Iskustvo članova AIESEC-a

Da budem iskrena, ja sam bila možda jedan od najgorih studenata ekonomije ikad. Za ekonomiju sam bila zainteresovana u nekim kratkim epizodama i uglavnom sam stalno nalazila gomilu drugih stvari koje su mi okupirale najčešće u ispitnim rokovima. Prošlog leta kada mi je po ko zna koji put sve krenulo nizbrdo, kada su mi neke stvari do kojih mi je bilo stalo propale (a uz njih i nekoliko ispitnih rokova), sela sam i razmislila šta se to dešava. U srednjoj školi sam bila fenomenalan učenik. Bavila sam se pored toga i raznim stvarima, ali kako sam došla na fakultet nešto je pošlo naopako.

Šta to? Pa evo šta! Loša organizacija, za početak, manjak motivacije, pad samopouzdanja i razni tekući problemi koji su mi stvarali stres sa kojim nisam znala da se nosim. Kada sam shvatila (a trebalo je vremena, moram da priznam) šta sve ne valja i šta sve moram da popravim i doradim kod sebe, rekla sam Sledeća godina mi neće biti ovakva! Uradiću nešto drugačije!

I uradila sam. Za početak, prijavila sam da budem član AIESEC-a. Verovatno se dosta vas prepoznalo u ovoj priči. Možda ste već stigli i do tog momenta gde ste shvatili da nešto nije u redu i da morate pod hitno nešto da menjate. Možda ste sa druge strane odlični studenti koji redovno idu na predavanja i ne dobijaju ocenu manju od desetke. I jednima i drugima ću sada da kažem šta ustvari znači za jednog studenta da bude član ovakve organizacije.

Prva stvar koja me je odmah pridobila kod AIESEC-a bila je primena znanja (koje ja nisam imala gde da primenim), postavljanje ciljeva, upravljanje vremenom, alternativno odlučivanje, preduzimanje akcije… da, sve to sam počela da primenjujem u prvim danima svog mandata. Ipak, tada sam još bila sveža u čitavoj priči i nisam znala šta me još čeka. Krenuli su prvi stresovi, a ja sam odjednom bila sposobna da se nosim sa njima. Ispunjavala sam rokove, radila više stvari istovremeno i otkrila da ne treba da se plašim da preduzimam inicijativu. Uskoro kreće moj drugi mandat. U AIESEC-u sam provela neka tri meseca. Dolazim u drugi tim i moje okruženje je bitno promenjeno. Nemam izbora nego da se prilagodim. I ja se prilagođavam, lagano i vrlo rado.

Ustvari, za ta tri meseca već sam naučila da radim sve čega sam se nekad plašila: pitam ljude kada mi nešto nije jasno, a to su ljudi koje vidim prvi put u životu, ne plašim se da predložim svoje ideje i rešenja, ne plašim se da zatražim pomoć od drugih. Tokom drugog mandata shvatam da sam bitna karika u organizaciji i da moj posao ne može da obavlja niko osim mene. Kreće i moj treći mandat kada postajem vođa tima. Eto ih novi izazovi! Dobijam svoj tim koji treba da povedem ka rezultatima i moj tim treba da shvati da i oni, čak iako su nam se tek pridružili, zauzimaju važno mesto u AIESEC-u.

U kratkim crtama, ovo je moje AIESEC iskustvo. Verovatno su se oni sjajni studenti već zamislili i uočili priliku da nauče nešto novo, iskoriste svoja znanja i upoznaju gomilu novih ljudi koji će im postati prijatelji. Za one studente koji nisu tako sjajni, evo šta imam još da dodam. Otkad sam član, ja sam počela da dajem ispite i da dobijam visoke ocene. Imam vremena da se bavim i stvarima koje nisu povezane ni sa fakultetom, ni sa AIESEC-om. Želim da vam poručim da ne oklevate!

Ako vas je ova priča bar malo zainteresovala,prijavite se na sledećem linku . Ne čekajte sutra, prekosutra, sledeću godinu.

Za kraj sam htela da vam kažem i najvažniju stvar koju sam naučila ovde, a to je da su ljudi najbitniji i da je veština komunikacije jedina veština koja će uvek biti tražena. Ja sam za jedno kratko vreme od okorelog individualca koji ne želi da sarađuje postala pravi timski igrač. Još jednom, ne oklevajte, čekamo baš vas da sami sebi pokažete koliko možete da iznesete!

Ako želiš da čuješ nešto više o samoj organizaciji dođi na event.

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here