogu ublažiti.
Medicinski fenomeni
Vampirski sindrom je prouzrokovan recesivnom mutacijom nukleotidnih enzima koji „ispravljaju“ DNK oštećen usled UV zračenja. Zato ljudima koji boluju od ove bolesti se savetuje da izbegavaju sunčevu svetlost baš poput vampira. Jer ukoliko budu u kontaktu sa sunčevom svetlošću mogu imati ozbiljne opekotine, ljušćenje kože a u ekstremnim slučajevima može se javiti i rak kože.
Pročitajte: Krvava grofica Batori, najstravičniji živi vampir ikada
Nisu sva oboljenja nastala usled genetskih mutacija, sindrom hodajućeg leša je mentalno oboljenje usled koga osoba čvrsto veruje da joj nedostaje neki deo tela ili da je zapravo mrtva. Bolesnici se trude da ne jedu, da se ne kupaju kao i da veći deo svog vremena provode na groblju jer žele da budu „među svojima“. Ovaj poremećaj dovodi do nestajanja osećaja ličnog identiteta.
Sindrom vukodlaka je oboljenje u kome su osobe prekrivene dugim dlakama koje nekad čak mogu i prekrivati čitavo lice. Ukoliko je osoba rođena ovako bolest je nastala usled genetske mutacije, međutim ukoliko je osoba razvila ovaj poremećaj vremenom znači da se javio kao posledica lečenja ćelavosti, mada u nekom slučajevima je uzrok nepoznat.
Urođena neosetljivost na bol je genetska mutacija koja sprečava obolele da osećaju bilo kakvu vrstu bola u svom telu, čak i kada su povređeni. Ovo stanje pogađa nervni sistem i time sprečava „komunikaciju“ mozga sa ostatkom tela, samim tim sprečavajući osobu da percipira bol.
