Mnogo je toga što ga čini posebnim. Pre svega, Kevin je svoju karijeru u radu sa lavovima počeo kao samouk, potpuno nepripremljeno i prihvatajući sve obrasce ponašanja lavova. Jedino što je počeo da primenjuje u svom radu bili su neizmerna ljubav prema ovim životinjama, razumevanje, strpljenje i poverenje. Svoje veze sa ovim životinjama nije želeo da gradi koristeći nasilje i tako razbije nihov životinjski duh, već sasvim suprotno.

Svaki lav je priča za sebe, ima svoje sopstvene emocije, razvijenu ličnost i stanja , pa tako je i sam pristup svakom lavu bio specifičan. Da bi im se približio, Kevin je mnogo vremena provodio sa lavovima, kako bi upoznao njihov karakter i primio ih u svoj zagrljaj. Njegovi jedinstveni odnosi sa ovim predatorima, širom sveta su naišli na veliko oduševljenje, a on je do sada predstavio i producirao nekoliko dokumentarnih filmova o životu sa lavovima, njihovim vrlinama i nažalost sve većoj ugroženosti ove vrste.

Jedan od najznačajnih filmova i projekata je priča pod nazivom „Beli lav“. To je priča o lavu koji opstaje uprkos svim nevoljama. Takođe je i napisao knjigu pod nazivom „Part of the pride“ (Deo čopora), u kojoj je sa svojim fanovima širom sveta podelio sve detalje o svom neverovatnom životnom iskustvu.

Njegovi snimci i dalje ne prestaju da nas iznenađuju, a zvanično, Kevina su nazvali Lion whisperer, što je sasvim opravdano sudeći po svemu što nam je dosada pokazao. On lavove gleda direktno u oči, ljubi, grli, igra se i spava zajedno sa njima. Pored lavova, Kevin je počeo da gradi i odnose sa drugim predatorima popout hijena i leoparda. „Oni nisu samo dominantna bića“ – mnogo puta je izjavio čak i kada je bio svestan kakvoj se opasnosti izlaže.

Lavovi su njegovi prijatelji, a njegov rad opstaje i dalje jer je razvio sposobnost da čita njihove misli. „Da bi razumeo lavove, moraš da  budeš lav“. Kako on to čini, možete pratiti na njegovom zvaničnom  youtube kanalu.

Ludost ili hrabrost? Pre svega ljubav. Zato je i nemoguće ostati ravnodušan na ovakvu vrstu  odnosa čoveka i divljih životinja.

The post On „priča“ sa lavovima – Kevin Ričardson appeared first on Portal Mladi.

Ukoliko je ovaj „ritual“ nešto što možda praktikujete svakodnevno, onda će vas pozitivno iznenaditi ove činjenice koje itekako idu u prilog tome da nenošenje grudnjaka može biti zdrav

1. Mnoge žene smatraju da grudnjak utiče na sam oblik grudi, odnosno da vremenom ukoliko se on ne nosi dolazi do njihovog opuštanja. Istina je ipak, suprotna. Mnoge studije, poput jedne koja je rađena na jednom univerzitetu u Francuskoj, dokazala je da su mišići grudi kod žene koje nisu nosile grudnjak, bile mnogo čvršće u odnosu na one koje ga redovno nose. Zaključak je dakle bio da grudnjak aposlutno nema nikakav uticaj na grudi (pogotovo ne pozitivan).
2. Nošenja grudnjaka utiče na cirkulaciju, što možda i nije neka prevelika mudrost. Istog momenta kada se grudnjak skine, cirkulacija postaje mnogo bolja, a bolja cirkulacija = čvršće grudi.
3. Mnoge studije su takođe dokazale da bradavice kod žena koje nisu nosile grudnjak, su bile više u proseku za 7 mm u odnosu na žene koje nose grudnjake.
4. Jednostavno – osećaj bez grudnjaka je mnogo lepši! Pa zašto onda ne uživati u udobnosti pritom ne razmišljajući o tome kako izgledate.
5. Možda najvažnija stvar jeste upravo činjenica da bez grudnjaka u stvari zaista imate mogućnost da izbliza i detaljno pregledate grudi. Zdravlje je ipak, na prvom mestu.

Kao podrška ovim činjenicama, 2011. godine, 13. oktobar proglašen je svetskim danom bez grudnjaka. Poruka ovog dana je upravo podizanje svesti kod žena o potrebi redovnih pregleda u borbi protiv raka dojke.

The post Zašto je dobro ne nositi grudnjak? appeared first on Portal Mladi.

Razumevanje astrologije

U astrologiji, planete se pored naslednih faktora, životne sredine u kojoj odrastamo i sl, smatraju velikim uticajnim faktorom na čovečanstvo. Mnoge drevne civilizacije su u potrazi za odgovorima, utehom i ostvarivanju ciljeva, se okretali upravo čitanju Zvezda, kao nekom vidu božanske komunikacije, dok su vladari pre bilo kakve odluke, savet tražili od tadašnjih astrologa i proroka. Jedan od najčuvenijih astrologa ove epohe bio je Nostradamus koji je važio za jednog od najboljih vizionara.

Ovakav način određivanja sudbina i gledanja u budućnost, zadržao se i danas. U astrologiji, svaki horoskopski znak u sebi nosi različite karaktere, koji ih unapred definišu, iako to može biti potpuno pogrešno, jer nemoguće je da svi pripadnici istog znaka budu slični u potpunosti! Za precizno i tačno određivanje npr. jedne natalne karte, a time i individualnog karaktera, u obzir se uzima mnogo više elemenata, kao što su  vreme i datum rođenja, mesto rođenja i uticaj planete koja je u datom momentu rođenja bila dominantna.

Astrologija – nauka ili ne?

Na prvi pogled, moglo bi se reći da je  astrologija jedna vrsta naučne discipline, obzirom da koristi mnoga naučna saznanja o planetama, zvezdama, Suncu itd.  Dakle, njeno osnovno objašnjenje jeste da sazvežđe ima veliki uticaj na život na planeti Zemlji. Na osnovu relativnih pozicija i kretanja nebeskih tela, generišu se predviđanja za mnoge događaje i splet okolnosti pod kojima npr. jedna osoba može imati povoljan period za posao, novac , ljubav itd. Ipak, takve pretpostavke se ne mogu baš naučno i dokazati. Sa druge strane, mnoge osobine koje se prepisuju svakom znaku, uzimaju se u obzir prilikom odabira profesije i bračnog partnera. Astrologija je, može se reći i umetnost u jednom pogledu.

Astrologija u svakodnevnom životu

Na svakom koraku mogu se pročitati predviđanja za svaki znak, a ono što svakome sigurno postavite kao pitanje na početku vašeg upoznavanja jeste: „Koji si znak u horoskopu“? Iako svi imamo različita verovanja i ideale, činjenica je da je astrologija deo interakcije između ljudi, pa i nas samih. Iracionalne ili ne, naučno dokazane ili odbačene,  mnoge teorije, pa i one koje se tiču atsrologije, uvek će pronaći svoje pratioce.  Da li zbog privlačnosti ili pak radoznalosti, tumačenje dešavanja na osnovu zapisa zvezda (ne) treba da utiče na svakodnevni život.

The post Astrologija: zašto (ne) bi trebalo da verujemo u nju appeared first on Portal Mladi.

Rim

Za nastanak imena glavnog grada Italije, nekadašnjeg središta rimskog carstva, vezuje se jedna od najpoznatijih legendi u svetskoj istorji. U narodu se veruje da su sinovi boga Marsa – Romul i Rem zaslužni za naziv ovog grada. Legenda tvrdi da su dva sina blizanca odvojena od majke i bačena u reku Tibar od strane njihovog ujaka i da ih je zatim pronašla vučica koja ih je odgajala. Međutim, mnogi tvrde da je Rim naziv dobio po osnivaču i prvom vladaru Rima-Romulusu.

Rio de Žaneiro

U bukvalnom prevodu, naziv ovog grada bi značio „Reka Januara“. Istraživači koji su ga otkrili 1502. godine zbog brojnih reka koje su tuda prolazile rešili su da ga tako nazovu. Međutim, to je ustvari bio jedan veliki zaliv. Obzirom da je bio januar mesec, došli su do naziva koje ovaj grad  nosi. Mnogi istoričari danas  osporavaju ovu teoriju, smatrajući da su moreplovci koji su ga otkrili bili veoma vešti da bi napravili takav propust da ne razlikuju reku od uvale.

Moskva

Naziv Moskva je stariji od samog grada i pretpostvalja se da on potiče iz drevnog finskog jezika, prema reci Moskva na kojoj je bilo nastanjeno finsko pleme. Postoje različiti prevodi naziva ovog grada, poput „Močvarno mesto“, „Tamna voda“, „Mušica“ itd… No te teorije još uvek nisu potvrđene. U vreme osnovanja grad je nosio ime „Moskov“, što je prilično slično današnjem nazivu.  

Zanimljivo je to da su mnogi gradovi u Rusiji  promenili svoja imena, no Moskva je zadržala svoj i pored toga što je mnogima stanovnicima sam naziv prilično nejasan.

Pariz

Pariz ili kako ga zovu „Grad svetlosti“, osnovan je u 3. veku p.n.e od strane keltskog naroda Parisii, prema kom je i dobio naziv. Prvobitno je nosio ime „Lutetia Parisiorum“, dok je za vreme rimskog carstva preimenovan u Pariz. Pored toga što se naziva gradom svetlosti, zbog reputacije koje je imao kao centar obrazovanja za vreme doba prosvetiteljstva,  mnogi ga nazivaju i gradom ljubavi, zbog svojih znamenitosti, jezika i destinacije za mlade parove koji za medeni mesec biraju baš ovaj grad.

Hong Kong

Postoji više verzija nastanka imena ovog grada. Sam naziv se može prevesti kao „Mirisna luka“. Još od davnina, ovaj grad je bio centar – luka za transport mirisnih ulja, smole i drveta koje se koristilo za izradu mirisa i eteričnih ulja. Pored toga, kroz Hong Kong prolazi mali potok čija je voda slatkastog ukusa i koju stanovnici vrlo rado piju.

Tel Aviv

Originalni naziv ovog grada znači „Stambeno naselje“. Prvi put je osnovan 1909. godine, od strane grupe porodica koje su ga nazvale tako, dok je kasnije dobio naziv koji danas nosi. Njegovo ime predstavlja kombinaciju hebrejskih reči „aviv „što znači proleće i „tel“, napraviti brdo i predstavlja vezu izmedju novog i starog, odnosno simbolizuje rađanje –koncept nastanka novog grada na ostacima drevnog grada.

The post Šta kriju imena gradova? appeared first on Portal Mladi.

Već je uveliko bilo jasno – Nil je postao čovek koji je ušao u istoriju, odnosno prvi čovek koji je kročio na Mesec. Kao američki vojni pilot i inženjer, programu ”Apolo” Armstrong se pridružio 1962. godine, i ne sluteći da će upravo sa njim početi nova era u astronauci. Zajedno sa svojim kolegama Eldvinom Oldrinom i Majklom Kolinsom počeo je obilazak ukupno dvadeset i tri zemlje, od kojih je Jugoslavija bila trinaesta po redu. Priprema za doček Nila Amstronga trajala je mesecima.

Pročitajte: Lajka, heroj među životinjama ili pas sa tužnom životnom pričom?

Nil i ostali članovi misije, stigli su u Beograd 18. oktobra 1969. godine oko 10h. Doček koji im je bio priređen dugo su vremena opisivali kao veoma topao i srdačan. Gomila ljudi bila je na ulicama Beograda, kako bi barem na kratko bila u prisustvu tada najpopularnijeg čoveka na planeti. Sve je išlo u prilog – od lepog i sunčanog vremena, do gomile nasmejanih i oduševljenih lica. Članovi posade dočekani su kako dolikuje, od strane odbora za doček i građana. „Nikada ljudi na Zemlji nisu bili tako ujedinjeni kao u želji da uspe vaš poduhvat” – prve su reči koje su bile posvećene pridošlim astronautima. Nakon dobrodošlice, krenuli su dalje, jedva se probijaću uz kolone ljudi, automobila i cveća uz ovacije ljudi.

Oni koji su imali prilike da budu deo Nilove posete Beogradu, opisali su taj dan kao jedan od najznačajnijih u istoriji Beograda, sa nikada više gužve na ulicama. Ljudi su stajali u čak dvadeset redova. Posle vožnje po Beogradu, šetnja je nastavljena do Avale i spomenika neznanom junaku, nakon čega je usledio prijem kod predsednika Josipa Broza Tita. Upravo na dan njihovog dolaska, obeležavala se 25-godišnjica oslobađanja Beograda. Predsednik ih je po poseti odlikovao Ordenom jugoslovenske zvezde sa lentom.

Astronauti su na poklon predsedniku doneli snimak ploče koju su ostavili na Mesecu, kao i uzorak tla sa Meseca,  koji se još čuva u Muzeju u Beogradu kao „Kamen s Meseca“, a poseta astronauta trajala je dva dana.

The post Tri meseca nakon šetnje po Mesecu, Nil Armstrong se prošetao Terazijama appeared first on Portal Mladi.

Izvor: inspireicons.com

Rana mladost

Životna priča Paula Koelja vrlo je zanimljiva, pa čak pomalo i intrigantna. I pored velike ljubavi koju je gajio prema pisanju, nikako nije uspeo da se izbori sa svojim roditeljima koji su za njega planirali drugačiji život. Njegova majka je želela da on postane inženjer ili advokat, zbog čega ga je više puta slala u mentalnu instituciju ne bi li mu „izbila“ suludu ideju iz glave o tome da postane pisac. Razlog za to bila je činjenica da se od pisanja u Brazilu ne može živeti. Ipak, Paulo Koeljo je više puta izjavio da je oprostio roditeljima što mu nisu pružali podršku kada mu je bila najpotrebnija, iako je boravak u mentalnom azilu uticao na to da pati da kratkoročnog pamćenja.

Paulo Koeljo – Život pre pisanja

Paulo je bio tipični buntovni tinejdžer i prilično loš učenik. Bio je siromašan i vrlo nesrećan u školi. Takođe je bio i meta za siledžije, a taj problem je uspeo da reši zahvaljujući svom talentu za pričanje fenomenalnih priča. Nakon što je upisao pravni fakultet, ubrzo ga je napustio, predavši se drogama, rokenrolu i seksu. Putovao je po svetu kao hipik, a pre nego što je počeo da se bavi pisanjem, bio je glumac, tekstopisac i režiser. Zbog svog političkog akitivzima je hapšen nekoliko puta. Kidnapovan je zajedno sa svojom devojkom,  a detalji oko oko događaja i dalje su misterija.

Duhovno buđenje u 38. godini

Zahvaljujući hodočašću u Španiji sa svojih 36. godina, Paulo je doživeo „preobražaj“. U potpunosti je rešio da se posveti pisanju i tako je nastao njegov prvi autobiografski roman o hodočašću, međutim, tek njegova druga knjiga – Alhemičar, mu je donela svu slavu, brojne nagrade, tiraž u 35 miliona primeraka i najviše prevoda knjige živog pisca na svetu. Zanimljivo je to da je Paulo upravo ovaj roman napisao za manje od dve nedelje! Roman predstavlja metaforu njegovog ličnog života, prepreke i pronalaženje svog ličnog životnog cilja jer kroz glavnog lika Paulo je sebi postavio sudbonosno pitanje: „Zašto mi je trebalo deset  godina  da naišem svoj prvi roman? “

Zanimljive činjenice o Paulu Koelju:

1. Pred pisanje svakog romana, Paulo ima jedan neobičan ritual, čeka januar svake neparne godine, kako bi počeo sa pisanjem nove knjige
2. 1996. godine, osnovao je institut koji pruža podršku starijim ljudima i siromašnoj deci
3. Ima sopstvenu izdavačku kuću
4. Paulo je član čarobnjačkog društva, odnosno mag
   
5. Nikada ne govori o nazivu knjige i o onome o čemu će pisati unapred, čak ni svojoj ženi, to je za njega „previše intiman čin“
6. Voli da pije kafu sa strancima
7. Smatra da bi bio dobar strelac, obzirom da mu je streličarstvo veliki hobi
   
8. Voli da peva

The post Paulo Koeljo – činjenice koje niste znali o čuvenom piscu appeared first on Portal Mladi.

Lajka je bila trogodišnji pas, mešavina rase sibirski haski. Kako bi se uverili da je let u svemir bezbedan za ljude, sovjetski naučnici odlučili su da prvo pokušaju sa životinjama. Na sreću ili na žalost, Lajka je bila lutalica ali veoma dobre naravi, zbog čega su je naučnici odabrali za svoj eksperiment, a zahvaljujući svojoj sitnoj građi, uspešno su mogli da je iskoriste za simulacije letenja u malim kavezima.

Iako je Lajkin trening trajao veoma kratko, a naučnici bili svesni da ona nikako ne može da preživi ovaj let u svemir, 3. novembra 1957. godine su ipak odlučili da dotadašnje letove u sub-orbiti zamene letom direktno u Zemljinu orbitu. „Sputnik 2“ u kome je bio pas, opremljen je hranom za 10 dana, međutim nije se očekivalo da će se letelica uopšte toliko i zadržati u svemiru. Drugim rečima, ovo je bila ekspedicija bez povratka, jer Lajka nije preživela.

Pročitajte: Čovekov najbolji prijatelj i njegove tajne

Samo nekoliko sati nakon lansiranja letelice, Lajka je uginula, najverovatnije od pregrejavanja jednog od delova pri pokušaju da se odvoji. Dugo vremena se prava istina nije znala, pa su se pisale i tvrdile razne pretpostavke. Naučnici su tvrdili da je letelica bila aktivna šest dana, pa zatim da je ponestalo kiseonika, i sl… Tek 2002. godine, javno se priznalo pravo vreme i mesto Lajkine smrti.

Lajkina smrt ne može biti opravdana, a kako su izjavili neki od naučnika koji su vodili ceo eksperiment, nikada neće prestati da žale zbog toga. Ipak, svesni su koliko je bilo  njeno učešće u istraživanju, pa danas u blizini istraživačkog centra u Moskvi, nalazi se njen spomenik. Pored toga muzej kosmonautike takođe skromno odaje počast heroju među životinjama.

The post Lajka, heroj među životinjama ili pas sa tužnom životnom pričom? appeared first on Portal Mladi.

Veliki fan filma koji je čak i lično upoznao pisca Tolkina – Kristofer Li, imao je ogromnu želju da glumi Gandalfa, jer je već imao prilike da u drugim filmovima predstavlja čarobnjaka. U šali je često oblačio Gandalfov ogrtač, nadajući se da će se režiser predomisliti, međutim njemu je već bila dodeljena uloga čarobnjaka Sarumana, kojeg je svakako fenomalno odglumio.

Pročitajte: Neverovatan život Kristofera Lija

Vin Dizel kao i Nikolas Kejdž takođe su bili u opticaju za uloge u filmu. Vin Dizel je trebalo da glumi Aragorna, čiji je kasting za ulogu inače bio jedan od najtežih. Međutim, Vin je izjavio da se on nikako nije osećao kao Aragorn. Pored njega, Nikolasu je ponuđena ista uloga, koju je odbio zbog porodičnih obaveza, a potencijalna zamena za ulogu bio je i Rasel Krou. Uloga je zatim pripala škotskom glumcu – Stuartu Tovsendu, međutim pred samo snimanje filma, glumac je otpušten, a ulogu je na kraju dobio Vigo Mortensen, koji ju je prihvatio samo zbog sinovljeve velike ljubavi prema knjizi Gospodar prstenova.

Za ulogu Froda, Džejk Gilenhal je uspešno prošao kasting, ali je zbog „nedostatka“ britanskog akcenta, njegova audicija proglašena za jednu od najgorih. Bračni par Turman – Uma i Itok su takođe odustali od zajedničkih uloga u filmu zbog svoje nesigurnosti.

Jednom od najznačajnijih glumaca dvadesetog veka, Šonu Koneriju, ponuđena je uloga Gandalfa. Ono što je sve iznenadilo bila je njegova izjava da on ne razume scenario. Iznova je ponavljao kako je čitao knjigu Gospodar prstenova, ali da i dalje ne shvata suštinu i da bi mu trebalo mnogo vremena da uopšte iznese ulogu.

Britanski komičar, Bil Bejli, ne toliko poznat javnosti, bio je deo audicije za ulogu Gimlija. Nažalost, audicija je prošla neuspešno. Deceniju kasnije, Bil je opet išao na audiciju za jednog od hobita, ali mu ovaj film definitivno nije bio suđen. Pored njega, Varvik Davis je takođe bio na samo korak od dobijanja ove uloge.

Kejt Vinslet je dobila ponudu za ulogu Eovin, ali odbila ju je zbog velike posvećenosti koji je film zahtevao. Iz sličnih razloga, ulogu Boromira je odbio i glumac Liam Neson, iako je režiser smatrao da je on savršen za ovu ulogu.

The post Gospodar prstenova: (Ne)suđene uloge u filmu appeared first on Portal Mladi.

Kako su i kada nastali lavirinti?

Lavirinti su se pojavili još mnogo pre nego što su ih pojedinci sami pokušali stvarati i u to vreme njihov značaj je bio veoma velik. Prvobitno, lavirinti su bili povezani sa verskim obredima, rođenjem i smrću, a u nekim kulturama su korišćeni za prizivanje proleća i povratak sunca. U nekim delovima Evrope lavirinti su se urezivali u kamenje grobnica, a smatra se da su prvi lavirinti nastali u Skandinaviji i da su se korstili za vreme mnogih plesnih rituala, posebno između muškarca i žene koji su plesali spiralno, kako bi se na kraju zajedno pronašli u samom centru lavirinta.

Jedan od najpoznatijih lavirinata u Starom veku bila je kuća Minotaura na Kritu, međutim veruje se da je taj lavirint samo deo religioznog simbolizma, dok se još starijim vidom „šaranja“ linijama  smatra jedna spiralna linija uklesana na grobnici u Irskoj. Mnogi zidovi iz kamenog doba, takođe su oslikani lavirintima. U Srednjem veku kult lavirinta se preneo u crkve, gde su se šare-lavirinti pojavljivale na pločicama na podu , zidovima i sl. i sam „hod“ kroz linije lavirinta bio je vezan za religijski momenat – put u hodočašće u Svetu zemlju, odnosno put do boga. Za razliku od crkve, narodni običaji koji su bili vezani za lavirinte, više su smatrali paganizmom.

Smisao i značenje lavirinata

Od početka 16. veka, lavirinti su počeli da se prave iz razonode. Pojavljivali su se u mnogim dvorskim vrtovima kao ukras, od visoke žive ograde i zidova, ponekad i sa mnogim drugim elementima – iznenađenjima za one koji bi ga posetili. Jedan od najstarijih i najpoznatijih takvih lavirinata je najverovatnije „Hempton kort “ u parku Hempton, napravljen još 1690.  godine. Pored vrtova, odeća je takođe počela da se ukrašava šarama u vidu lavirinata, a kasnije u Japanu, pojavili su se i trodimenzionalni lavirinti.

Bilo da su kvadratnog, kružnog ili nekog drugog oblika, linije koje ga sačinjavaju u dalje na neki način predstavljau misteriju. Za neke oni su samo apstraktne slike – šare koje je sačinio čovek. Međutim, postoje mnogi lavirinti za koje se ne zna poreklo. Svaki lavirint je ideja za sebe, bilo da je omeđen niskim zidovima ili visokim žbunjem, zagonetan je sam po sebi i dalje je veoma popularan u kulturološkom i duhovnom smislu.

The post Zagonetni lavirinti- paganski simboli ili duhovni putevi? appeared first on Portal Mladi.

Padmaja Naidu himajalski zoološki vrt, Indija

Jedini specijalizovani zoo vrt u Indiji, sa međunarodnim priznanjem za očuvanje mnogih retkih vrsta životinja kao što su leopardi, crvena panda, tibetanski vuk i mnoge druge. Osnovan je još 1958. godine, kao sastavni deo departmana za nauku i tehnološki razvoj. Iako je po veličini mali zoo vrt, on se svrstava u jedan od najviših visinskih vrtova u Indiji. Nazivaju ga još i „Kraljicom brda“, obzirom da je upravo smešten u samom podnožju Himalaja.

Biblijski zoološki vrt, Jerusalim

Ideja nastanka ovog zoo vrta bila je da se životinje koje su pomenute u Svetoj knjizi, prikažu. Mnoge od njih danas više ne postoje u Izraelu, zbog čega ih nije moguće prikazati sve ali je zato vrt postao dom i za mnoge druge ugrožene vrste životinja. Sastoji se iz dva nivoa, sa raznim biljkama i simboličnim zidovima nazvanim Mojsijevi zidovi, kao i građevinom – drvenim brodom koja asocira na Nojevu barku.

Vrt leptira, SAD

U Americi postoji veliki broj vrtova, kuća i drugih mesta u kojima su prikazani letiri, a jedna od najstarijih je napravljena 1988. godine. Obzirom da je jedan od najvećih parkova sa leptirima, godišnje ga poseti veoma veliki broj ljudi. Ujedno služi i kao istraživački centar, a pored 5000 različitih vrsta leptira, u ovom zoo parku nalaze se takođe i veliki broj ptica, buba, botanička bašta…

„Svetilište“ Koala, Australija

Nedaleko od Brizbejna u Australiji, izgrađeno je posebno mesto koje služi kao dom za koale. Pored njih prisutne su i druge vrste životinja, ali koale su ovde glavna atrakcija. Prilikom posete ovom hramu one se mogu hraniti,  čak i „iznajmiti“. Iako Australija predstavja prirodno okruženje za koale koje se mogu sresti svuda, ovaj vrt svi žele posetiti.

Međunarodni centar za ptice grabljivice, Engleska

Centar je osnovan 1967. godine, od strane porodice koja je želela da obrazuje ljude o pticama grabljivicama i jedan je od ovakvih najznačajniijih centara za ptice. Posetioci sa oduševljem borave u ovom vrtu, u kome je smešteno oko 60 različitih vrsta ptica, od kojih su mnoge trenirane. Centar je veoma prostran, sa prelepim baštama, igralištem i prodavnicama.

Pročitajte: KADA PAS SPASI CEO GRAD – Baltova trka milosti

Polarni zoološki vrt, Norveška

Jedan od najrasprostranjenijih na svetu, površine oko 114 ha i najseverniji zoo vrt, predstavlja životinje u svojim prirodnim staništima, odnosno hladnim vremenskim uslovima. Ovde se mogu videti životinje poput vukova, medveda, muflona i losova koji stvaraju savršenu sliku jednog polarnog životinjskog carstva.

Haremov zoo, Egipat

Bogat brojnim životinjskim vrstama, arhitektonskim i botaničkim objektima, nalazi se u Egiptu na površini oko 80 ari. Pri put je otvoren 1891. godine, na zemljištu koje je nekada bilo deo botaničkog vrta Gize. Dizajniran je tako da posetioci mogu da posmatraju životinje odozgo, sa posebno izgrađenog mosta.

Pećine morskih lavova

Iako zvanično nije zoološki vrt, u Kaliforniji, pećine koje se nalaze na obali mora, unutar određene dubine zemljište predstavljaju stanište za morske lavove i većinu ptica. Otkrivene su 1880. godine kao divlja staništa, koja su morski lavovi sami naselili. Ove pećine otvorene su za posetioce tokom cele godine.

The post (Ne)obični zoo vrtovi širom sveta appeared first on Portal Mladi.