Stranac u Beogradu: mali vodič kroz prestonicu

“Beograd nije u Beogradu, jer Beograd, ustvari i nije grad – on je metafora, način života, ugao gledanja stvari.”

Ovako je o našem glavnom gradu govorio čuveni Momo Kapor. Na raskršću dve reke, stamen i odvažan leži Beograd. Da li ste se ikada zapitali kako ga doživljavaju gosti koji nam dolaze iz drugih zemalja i šta je ono što biste mogli da im pokažete kao domaćin?

Stranac u Beogradu

Kada sam se pre malo više od godinu dana vratila sa akademsko-kulturne razmene studenata mislila sam da svoje prijatelje sa kojima sam provodila dane u dalekoj Americi možda više nikada neću sresti. Vest da je moja dobra drugarica iz Brazila odlučila da nakon jednomesečnog boravka u Engleskoj, svoje evropsko putovanje ovoga leta zaokruži posetom Beogradu naterala mi je osmeh od uveta do uveta. Iako sam rođena i odrasla na ulicama našeg glavnog grada i poznajem ga gotovo kao svoj džep, uloga domaćina i osmišljavanje trodnevne ture pokazali su se kao izazovni. Kako da joj za tako kratko vreme pokažem sve ono što čini duh našeg Beograda, da li će se njeno putešestvije isplatiti, a poseta ispuniti očekivanja?

Sa vama ću podeliti kako je izgledala Karolinina avantura i kakve impresije je na nju ostavila poseta našoj prestonici, a verujem da i vi možete dobiti ideju kako da svoje poslednje nedelje leta u Beogradu učinite zanimljivijim. Pa da počnemo!

Stranac u Beogradu

Visoke letnje temperature nalik onim u njenom rodnom gradu Belo Horizonte doprinele su da se osećamo kao u Brazilu. S obzirom na to da smo u pohod krenule sa Banovog brda, najpre smo sele u jedan od “španaca” i odvezle se do Vukovog spomenika, posmatrajući usput ulice i ljude. Priča o našem jeziku iz iskustva znam da je strancima veoma zanimljiva, tako da smo upravo tu tačku odabrale za početak našeg obilaska. Šetajući Bulevarom pored autentičnih zgrada naših tehničkih, a zatim i Pravnog fakulteta nastavile smo priču o obrazovnom sistemu. Usmeni ispiti, koji su neizostavni deo akademskog života većine naših studenata za inostrane, a naročito one iz vanevropskih zemalja, prava su enigma što priču o obrazovanju uvek čini interesantnom. Usledila je šetnja kroz Tašmajdanski park, obilazak Crkve Svetog Marka, a zatim i prolazak pored Narodne skupštine što je razgovor usmerilo ka politici, zatim temama koje boje našu svakodnevnicu i o kojima stariji pričaju uz šoljicu kafe, što je doprinelo sklapanju mozaika o duhu Srba. Boravak u mojoj porodici, posmatranje naših ljudi, razgovora sa komšijama, konobarima, nepoznatim bakama na ulici i prodavcima u komšiluku, iako nije mogla razumeti ni reč našeg jezika, bili su dovoljni da potvrdi ono što je gotovo svakom ko upozna Brazilce evidentno – da smo veoma slični! Prema njenim rečima, naši ljudi su veoma ljubazni, prijatni, predusretljivi i uvek spremni da pomognu.

Obilazak muzeja: u pohodu na neka nova saznanja

Koliko ste puta prošli pored Istorijskog ili Etnografskog muzeja? A koliko je vremena prošlo od kada ste poslednji put zakoračili u njihove prostorije? Kao student istorije, moja drugarica iz Brazila imala je veliku želju da nauči što više o prošlosti i kulturi naše zemlje.

Iako sam o Mihajlu Pupinu dosta čitala, posetivši izložbu “Od fizičke ka duhovnoj realnosti” u Istorijskom muzeju Srbije saznala sam mnogo toga što nisam znala. Interaktivni karakter izložbe o njegovom liku i delu, koja je aktuelna do kraja godine, omogućava vam da nakratko zavirite u svet ovog velikog naučnika, sednete u klupu nalik onoj u kojoj su sedeli njegovi studenti u amfiteatru Kolumbija univerziteta, vidite sve one zastrašujuće formule iz fizike i teorije koje je razvijao, saznate kako je izgledao njegov susret sa Živojinom Mišićem i odnos sa velikanima tog doba… Nemojte zaboraviti da pre nego što napustite muzej, obiđete i izložbu o Svetom Savi. Usledila je zatim i poseta Etnografskom muzeju, koji je bio ispunjen turistima koji su pažljivo i širom otvorenih očiju razgledali narodne nošnje, gunjeve, jeleke, ali možda najinteresantnija bila im je postavka na spratu koja im je omogućila da vide kako je kroz vekove izgledao život širom Srbije.

Tako da, ukoliko ne znate kako da provedete poslednje dane leta u Beogradu, obilazak nekog od muzeja (ne zaboravite na Muzej istorije Jugoslavije i muzej Nikole Tesle) pored kojih ste bezbroj puta samo prošli – i te kako je dobra ideja! Podsetićete se onoga o čemu ste čitali i učili, ali i nesumnjivo saznati nešto novo i uvideti vrednost našeg kulturno-istorijskog nasleđa i koliko treba da se njime ponosimo.

Šetnja kroz centar grada i osvajanje bedema Kalemegdana

Nakon posete Istorijskom muzeju, usledili su Trg Nikole Pašića, Terazije, hotel Moskva, Studentski park, a zatim i šetnja Knez Mihailovom do bedema Kalemegdana. Nakon prolaska pored spomenika i kuće u kojoj je nekada svoje dane provodio Ivo Andrić usledila je i potraga za knjigom “Na Drini ćuprija” na engleskom jeziku. Pored ove, dobra ideja za poklon stranom posetiocu naše zemlje je i knjiga Mome Kapora “A guide to the Serbian mentality”, ali i neka od knjiga naših tradicionalnih recepata.

O veličanstvenom Kalemegdanu reči su suvišne. Bedemi koji ponosno stoje već vekovima, pogled na ušće Save u Dunav, neumorno trčkaranje dece po parku, šah partije najstarijih sugrađana…

Stranac u Beogradu

Nesumnjivo jedan od najupečatljivijih obeležja naše prestonice koji gotovo svakog ostavljaju bez daha, pa ni Karolina nije bila izuzetak. Priča o istoriji našeg grada upotpunjena je izložbom na otvorenom, kojom se obeležava 160 godina od rođenja Nikole Tesle kao znak sećanja na njegov lik i delo. Iako je Karolina čula za Nikolu Teslu, o njemu nije znala mnogo i uopšte upoznavanje tog dela naše istorije, kroz priče o životu i postignućima naših naučnika i njihovom doprinosu nauci na svetskom nivou, začinili su njenu sliku o našoj zemlji i narodu. Toliko je istorijskih ličnosti i velikana o kojima stranci ne znaju mnogo, a i mi sami možemo naučiti mnogo više. Ne zaboravite da siđete do crkve Ružice, čija je unutrašnjost oduševila Karolinu i zajedno sa posetom Hramu Svetog Save i priču o slavama i načinu na koji mi obeležavamo važne crkvene praznike, doprinela da malo bolje razume pravoslavlje.

Stranac u Beogradu
Hram Svetog Save

Hrana za dušu – jedna od prvih asocijacija na spomen Srbije

Nakon obilaska crkve Ružice prošle smo pored Vojnog muzeja, da bismo dan završile šetnjom po najpoznatijoj kaldrmi, uz autentičnu srpsku hranu i pesme tamburaša. Zakuska, sir, kajmak, pršuta, zeljanica sa kiselim mlekom i jagnjetina ispod sača su bili naš izbor. Karolina je oduševljena domaćim pitama sa sirom i višnjama, kolenicom, pečenim paprikama sa sirom ali i voćkama po kojima smo daleko poznati – malinama, kupinama i šljivama. Srpska hrana se može okusiti na toliko mesta. Mahom svi vode na pljeskavice, ćevape i roštilj ali to je nešto što u sličnom obliku postoji i u drugim zemljama. Domaći sirevi, kajmak, ajvar, sarma, pasulj, obavezna domaća supa pred glavno jelo nešto su autentično, a u okruženju poput skadarlijskog, zaista će doživljaj biti za pamćenje. * Veliko hvala Tijagu Fehejri iz Srbije za mlade na preporuci za restorane, Brazilcu koji je verovatno svima dobro poznat po svojoj ljubavi prema Srbiji koja je već godinama njegov drugi dom.

Zelene oaze – opuštanje u parkovima Beograda

Beograd vas leti zove da izađete u neki od njegovih parkova ili šuma. Bilo da se odlučite za šetnju, vožnju biciklama, rolera, džogiranje ili vožnju vozićem – nećete pogrešti! Šetnja kroz Košutnjak, Zvezdarsku ili Banjičku šumu, Ada Ciganlija, Topčider… Toliko je izbora da pobegnete od gradske vreve i asfalta i makar na kratko, osetite se kao da ste u unutrašnjosti Srbije. Posle razgledanja gradskih znamenitosti, opuštanje u nekoj od zelenih oaza biće pravo osveženje za duh i telo! * Sledeći put ako vam bude dosadno i nađete se pred računarom, razmišljajući koju sledeću seriju da gledate, trk napolje i provedite dan u prirodi dok je leto još uvek u jeku!

Stranac u Beogradu
Ada Ciganlija

Impresije –  Šta je jedna Brazilka ponela u svoju domovinu?

Nakon trodnevne avanture u Beogradu, Karolina se kući vratila sa bezbroj fotografija, uspomena i utisaka, ali i pakovanjem kafe, našim slatkišima, receptima i korama za domaću pitu. Da je mogla, sigurno bi ponela i kajmak, pršutu, sjenički sir… 🙂 Nikada ne bih pomislila da će se domaća kafa toliko dopasti jednoj stanovnici Brazila, zemlje koja je nadaleko poznata po ovom napitku. Međutim, Karolina kaže da se najkvalitetnija kafa izvozi iz Brazila, a da jedino lokalni uzgajivači koji ne žele da prodaju izvan granica svoje zemlje snabdevaju stanovništvo kvalitetnim zrnima. Način na koji mi kuvamo kafu drugačiji je od načina njihove pripreme koja podrazumeva upotrebu filtera, te je njen ukus znatno slabiji od našeg napitka koji se neretko ispija uz razgovor sa komšijama.

Ono što je na nju takođe ostavilo jak utisak, a tiče se svakodnevnog života u našoj zemlji jeste činjenica da deca sama idu u školu, šetaju se i igraju napolju, što nije slučaj u većini delova njenog rodnog grada. Jedno veče smo se same vraćale od Savamale do Zelenog venca gde smo uhvatile poslednji autobus ka Banovom brdu, vraćajući se oko ponoći, što je njoj bilo nepojmljivo. Ona uveče izbegava da ide autobusom i pogotovo kada je sama uvek bira kola. U njenom gradu, kao i većini brazilskih, postoje delovi grada koji su izuzetno siromašni i nebezbedni. Začudila se da kod nas takvih jazova između “komšiluka” nema, te da je iako naravno postoje razlike, svakodnevnica većine naših građana istovetna te da one nisu tako izražene kao u na primer Americi ili Brazilu. 

Nažalost, tri dana nije bilo dovoljno za otkrivanje salaša Vojvodine, osvajanje planinskih vrhova Zapadne i Južne Srbije što je bila velika Karolinina želja. Nesumnjivo jedna od dobrih ideja jeste da proverite koje su ture aktuelne preko nama drage Srbije za mlade i da se sa svojim gostom otisnete u neku avanturu sa njihovim nasmejanim, iskusnim vodičima i drugim mladima Srbije.

Za kraj, ukoliko još uvek niste, pogledajte video klip koji su mladi Malwina i Michal Kolatek napravili tokom boravka u našoj Srbiji i počnite da planirate otkrivanje njenih skrivenih kutaka.

Video o Srbiji: SERBIA – LAND COLOURED WITH LIFE 

 

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here