Studentski krediti – kako do njih i kako se vraćaju?

Studentski krediti – Pitanja koji mnogi postavljaju su kako se dobijaju i kako se vraćaju, koji su uslovi i obaveze.

Studentski život pored posvećenosti fakultetu koje uključuje učenje, učenje i samo učenje, često podrazumeva i studentske aktivnosti poput izlazaka, ekskurzija, seminara… Međutim, život studenata, naročito onih iz provincije koji dolaze u velike gradove, daleko od bivše škole i daleko od kuće, ume da bude prilično skup. To najbolje znaju roditelji, ali i sami studenti, koji žive u domovima, hrane se u menzama i uporno traže znimljiva mesta na kojima služe najjeftinije pivo.

Tokom studiranja, koliko-toliko, studentima pomaze država, isplaćivanjem studentskih kredita i stipendija. Kada bi uvek mogli da biraju, studenti bi se naravno odlučili za studentske stipendije, jer je poznato da se one ne vraćaju. Ali, da bi se postigla mogućnost primanja istih, treba dobro da se zagreje stolica, i posle položenog ispita poništi svaka ocena koja narušava prosek.

Uslov za studentske stipendije

je studiranje o trošku budžeta i prosek iznad 9,00. Međutim, za one manje ambiciozne, a podjednako vredne, Ministarstvo prosvete dodeljuje studentske kredite, u istom iznosu od 8.400 dinara. Sama reč “kredit” asocira na vraćanje i dug, ali ono o čemu studenti kojima u toku studiranja svaki novac dobro dolazi, svakako ne razmisljaju je pitanje na sta će novac potrošiti. Nisu to neke pare, neki bi rekli. Prema merilima nadređenih, iznos služi da pokrije troškove studiranja, pod kojima se podrazumevaju plaćanje doma, menze, knjiga…

studentski kreditiTrenutak u kome studenti, uglavnom apsolventi, počnu da brinu o vraćanju, sada već potrošenog  novca, jeste trenutak u kojem uz isplaćivanje poslednje rate kredita, stigne i papir koji podseća na obavezu o vraćanju određenog iznosa. Ne važe isti uslovi vraćanja kredita za sve studente, vec iznos duga zavisi od različitih faktora.

Šta su studentski krediti, kako do njih i kako se vraćaju?

Svake godine, konkurs za dodelu studentskih kredita i stipendija objavljuje Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, a otvoren je od 1. do 31. oktobra tekuće godine. Pravo da konkurišu, imaju studenti prve godine fakulteta, koji su u srednjoj školi ostvarili odličan uspeh i studenti viših godina, koji su tekuću godinu upisali na budžetu države sa prosekom iznad 8.00.

Konačnu rang listu kandidata kojima je odobren kredit, odnosno stipendija, utvrđuje Komisija za učeničke i studentske kredite i stipendije Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, a ona pored postignutog uspeha u školi i na fakultetu, zavisi i od mesečnog prihoda po osobi, na nivou porodice, ali i od godine studiranja. Broj studentskih kredita i stipendija se utvrđuje prema raspoloživim sredstvima u budžetu Republike Srbije

Pošto ugledaju svoje ime na listi kandidata kojima je kredit odobren, studenti zaključuju ugovor o kreditu sa Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, kojim se bliže određuju prava i obaveze u vezi sa korišćenjem i otplatom kredita.

Godinama su se menjale banke posrednici između novca i studenata, ali i sistem isplaćivanja. Do ove godine, bilo je potrebno da student, na šalteru fakulteta uz ličnu kartu podigne čekove koje nosi u banku kako bi ih unovčio. Sada je sistem drugačiji, moderniji i jednostavniji.

Od 2016. godine, studenti, uživaoci kredita u obavezi su da posete najbližu ekspozituru UniCredit Banke i da otvore tekući račun na koji će se uplaćivati studentski kredit ili stipendija. Tekući račun je besplatan. Za otvaranje tekućeg računa potrebna je lična karta i indeks na uvid, a novac je moguće podići putem kartice na najbližem bankomatu UniCredit Banke.

Studentski krediti

Sve deluje i bude dobro, dok se posle isplaćene poslednje rate fokus razmišljanja premešta sa trošenja novca, na vraćanje.

Obaveza otplate duga ne čeka se, ili u slučaju studenata ne odlaže se duže od 18 meseci po isteku roka trajanja studija. U slučaju zapošljenja, obaveza stiže u roku od mesec dana. Međutim, postoje i načini putem kojih dug biva “oprošten”. Ukoliko je student završio fakultet u roku, bez izgubljene godine, pritom ostvario prosek 8,5, oslobadja se obaveze vraćanja kredita u punom iznosu. Ako student uspe da ostvari ovaj uspeh, ali sa nešto nižim prosekom, dužan je da vrati polovinu iznosa isplaćenih kredita, što je svakako olaksavajuća okolnost.

Reč koja je svakome ko je koristio usluge bilo koje banke po pitanju kredita, noćna mora, svakako je kamata. Da, ona postoji i kod studentskih kredita. Na ukupan iznos, koji treba da se vrati, obraračunava se kamata u visini eskontne stope Centralne banke Srbije, pa je poželjno kredit vratiti što pre. Tačnije, kredit treba vratiti za dvostruko vreme primanja istog.

Ukoliko uzmemo u obzir uslove dobijanja kredita, ali i vraćanja koji su povoljni, i stavimo ih na vagu, prevagnuće strana sa povoljnostima. Pored novčane pomoci koja u studentskim danima itekako dobro dođe, mogućnost primanja stipendija i kredita može se prevesti i kao motivacija studenata za postizanjem što boljeg uspeha na fakultetu.

Autorka: Tijana Sibinović

PODELI
Tamara Kabanica

Student Filozofskog fakulteta u Beogradu, smer Istorija umetnosti. Bavi se dizajnom i volonterskim radom.
Oblasti interesovanja: vizuelne komunikacije, likovna i performativna umetnost…and so on…

1 KOMENTAR

  1. cao, ja studije zapocela oktobra 2088 a diplomirala januara 2013, prosek mi je bio 8.57. vracam ceo dug, a sada na vasoj stranici procitah da mozda mogu samo polovinu, da li je to tacno?

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here