NAUČNO DOKAZANO: Muzika utiče na naše zdravlje

Da li ste se ikada zapitali kako muzika utiče na naše zdravlje i gde se krije snaga otkrića koje je Ludvig van Betoven smatrao većim od sve mudrosti i filozofije? Hajde da otkrijemo!

muzika

Muzika nas okružuje i prati u stopu, vešto se preplićući sa našim svakodnevnim aktivnostima. Neke pesme nas umiruju, druge inspirišu i podstiču na razmišljanje, treće pomažu da se skoncentrišemo. Muzika budi uspomene, menja naše raspoloženje, pokreće nas, motiviše da trčimo dalje i skočimo više, lupkamo nogama o pod, tera nas na ples i paranje glasnih žica…

Svako od nas, bilo da je strastveni ljubitelj dobrog zvuka ili neko ko se na pesmu svesno ne obazire, barem jednom osetio je moć uticaja koji muzika ima na raspoloženje.

Da li ste znali da su istraživanja kanadskog univerziteta McGill otkrila fiziološku pozadinu onoga što smo svi nesumnjivo iskusili? Studija je pokazala da slušanje muzike podstiče lučenje dopamina – prenosioca signala između naših nervnih ćelija, poznatog kao hormon zadovoljstva koji se često dovodi u vezu i sa motivacijom. Već je poznata uloga muzike u lečenju pojedinih oblika depresije, a istraživanja poput ovih podstiču razvoj muzikoterapije, pomažući joj da se izbori za svoje mesto u procesima lečenja sve većeg broja pacijenata.

Ako ste i vi jedan od onih, koji poput mene, teško drugima mogu da objasne zašto je muzika neraskidivi deo njihovog dana i kakav osećaj i euforiju muzičko iskustvo i skakanje u prvim redovima na koncertima pružaju, sada imate naučni dokaz kao tajno oružje. 🙂

Kakva je spona između muzike i bola?

Istraživanje Brunel univerziteta u Velikoj Britaniji pokazalo je da su se pacijenti koji su pre, u toku, ili nakon operativnog zahvata slušali muziku brže oporavljali od grupe pacijenata koji nisu bili izloženi, možemo reći njenom nesumnjivo terapeutskom dejstvu. Bolovi i anksioznost u postoperativnom periodu bili su slabije izraženi, a muzika je doprinela i boljem raspoloženju ispitivane grupe pacijenata. Zanimljivo je i da ritam i melodija primenu nalaze i u terapiji pacijenata sa hroničnim bolovima, a sve češće i u porodilištima. 

Da li ste znali?

  • Muzika se primenjuje u terapiji pacijenata sa demencijom. Moć muzike toliko je snažna, da u pojedinim slučajevima može pomoći da se prizovu uspomene, ali i poboljšati sposobnost komunikacije i koordinacije pokreta dementnih pacijenata.
  • Terapija muzikom pokazuje se kao uspešna u procesu oporavka ljudi koji su doživeli moždani udar ili neki drugi vid traumatske povrede leve strane mozga, u kojoj se nalazi centar za govor. Sposobnost pevanja vezana je za aktivnost zona u desnoj hemisferi i uz adekvatan vid muzičke terapije pacijenti se podstiču da svoje misli najpre iskazuju kroz pesmu, a zatim se polako i postepeno radi na izostavljanju melodije. 
  • Muzikoterapija svoje mesto pronalazi i u procesu lečenja pacijenata sa malignim bolestima. Slušanje muzike smanjuje anksioznost i stres koji se vezuje za proces hemoterapije i radioterapije, a zabeleženo je i smanjenje mučnine i povraćanja kod pacijenata.
  • Da je terapija muzikom naročito delotvorna u radu sa dece sa smetnjama u razvoju i da se najčešće primenjuje u terapiji dece sa autizmom?

Još jedno veoma zanimljivo istraživanje sprovedeno je na univerzitetu York u Kanadi. Deca predškolskog uzrasta podeljena su u dve grupe pri čemu je jedna učestvovala u muzičkim, a druga u vizuelno-umetničkim radionicama. Treninzi su održavani svakodnevno u trajanju od sat vremena, u toku četiri nedelje. Nakon mesec dana deca su radila testove verbalne i prostorne inteligencije na kojima je grupa učesnika u muzičkim radionicama pokazala značajan napredak u razumevanju reči i pojmova i objašnjenju njihovog značenja kao i razmišljanju u slikama, za razliku od druge grupe čiji rezultati nisu ukazali na napredak ni na testovima verbalne, ni prostorne inteligencije. Ova studija pokazala je da rana muzička edukacija stimuliše moždane funkcije i unapređuje kognitivne sposobnosti deteta, podstičući razvoj zona koje nisu u primarnom fokusu muzičkih radionica. 

A kako muzika može olakšati svakodnevnicu jednog studenta?

peanuts

Uticaj na koncentraciju i produktivnost

Istraživanja su pokazala da slušanje muzike može podstaći vizuelno pamćenje i smanjiti vreme potrebno za obavljanje ponavljajućih i monotonih radnji, vodeći njihovom efikasnijem obavljanju. Klasična dela su uglavnom ta koja predlažu za muzičku podlogu u toku učenja međutim meni na primer, u zavisnosti od toga koji predmet učim, prija muzika različitog tempa i intenziteta. Pronađite onu koja vama najviše pomaže da se fokusirate, bilo da je reč o zvucima akustične gitare, klasičnoj ili džez muzici i spremni ste za nove školske izazove.

Ideja: Kada ste umorni i koncentracija vam opada, stavite slušalice i pustite neku energičnu pesmu koja će vas razbuditi i prodrmati vaše vijuge.

Relaksacija 

Slušanje lagane muzike usporava disanje, smanjuje broj otkucaja srca u minutu, oslobađajući napete mišiće tenzije i delujući smirujuće na celokupan organizam. Muzika je i odličan pomoćnik u borbi sa stresom, što je pokazao veliki broj istraživanja.

Ideja: Upišite se na jogu i iskusite kako spoj smirujućih melodija i pokreta deluje na stres i smanjuje napetost, što može naročito biti korisno za vreme ispitnog roka.

Nadam se da smo vam pomogli da uvidite skrivenu, naizgled neopipljivu, ali posve snažnu moć muzike. Da li ste vi imali prilike da je iskusite? Podelite sa nama svoja iskustva.

 

Izvori informacija:

Healing Through Music / Harvard Health Publications

Music Training Enhances Children’s Verbal Intelligence

Music may reduce pain and anxiety after surgery

 

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here