Švedska je, baš kao i ostatak Skandinavije, često predstavljala prototip demokratski uređene i stabilne države. Iako izuzetno siromašna sve do početka 20. Veka, Švedska danas predstavlja jednu od najbogatijih članica Evropske Unije, jednu od najkonstantnijih ekonomija Evrope, i jedno od najstabilnijih društava u svetu. Put do ovakvog statusa svakako nije bilo lak. Nepovoljna klima u kombinaciji sa velikom a retko naseljenom teritorijom predstavljali su izazove za švedsko stanovništvo. Ipak, vrednim i upornim radom, Šveđani su uspeli da nadomeste sve ono što im priroda nije dala.
Jedna od najvećih tekovina Švedskog političkog života i demokratije svakako je Almedalen politička nedelja. U pitanju je, kako to Šveđani često kažu, festival politike. I dok druge zemlje svoje početke leta obeležavaju festivalima muzike ili plesa, Šveđani su se odlučili za nešto praktičniju varijantu. Almedalen je događaj gde sve političke partije imaju šansu da predstave svoje platforme, ideje, programe, kao i konkretne mere koje bi preuzeli ukoliko bi se našli u poziciji vlasti. Koliko god zvučalo čudno, Almedalenska nedelja (ili skraćeno rečeno, samo Almedalen) je postala neizostavan deo Švedske kulturne ali i političke baštine. Ipak, pravo pitanje je kako je uopšte došlo do Almedalena.
Sada već daleke 1968. čuveni Švedski premijer Olof Palme održao je prvi od svojih letnjih govora upravo na Almedalenu, ostrvcu nedaleko od Visbija, gradića u Švedskoj. Od tada, naziv Almedalen dobija političku konotaciju, a već 1982. godine socijaldemokrate odlučuju da iskoriste tradiciju koju je Palme izgradio i Almedalen iskoriste kao poligon za ekonomske forume. Nije prošlo mnogo vremena dok ostale partije u Švedskoj nisu videle Almedalen kao i svoju priliku. Jednim sasvim prirodnim tokom, stvorila se tradicija koja živi i dan danas. U 2014., ovo ostrvce ne posećuju samo političke partije i po koji zaljubljenik u političke ideje u Švedskoj. Danas je na Almedalenu moguće videti mnogobrojne novinare iz Evrope i sveta, lobiste, konsultante Velike Trojke, pisce, filosofe, naučnike, kao i još mnoge druge interesantne ličnosti iz švedskog, pa i evropskog kulturno-političkog života. Ono što izdvaja Almedalen je činjenica da pored kompletne kulturno-političke elite regiona, pa neki bi se usudili reći i kontinenta, ovde je u najvećem broju moguće videti građane – regularne glasače. Obične, svakodnevne prodavce, trgovce, zanatlije, profesore, doktore, sve one koji redovno plaćaju svoj porez i brinu se o Švedskoj, očekujući isto tako da se Švedska pobrine i za njih.
I ovde je ključ razumevanja ovog neverovatnog događaja. Za razliku od ostatka sveta, čini se da se u Švedskoj najdalje otišlo u shvatanju pojma demokratičnosti. Naime, Almedalen je jedino mesto u Evropi na kojem se premijeru jedne zemlje, odmah nakon njegovo obraćanja može uputiti kritika ili možda čak i pohvala iz publike. To je jedino mesto na kojem običan građanin može da čuje ideje svakog političara u zemlji ponaosob, i na svaku od njih da javnu zamerku. Naposletku, Almedalen je mesto gde politika konačno postaje ono što i treba da bude – sfera javnog delovanja.
Ovu Švedsku tradiciju gotovo je nemoguće prepisati. Kombinacija različitih i mnogobrojnih faktora od kojih valja nabrojati samo neke poput izuzetne demokratičnosti društva, razvijene ideje o dijalogu i debati među stanovništvom kao i svesti o tome da je Švedska tu za svoje građane, a ne obrnuto, čine Almedalen, a samim tim i kompletan politički milje ove skandinavske zemlje nemogućim za imitiranje. Ipak, ono što druge zemlje, pa čak i Srbija mogu, jeste da stvore sličan društveno-politički ambijent koji će ohrabriti građane na diskusiju i debatu, umesto da ih satera u ćošak jednoumlja, ambijent koji će kreirati diskurs kritike, umesto onog češće poznatog diskursa podilaženja. Možda onda kada se ovi, najosnovniji uslovi stvore, možda ćemo tek onda i mi dobiti priliku da nađemo svoje ostrvo, a u budućnosti i neki svoj Almedalen.
Autor: Miloš Davidović je rođen u Smederevu 1990 godine gde je završio osnovnu i srednju školu. Nakon uspešne četiri godine u filološkom odeljenju Gimnazije Smederevo, Miloš je upisao Fakultet Političkih Nauka gde je sa prosekom preko 9.20 završio sve četiri godine u roku. Poslednju godinu osnovnih studija je proveo na akademsko-kulturnoj razmeni u Sjedinjenim Državama kao stipendista Stejt Departmenta a kroz program Global UGRAD. Miloš trenutno živi u Švedskoj gde pohađa prestižni Lund Univerzitet kao master student studija Bliskog Istoka na čiju temu se specijalizuje.
