Više o samom događaju, možete pročitati u intervjuu koji smo uradili sa Nenadom Popovićem, glavnim organizatorom Foruma. Uživajte u inspirativnom razogovoru, pa se vidimo 18. oktobra.

Za sam početak, možete li našim čitaocima da predstavite sebe i Vašu kompaniju „Ovic Consulting“?

Ja sam Nenad Popović i vlasnik sam londonske firme Ovic Consulting koja je specijalizovana za marketing u turizmu. Stoga, jedan od ciljeva firme jeste rad na turističkom približavanju Londona i Beograda, odnosno Engleske i Srbije.

Koje vrednosti zastupate u Vašoj kompaniji i koja je to radna etika koja Vas je motivisala da na tako originalan način organizujete turističku konferenciju?

Naime, motivacija za organizovanje konferencije proistekla je iz tri ključna elementa, koja ujedno mogu biti reprezenti naše radne etike: inovacija, timski rad i komunikacije. Želim da objasnim čitaocima Portala mladih zašto sam izabrao baš ove elemente. Prevashodno, inovacija se ogleda u našoj kreativnosti i volji da pronađemo nišu koja nije preterano zastupljena, i koja se razlikuje od većine turističkih konferencija ovde. Nastojali smo da našim posetiocima i gostima pripremimo bogat i nadasve kvalitetan program. Kako čovek ne može sve da postigne sam, tako je kao ključ našeg uspeha upravo timski rad. Imao sam priliku da uspostavim kontakt sa Udruženjem Mladi za Turizam i Marketing Workshop, koji su pored odlične saradnje i partnerstva, veoma ozbiljni i ambiciozni. Pored velikog zadovoljstva koje je proisteklo iz naše zajedničke saradnje, uspostavili smo i prijateljske veze i moram da napomenem, da se sada međusobno i družimo. To nas dovodi do trećeg vezivnog segmenta našeg rada i uspešne saradnje, a to su komunikacije. Smatram da je veoma bitno imati otvorenu komunikaciju, ne samo u timu, već i sa kolegama. Na taj način uspostavljamo princip etike solidarnosti i time podstičemo jedni druge da razmenjujemo znanja i iskustva koja doprinose poslovnom razvoju.

Organizujete „Serbian Tourism Forum“, šta je to što je interesantno za našu publiku i sve ostale posetioce?

Na „Serbian Tourism Forum“ smo pripremili bogat program sa vrhunskim profesionalcima domaćim i stranim koji će preneti svoja znanja i iskustva našim gostima. Forum se organizuje od strane Udruženja Mladi za Turizam, Marketing Workshop sa Ekonomskog Fakulteta i naše firme, Ovic Consulting. Ono što smatram vrlo dragocenim i privlačnim za Vašu publiku jesu turistički blogeri i neotkriveni potencijali Srbije. Na Forumu će imati priliku da posete panel „Neotkriveni potencijali Srbije“ i da razgovaraju sa turističkim blogerima. Smatram da je to jako korisno jer će čuti nove ideje koje ih dalje mogu podstaknuti da usvoje inovativne forme daljeg oblikovanja svoje budućnosti. Iako su blogeri u poslednje vreme učestala pojava, moram da napomenem da je to u turizmu još uvek sklisko polje, i na mnogo načina izazovno. Pored toga, imaće priliku da prisustvuju na raznoraznim panelima poput: „Uloga države u razvoju receptivnog turizma“ i „Uloga blogera u promociji turizma“,  na kraju ali ne i manje bitno, čuće iskustva od strane Marketing i PR menadžera i turističkih konsultanta . Biće interaktivno i jako zanimljivo, pozivam sve da dođu u što većem broju i iskreno se radujem.

Koji je cilj „Foruma“?

Cilj Foruma jeste da se stavi jedan ozbiljan i značajan fokus na temu „marketinga u turizmu“ i na taj način poboljša nas interni i eksterni turistički marketing i pr. Složićete se, naša zemlja je u tom smislu u nezavidnom položaju u odnosu na razvijenije zemlje. Na taj način, pokrenućemo jako važno pitanje i učiniti da turistička slika naše zemlje bude tako plasirana u svet, da na neki način turistički marketing obavi ulogu ambasadora. Naše prirodne lepote jesu jedna od naših najveća prednost. To ne smemo nikad da zaboravimo.

Organizovaćete i „Štand za mlade“, šta je to što oni tamo mogu da vide i nauče?

Mladi imaju jedinstvenu priliku da pristupe jednom potpuno novom i drugačijem vidu konferencije. Moći će da dobiju određena znanja, nauče ključne informacije iz iskustva naših predavača, kao i da savladaju konkretne strategije koje možda ne bi mogli da dobiju na fakultetu. Takođe imaju idealnu priliku da tokom pauza pristupe i „networking-uju“ sa profesionalcima iz turizma. Na Štandu za mlade akcenat je i na povećanju zaposlenosti i usavršavanja mladih. Kada izađu sa fakulteta, retko kada imaju konkretna i odmah primenjiva znanja. Mi želimo to da promenimo i da na naš način doprinesemo razvoju turizma u zemlji, prevashodno uključujući mlade.

 I za sam kraj, možete li nam reći neke konkretne informacije o samom „Forumu“?

Konferencija Serbian Tourism Forum – Marketing u turizmu“ će se održati 18. oktobra u Hotelu Zira, u Beogradu. Posetioci će moći da svoje karte dobiju na: ovic.consulting@gmail.com I važno je naglasiti da je broj karata ograničen.

Nenade, hvala Vam na razgovoru,

Zadovoljstvo je bilo pričati sa Vama,

Autor: Nevena Šaulić

The post Serbian Tourism Forum – pravi Trg za uspeh! appeared first on Portal Mladi.

„Kada sam diplomirao, prva želja mi je bila da završim pripravnički staž, ali sam potom shvatio da bi bilo bolje da uradim nešto pragmatičnije i dinamičnije i zaključio da bi mi više odgovaralo stažiranje u Delegaciji EU u Srbiji,“ kaže Stefan, dvadesetpetogodišnjak iz Smederevske Palanke koji trenutno obavlja staž u političkom odeljenju Delegacije.

Cilj stažiranja je da mladim diplomcima ponudi praktične veštine rada u delegacijama EU kao i one u oblasti spoljne politike i diplomatije.

Srbija je zemlja kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, a njena delegacija u Srbija je jedna od najvećih na svetu. Misija Delegacije je da na adekvatan način predstavlja EU u Srbiji, da promoviše i štiti vrednosti i interese EU i njenih država članica, te da nadzire i podržava pristupni proces Srbije, između ostalog uspešnim sprovođenjem programa pomoći EU.

„Pre nego što sam počeo da stažiram, nisam znao da je Evropska unija daleko najveći donator u Srbiji, budući da je Srbija od 2001. primila od EU preko tri milijardi evra bespovratne pomoći”, nastavlja Stefan i dodaje da je „neverovatno da većina ljudi u Srbiji to ne zna.”

Od 2009. kada je prvi put objavljen konkurs za stažiranje, u Delegaciji je stažiralo 76 mladih, odnosno sedam do deset stažista u proseku godišnje. Na početku je stažiranje bilo rezervisano samo za političku sekciju, da bi kasnije bila uključena i ostala odeljenja (evropske integracije, saradnja, finansije i ugovori, te informisanje, komunikacije i mediji).

Staž traje do šest meseci i, uprkos tome što većina ljudi ne zna za mogućnost stažiranja, može biti prilika za početak karijere u međunarodnim organizacijama. Za mlade u Srbiji, ovo je dobra prilika da rade u dinamičnom, stimulativnom i nadasve interkulturalnom okruženju.

„Kada prijateljima kažem da obavljam staž u Delegaciji, po njhovim reakcijama osetim kao da uživam posebnu privilegiju”, kaže Maja koja je odlučila da konkuriše u Delegaciji nakon završenih master studija iz evropskih integracija. „Ovo je najbolja kombinacija mojih akademskih studija i znanja jezika. Kada završim staž, sigurno ću pokušati da nađem posao u nekoj međunarodnoj organizaciji”, dodaje Maja.

„Voleo bih da radim u međunarodnim organizacijama i sama činjenica da imam preporuku šefa odeljenja u kom sam stažirao je najbolja referenca za svaku buduću prijavu za posao”, kaže Đorđe, nekadašnji stažista u političkom odeljenju.

Konkurs za prijavu za stažiranje dostupan je ovde.

Mnogi nekadašnji stažisti su našli posao u nevladinim organizacijama baš kao i Đorđe koji sada radi kao koordinator politika i javnog zagovaranja u Krovnoj organizaciji mladih Srbije (KOMS), najvećem predstavničkom telu mladih u Srbiji koje realizuje veliki broj projekata na nacionalnom i međunarodnom nivou.

Mnogi stažisti, međutim, ostaju u sferi evropskih poslova, poput Suzane koja je nakon završenog staža radila u jednoj nevladinoj organizaciji, a sada je dobila ponudu za privremeno zaposlenje u Delegaciji.  

Đorđe i Suzana se slažu da je jedna od najboljih odlika rada u ovakvom okruženju način na koji se postupa sa mladima: „Ovde sam naučila da moje mišljenje ima težinu kao i mišljenje drugih koji su u mom rangu. U stvari, uprkos činjenici da u Delegaciji postoji izvesna hijerarhija, mi je ni ne primećujemo i svi smo jednaki.”

Poruka koju mladi stažisti žele da podele sa svojim vršnjacima koji su skeptični u pogledu EU je jednostavna: upoznajte EU i ovladajte veštinama koje će vaš rad i život učiniti zanimljivijima.

The post Stažiranje u Delegaciji EU: odskočna daska za dalju karijeru appeared first on Portal Mladi.

Koliko formalno obrazovanje u Srbiji pruža prostora da studenti usavršavaju svoj javni govor i dikciju?

Veoma malo. Predmeti koji bi trebalo da razvijaju govorničke sposobnosti i tehnike javnog nastupa zastupljeni su samo na pojedinim fakultetima. Na primer, dikcija, naučna discplina koja se bavi načinom govorenja se izučava samo na dramskim akademijama i ponegde na Filološkom fakultetu. Određena znanja o uspešnom javnom nastupu studenti eventualno mogu da „pokupe“ na nekim fakultetima koji obrazuju profesionalne govornike, kao što su na primer Fakultet političkih nauka i Pravni fakultet. Doduše, nisam siguran koliko su ti programi prilagođeni realnim profesionalnim izazovima i koliko su okrenuti pojedinačnom studentu koji nakon završenih studija najčešće ostaje zbunjen i nespreman pri izlaganju na neku temu.

Institut Main Point – Radio televizija Srbije (Dnevnik)

Međutim, šta se dešava sa svim ostalim studentima? Diplomirani ekonomista čim dođe u priliku da se poslovno razvija ima obavezu da predstavi svoj projekat, da u PowerPointu izloži neku strategiju ili biznis plan, da na sastanku kolegama iznese svoj stav i slično. Lekari naravno treba da prednjače u znanju iz određene specijalističke oblasti, ali mnogi od njih svoju stručnost dokazuju i kroz predavanja na kongresima i seminarima. Lista različitih povoda za nastup pred publikom je predugačka, dovoljno bi bilo samo da prebrojimo koliko je onih koji postanu nastavnici i profesori. Dokazano je da pored vladanja materijom, uspeh umnogome zavisi i od načina na koji predstavljamo taj sadržaj. Edukacija za javni nastup nije namenjena samo voditeljima i političarima. Naprotiv. Ona bi trebalo da bude sastavni segment obrazovanja svakog poslovnog čoveka.

Primećuje li se u našim medijima i javnosti da je nedovoljno razvijena kultura govora i nastupa?

Odavno je dr Aleksandar Belić zapazio da bi na svim nivoima trebalo mnogo više pažnje da povedemo o razvijanju kulture govora. To njegovo zapažanje se i danas, posle više od pola veka, i dalje citira u retkim naučnim radovima na ovu temu. Stanje se nije promenilo. Kultura govora je skoro sasvim zapostavljena. U tome prednjače mediji, upravo iz razloga što su oni najodgovorniji. Program koji gleda milionski auditorijum formira govorne navike velikog broja gledalaca. Sve je manje onih koji služi kao uzor.

Jednostavno, mnogo je nedovoljno obrazovanog kadra u medijima, češće ćemo naići na voditelja koji može da bude primer kako ne treba govoriti. Ranije su televizije organizovale škole za dikciju unutar svojih redakcija, što je ipak povećalo broj onih od kojih smo mogli nešto da naučimo. Ni oni koji gostuju u medijskim sadržajima, daju izjave, predstavljaju neku ideju, uglavnom nisu na visokom nivou izražavanja.

U kojoj meri se, prema vašim saznanjima, u drugim zemljama uči dikcija i javni nastup?

U modernim društvima više se polaže pažnje na razvijanje govorničkih i prezentacijskih sposobnosti. Svako ko se kandiduje da se bavi nekim javnim poslom prolazi kroz kurs javnog nastupa. Ako to znanje nije dovoljno tokom zvaničnih studija, izraženija je svet da bi se trebalo usavršavati neformalnim kanalima. Studenti sa Harvarda su čak kreirali i aplikaciju za mobilne aparate (ummo) koja im pomaže da budu razgovetniji, razložniji i dinamičniji. Aplikacija je osmišljena tako da student može da snimi i prati svoje izlaganje na neku temu i da dobije izveštaj o kvalitetu svog govornog izraza. Na taj način, on je u mogućnosti da osvesti na kom je nivou kad je reč o kulturi govora i da unapredi veštine prezentovanja.
Da li su profesori na našim fakultetima dobri govornici koji mogu da nam služe kao primer?

Brojni studenti koji su pohađali naše kurseve daju mi uvid u to. Obično navedu svega nekoliko profesora za koje mogu da kažu da su dobri govornici. Kod takvih profesora uvek se traži „karta više“. To predstavlja nedvosmisleni dokaz da najviše cenimo one stručnjake koji gradivo umeju da izlože na harizmatičan način. Ako mene pitate na kog profesora bi trebalo da se ugledamo, mogu da ponudim jedan primer – profesor Vladimir Pavićević sa Fakulteta političkih nauka. Njegov nastup slobodno bi mogao da se definiše kao živi udžbenik izražajnog, uverljivog govorenja.

Institut Main Point – Dikacija, način govorenja

Mnogi profesori daju studentima zadatak da u sklopu predispitnih obaveza održe predavanje, da obrade jednu nastavnu jedinicu i predstave je kolegama. Bilo bi odlično kad bi se taj povod iskoristio i za dobijanje povratne reakcije kako je to delovalo nezavisno od sadržaja. Da li je bilo razgovetno, dinamično, izražajno, gramatički ispravno, oslobođeno straha, itd. Na taj način svaki student bi uvideo na čemu još treba da radi kako bi se razvijao u sugestivnu osobu koja deluje stručno i samopouzdano. Nažalost, u praksi to obično bude puko iščitavanje teksta sa slajdova, prepuno nepotrebnih reči, bez entuzijazma. Čast izuzecima!

Po čemu se Institut Main Point razlikuje od sličnih organizatora edukacije javnog nastupa?

Na kursevima Instituta Main Point grupe su malobrojne (do petoro) čime se obezbeđuje individualizovan pristup. Tek kada svaki polaznik uđe u trag svojim govornim navikama, mi možemo da očekujemo istinski napredak. Proces rada ima svoje trajanje, oko mesec dana, čime se stvaraju uslovi da principi uverljivog i izražajnog govorenja zažive kod svakog i postanu ispravan govorni manir. Nakon obrade svih najvažnih elemenata upečatljivog i uspešnog javnog nastupa, slede simulacije – polaznici objedinjuju stečena znanja kroz izlaganje na temu koja predstavlja njihovo interesovanje. Simulacije se snimaju i kontrolisano prate i analiziraju. Nakon završenog kursa, svaki polaznik nauči kako da svoje nedostatke eliminiše a kako da svoje prednosti promoviše i razvija.

Drugi organizatori obično sprovode programe seminarskog tipa, koji traju dan ili dva. Takav proces može biti samo delimično koristan, jer polazniku ostavlja isuviše nepoznanica gde je on u svemu tome. Bez temeljnog pristupa i vežbe koja mora imati svoj kontinuitet, nema pravog napretka.

Zašto je edukacija o javnom nastupu važna za mlade ljude?

Nakon pet godina rada sa studentima različitih profila, slobodno mogu da kažem da vlada prava epidemija loših govornih navika i manjka samopouzdanja. Razlozi leže ponajviše u pomenutim činjenicama koje se tiču propusta u obrazovnom sistemu, kao i u opštoj nebrizi o negovanju kulture govora. Upravo iz tog razloga, pravo je vreme da se, simbolično rečeno, desi revolucija u znanju.

Ukoliko ste zainteresovani za programe edukacije Instituta Main Point, javite se na mejl office@mainpoint.edu.rs

The post Loše govorne navike – kako ih sprečiti? Institut Main Point appeared first on Portal Mladi.

Opišite kako izgleda vaš radni dan u Razvojnom centru Microsoft–a u Srbiji?

Ana: Moj radni dan sastoji se od kodiranja ili testiranja i debagovanja koda na kojem trenutno radimo, ali i formalnih sastanaka sa timom. Na sastancima težimo tome da ceo tim uključimo u problem, međusobno delimo iskustva i znanja koja smo stekli tokom rada. Na taj način lakše i brže rešavamo izazove na koje nailazimo. Dobra komunikacija je najvažnija. Mnogo radimo, ali se mnogo i družimo, uvek zajedno idemo na pauzu za ručak i tada se najviše primećuje timski duh koji vlada u  timu.

Nemanja:  Uglavnom dođem na posao oko 11 časova, pročitam imejlove, odgovorim na njih i obavim neke sitnije zadatke za taj dan. Sa kolegama odem na zajednički ručak u neki od obližnjih restorana, zatim, kada se vratim, nekoliko sati radim za računarom. Između četiri i pet časova popodne imam sastanak sa kolegama iz Amerike. Nakon toga, ostanem da završim šta mi je preostalo, a ostatak dana provedem sa kolegama igrajući bilijar, stoni fudbal, stoni tenis ili Xbox. Uveče, često, svi zajedno produžimo negde na piće ili večeru.

Kako ste saznali da je Razvojni centar Microsoft-a u Srbiji objavio konkurs za program prakse, odnosno posao?

Ana: Završila sam Elektrotehnički fakultet u Beogradu, a potom otišla u Ameriku na postdiplomske studije. Pre nego što sam diplomirala bilo je potrebno završiti neku papirologiju, to vreme sam iskoristila da dođem u Srbiju na dva-tri meseca sa ciljem da nađem posao ovde. Od prijatelja koji već rade u Razvojnom centru Microsoft-a u Srbiji saznala sam da je raspisan konkurs, bliže su me uputili kako izgleda samo prijavljivanje, a sve ostalo što me je zanimalo o konkursu i procesu prijave saznala sam na sajtu. Poslala sam prijavu i prvom sledećom prilikom pozvali su me na testiranje.

Nemanja:  Pred kraj srednje škole upoznao sam studente koji su tada bili na letnjoj praksi u Razvojnom centru Microsoft-a u Srbiji. Još tada, razgovor sa njima zainteresovao me je da i ja pokušam i prijavim se. Posle srednje škole upisao sam Prirodno-matematički fakultet u Novom Sadu i nakon druge godine studija prijavio sam se za program prakse.

Ana, da li su ti godine provedene u Americi posebno pomogle u procesu selekcije?

Pošto je intervju na engleskom jeziku, mislim da je najveća razlika samopouzdanje dok ga koristim. Verujem da ostali kandidati, iako imaju dobro znanje engleskog, imaju malu tremu i razmišljaju da li će i kako objasniti stvari na stranom jeziku. To ne treba da brine kandidate, jer kolege koje tokom intervjua razgovaraju sa njima daće sve od sebe im pomognu da daju svoj maksimum i izvuku najbolje iz njihovih odgovora.  

Studenti uglavnom žele da znaju kako izgleda i koliko traje sama praksa i da li je moguće uskladiti je sa obavezama na fakultetu. Nemanja, kakvo je bilo tvoje iskustvo?

Na praksi sam bio tri meseca, tokom leta 2011. godine, jer mi je kao nekom ko studira u Novom Sadu tako najviše odgovaralo. Praksa je izgledala skoro identično stvarnom zaposlenju. Kao ravnopravni član tima, učestvovao sam u planiranju i razvoju koda koji je nekoliko meseci kasnije završio u produkciji. Bio sam adekvatno plaćen za posao koji sam radio, a jedina razlika je bila ta što sam, za razliku od iskusnijih kolega, uvek imao mentora na raspolaganju da mi pomogne da što pre savladam sve prepreke na koje sam nailazio. Nakon završenog programa prakse, kada sam odslušao sve predmete na osnovnim studijama, ponovo sam se javio da se raspitam oko procedure da praksu ponovim. Umesto za program prakse, dobio sam pounudu za posao. Istog dana javili su mi da svratim do Beograda kad budem u prilici da se dogovorimo u uslovima i potpišem ugovor. Naime, kada jednom uspešno završite program prakse, nije potrebno da ponovo prolazite proces selekcije za posao. Prvom prilikom sam otišao do Beograda, izabrao jedan od timova koji su tada tražili nove ljude, dogovorio se za datum kada treba da počnem da radim i potpisao ugovor. Počeo sam ovde da radim, a uporedo sa poslom sam položio ostatak ispita. Otkad sam u Razvojnom centru Microsoft-a u Srbiji, nismo imali situaciju da ne primamo nove ljude, konkursi i za program prakse i za posao stalno su otvoreni.

Nemanja, ti radiš u timu koji radi na Microsoft-ovom internet pretraživaču Bing. Objasni čemu služi taj pretraživač?

Tako je, radim kao softverski inženjer u timu koji radi na Microsoft-ovom internet pretraživaču Bing; u timu čiji je posao da korišćenjem mašinskog učenja „naučimo” računar da prepoznaje da za upit u pretraživaču pronađe najbolji rezultat. Na primer, ukoliko želite da nađete neki restoran, sportski klub, pozorište, bioskop, preko našeg pretraživača dobićete odgovor za traženi upit, tako nećete morati da lutate i tačno ćete znati koja je npr. perionica u vašoj blizini trenutno otvorena i gde se tačno nalazi.

Kakva je atmosfera u kolektivu?

Ana: Zaposleni u Razvojnom centru Microsoft-a u Srbiji veoma su pametni i profesionalni mladi ljudi. Timski rad je nešto što se neguje i svi se zajedno trudimo da ostvarimo ciljeve koji su nam postavljeni. Ljudi iz različitih timova svakodnevno sarađuju, spremni su da saslušaju, uvek imate slobodu da pitate za savet i dobijete delić njihovog znanja.

Nemanja: Ljudi su vedri, raspoloženi, pametni, uvek spremni da pomognu. Zajedno radimo, šalimo se, družimo, idemo na razne sportske i druge aktivnosti, a često zajedno i putujemo negde na odmor.

Da li ste zadovoljni poslom koji obavljate i da li biste nešto menjali?

Ana: Prezadovoljna sam znanjem koje stičem u Razvojnom centru Microsoft-a u Srbiji. Verujem da će u kompanija postati još bolja, jer ljudi koji je vode imaju fenomenalnu viziju i dovoljno iskustva da je ostvare u budućnosti.

Nemanja: Prezadovoljan sam. Radim na stvarima koje volim, i imam veliku slobodu u planiranju i u realizaciji projekta. S druge strane, kad osetim potrebu da promenim projekat, menadžeri su voljni da mi izađu u susret.

Kako sebe vidite za nekih par godina, kada je posao u pitanju?

Ana: Sebe vidim na poziciji na kojoj sam trenutno. Volela bih da se posvetim ovome što trenutno radim i steknem što bolje znanje iz te oblasti. Pored teorijskog znanja, iskustvo koje ću imati za par godina je nešto što će značajno doprineti mom profesionalnom razvoju. Da biste bili stvarno dobri u nečemu, morate da mu se potpuno posvetite bar tri do četiri godine.

Nemanja:  Ovo je jedna od najboljih kompanija na svetu i postoji mnogo prilika za napredovanje i razvoj karijere. Ovo je firma sa najboljim mogućim uslovima u Srbiji, u slučaju da poželim da radim na nekom drugom projektu, imam veliki izbor, većina projekata je neverovatno uzbudljiva i postoji mnogo timova koji se bave različitim aspektima posla.

Imate li neki savet za buduće mlade kolege?

Ana: Mladima poručujem da budu hrabri. Svaki nedostatak samopouzdanja, sve brige i strahove treba da oteraju od sebe, želja za onim čime žele da se bave treba da bude jača od svega. Tokom rada u Razvojnom centru naučiće mnogo o sebi, ali i o drugima, a uz to će i sazreti kao ličnosti. Upravo zbog toga im poručujem da se prijave već sada.

Nemanja: Iskoristite činjenicu da u našoj državi posluje jedna od najboljih kompanija na svetu i pridružite nam se u radu na najsavremenijim projektima koji će uticati na budućnost tehnologije i čovečanstva.

The post Iz prve ruke: Kako izgleda raditi u Razvojnom centru Microsoft-a? appeared first on Portal Mladi.

U Razvojnom centru Microsoft-a u Srbiji radni deo je organizovan tako da podstiče timski duh. Otvoren, svetao i prostran prostor odiše pozitivnom atmosferom.  Timovi, kojih trenutno u Razvojnom centru ima pet – SQL tim, Office tim, Analog Science tim, Bing i Math tim, ne zaustavljaju se pred izazovima. Timski duh i podrška, koje zaposleni neguju, doprineli su da do sada iz prostorija MDCS-a izađu delovi operativnog sistema Microsoft® Windows 10, nove komponente Microsoft® SQL Server 2008, 2012 i 2016, Azure SQL Database, Microsoft® Office 2010 i 2013 i Office 365.

Pozitivna atmosfera na svakom koraku, mlada nasmejana lica za računarima, smeh tokom pauze za ručak i u sobama za odmor. Na zaposlenima je kako će organizovati svoj radni dan, sami odlučuju da li će pauzu za ručak provesti u kuhinji na spratu na kojem rade ili u nekom od obližnjih restorana i da li će se relaksirati nakon obavljenog posla za taj dan. U dogovoru sa svojim timom planiraju svoje vreme, a rezultati su ono što se računa. Kako sami kažu – timski rad je najvažniji. Nekada mnogo znači savet kolege, ali i pomoć pri rešavanju problema na koje naiđete.

Imati sa kim da podelite znanja, ali i sa kim da provedete to slobodno vreme na pauzama još jedna je vrednost rada u ovoj kompaniji. Osim prostorija za rad i sastanke, tu su i sobe za relaksaciju,  sobe opremljene društvenim igrama. Ukoliko žele da naprave pauzu, zaposleni u njima mogu da odigraju partiju stonog tenisa ili bilijara, nakon čega se vraćaju projektu na kojem rade, sa novom energijom i entuzijazmom. Činjenica da u Srbiji imate kompaniju koja radi prema svetskim standardima, kompaniju koja
neprestano zapošljava mlade i pruža im priliku da kroz program prakse unaprede svoja znanja, dovoljan je dokaz da ne treba da brinete za budućnost.  Na vama je da se obrazujete u željenom smeru, budete vredni i radite na sebi i, naravno, prijavite se za program prakse ili posao u Razvojnom centru Microsoft-a u Srbiji.

The post Timski duh i entuzijazam – Razvojni centar Microsoft-a u Srbiji otvara vam svoja vrata appeared first on Portal Mladi.

Prijatnu dobrodošlicu uputila mi je Nataša Malinović, PR&Event menadžer u Razvojnom centru Microsofta u Srbiji, a na temu  Kako do posla razgovarali smo sa Tamarom Letić i Bojanom Rošićem, activity menadžerima ove uspešne kompanije.

Za vas, dragi mladi, koji želite da aplicirate za praksu ili posao u Razvojnom centru Microsofta u Srbiji, Tamara i Bojan su odgovorili na neka pitanja.

Kako izgleda sam proces zapošljavanja i krugovi selekcije?

Prvo je potrebno poslati CV i motivaciono pismo na mdcsjobs@microsoft.com, nakon toga svaki kandidat rešava pisani test, poslednja faza su intervjui, i odvijaju se u prostorijama kompanije. Testiranje se organizuje tri do četiri puta godišnje.

Šta je važnije za kandidata – CV ili motivaciono pismo?

Sama forma CV-ja nije bitna, ono što je bitno za praksu je trenutna njihova edukacija, dokle su stigli sa studijama. Potrebno je navesti i vannastavne aktivnosti kojima su se bavili tokom studija i srednje škole, da li su samostalno radili neke projekte ili u timu, da li su se takmičili, pohađali online kurseve na poznatim svetskim ili lokalnim portalima, ukratko objašnjena prethodna iskustva i zaposlenja, kao i kratki opisi poslova koje su obavljali. Time su nam kandidati odgovorili na pitanje šta, a na pitanje kako i zašto odgovaraju kroz motivaciono pismo. Putem njega saznajemo na koje su probleme nailazili prilikom rada na nekom projektu, kako su ih rešavali i zašto žele da rade u Razvojnom centru Microsofta u Srbiji, zašto ih uopšte zanima programiranje.

Prednost prilikom zapošljavanja dajete obrazovanju ili iskustvu?

Obrazovanje je poželjno, ali nije krucijalno, naši zaposleni su završili ili su u procesu završavanja fakulteta. Mladi su uvek iskreni, u CV-jevima napišu da su na drugoj ili trećoj godini studija i da su radili jedan ili nekoliko manjih projekata, i tada mi više pažnje obraćamo na ono šta oni mogu, na njihove sposobnosti. Gotovo da ne postoji kandidat koji nema iskustva, uglavnom svi u sklopu studiranja imaju neke obavezne projekte.

Kako izgleda pisani test koji rešavaju svi kandidati?

Test se organizuje minimum 4 puta godišnje, pisane je forme i traje više časova. U većini slučajeva kandidati su softveri inženjeri, pa se testiraju njihova tehnička i programerska znanja. Kroz dalji proces selekcije čeka ih nekoliko tehničkih intervjua, gde se razgovara o svemu što su naveli u CV-ju.

Šta vam je važno kod mladih kandidata prilikom intervjua?

Najbitnije je da dođu na vreme, da budu svoji, opušteni i najbolji što mogu. Važno nam je da razumeju da će im oni sa kojima će razgovarati omogućiti i pomoći da budu najbolji. Obično u  samom pozivu našim kandidatima napomenemo da će osoba koja ga bude intervjuisala biti obučena kao neko sa njihovog fakulteta ili koledža, te ne moraju izgledati previše formalno.

Savet budućim kandidatima.

Dragi kandidati, od željenog posla ili prakse deli vas samo taj prvi korak – da pošaljete CV i motivaciono pismo. Ono što je bitno da znate jeste da kod nas uvek imate drugu šansu. Ukoliko ne prođete test, šansa da dobijete posao u Razvojnom centru se time ne smanjuje. Podržavamo vas da se opet prijavite, da se još bolje pripremite za testiranje, da verujete u sebe i da ne odustajete! Tu smo za sva pitanja i nedoumice! Pišite nam na mdcsinfo@microsoft.com.  

The post Kako do posla u Razvojnom centru Microsofta u Srbiji? appeared first on Portal Mladi.

Kompanija Nordeus je najpoželjniji poslodavac u regionu, a Vi ste jedna od glavnih karika u tom lancu. Kako je tekao vaš profesionalni razvoj i šta je potrebno mladom čoveku da bi uspeo u Srbiji?

Po struci sam master psihologije, a interesovanje za IT, ljudske resurse i rad u dinamičnom, mladom okruženju me je pre tri godine doveo u Nordeus. Posebno me raduje što moj profesionalni razvoj ovde nije stao već se višestruko ubrzao, a izazovno okruženje, pruža mi mogućnost da se stalno razvijam i da svakoga dana naučim nešto novo. Obrazovni sistem u Srbiji nudi dobru osnovu za mlade ljude, a dostupnost informacija, institucija, mogućnost rada sa mentorima, digitalni treninzi, danas omogućavaju svakoj mladoj osobi da se konstantno usavršava u svojoj oblasti interesovanja. Neki od sjajnih primera platformi za edukaciju su recimo edx.org i coursera.org. Kada pričamo o poslovima koji su vezani za Internet sve pomenute mogućnosti i prilike nam daju šansu da svoje znanje i veštine primenimo i globalno . Verujem da je za profesionalni uspeh upravo to i presudno.

U toku je prijavljivanje za tromesečnu praksu u Vašoj kompaniji.  Šta želite da postignete ovom praksom?

Ideja za organizovanje tromesečne prakse iz oblasti Data Science je upravo i potekla od našeg Data Science tima. Ova izuzetno zanimljiva oblast se ekstremno brzo razvija u svetu, a i kod nas. Ideja prakse jeste da promovišemo Data Science kao zanimljivu i perspektivnu oblast, ali i da pružimo priliku talentovanim mladim ljudima da steknu praktično iskustvo u ovoj oblasti, kao i da se uključe u njenu primenu pri razvoju igre, koju svakodnevno igraju milioni igrača širom sveta.

Na koji način vršite selekciju prijavljenih kandidata?

Kandidati za praksu imaće priliku da tokom selekcije prođu kroz simulaciju intervjua za posao. Inicijalna selekcija se vrši na osnovu prijava kandidata, tj. njihovog CV-a i motivacionog pisma. Kako bi uspešno prošli ovu fazu kandidati treba da zadovolje minimalne uslove koji će im omogućiti da prate i aktivno učestvuju u programu prakse. Nakon toga, odabrane kandidate očekuju intervjui sa našim HR timom i članovima Data Science tima, tokom kojih ćemo pažnju posvetiti njihovim interesovanjima, dosadašnjim projektima, znanju koje su stekli tokom dosadašnjeg obrazovanja. Takođe, proces selekcije obuhvatiće i praktični deo tokom koga će kandidati imati prilike da pokažu svoje znanje iz osnova programiranja,statistike i verovatnoće.

Da li je po vašem mišljenju važnije znanje ili talenat za ovaj vid prakse i posla? I zbog čega?

I znanje i talenat su važni. Trudimo se da tokom selekcije nemamo nerealna očekivanja, kako je reč o studentima, koji do sada najčešće nisu imali priliku da svoje teorijsko znanje primene u praksi. Upravo zbog toga, fokus tokom selekcije jeste na osnovnim znanjima, ali i na potencijalu i talentu svake osobe, koji će ih uz dalje usavršavanje, mentorstvo iskusnijih kolega i svakodnevne radne izazove oformiti u mlade stručnjake.

Šta se dešava nakon završene tromesečne prakse? Mogućnost zaposlenja ili ipak ne?

Za zainteresovane praktikante, koji tokom tromesečne prakse pokažu svoje sposobnosti, znanja i interesovanja, sigurno će se naći mesto u našem timu.

Koje su najčešće greške mladih ljudi koji apliciraju za posao ili praksu u CV-ju?

Nepotpune i generičke prijave su najčešće greške koje kandidati prave, bilo da se prijavljuju za posao ili praksu. Jako je bitno da u svom CVu predstavite sva relevantna znanja i iskustva koja ste stekli, bilo da je reč o znanjima usvojenim na fakultetu, kroz studentske ili lične projekte ili kroz vannastavne kurseve i treninge. Takođe, motivaciono pismo je prilika za svakog kandidata da se ličnije predstavi potencijalnom poslodavcu – potrudite se da kroz tih nekoliko redova pisanog teksta predstavite sebe, svoja interesovanja i motivaciju, u kom pravcu želite da se dalje razvijate i na koji način mislite da je upravo navedeni poslodavac pravi izbor za vas. Ne plašite se da date neke nove ideje i predloge, proaktivnost se jako ceni u današnjem poslovnom okruženju.

Na šta treba obratiti pažnju na razgovoru za posao?

Svakako je potrebno da se adekvatno pripremite za navedeni razgovor. Nepoznavanje kompanije i proizvoda kompanije stvara negativnu sliku o vašoj motivaciji za posao i datu kompaniju. Takođe, iz samog opisa pozicije i odgovornosti koje pozicija nosi, možete zaključiti dovoljno o oblastima o kojima će se razgovarati tokom procesa selekcije. Upoznajte se sa načinom na koji posluje kompanija i svim dostupnim informacijama, i pokušajte da zamislite svoj svakodnevni posao na toj poziciji.

Kao HR jedne od vodećih kompanija, sigurna sam da upoznajete mnogo mladih ljudi koji bi želeli da rade u Vašem timu. Kako do posla u Nordeus – u?

Nordeus zapošljava tokom cele godine, tako da na našem sajtu (www.nordeus.com/careers) možete videti sve otvorene pozicije, kako za mlade talentovane osobe koji su u potrazi za prvim zaposlenjem, tako i za one iskusnije. Kao što sam već napomenula, najbolja priprema za svaki intervju je sve ono što ste uradili i postigli do sada. Verujemo da ljudi najbolje napreduju kada im omogućite da rade ono što vole. Kako se mi bavimo pravljenjem video igara, ono što očekujemo od svakog kandidata jeste snažno interesovanje i strast prema video igrama. Za senior pozicije, naravno, tražimo i određeno iskustvo u industriji.

Važno je da osoba bude svestrana, jer timovi u kojima radimo su mali i često se od vas očekuje da iskoračite iz svoje zone komfora, uložite dodatni trud, proširite svoje znanje i pomognete drugim članovima tima, ukoliko je to potrebno. Ukoliko ste motivisani da pravite igre sa Nordeusom i da budete deo našeg tima, prijavite se! Prikažite nam svoja dosadašnja postignuća, ali i ono što trenutno učite, čime se igrate i eksperimentišete i pomozite nam da budemo još bolji u onome što radimo. Sigurna sam da će i sam proces selekcije biti korisno i zanimljivo iskustvo a možda i početak jedne uspešne saradnje.

The post Milena Dulanović (HR) – Kako do posla u uspešnoj kompaniji appeared first on Portal Mladi.

Kako si prvi put došla u kontakt sa kompanijom EY?

Na četvrtoj godini fakulteta videla sam oglas za Case Study za EY, pa sam se prijavila, zajedno sa drugaricom i njenim dečkom. Moj tim je dobio zadatak da reši problem u preduzeću koje se bavi proizvodnjom čokolade. Urađen Case Study i prezentaciju smo poslali u EY na pregled. Timovi su onda pozvani na prezentaciju pred komisijom od desetak stručnjaka, koja je svaki deo našeg rada, od ideje preko finansija do prezentacije, posebno ocenjivala. Najvažnija je snalažljivost, koliko dobro razmišljaš, koliko možeš da se staviš u neku realnu situaciju, jer na fakultetu je sve teorija, a ovde te stave na mesto da donosiš odluke.

Veliki broj timova učestvovao je u tom programu, ali mali broj vas dobio je stipendiju i posao u EY. Kako se odvijao taj proces?

Prvo mesto je osvojila ekipa sa FON-a. Njihov pristup je bio skroz drugačiji, znali su da naprave šou. Tako da koliko je bitno znati izračunati i osmisliti sve, možda je čak bitnije znati prezentovati svoju ideju. Moj tim je na Case Study bio drugi. Tada nam je rečeno da će članovi prvih pet timova dobiti šansu da postanu EY stipendisti. Nakon nekoliko dana pozvali su nas na testiranje, koje je podrazumevalo test iz engleskog jezika, numerički i logički test, i test ličnosti. Za dobijanje stipendije presudan je razgovor. U martu sam saznala da sam postala stipendista i u septembru sam počela da radim. Napomenula bih da EY stipendira i srednjoškolce.

Koliko je početak bio težak?

Svaki početak je takav. Imali smo tri nedelje dobro organizovanu obuku. Bitno je da uvek postoji podrška starijih kolega. Ja sam došla ovde bez ikakvog radnog iskustva i primili su me.

U EY radiš duže od godinu dana i sada si asistent u reviziji. Reci nam nešto o svom poslu i okruženju u kom radiš?

Dosta radimo na terenu, posao je izuzetno dinamičan. Često se putuje po Srbiji. Ne radim uvek istu stvar, zaduženja se menjaju u zavisnosti od terena i klijenta. U EY stvarno gledaju koliko ti posla daju, da te ne opterete, dobiješ onoliko posla koliko možeš objektivno da uradiš. I najvažnije je da se sve što radiš stvarno vrednuje.

Šta je potrebno da bi neko radio u EY?

Jako je bitno da znaš da radiš u timu, ovo nije klasična struktura, pa nemaš jednog šefa, već se iz nedelje u nedelju menjaju timovi. Ljudi su različiti, imaju različite pristupe i moraš se prilagođavati. Treba biti otvoren za saradnju, komunikatvan, fleksibilan, zračiti sigurnošću, ali ne i nadmenošću. EY svima daje jednake šanse, nije važno koji ste fakultet završili.

EY je kompanija poznata po ulaganjima u svoje zaposlene. Šta je to što je tebi omogućeno kao radniku u reviziji?

Politika firme je da svi koji rade u mom sektoru, u reviziji, moraju da polažu ACCA što je neka vrsta međunarodne licence za ovlašćene revizore. Dobijanje te licence podrazumeva polaganje 14 ispita na engleskom. Ti ispiti su skupi, ali firma pokriva sve troškove. Kada spremamo ispite dobijemo i nekoliko slobodnih dana. Ja sam trenutno asistent u reviziji, nisam ovlašćeni revizor, ali EY stvarno ulaže u nas i omogućuje nam da napredujemo.

Da li si zadovoljna svojim radom i napretkom? Da li su ti ispunjena očekivanja?

Izuzetno sam zadovoljna poslom. Sve je jako otvoreno, znam za svaku stvar koju sam uradila da li je dobro ili ne, svesna sam ako napredujem i znam gde grešim ako grešim. Lepo je kad znaš zašta radiš. Uslovi su takvi da stalno želiš da daješ svoj maksimum.

Razgovor uradila: Anica Marković

The post Jovana Ljujić o svom putu do posla u kompaniji Ernst & Young appeared first on Portal Mladi.

U Srbiji se tokom tranzicionog perioda usvojio stav da je za dobar CV dovoljno samo da se završi fakultet. Šta ti misliš o tome?

• Moje mišljenje je da je to česta zabluda kod studenata. Ja sam se vodio mišlju da u toku te četiri godine studiranja mora da se stekne i neka praksa, da se konstantno angažuje i da se vidi i „druga strana medalje“, da se stekne iskustvo u radu sa ljudima. Bio sam angažovan u raznim projektima pre završetka fakulteta i time sam stekao iskustvo koje mi je kasnije koristilo u radu.

Koje tvoje osobine ili veštine su ti omogućile da ostaviš konkurenciju za sobom i dobiješ posao u kompaniji METRO?

• Veštine ne, jer u samom procesu selekcije kandidata veštine ne mogu naročito doći do izražaja. Ali samouverenost, koja je neophodna za posao za koji sam ja konkurisao s obzirom da je dinamičan rad, rad sa ljudima, neophodno je imati samopouzdanje i biti direktan. Te veštine i osobine doprinose kasnije u tom prelasku sa prakse na posao. Tu je i spremnost i volja za učenjem. Treba biti spreman slušati druge, iskusnije i upijati to znanje.

Preko prakse do posla u trgovačkom lancu „METRO Cash & Carry“

Tehnologija svakodnevno napreduje, kako ti uspevaš da održiš korak sa takvim munjevitim napretkom?

• Najviše mi je pomogao fakultet. Na FON-u se koriste savremeni programi i načini rada. Tamo sam i naučio da maksimalno iskoristim Microsoft Excel koji mi danas veoma koristi i svakodnevno mi olakšava rad. Kao i svim mladima, tehnologija mi je deo svakodnevnice, ali i dalje učim.

Pre posla u kompaniji METRO, nisi imao neka druga radna iskustva?

• Radna iskustva ne, ali sam volontirao u raznim studentskim organizacijama, gde sam stekao neophodno iskustvo, navikao se na timski rad, dobio samopouzdanje da donosim odluke i stekao uvid u to kako će posao kasnije izgledati.

Šta bi preporučio hiljadama visokoobrazovanih, mladih ljudi koji odlaze iz Srbije?

• Govoriću iz mog iskustva, s obzirom da sam bio u inostranstvu. Tamo mi se svidelo, razmišljao sam i da ostanem. Tada sam se vodio mišlju da je tamo bolje jer „više cene mlade ljude“, ali ako se neko snađe u drugoj državi, gde je u početku jezik velika barijera , nema nikakvu pomoć sa strane, onda se može snaći i ovde. Tako da bih preporučio da koriste svaku šansu, da budu direktniji, da grabe prilike i da se dokazuju.

The post Kažu da nema posla, ali ja sam video „drugu stranu medalje“ u METRO-u appeared first on Portal Mladi.

Kako saznajemo od vođe projekta Jelene Stuparević, jako veliki broj kandidata se prijavio za obavljanje stručne prakse, najveći broj iz želje da stekne neko stručno znanje i da ono što je naučio na fakultetu primeni u samom poslu. Ono što nas je posebno zanimalo jeste šta su mladi dobili ovom praksom u „METRO“ kompaniji, na šta smo od vođe projekta dobili sledeći odgovor:

• „Svaki student koji dođe na praksu u kompaniju „METRO“ ima priliku da se razvija kroz rad i ima pristup svim operativnim podacima koji su mu neophodni za obavljanje svakodnevnih zadataka. Uz njih su mentori koji ih podržavaju u tome, podstiču njihovu kreativnost, samostalnost i podržavaju njihov razvoj. Na početku, naravno, svaki student prođe određeni trening koji podrazumeva upoznavanje sa procesima u distributivnom centru, kako bi spoznao vezu između distributivnog centra i odeljenja u kojem radi. Na taj način zaokružuje jednu celinu, a kada zna tu celinu može da usmeri svoje znanje na pravi način. „METRO“ je trenutno jedina kompanija na našem tržištu koja sprovodi ovakav način praksi.“

Koliko je ovo odlično ukazana prilika mladima od strane kompanije „METRO“ saznali smo od Ivane, devojke koja je pohađala praksu, a na kraju završene prakse i zaposlena u odeljenju nabavke. Ona je, dok su još trajale master studije, dobila priliku da započne praksu u ovoj velikoj kompaniji, što je za nju bilo veliki izazov koji je sa oduševljenjem prihvatila. Od Ivane smo saznali kako je tekao proces biranja kandidata; da je poslala svoj CV HR službi nakon čega je usledio intervju na kojem su prisustvovali zaposleni iz HR-a i dvoje zaposlenih sa odeljenja nabavke, a nakon kraćeg procesa usledio je i drugi intervju gde je dobila konkretan zadatak – problem za koji je sama morala da osmisli rešenje, što je bila odlična prilika da stečeno znanje na fakultetu primeni u praksi. Kao odgovarajući kandidat ubrzo je krenula na praksu, na kojoj se, verujemo, odlično pokazala jer je dobila ponudu da ostane u kompaniji kao stalni zaposleni.

Koliko je naučila za vreme trajanja „METRO“ programa praksi rekla je:

• „Naučila sam mnogo. Pre „METRO“-a sam bila na još par praksi, ali ono što „METRO“ posebno izdvaja jeste sam taj pristup koji zaposleni imaju prema praktikantima. Od samog starta sam se osećala kao deo tima, bila sam uključena u veliki broj zadataka, što je veoma važno jer tako mnogo brže ulazimo u posao i stičemo nova znanja.“

Za upoznavanje sa radom i onim šta se od nje očekuje bio je zadužen njen mentor, Aleksandra Korica, koju smo i pitali za konkretnu ulogu mentora u formiranju novozaposlenog. Dobili smo obrazloženje da je prvenstveno potrebno uraditi analizu zaposlenog, da se uvide njegovi kvaliteti i potencijali na kojima će se najviše raditi, da mentor nije tu samo da radi na razvoju stručnih veština već i da podržava zaposlenog, jača njegovo samopouzdanje, daje smernice i učestvuje u njegovom daljem razvoju. Mentor dozvoljava zaposlenom da obavlja samostalno zadatke uz određene sugestije i pomoć, nakon čega uvek mora da usledi „feedback“ koji mora biti objektivan, iskren i da sadrži konstruktivne savete, a ono što je posebno važno jeste da između mentora i novozaposlenog postoji poverenje, kako bi zaposleni imao slobodu da iznese svoje mišljenje, stavove i da daje sugestije. Ivanina mentorka Aleksandra nam je otkrila da je veliki izazov, ali i zadovoljstvo raditi sa mladim ljudima jer pokazuju otvorenost za nove načine poslovanja, volju za radom i izazovima, a kao takvi pokazuju i spremnost za rad na sebi.

Ono što je posebno istakla kada je „METRO“ i dolazak novozaposlenih u pitanju jeste to što novi radnici stiču mogućnost da najkvalitetnije moguće postave svoje poslovne temelje, da takvo utemeljeno znanje i veštine primene u daljem radu, i ono što je najvažnije – „METRO“ im omogućava da se dalje kontinuirano usavršavaju u svom poslu.

The post Preko prakse do posla u trgovačkom lancu „METRO Cash & Carry“ appeared first on Portal Mladi.