Stefan Velja, naučnik iz Novog Sada: “TROMB GARD” NE SME DA OSTANE KAO IDEJA!

“Uložite vreme u svoje ambicije i držite se njih” poručio je ovaj perspektivni mladić

Stefan Velja

Stefan bi svojom idejom o “Tromb gardu” mogao da bude deo istorije!

Srbija je oduvek bila poznata po naučnicima koji su svojim izumima menjali istoriju sveta, a na dobrom putu da postanje jedan od njih je mladi Novosađanin, student Stefan Velja. Ovaj devetnaestogodišnji mladić je svojom idejom o “Tromb  gardu”, napravi koja bi u čovekovom organizmu zaustavljala dalje razgrađivanje tromba, ubedljivo odneo pobedu na Svetskom salonu pronalazaka, istraživanja i novih tehnologija “Eureka 2014” u Briselu, u oblasti zaštite zdravlja. Njegov izum, koji mu je pored zlatne medalje doneo i zvanje viteza Kraljevine Belgije, još uvek nosi status ideje, iako pregovori o njegovom razvitku i dalje traju. Ukoliko bi se ideja sprovela u delo, korak u napretku medicine bio bi impozantan. U pauzi između mnogobrojnih obaveza, Stefan Velja je za “Portal Mladi” rado govorio o svom izumu, razvitku projekta, uspesima i drugim interesovanjima.

Stefane, postao si poznat široj srpskoj javnosti otkako je tvoj “Tromb gard” izašao na videlo. To je nešto čime si skrenuo pažnju na sebe i nešto za šta si nagrađivan. Kako si došao na ideju za ovaj izum i da li je bio neki skriveni motiv iza toga?

Nije bio nikakav skriveni motiv – pokušavao sam da odem na jedan naučni kamp u blizini Helsinkija i kao deo prijavnog procesa trebalo je priložiti i jednu ideju ili inovaciju prema nekim grubim usmerenjima koje su nam dali i, eto, posle nekoliko nedelja neuspešnog razmišljanja na tu temu, sinula mi je ideja koja je bila korisna.

Tvoj patent je pobedio u konkurenciji od 40 pronalazaka u oblasti zaštite zdravlja, na Svetskom salonu pronalazaka, istraživanja i novih tehnologija “Eureka 2014” u Briselu. Kakva je bila tvoja reakcija kada si dobio zlatnu medalju?

Bio sam veoma iznenađen i trebalo mi je dugo vremena da shvatim značaj toga. Nisam ni mogao da pretpostavim koliko je to zapravo veliko.

Koliko si dugo radio na ideji do samog predlaganja i šta je sve bilo potrebno za rad na tome?

Ne mogu da odredim tačan vremenski period, ali mislim da je bilo od šest do devet meseci. Bio je potrebno mnogo upoznavanja sa medicinom i biologijom, kao i dodatnog proširivanja znanja iz oblasti fizike i njoj bliskih nauka.

Zna se da je rad na velikim projektima i izumima vrlo mukotrpan i težak. Ko te je najviše podržavao da istraješ sa svojom idejom i ko je sve znao za nju?

Nisam tu ideju držao kao tajnu pošto je tada to sve bilo prilično bezazleno. Što se tiče naučnog aspekta toga, mislim da je moj profesor fizike, Imre Gut imao veliku ulogu u tome. Kroz čitavu srednju školu je odgovarao na bezbroj mojih pitanja i veoma sam mu zahvalan na tome. Pored toga, podržavali su me porodica i prijatelji, što je takođe veoma važno, a istakao bih i razrednu, koja mi je uopšte i predložila ideju prijavljivanja za pomenuti kamp i motivisala me kroz veći deo školovanja.

Možeš li, za nas laike, da malo opišeš i pojasniš kako bi radio “tromb gard”?

U principu uređaj predstavlja nadogradnju na stent, ima mehanizam koji fizički zaustavi tromb, potom pošalje signal da se pokrene drugi mehanizam da se trom počne odmah razgrađivati. Takođe, postoji i način da se instrument sam „održava“, odnosno da ga stvaranje naslaga na obodu krvnog suda, što se dešava stalno, ne ometa i takođe da korisnik stalno ima evidenciju o stanju na napravi.

Tvoja je ideja i tvoj je rad, ali sa kim si se savetovao u vezi sprovođenjem svoje ideje u delo?

Kao što sam rekao, sa profesorom fizike, koji je često bio tu i odgovarao na moja pitanja. Bilo mi je važno da čujem „neće to tako funkcionisati, probaj na drugi način“, ili „taj efekat ne radi baš tako, moraš to drukčije smisliti“, pošto bih bez toga verovatno često bio na pogrešnom putu. Takođe, konsultovao sam se i sa nekoliko lekara različitih specijalizacija oko medicinskog aspekta uređaja.

Stefan Velja

Mnogi su zainteresovani za sprovođenje Stefanove ideje u delo: Stefan sa svojim nagradama

Još uvek je rano, ali zna se da mladi, nadareni i vredni ljudi kao ti nikada ne staju sa svojim radom. Da li imaš još nekih ideja za neke nove izume?

Za izume kao izume, ne. To nije nešto što radim stalno. Ako su bilo kakve kreativne ili inovativne ideje u pitanju, onda da. Trenutno sam na početku programiranja jedne igre sa drugom, svakodnevno pišem pesme, komponujem, stvaram nove ideje i metode u bridžu i tako dalje.

Po novinama se pisalo da su se neke zemlje već javljale sa ponudom da tvoju ideju sprovedu u delo. Da li je to tačno, i ako da, možeš li da nam otkriješ o čemu se radi?

Vodili smo razgovore sa nekoliko kompanija iz zemlje i inostranstva što se tiče razvijanja ovog projekta. Neki su i dalje u toku, neki su završeni, mada još nismo našli nekoga ko bi to sponzorisao. Mislim da bi bilo važno da se ne stane samo na „ideji“ ili „mogućnosti koja može doneti mnogo“, već da se to sprovede u delo. Siguran sam da bi bilo isplativo sa humane i ljudske strane, a u krajnjem slučaju i sa ekonomske.

Dobitnik si i “Ordena prvog reda” Kraljevine Belgije i zvanja viteza. Apsolutno poštovanje za to. Kakav je osećaj steći to priznanje?

Nisam ja vitez, ja samo rešavam zagonetke. Zapravo je dosta kul kad se udubim u to. Ako ništa drugo, to je uvek odličan argument u raspravama sa drugarima.

Nagrađivan si i ranije… Koliko su ti sve te nagrade, ali i ova nova priznanja motivisala za dalji rad?

Naravno da jesu. Na neki način svaka takva nagrada je potvrda dugog truda i rada i to svakako veoma znači.

Kakvi su ti planovi za budućnost?

Trenutno sam u Beču, studiram na Tehničkom univerzitetu, snalazim se sa jezikom. Možda  pokušam da nađem posao uskoro ako se malo bolje snađem. Nakon osnovnih studija – nemam pojma. Stvarno.

Takođe se moglo pročitati u određenim novinama i na portalima da su ti bridž i muzika među brojnim interesovanjima. Zašto bridž i da li je to nešto “profesionalno” ili je samo hobi u pitanju?

Kad bih igrao bridž profesionalno, verovatno bih bio jedna od srećnijih osoba na planeti. Ali do tog trenutka treba baš puno da napredujem, a onda i da budem u okruženju koje bi to moglo da podrži. Možda se preselim u Monako. Haha, bez suptilnih referenci na Novaka Đokovića, zaista postoje dva izuzetno dobra bridž para koji su se preselili u Monako i igraju za tu zemlju. Valjda im je tako isplativije, ko zna.

Mlad si čovek, svojim radom i trudom postigao si nešto, ali si i ti na samom početku. Ti si prešao jedan deo puta, ali budi sada savetodavac i reci nam šta bi imao da poručiš mladima sa sličnim ambicijama?

Treba da se drže tih ambicija i da vreme koje bi mogli da utroše na nešto loše ili beskorisno ulože u svoje ambicije. To nekad može da bude veoma teško, nekad se čini da je napredak minimalan, ali ne postoje silne poslovice i motivacione poruke o neodustajanju samo tako.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here