Ukoliko počnete da istražujete o tehnološkim startap preduzećima, uvidećete da postoje različite definicije – od onih koje koriste stručnu terminologiju i koje je potrebno pročitati i po nekoliko puta kako bismo razumeli o čemu se zapravo radi, do definicija koje startap opisuju jednom rečju. Ako bismo našoj baki ili mlađem bratu želeli da objasnimo šta je tehnološki startap, možda najbolje bi bilo da to učinimo na sledeći način: startap je mlada inovativna kompanija, koja koristeći tehnologiju kao svoje oružje traga za načinom ostvarenja brzog rasta u uslovima neizvesnosti.

Evo još nekih karakteristika startap preduzeća:

• agilnost
• spremnost da se preuzme rizik
• težnja da se izađe izvan granica zemlje i prodrma tlo globalnog tržišta
• želja da se ostvari pozitivna promena
• aktivnosti su uglavnom finansirane od strane investitora koji su prepoznali vrednost i potencijal startapa i proizvoda koji razvija

Da li tvoja ideja vredi?

Da li će ljudi želeti da koriste tvoj proizvod ili uslugu? Razmišljajući o ovim pitanjima, uvek se setim citata Ričarda Brensona – „If you aren’t making a difference in other people’s lives, you shouldn’t be in the business. It’s that simple.“ Ljudi sve manje kupuju proizvod kao takav, već tragaju za nekom dodatnom vrednošću. Na primer, kafa se sve manje posmatra kao dobro i roba. Ono što ljudi “kupuju” jeste doživljaj ispijanja kafe, a sve manje kofeinski napitak kao takav. Kako će tvoj proizvod/usluga promeniti svakodnevnicu korisnika? još jedno je od pitanja čiji ti odgovori mogu pomoći na putu ka razvoju mreže korisnika.

Imate dobru ideju, inovativno rešenje kojim ćete ljude oboriti sa nogu. Da li je to dovoljno?

Oživljavanje ideje i njeno lansiranje u etar je izazovan proces, koji iziskuje ne samo kreativnost, inovativni pristup i znanje, već i strpljenje, istrajnost, upornost. Imati dobru ideju je važno, ali umeće sprovođenja iste u delo i razvoj biznisa je nešto sasvim drugačije. Ona je tek prvi korak na izazovnom putu razvoja jednog startapa.

Da li je programersko znanje neophodno da se započne startap?

Šta ako imam ideju, ali ne i praktične veštine kojima mogu da ih ostvarim? Odgovor na ovo i mnoga druga pitanja pronašla sam u izuzetno pitkom i informativnom priručniku “Kako pokrenuti tehnološki startap u Srbiji?” izdatom od strane ICT Hub-a u saradnji sa Friedrich Naumann Fondacijom za slobodu (FNF), u okviru projekta „Smart Cities – 2014 – 2018“.

Ono što je za pokretanje startapa veoma važno jeste uigran tim pojedinaca sa spletom različitih veština i znanja koje se savršeno dopunjuju, a koji dele viziju i zajedničke, iste vrednosti. Iako možda ti nisi vešt u pisanju kodova, to ne znači da ne možeš pronaći nekoga ko jeste i ko deli tvoju strast prema onome što težiš da realizuješ i sa kim možeš da osnuješ dream team.

Realizacija – lansiranje ideje u poslovni svet je veoma izazovno. Prepreka na tom putu biće mnogo, bilo da su pravne, tehničke, business prirode… Ukoliko nemate iskustva, ono što je dobra ideja jeste učešće na nekom od startap edukativnih programa poput sedmomesečnog ICT Hub StartUp programa ili startap akademija Startit, koji su ove godine upisali svoje treće generacije polaznika. Programi poput ovih pružaju vam mogućnost da dobijete mentorsku podršku, čujete savete ne samo onih koji su svoje velike IT snove ostvarili u našoj maloj zemlji, već i eksperata koji deluju globalno, povežete se sa drugim članovima naše IT zajednice i naučite kako da svoju ideju transformišete u uspešan biznis.

Za razmrdavanje vijuga:

Da li ste znali da 15% mladih svake godine napusti Srbiju, od čega je čak 4 000 onih sa diplomom fakulteta? Pored velike stope nezaposlenosti, to je jedan od najvećih izazova sa kojim se naša zemlja suočava. Sa druge strane, Srbija se laganim ali sigurnim korakom u svetu pozicionira kao zemlja sa velikim potencijalom iz oblasti informacionih i komunikacionih tehnologija. Prema The Huffington Post-u, Srbija se nalazi među pet zemalja najatraktivnijih za osnivanje IT kompanija.  Nekadašnji startapovi poput Nordeus-a i Seven Bridges prerasli su u kompanije čiji uspeh prevazilazi granice naše zemlje. Da li upravo podsticanje mladih da zakorače u startap zajednice može brojke sa početka pasusa povući naniže i stvoriti nova radna mesta?

Kada pomislimo na tehnološke startape, nekako se uvek nameću igrice, kao i različite usluge koje nam olakšavaju svakodnevnicu. Da li ste znali da se svetskoj startap zajednici iz dana u dan pridružuje sve veći broj startapova koji rade na razvoju najrazličitijih inovacija iz oblasti poljoprivrede i prehrambene tehnologije, ali i medicine?

Priča o kompaniji Airbnb: Od dva beznadežna momka koji nisu mogli da plate kiriju, kada se rađa ideja o iznajmljivanju dušeka za spavanje, do globalno uspešne kompanije koja je promenila način na koji ljudi putuju.

Za kraj ovog malog uvoda u svet startapa, evo i nekoliko pojmova koji će vas bolje pripremiti za  razgovor sa startap entuzijastima, bilo da samo želite sa njima da se družite ili vas zaista zanima svet startapa

Mali rečnik pojmova:

Akcelerator – svojevrstan vid programa podrške tehnološkim startapima, gde najčešće uz investiciju (10.000 – 50.000$ u zamenu za 5-15% vlasničkog udela) startapi dobijaju intenzivan edukativni i mentorski program u veoma kratkom vremenskom periodu.

Angel investor ( biznis anđeo ) – imućni investitor koji ulaže lični novac u startape uglavnom u ranoj fazi razvoja u zamenu za deo vlasničkog udela.

Bootstrapping – način finansiranja kompanije bilo od ličnih sredstava preduzetnika ili od prihoda koje je sama kompanija generisala.

Crowdfunding – finansiranje projekta tako što se novac prikuplja od većeg broja pojedinaca koji daju manje iznose, obično putem interneta. Primeri: www.kickstarter.com i www.indiegogo.com

Elevator pitch – koncizno, pažljivo osmišljeno i dobro uvežbano predstavljanje kompanije ili vaše ideje, koje može da se izloži tokom kratke vožnje liftom (elevator), po čemu je i dobila ime.

Unicorn – (jednorog), tehnološka kompanija sa valuacijom od najmanje milijardu dolara.

* objašnjenje pojmova preuzeto iz informativnog priručnika “Kako pokrenuti tehnološki startap u Srbiji?” Autori: Dušan Vukanović, koautori: Kosta Andrić i Sr Sandra Nešić. Izdavač: ICT Hub u saradnji sa Friedrich Naumann Fondacijom za slobodu (FNF). Avgust 2016.

The post Tehnološki STARTAP: šta je sad pa to? appeared first on Portal Mladi.

Ovako je o našem glavnom gradu govorio čuveni Momo Kapor. Na raskršću dve reke, stamen i odvažan leži Beograd. Da li ste se ikada zapitali kako ga doživljavaju gosti koji nam dolaze iz drugih zemalja i šta je ono što biste mogli da im pokažete kao domaćin?

Kada sam se pre malo više od godinu dana vratila sa akademsko-kulturne razmene studenata mislila sam da svoje prijatelje sa kojima sam provodila dane u dalekoj Americi možda više nikada neću sresti. Vest da je moja dobra drugarica iz Brazila odlučila da nakon jednomesečnog boravka u Engleskoj, svoje evropsko putovanje ovoga leta zaokruži posetom Beogradu naterala mi je osmeh od uveta do uveta.

Iako sam rođena i odrasla na ulicama našeg glavnog grada i poznajem ga gotovo kao svoj džep, uloga domaćina i osmišljavanje trodnevne ture pokazali su se kao izazovni. Kako da joj za tako kratko vreme pokažem sve ono što čini duh našeg Beograda, da li će se njeno putešestvije isplatiti, a poseta ispuniti očekivanja?

Sa vama ću podeliti kako je izgledala Karolinina avantura i kakve impresije je na nju ostavila poseta našoj prestonici, a verujem da i vi možete dobiti ideju kako da svoje poslednje nedelje leta u Beogradu učinite zanimljivijim. Pa da počnemo!

Visoke letnje temperature nalik onim u njenom rodnom gradu Belo Horizonte doprinele su da se osećamo kao u Brazilu. S obzirom na to da smo u pohod krenule sa Banovog brda, najpre smo sele u jedan od “španaca” i odvezle se do Vukovog spomenika, posmatrajući usput ulice i ljude. Priča o našem jeziku iz iskustva znam da je strancima veoma zanimljiva, tako da smo upravo tu tačku odabrale za početak našeg obilaska. Šetajući Bulevarom pored autentičnih zgrada naših tehničkih, a zatim i Pravnog fakulteta nastavile smo priču o obrazovnom sistemu. Usmeni ispiti, koji su neizostavni deo akademskog života većine naših studenata za inostrane, a naročito one iz vanevropskih zemalja, prava su enigma što priču o obrazovanju uvek čini interesantnom.

Usledila je šetnja kroz Tašmajdanski park, obilazak Crkve Svetog Marka, a zatim i prolazak pored Narodne skupštine što je razgovor usmerilo ka politici, zatim temama koje boje našu svakodnevnicu i o kojima stariji pričaju uz šoljicu kafe, što je doprinelo sklapanju mozaika o duhu Srba. Boravak u mojoj porodici, posmatranje naših ljudi, razgovora sa komšijama, konobarima, nepoznatim bakama na ulici i prodavcima u komšiluku, iako nije mogla razumeti ni reč našeg jezika, bili su dovoljni da potvrdi ono što je gotovo svakom ko upozna Brazilce evidentno – da smo veoma slični!

Prema njenim rečima, naši ljudi su veoma ljubazni, prijatni, predusretljivi i uvek spremni da pomognu.

Obilazak muzeja: u pohodu na neka nova saznanja

Koliko ste puta prošli pored Istorijskog ili Etnografskog muzeja? A koliko je vremena prošlo od kada ste poslednji put zakoračili u njihove prostorije? Kao student istorije, moja drugarica iz Brazila imala je veliku želju da nauči što više o prošlosti i kulturi naše zemlje.

Iako sam o Mihajlu Pupinu dosta čitala, posetivši izložbu „Od fizičke ka duhovnoj realnosti“ u Istorijskom muzeju Srbije saznala sam mnogo toga što nisam znala. Interaktivni karakter izložbe o njegovom liku i delu, koja je aktuelna do kraja godine, omogućava vam da nakratko zavirite u svet ovog velikog naučnika, sednete u klupu nalik onoj u kojoj su sedeli njegovi studenti u amfiteatru Kolumbija univerziteta, vidite sve one zastrašujuće formule iz fizike i teorije koje je razvijao, saznate kako je izgledao njegov susret sa Živojinom Mišićem i odnos sa velikanima tog doba… Nemojte zaboraviti da pre nego što napustite muzej, obiđete i izložbu o Svetom Savi. 

Usledila je zatim i poseta Etnografskom muzeju, koji je bio ispunjen turistima koji su pažljivo i širom otvorenih očiju razgledali narodne nošnje, gunjeve, jeleke, ali možda najinteresantnija bila im je postavka na spratu koja im je omogućila da vide kako je kroz vekove izgledao život širom Srbije.

Tako da, ukoliko ne znate kako da provedete poslednje dane leta u Beogradu, obilazak nekog od muzeja (ne zaboravite na Muzej istorije Jugoslavije i muzej Nikole Tesle) pored kojih ste bezbroj puta samo prošli – i te kako je dobra ideja! Podsetićete se onoga o čemu ste čitali i učili, ali i nesumnjivo saznati nešto novo i uvideti vrednost našeg kulturno-istorijskog nasleđa i koliko treba da se njime ponosimo.

Šetnja kroz centar grada i osvajanje bedema Kalemegdana

Nakon posete Istorijskom muzeju, usledili su Trg Nikole Pašića, Terazije, hotel Moskva, Studentski park, a zatim i šetnja Knez Mihailovom do bedema Kalemegdana. Nakon prolaska pored spomenika i kuće u kojoj je nekada svoje dane provodio Ivo Andrić usledila je i potraga za knjigom “Na Drini ćuprija” na engleskom jeziku. Pored ove, dobra ideja za poklon stranom posetiocu naše zemlje je i knjiga Mome Kapora “A guide to the Serbian mentality”, ali i neka od knjiga naših tradicionalnih recepata.

O veličanstvenom Kalemegdanu reči su suvišne. Bedemi koji ponosno stoje već vekovima, pogled na ušće Save u Dunav, neumorno trčkaranje dece po parku, šah partije najstarijih sugrađana…

Nesumnjivo jedan od najupečatljivijih obeležja naše prestonice koji gotovo svakog ostavljaju bez daha, pa ni Karolina nije bila izuzetak.

Priča o istoriji našeg grada upotpunjena je izložbom na otvorenom, kojom se obeležava 160 godina od rođenja Nikole Tesle kao znak sećanja na njegov lik i delo. Iako je Karolina čula za Nikolu Teslu, o njemu nije znala mnogo i uopšte upoznavanje tog dela naše istorije, kroz priče o životu i postignućima naših naučnika i njihovom doprinosu nauci na svetskom nivou, začinili su njenu sliku o našoj zemlji i narodu. Toliko je istorijskih ličnosti i velikana o kojima stranci ne znaju mnogo, a i mi sami možemo naučiti mnogo više.

Ne zaboravite da siđete do crkve Ružice, čija je unutrašnjost oduševila Karolinu i zajedno sa posetom Hramu Svetog Save i priču o slavama i načinu na koji mi obeležavamo važne crkvene praznike, doprinela da malo bolje razume pravoslavlje.

Hrana za dušu – jedna od prvih asocijacija na spomen Srbije

Nakon obilaska crkve Ružice prošle smo pored Vojnog muzeja, da bismo dan završile šetnjom po najpoznatijoj kaldrmi, uz autentičnu srpsku hranu i pesme tamburaša. Zakuska, sir, kajmak, pršuta, zeljanica sa kiselim mlekom i jagnjetina ispod sača su bili naš izbor. Karolina je oduševljena domaćim pitama sa sirom i višnjama, kolenicom, pečenim paprikama sa sirom ali i voćkama po kojima smo daleko poznati – malinama, kupinama i šljivama.

Srpska hrana se može okusiti na toliko mesta. Mahom svi vode na pljeskavice, ćevape i roštilj ali to je nešto što u sličnom obliku postoji i u drugim zemljama. Domaći sirevi, kajmak, ajvar, sarma, pasulj, obavezna domaća supa pred glavno jelo nešto su autentično, a u okruženju poput skadarlijskog, zaista će doživljaj biti za pamćenje. * Veliko hvala Tijagu Fehejri iz Srbije za mlade na preporuci za restorane, Brazilcu koji je verovatno svima dobro poznat po svojoj ljubavi prema Srbiji koja je već godinama njegov drugi dom.

Zelene oaze – opuštanje u parkovima Beograda

Beograd vas leti zove da izađete u neki od njegovih parkova ili šuma. Bilo da se odlučite za šetnju, vožnju biciklama, rolera, džogiranje ili vožnju vozićem – nećete pogrešti! Šetnja kroz Košutnjak, Zvezdarsku ili Banjičku šumu, Ada Ciganlija, Topčider… Toliko je izbora da pobegnete od gradske vreve i asfalta i makar na kratko, osetite se kao da ste u unutrašnjosti Srbije. Posle razgledanja gradskih znamenitosti, opuštanje u nekoj od zelenih oaza biće pravo osveženje za duh i telo! Sledeći put ako vam bude dosadno i nađete se pred računarom, razmišljajući koju sledeću seriju da gledate, trk napolje i provedite dan u prirodi dok je leto još uvek u jeku!

Impresije –  Šta je jedna Brazilka ponela u svoju domovinu?

Nakon trodnevne avanture u Beogradu, Karolina se kući vratila sa bezbroj fotografija, uspomena i utisaka, ali i pakovanjem kafe, našim slatkišima, receptima i korama za domaću pitu. Da je mogla, sigurno bi ponela i kajmak, pršutu, sjenički sir…  

Nikada ne bih pomislila da će se domaća kafa toliko dopasti jednoj stanovnici Brazila, zemlje koja je nadaleko poznata po ovom napitku. Međutim, Karolina kaže da se najkvalitetnija kafa izvozi iz Brazila, a da jedino lokalni uzgajivači koji ne žele da prodaju izvan granica svoje zemlje snabdevaju stanovništvo kvalitetnim zrnima. Način na koji mi kuvamo kafu drugačiji je od načina njihove pripreme koja podrazumeva upotrebu filtera, te je njen ukus znatno slabiji od našeg napitka koji se neretko ispija uz razgovor sa komšijama.

Ono što je na nju takođe ostavilo jak utisak, a tiče se svakodnevnog života u našoj zemlji jeste činjenica da deca sama idu u školu, šetaju se i igraju napolju, što nije slučaj u većini delova njenog rodnog grada. Jedno veče smo se same vraćale od Savamale do Zelenog venca gde smo uhvatile poslednji autobus ka Banovom brdu, vraćajući se oko ponoći, što je njoj bilo nepojmljivo. Ona uveče izbegava da ide autobusom i pogotovo kada je sama uvek bira kola. U njenom gradu, kao i većini brazilskih, postoje delovi grada koji su izuzetno siromašni i nebezbedni. Začudila se da kod nas takvih jazova između „komšiluka“ nema, te da je iako naravno postoje razlike, svakodnevnica većine naših građana istovetna te da one nisu tako izražene kao u na primer Americi ili Brazilu. 

Nažalost, tri dana nije bilo dovoljno za otkrivanje salaša Vojvodine, osvajanje planinskih vrhova Zapadne i Južne Srbije što je bila velika Karolinina želja. Nesumnjivo jedna od dobrih ideja jeste da proverite koje su ture aktuelne preko nama drage Srbije za mlade i da se sa svojim gostom otisnete u neku avanturu sa njihovim nasmejanim, iskusnim vodičima i drugim mladima Srbije.

Za kraj, ukoliko još uvek niste, pogledajte video klip koji su mladi Malwina i Michal Kolatek napravili tokom boravka u našoj Srbiji i počnite da planirate otkrivanje njenih skrivenih kutaka.

Video o Srbiji: SERBIA – LAND COLOURED WITH LIFE 

The post Stranac u Beogradu: mali vodič kroz prestonicu appeared first on Portal Mladi.

Kada pomislimo na izlaske i zabavljanje nekada, uglavnom se svi setimo scena iz kultnih filmova, stihova pesnika ili redova iz velikih dela naših i stranih pisaca. Ja sam oduvek o prošlim vremenima najviše volela da saznajem pričajući sa svojom bakom.

Danas kada reč udvaranje izusti tek po neko, kovanica „muvanje“ se odavno odomaćila u našem svakodnevnom rečniku, a načini na koje većina mladića pokušava da osvoji devojke neretko se čine isuviše direktnim, nestrpljivim, užurbanim i jednoličnim, ne bi bilo loše podsetiti se kako je sve to izgledalo nekada kada su naše deke osvajale srca baka.

Hajde da se vratimo nekih šezdeset godina unazad…

Pedesete i šezdesete godine prošlog veka u našoj prestonici obeležile su igranke. Večernji izlasci nisu mogli da se zamisle bez odmeravanja na plesnom podijumu, gde je zabava počinjala sa prvim taktovima pesama poput: “Kaži zašto me ostavi” i “Besame mucho”. Ko je pozivao na ples? Baka kaže da su često devojke bile na jednoj, momci na drugoj strani hale, te da je domaćin igranke pozivao momke da odaberu partnerku za datu pesmu. Pomislila sam odmah da su devojke bile te koje su samo prihvatale ili odbijale igru ali ne – one su itekako dobijale svoju priliku za izbor partnera koji će ih uz pesmu pratiti na podijumu. Po bakinim rečima, ukoliko bi devojka odbila da sa momkom odigra uz jednu pesmu, bilo je sramota da uz istu zapleše sa nekim drugim. One koje bi to činile dobijale su prekorne poglede, a čak bi se dešavalo – i ćušku od odbijenog mladića (momci, nikako se ne ugledajte na ovaj primer (: ) stvarajući jaz između mladića koji su se nadmetali za naklonost devojke. Ukoliko su bili zauzeti, momci uglavnom nisu prihvatali poziv devojaka na ples koji je nesumnjivo predstavljao svojevrstan vid udvaranja i prvi korak ka upoznavanju mladih.

Na igranke se odlazilo kako bi se uživalo u muzici, jer su u svojim domovima samo retki imali priliku da slušaju ploče ili radio. Uz živu svirku lokalnih grupa i neizostavne zvuke violine, gitare, bubnjeva plesalo se od 19h pa do 23h. Kući se vraćalo do ponoći, a momci su bili ti koji su uz razgovor svoje partnerke sa plesnog podijuma pratili do kuća. To je bila prilika da se nakon upoznavanja uz ples, mladi zbliže pričajući o pitkim temama. Sve je bilo suptilnije i usporenije nego danas. Poljupci bi usledili tek nekoliko sastanaka kasnije.

Pitala sam baku gde su izlazili na sastanke, ali po njenim rečima nekako se sve svodilo na igranke. Mladi su se tu družili, opuštali, upoznavali, sastajali, razmenjivali poglede, reči i upravo su na igrankama nastajale iskre ljubavi mnogih današnjih baka i deka, među kojima su i moji. 

Svako vreme sa sobom nosi neke svoje specifičnosti, pa se tako i način prilaženja devojkama i udvaranje menjalo iz decenije u deceniju. Iako su mnogi običaji od nekada danas nezamislivi, ne bi bilo loše da se malo podsetimo duha sredine prošlog veka kada su stari šmekeri osvajali pogledom i ako zanemarimo pojedince koji se nisu libili davanja ćuški, većinom ponašali kao pravi džentlmeni.

Zato, sledeći put kada sednete sa dekom ili bakom pitajte ih kako su se upoznali, a mladići vi možda uspete da dobijete neki savet koji će vam pomoći da privučete pažnju onih devojaka koje svet muško-ženskih odnosa posmatraju na malo drugačiji način i gde bi umeće udvaranja zadalo nokaut bilo kojoj savremenoj taktici za muvanje.

A sada sedite u udobnu stolicu, pritisnite play i otkrijte šta su mlade pedesetih godina prošlog veka u dalekoj Americi savetovali da čine na prvom sastanku:

The post Inspiracija za udvaranje appeared first on Portal Mladi.

Strah od neuspeha

Ali šta kada strah od neuspeha prevlada i postane toliko snažan da počne da vas sputava u ostvarivanju zamisli i ciljeva, čineći vas nesigurnim i demotivisanim da se upuštate u nove izazove? Da li ste čuli za aticifobiju?

Ova fobija neobičnog naziva odnosi se na strah od neuspeha ili poraza. Kada govorimo o neuspehu, on se u zavisnosti od naših sistema vrednosti, iskustava i stavova može definisati na različite načine. Ono što neko smatra porazom, za drugog može predstavljati veliku avanturu. Strah od neuspeha uglavnom je skopčan sa odbijanjem, manjkom samopouzdanja, nedostatka hrabrosti, a neretko i perfekcionizmom.

Težeći savršenstvu, ljudi često odustaju da uopšte pokušaju nešto da ostvare. To može biti zbog sumnje u sopstvene sposobnosti, visoko postavljenih očekivanja, pritisaka okoline, samokritičnosti… Nekada se toliko fokusiramo na izbegavanje neuspeha da taj strah postaje jači od težnje da postignemo uspeh. Kada se čini da je jaz između izgleda za ostvarenje cilja i mogućnosti da se doživi poraz veliki i nepremostiv, nekako je sigurnije ostati u zoni komfora i udaljiti se od svake šanse da se doživi neuspeh (ali i uspeh), zar ne?

Počitajte još: (NE)SVAKIDAŠNJE FOBIJE – Plašim se straha!

Strah od poraza

Ako toliko zazirete od poraza, da taj strah postaje iracionalan i toliko uporan da polako počinje da te sputava, obeshrabruje i udaljava od snova, vreme je da zastaneš,  razmrdaš vijuge i zapitaš se: Šta će se desiti ako ne ispadne sve onako kako si zamislio/la, to jest ako doživiš poraz? Da li ćeš se povući, smatrajući da nisi dorastao izazovu ili ćeš taj neuspeh posmatrati kao jedno veliko iskustvo i lekciju, koja će te usmeriti i pomoći da naredni put to nešto uradiš na drugačiji i bolji način?

Od prvog razreda osnovne škole i sama sam se borila sa strahom od neuspeha, a na fakultetu je to postalo naročito izraženo. Nisam stigla da ponovim sve, šta ako izvučem baš ono što ne znam najbolje? Ma bolje da ne izađem na ispit nego da dobijem lošu ocenu ili čak ne položim. Dešavalo se da neki ispit spremam ceo semestar, a onda odlučim da uopšte ne odem na polaganje jer – ne znam ja to dovoljno dobro.

Moj strah postao je toliko snažan da pre ispita nisam mogla da jedem, osećala sam mučninu, a čak se nekoliko puta desilo da sam „blokirala“ odgovarajući pred profesorima, gledajući kako moj višemesečni trud u trenu pada u vodu. Nesigurnost, manjak vere u sopstvene sposobnosti i osećanje nedovoljne spremnosti da se uhvatite u koštac sa izazovima. Nije svejedno kada celo školovanje ostvarujete visoke rezultate, a onda u vašoj zoni komfora strah od neuspeha i trema postanu toliko jaki, da uspeh počinje da se čini sve nedostižnijim.

Bežanje od nepoznatog

Počevši da se bavim različitim vannastavnim aktivnostima i ostvarujući uspehe izvan učionice stekla sam samopouzdanje i naučila da neuspeh posmatram iz drugačijeg ugla – kao vrednu lekciju i iskustvo koje me usmerava i pomaže da bolje razumem svoje slabosti i pretvorim ih u snage. Ranije sam bežala od nepoznatog, a danas rado prihvatam nove izazove, svaki posmatrajući kao avanturu i veliko iskustvo koji me podstiče da se razvijam kao ličnost.

Da li ste znali da je Majkl Džordan, jedan od najvećih košarkaša današnjice, bio izbačen iz srednjoškolskog košarkaškog tima jer je trener smatrao da nije dovoljno talentovan?

Sledeći put kada se uplašiš neuspeha, pomisli na sve prilike i iskustvo koje propuštaš ako ne pokušaš. Iz neuspeha učimo ne samo o tome kako treba da pristupimo izazovima ubuduće, već i bolje upoznajemo sebe. Ne dozvoli da te strah sputa da ostvariš svoje snove!

CITATI O STRAHU OD NEUSPEHA

Evo nekoliko mudrih reči o strahu od neuspeha koje će te, nadamo se, motivisati da neuspeh posmatraš kao saveznika na putu ka ostvarenju svojih ciljeva:

„Postoji samo jedna stvar koja ostvarenje sna čini nemogućim, a to je strah od neuspeha.“

Paulo Koeljo 

„Promašio sam više od 9000 šuteva na koš u svojoj karijeri. Izgubio sam skoro 300 utakmica. 26 puta propustio sam šansu da ostvarim odlučujući poen koji bi moj tim odveo ka pobedi. U svom životu iznova i iznova sam doživljavao neuspeh i upravo zbog toga sam uspeo.“

 Majkl Džordan

„Onaj ko strahuje od neuspeha, ograničava svoje aktivnosti. Neuspeh predstavlja samo priliku da se počne ispočetka, ovoga puta pametnije.“

Henri Ford

„Jedan od sastojaka uspeha je i put od neuspeha do neuspeha, a da pritom ne gubite entuzijazam.“

Vinston Čerčil

„Izgradite uspeh iz neuspeha. Obeshrabrenje i neuspeh su dve najsigurnije odskočne daske ka uspehu.“

Dejl Karnegi

„Poraz nije najgori od svih neuspeha. Ne pokušati nešto je istinski neuspeh.“

Džodž Edvard Vudberi

The post (NE)SVAKIDAŠNJE FOBIJE: Strah od neuspeha! appeared first on Portal Mladi.

John Quincy Adams

Razmišljajući o velikim liderima na um nam uglavnom padaju značajne istorijske ličnosti, uspešni preduzetnici, ljudi iz političkih sfera. Međutim, ako se osvrnemo primetićemo da i u svakodnevnom životu možemo pronaći inspirativne ljude koji neretko bez namere preuzimaju ulogu lidera. To može biti naš kolega koji energično vodi tim ka ostvarenju uspeha ili onaj jedan trener koji nas pokreće i motiviše da skočimo više i potrčimo brže, čak i kada vrisak naših mišića postane preglasan.

Novi sajt – Poslovi za mlade – pogledajte aktuelnu ponudu poslova

Iz moje perspektive, lider je neko ko u ljudima budi radoznalost, želju da istražuju i razmrdaju vijuge, preispitujući sve pa čak i viđenja njega samog. To je neko ko inspiriše, daje polet, čini da zasučemo rukave i neustrašivo i entuzijastično krenemo u zajedničko ostvarenje ideja. Uz znanje i tehničke kompetencije, neraskidivi deo uspešnog liderstva čine i veštine emocionalne inteligencije bez kojih se individua, ma koliko stručna i sposobna bila, teško može smatrati liderom.

Pojedinac koji vodi ljude treba da ima jasnu viziju onoga što želi da ostvari, a koju oni mogu lako prepoznati i sa njom se poistovetiti. On najpre mora poznavati sebe, svoje snage i slabosti da bi mogao upravljati drugima. Uloga lidera skopčana je sa velikom odgovornošću. Svojim postupcima on daje primer te su pravednost, doslednost i stavovi koji se oslanjaju na moral od nesumnjivog značaja. Lični primer jedan je od najsnažnijih alata motivacije.

Dobar lider mora da bude svestan svojih postupaka ali i spreman da primi konstruktivnu kritiku. Srž dobrog odnosa sa timom ogleda se u spremnosti da saoseća sa ljudima, pokaže razumevanje i pruži savet i podršku, ali i međusobnom poštovanju i iskrenosti. Lider mora zaslužiti poverenje svojih ljudi i u njih verovati.

Uloga lidera ima i mentorski aspekt. On je taj koji svom timu ljudi prenosi iskustvo, podstičući ih da stiču nova znanja ali je spreman da sagleda stvari iz više uglova i sam od njih konstantno uči. Dobar lider podstiče razvoj svih pojedinaca, pomažući im da istraže svoje granice, sagledaju svoje slabosti, a snage iskažu na najbolji način. Sve to nesumnjivo doprineće i ostvarenju zacrtanih poslovnih ciljeva.

Veliki lider treba da bude pristupačan, da ima snažno razvijene komunikacione veštine i pažljivo osluškuje svoj tim. Ideje se kriju u najneočekivanijim kutcima organizacije i onaj ko upravlja ljudima svakome treba da pruži priliku da postavi pitanje, iznese svoje mišljenje i da predlog. Na taj način pokazuje da se glas svakog pojedinca može čuti i ravnopravno ceniti.

Podsticanje proaktivnosti, inovativnog i kreativnog razmišljanja članova tima još jedan je vid motivacije i stvaranja prijatnog radnog ambijenta u kome svaka individua stiče osećaj da, koliko god malo njeno zaduženje možda bilo, ona svojim trudom i zalaganjem doprinosi ostvarenju nečeg velikog i značajnog za celu organizaciju.

Ovu kratku priču o liderstvu zaokružila bih rečima jednog od najinspirativnijih lidera današnjice, Ričarda Brensona, koje upravo ukazuju na značaj humanog aspekta uspešnog poslovanja:

“Great leaders are great listeners, who know their best asset is the people they work with”.

The post Tajne liderstva appeared first on Portal Mladi.

Održivi razvoj ne sadrži magičnu formulu kojom će se rešiti ekološki ili socijalni problemi i postići ekonomski razvoj, već on postavlja smernice ili putokaze, koji pomažu da se ti ciljevi postignu na najefektivniji i najpravedniji način. Održivi razvoj podrazumeva integrisan pristup ekonomskom razvoju koji vodi računa o ograničenosti prirodnih resursa, odnosno zaštiti životne sredine, kao i neophodnosti postizanja socijalne jednakosti i iskorenjivanja globalnih socijalnih problema.

Na pitanja koji su to ciljevi održivog razvoja prema Agendi Ujedinjenih nacija do 2030. godine, šta je održiva lokalna zajednica, kakva je uloga kompanija u ostvarenju ciljeva Ujedinjenih nacija i na koji način svako od nas može doprineti razvoju održive lokalne zajednice, pored studenata polaznika AmChamps programa, odgovoriće nam i:

– predstavnici Globalnog dogovora UN u Srbiji

– Relja Kosanović, Sustainable Development Coordinator, Delhaize Srbija

– Zoran Ilić, vlasnik kompanije Biomelem

– Adarsh Subramanya, Global Circuit/Power Lead, IBM

AmChamps Young Leaders in Change je jednogodišnji edukativni program, pokrenut u januaru 2014. godine sa idejom da pod jednim krovom spoji talentovane studente i mlade uspešne menadžere koji tokom trajanja programa prolaze kroz niz predavanja, radionica i vannastavnih aktivnosti i zajednički rade na zadacima i projektima. Jedan od projekata polaznika treće generacije AmChamps programa je promocija Ciljeva Održivog razvoja Globalnog dogovora UN u Srbiji i organizacija predavanja na različitim fakultetima Univerziteta u Beogradu.

Sve novosti o događaju možete pratiti klikom na link.

Ne zaboravite da pripremite svoja pitanja za predavače.

Vidimo se u petak!

The post Ciljevi održivog razvoja UN: ODRŽIVA LOKALNA ZAJEDNICA appeared first on Portal Mladi.

Nesumnjivo si makar jedanput pronašao stipendiju koja ti se učinila savršenom prilikom za sticanje novih znanja i iskustva. Međutim, čitajući uslove pojavio se crvić koji te je odagnao od plana da se prijaviš – možda strah od (ne)znanja engleskog jezika, zahtevna aplikacija sa pitanjima na koja ni sam nisi siguran da li znaš odgovor, ne tako visok prosek, izazovan proces sa nekoliko eliminacionih krugova, strah od intervjua. Toliko je toga što stipendije čini nedostižnim, zar ne?

Najpre, iako svaka stipendija, praksa ili sličan vid edukativnog programa ima svoje specifične uslove, ono što predstavlja možda najveću zabludu, a ujedno i jedan od razloga zbog koga mnogi i ne pokušavaju da se prijave, jeste mišljenje da je prosek ocena taj koji je odlučujući. Da, gotovo uvek će biti kandidata sa većim akademskim dostignućima. Mi smo nekako navikli da se tokom školovanja vrednost učenika, a kasnije i studenata ogleda u njegovom proseku i rangiranja se uglavnom vrše na osnovu ocena. Međutim, inostrane, a naročito američke stipendije veoma neguju značaj vannastavnih aktivnosti, svestranost i ono čime se studenti bave izvan učionica. Uspeh jeste važan, ali najčešće ne i odlučujući faktor već samo jedna od stavki u aplikaciji.

Kada je reč o vannastavnim aktivnostima, to može biti tvoja ljubav prema nekom sportu, plesu, jezicima, volontiranju,… Svako iskustvo se ceni – čak i ono na koje nikada ne biste pomislili. Na primer, moje prvo volontersko iskustvo podrazumevalo je skupljanje loptica na teniskim mečevima. Vršnjaci bi se slatko nasmejali čuvši šta je bilo moje zaduženje, međutim na jednom intervjuu baš je to zapalo za oko HR menadžerima. Činjenica da sam dobila ulogu kapitena i vodila tim od šestoro vršnjaka koje nisam poznavala, oni su videli kao dobar primer sticanja veština ne samo potrebnih za rad u timu, već i liderskih.

Prijavni formular i dokumentacija – šta možeš da očekuješ?

Prijavni formular pored osnovnih podataka o tebi, tvojoj akademskoj pozadini i dosada stečenom iskustvu uglavnom podrazumeva i pitanja na engleskom jeziku od kojih jedna zahtevaju odgovor u vidu par rečenica, druga u jednom pasusu, dok neka pak zahtevaju opširniji, u formi eseja. Ono što je važno da imaš na umu jesu ograničenja u pogledu dužine, to jest broja reči. Napiši najpre okvirnu verziju, a onda iščitaj i prepravi sve ono što ti se ne čini prikladnim. Najbolje je da aplikaciju nakon popunjavanja ostaviš da “prespava”, a onda sutradan ujutru ponovo pročitaš i bistre glave napraviš izmene. Veoma je važno da ostaneš u zadatim okvirima. Jasno i koncizno iskazivanje svojih misli jedna je od veština koja se izuzetno ceni ne samo u akademskom, već i poslovnom svetu i nešto što nesumnjivo treba da nastojiš da usavršiš.

Ono što se u najvećem broju konkursa navodi kao potrebna dokumentacija su transkripti ocena i pisma preporuke. Pritom pisma preporuke mogu biti dvojaka – akademsko, odnosno pismo preporuke od profesora i drugo koje treba da napiše neko iz organizacije u kojoj si volontirao, kompanije u kojoj si bio na praksi i slično. Kada je reč o akademskom, najbolje je da pronađeš nekog profesora koji te poznaje, kod koga si se istakao radeći neki projekat, pišući seminarski ili dobio visoku ocenu na ispitu. Profesori uglavnom imaju iskustva sa pisanjem pisama preporuke, tako da je na tebi samo da pojasniš o kakvom konkursu je reč i šta je ono na čemu se njegove vrednosti baziraju.

Zadatak da predstavite sebe, bilo u pisanoj formi ili na intervjuu, složićete se da predstavlja veliki izazov. To učini ne nabrajanjem osobina koje smatraš da će se komisiji dopasti, već kroz priču o izazovima koje si savladao, događaju koji je promenio tvoj ugao posmatranja, nekim iskustvima i primerima iz akademskog, radnog ili svakodnevnog okruženja u kojima će do izražaja doći tvoje osobine. Odgovornost, prilagodljivost, upornost neke su od vrednosti koje će sigurno svaki kandidat navesti. Budi svoj, ne strahuj od kreativnog izraza i svoje osobine pokušaj da predstaviš kroz konkretne primere.

Proaktivnost i upornost – izbori se za sebe, pokaži da si motivisan i ne samo šta misliš da će tebi doneti iskustvo, bilo da je reč o stipendiji, praksi ili poslu, već i na koji način ćeš ti doprineti programu za koji se prijavljuješ.

Veruj u sebe i probaj bez obzira na to koliko ti se šanse za uspeh činile malim. Znam da zvuči kao fraza, ali zaista je važno. Svaki proces apliciranja, svaki esej koji napišeš, intervju kroz koji prođeš učiniće te iskusnijim u traganju za ostvarenjem akademskih i karijernih snova i poslužiće kao smernice pri svakom sledećem prijavljivanju na konkurs.

Nadam se da sam ovim tekstom uspela da vam makar malo približim proces prijavljivanja i vrednosti koje se, sudeći po onom što sam dosad iskusila, cene. Naravno, imajte u vidu da su konkursi različiti i mogu se bazirati na najrazličitijim vrednostima. Zato je važno proučiti dobro svaki njegov segment. Srećno!

The post Stipendije: mali vodič za apliciranje appeared first on Portal Mladi.

Vrtoglavi razvoj tehnologije menja naše živote iz trenutka u trenutak. Pregršt informacija koje se nalaze na klik ili dva od nas, mogućnost da putem društvenih mreža svoje svakodnevne (ne)obične trenutke podelimo sa prijateljima ili uživo pratimo šta se dešava na sasvim drugom kraju sveta, samo su neke od pogodnosti koje je razvoj ICT sektora doneo. Sa pojavom pametnih mobilnih telefona i pristupa internetu čak i kada nismo povezani pomoću kablova, pojavio se veliki broj mobilnih aplikacija koje nam olakšavaju svakodnevne aktivnosti na različite načine, bilo da nam pomažu da se orijentišemo u gradu, učimo strani jezik, izračunava koliko smo koraka napravili ili kilometara pretrčali… Taman kada pomislimo da je sve smišljeno, razvije se nova ideja i pred nas iskoči još neki od inovativnih alata tehnologije.

Jedan od primera je prodavnica nedavno otvorena u malom selu na jugoistoku Švedske, koja je po izgledu nalik svakoj drugoj sve dok ne shvatite da u njoj nema kase niti radnika i da je sve što vam je potrebno da biste obavili kupovinu jesu android telefon i aplikacija.

Razbivši jedne večeri poslednju teglicu kašice za bebu Robert Illijason, preduzetnik iz švedskog grada Viken, shvatio je da je jedina prodavnica koja radi udaljena gotovo pola sata vožnje kolima. Tada mu je palo na pamet da svoje IT znanje iskoristi kako bi poboljšao uslove života ljudi koji poput njega žive u ruralnim krajevima u kojima se sve više prodavnica zatvara, a onih koje rade noću ima tek u ponekom mestu. Njegova ideja o otvaranju prodavnice koja bi radila 24 sata dnevno i pravila uštede u pogledu isplate zaposlenih, jer uz mobilnu aplikaciju za radnicima ne bi ni bilo potrebe, svetlost dana ugledala je početkom ove godine. 

Aplikacija preuzima ulogu prodavca. Kako funkcioniše kupovina?

Korišćenje mobilne aplikacije podrazumeva pravljenje naloga koji je povezan sa bankovnim računom svakog korisnika i više je nego pouzdan vid identifikacije. Kao što možete videti u video klipu priloženom na kraju teksta, prilikom ulaska u prodavnicu kupac obavlja identifikaciju uz pomoć par klika na telefonu. Sistem ga prepoznaje i narednih osam sekundi omogućen je ulazak u radnju, čija se vrata zatim zaključavaju. Svaki proizvod iz korpe kupac očitava uz pomoć kamere na telefonu, koja preuzima ulogu čitača bar koda. Obavljena kupovina beleži se na bankovnom računu korisnika, a račun stiže na kraju meseca.

Robert kaže da je ovakav vid kupovine baziran na poverenju, međutim pitanje bezbednosti i zaštite od krađe nije ostavljeno slučaju. U radnji su ugrađene kamere koji pokrivaju svaki njen kutak, alkohol i cigarete koji bi mogli privući lopove se ne prodaju, a ukoliko se desi nešto sumnjivo vlasniku odmah stiže poruka sa obaveštenjem. Povezanost sa bankovnim računom predstavlja odličan vid garancije od eventualnih zloupotreba.

Prednosti i mane:

Imajući u vidu da se u ruralnim predelima zatvara sve veći broj radnji, te da onih koje rade 24 časa dnevno gotovo da nigde nema, a da zapošljavanje radnika koji bi radili noću iziskuje dodatne troškove i često se ne isplati, otvaranje radnji poput ove u Švedskoj čini se kao razuman potez koji bi značajno olakšao svakodnevnicu stanovnika sela. Međutim, za tehnološki neuke stare ljude koji čine najveći deo populacije sela i koji bi zapravo najviše koristi imali od prodavnica koje su u neposrednoj blizini i rade ceo dan, ovakav vid kupovine predstavlja veliku zagonetku i tu se tu javlja problem.

Iako je reč o veoma zanimljivom konceptu, razmišljajući o “prodavnicama budućnosti” ne mogu da ne pomislim na koji bi se način njihova ekspanzija i otvaranje u gradovima odrazilo na naš svakodnevni život i odnose u društvu. Pitanja primene inovacija iz ICT oblasti i otuđenosti ljudi u neraskidivoj su vezi. Dosezi tehnologije su nesumnjivo veliki i snažni, ali da li aplikacija zaista može da zameni čoveka i živu reč? Takođe, kada bi aplikacija preuzela ulogu prodavca veliki broj radnika ostao bi bez posla, zar ne? 

Šta vi mislite o ovakvim „prodavnicama budućnosti“? Da li aplikacije mogu/treba da zamene ljude? Podelite sa nama svoje utiske i stav o ovoj temi.

Unmanned store (VIDEO)

The post Aplikacija u ulozi prodavca: PRODAVNICE BUDUĆNOSTI? appeared first on Portal Mladi.

Muzika nas okružuje i prati u stopu, vešto se preplićući sa našim svakodnevnim aktivnostima. Neke pesme nas umiruju, druge inspirišu i podstiču na razmišljanje, treće pomažu da se skoncentrišemo. Muzika budi uspomene, menja naše raspoloženje, pokreće nas, motiviše da trčimo dalje i skočimo više, lupkamo nogama o pod, tera nas na ples i paranje glasnih žica…

Svako od nas, bilo da je strastveni ljubitelj dobrog zvuka ili neko ko se na pesmu svesno ne obazire, barem jednom osetio je moć uticaja koji muzika ima na raspoloženje.

Da li ste znali da su istraživanja kanadskog univerziteta McGill otkrila fiziološku pozadinu onoga što smo svi nesumnjivo iskusili? Studija je pokazala da slušanje muzike podstiče lučenje dopamina – prenosioca signala između naših nervnih ćelija, poznatog kao hormon zadovoljstva koji se često dovodi u vezu i sa motivacijom. Već je poznata uloga muzike u lečenju pojedinih oblika depresije, a istraživanja poput ovih podstiču razvoj muzikoterapije, pomažući joj da se izbori za svoje mesto u procesima lečenja sve većeg broja pacijenata.

Ako ste i vi jedan od onih, koji poput mene, teško drugima mogu da objasne zašto je muzika neraskidivi deo njihovog dana i kakav osećaj i euforiju muzičko iskustvo i skakanje u prvim redovima na koncertima pružaju, sada imate naučni dokaz kao tajno oružje.

Kakva je spona između muzike i bola?

Istraživanje Brunel univerziteta u Velikoj Britaniji pokazalo je da su se pacijenti koji su pre, u toku, ili nakon operativnog zahvata slušali muziku brže oporavljali od grupe pacijenata koji nisu bili izloženi, možemo reći njenom nesumnjivo terapeutskom dejstvu. Bolovi i anksioznost u postoperativnom periodu bili su slabije izraženi, a muzika je doprinela i boljem raspoloženju ispitivane grupe pacijenata. Zanimljivo je i da ritam i melodija primenu nalaze i u terapiji pacijenata sa hroničnim bolovima, a sve češće i u porodilištima. 

Da li ste znali?

• Muzika se primenjuje u terapiji pacijenata sa demencijom. Moć muzike toliko je snažna, da u pojedinim slučajevima može pomoći da se prizovu uspomene, ali i poboljšati sposobnost komunikacije i koordinacije pokreta dementnih pacijenata.

• Terapija muzikom pokazuje se kao uspešna u procesu oporavka ljudi koji su doživeli moždani udar ili neki drugi vid traumatske povrede leve strane mozga, u kojoj se nalazi centar za govor. Sposobnost pevanja vezana je za aktivnost zona u desnoj hemisferi i uz adekvatan vid muzičke terapije pacijenti se podstiču da svoje misli najpre iskazuju kroz pesmu, a zatim se polako i postepeno radi na izostavljanju melodije. 

• Muzikoterapija svoje mesto pronalazi i u procesu lečenja pacijenata sa malignim bolestima. Slušanje muzike smanjuje anksioznost i stres koji se vezuje za proces hemoterapije i radioterapije, a zabeleženo je i smanjenje mučnine i povraćanja kod pacijenata.

• Da je terapija muzikom naročito delotvorna u radu sa dece sa smetnjama u razvoju i da se najčešće primenjuje u terapiji dece sa autizmom?

Još jedno veoma zanimljivo istraživanje sprovedeno je na univerzitetu York u Kanadi. Deca predškolskog uzrasta podeljena su u dve grupe pri čemu je jedna učestvovala u muzičkim, a druga u vizuelno-umetničkim radionicama. Treninzi su održavani svakodnevno u trajanju od sat vremena, u toku četiri nedelje. Nakon mesec dana deca su radila testove verbalne i prostorne inteligencije na kojima je grupa učesnika u muzičkim radionicama pokazala značajan napredak u razumevanju reči i pojmova i objašnjenju njihovog značenja kao i razmišljanju u slikama, za razliku od druge grupe čiji rezultati nisu ukazali na napredak ni na testovima verbalne, ni prostorne inteligencije. Ova studija pokazala je da rana muzička edukacija stimuliše moždane funkcije i unapređuje kognitivne sposobnosti deteta, podstičući razvoj zona koje nisu u primarnom fokusu muzičkih radionica. 

A kako muzika može olakšati svakodnevnicu jednog studenta?

Uticaj na koncentraciju i produktivnost

Istraživanja su pokazala da slušanje muzike može podstaći vizuelno pamćenje i smanjiti vreme potrebno za obavljanje ponavljajućih i monotonih radnji, vodeći njihovom efikasnijem obavljanju. Klasična dela su uglavnom ta koja predlažu za muzičku podlogu u toku učenja međutim meni na primer, u zavisnosti od toga koji predmet učim, prija muzika različitog tempa i intenziteta. Pronađite onu koja vama najviše pomaže da se fokusirate, bilo da je reč o zvucima akustične gitare, klasičnoj ili džez muzici i spremni ste za nove školske izazove.

Ideja: Kada ste umorni i koncentracija vam opada, stavite slušalice i pustite neku energičnu pesmu koja će vas razbuditi i prodrmati vaše vijuge.

Relaksacija 

Slušanje lagane muzike usporava disanje, smanjuje broj otkucaja srca u minutu, oslobađajući napete mišiće tenzije i delujući smirujuće na celokupan organizam. Muzika je i odličan pomoćnik u borbi sa stresom, što je pokazao veliki broj istraživanja.

Ideja: Upišite se na jogu i iskusite kako spoj smirujućih melodija i pokreta deluje na stres i smanjuje napetost, što može naročito biti korisno za vreme ispitnog roka.

Nadam se da smo vam pomogli da uvidite skrivenu, naizgled neopipljivu, ali posve snažnu moć muzike. Da li ste vi imali prilike da je iskusite? Podelite sa nama svoja iskustva.

Izvori informacija:

Healing Through Music / Harvard Health Publications

Music Training Enhances Children’s Verbal Intelligence

Music may reduce pain and anxiety after surgery

The post NAUČNO DOKAZANO: Muzika utiče na naše zdravlje appeared first on Portal Mladi.

Do pre godinu dana fizička aktivnost nije uspevala da se izbori za svoje mesto u mom planeru. Međutim, onda je usledio devetomesečni boravak u Americi koji je pomrsio sve konce i moje navike okrenuo naglavačke. Vrativši se sa obraščićima i nekoliko kilograma viška, odlučila sam da počnem da vežbam svaki dan. Džeparac sam skupljala za putovanje, tako da nisam mogla da uplaćujem članarinu u teretani što me je podstaklo da istražim načine na koje mogu da budem fizički aktivna, a da pritom uštedim.

Rekreacija je danas neraskidivi deo svakodnevnice izuzetno malog broja mladih. Neki od razloga su školske i akademske obaveze, skupe članarine, manjak slobodnog vremena, neinformisanost, odsustvo motivacije i nerazumevanje koliko su rekreacija i razmrdavanje mišića važni – ne samo da bismo bili izdržljiviji, snažniji i spretniji već i za naš um.

Nekako se čini da sve što stavljamo na tas nasuprot rekreaciji i vežbanju, odnosi prevagu. Ako želimo da vežbamo najbolje je da idemo u teretanu ili počnemo da treniramo neki sport te da vežbe radimo sa nekim ko se u to najbolje razume, zar ne? Međutim, ne može svako od nas da priušti članarinu svakog meseca. Postoji uvek mogućnost da vežbamo sami, ali ono što često sputava je činjenica da većina nas zna kako pravilno da izvodi vežbe, niti koji je tip treninga za nas najbolji. Manjak informacija, novca, vremena, motivacije i znanja o svetu fitnesa i sporta mahom su glavni krivci zašto ideja o samostalnom vežbanju ostaje zavučena u ćoše, hvatajući prašinu.

Hajde da zajedno snažno oduvamo te čestice, zavirimo u svet rekreacije i istražimo načine kako da fizička aktivnost postane deo svakog našeg dana, a da za to ne moramo da izdvajamo od džeparca.

Podeliću sa vama nekoliko predloga i nadam se da će svako od vas pronaći neki vid aktivnosti koji mu je prijemčiv i koji će ga podstaći da obuje patike i uskoči u nove izazove.

1. Da li si znao/la da je veliki broj vežbi i neiscrpan izvor motivacije da se pokreneš na klik od tebe? Moja preporuka su sledeće platforme i kanali: 

• Fitness Blender – moj omiljeni izvor fitnes inspiracije. Reč je o svojevrsnoj fitnes platformi na kojoj možete pronaći najrazličitije treninge. Na sajtu je dostupan pretraživač u kome možeš odabrati opcije poput dužine trajanja treninga, prosečnog broja kalorija koje ćete sagoreti, delova tela za koju želite da radite vežbe, intenziteta i tip treninga (HIIT, joga, kardio, trening snage…), kao i opreme koja će vam biti potrebna za isti. Izbor je zaista raznovrstan i svako u skladu sa svojim nivoom fizičke spremnosti i interesovanja, kao i ciljeva zbog kojih vežba može pronaći nešto po svojoj meri. Video klipovi Fitness Blender-a imaju čak 400 miliona pregleda, a što je najbolje – potpuno su besplatni. Odaberite video, pritisnite play, pratite Danijela i Keli i zaradite svoj „Workout complete“.

• trcanje.rs – Bilo da tek planiraš da počneš da trčiš, ili to uveliko činiš – trcanje.rs je mesto na kome možeš pronaći veliki broj korisnih informacija kao i planove treninga. Ne, još uvek nije kasno da počneš da se spremaš za Beogradski polumaraton.

• Pop Sugar Fitness
• BeFit
• The Body Coach
• Pinterest društvena mreža kao kao neiscrpan izvor ideja.

  2. Sve to zanimljivo zvuči, ali ti tragaš za društvom – nekim ko će te podstaći da budeš aktivan i da rekreaciju učini zanimljivijom.

Drugaricu ili druga pod ruku i trk napolje! Ponesite tegiće, vijače i osmeh i krenite u fitnes avanturu! Možete trčati, vežbati, voziti bicikl, rolere – šta god vam padne na pamet. Neka vas loše vreme ne sputa, uvek možete organizovati i zajedničko vežbanje uz tutorijale sa interneta i napraviti neki vid takmičenja.

 3. Ukoliko želiš društvo, a niko od tvojih drugova ne može da ti se pridruži, bez brige. Postoje brojne mogućnosti i grupe kojima se možeš priključiti, te sa njima vežbati.

Verujemo da si za udruženje studentske i omladinske fizičke aktivnosti (SOFA) već čuo/la. Reč je o udruženju koje studentima i omladini iz Beograda, Novog Sada i Kragujevca omogućava da se besplatno bave nekom od preko 20 različitih sportskih aktivnosti. Njihov plan je da svoju delatnost prošire i na druge gradove Srbije. Više informacija o registrovanju i rasporedu aktivnosti pronađi klikom ovde.

Priključi se timu Beograđana koji svake nedelje ulice našeg glavnog grada upoznaju u trku, pripremajući se za polumaraton koji predstoji. Profesor sporta i fizičkog vaspitanja Igor Kovačević poziva sve zainteresovane da se pridruže njegovoj grupi trkača, a treninzi su besplatni. Više informacija možeš pronaći na stranici Živi zdravo.

Besplatno plivanje za studente u SC Tašmajdan – Od 15. marta do 10. juna sve što će vam biti potrebno da besplatno plivate na bazenu SC Tašmajdan biće indeks. Termini su svakog radnog dana od 14 do 15 časova.

   3. Ima li šta lepše od rekreacije u prirodi?

Ada ciganlija, staze Novog Beograda, Košutnjak samo su neki od predloga za rekreaciju biciklom, rolerima ili trčanje. Par krugova oko Ade i trčanje kroz šumu zvuče primamljivo, zar ne? Još uvek nisi počeo da se obuvaš? Šta čekaš?

  4. Lepo vreme se polako šunja, pozivajući te na košarku ili fudbal sa društvom iz kraja.

Organizuj sa drugovima mali turnir u nekom od grupnih sportova (dobra ideja je i odbojka na pesku), spoji fizičku aktivnost sa druženjem i boravkom u prirodi i učini je tako još zanimljivijom!

  5. Kada god ti se ukaže prilika, idi peške. Siđi iz autobusa neku stanicu ranije i razmrdaj svoje noge. 

  6. Svakodnevne kućne aktivnosti pretvori u prave male fitnes izazove.

Sve što ti je potrebno su patike na nogama, dobar ritam i spremanje/vežbanje može da počne. Dok greješ ručak, uspinji se na prste i pulsiraj. Uradi par čučnjeva dok brišeš prašinu, đuskaj dok usisavaš, a umesto da koračaš, radi iskorak. Pospremanje kuće i kuvanje nikada nisu bili tako zanimljivi!

Kao što vidiš, mogućnosti za besplatnu rekreaciju su brojne i svako može pronaći nešto u skladu sa svojim preferencijama, izdržljivošću i vremenom koje je spreman da fizičkoj aktivnosti posveti. Razmotri naše predloge, istražuj, pronađi ono što bi ti najviše prijalo, a onda obuj patike, flašicu vode u ruke i avantura može da počne!

The post Fizička aktivnost vs. džeparac appeared first on Portal Mladi.