Sećam se da sam se prepoznala u osećaju bezbrižnosti i pripadnosti mestu za koje do sekund vremena pre nisam ni znala da postoji na mapi. A postoji. Velika povezanost sa mestom o kojem pri put u životu slušam činila se ludačkom, pa se mali geograf u meni probudio i u  ruke uzeo geografsku kartu svoje zemlje u razmeri 1:500.000.

Dolina iz njegove priče je stvarna, ali i čarobno lepa. Naziva se Vraneška dolina, a nalazi se daleko od gradske vreve, na severu Crne Gore. U Vraneškoj dolini, poznatoj  po junaštvu, ali i kao kolevki časnih i uspešnih ljudi, u davna vremena nalazila se slavna županija Ljuboviđa.

Ljuboviđa je bila stara srpska srednjovekovna župa koja je obuhvatala sliv reke Ljuboviđe, leve pritoke Lima, južno od Prijepolja u srednjem Polimlju. Ovoj župi pripadalo je i mesto Brodarevo. U njoj je sin Vukana Nemanjića, Dimitrije (kaluđer David) sagradio crkvu „Davidovicu“. Početkom XV veka, u ovoj župi se često pominju Komarani (predeo i stari trg na levoj obali Lima, do koga su dolazili dubrovački karavani). Nakon pada pod tursku vlast sredinom XV veka, župa Ljuboviđa je pretvorena u istoimenu nahiju, koja je pripadala Hercegovačkom sandžaku. Područje Ljuboviđe i Vraneša je takođe nazivano Donji Kolašin. Ova oblast je 1865. godine ušla u sastav Novopazarskog sandžaka, a zatim je od 1902. do 1912. godine činilo posebnu donjokolašinsku, odnosno vranešku kazu u sastavu Sjeničkog sandžaka. Nakon konačnog oslobođenja od turske vlasti (1912), područje Ljuboviđe je priključeno Crnoj Gori.

Danas, šetajući plodnim poljima, uz bistru reku, ispod planinskih vrhova možemo maštati o davnim vremenima ovdašnjeg naroda, osetiti sklad prirode ili pokušati iskusiti „vranješki stil života ili vranješenje“, koji je jedinstven.

Neodoljiva Ljuboviđa reka („Ova rijeka veliku ljubav viđe…. ljubav viđe… Ljuboviđa.“):

Među nekoliko naselja doline bogate bogomoljama Nemanjića, izdvajaju se Pavino polje i Tomaševo.  Na nadmorskoj visini od 753m,  sa nešto manje od 300 stanovnika, ali i gostoljubivoj atmosferi, Tomaševo dobija posebno mesto u srcu. Selo se do 28. aprila 1952. godine zvalo Šahovići, a sada nosi naziv Tomaševo u znak sećanja na Tomaša Žižića (1909-1942), komandanta Četvrtog bataljona Treće proleterske sandžačke udarne brigade i narodnog heroja Jugoslavije.

Pavino polje, na nadmorskoj visini od 1093m, sa raskošnim pogledom i planinskim vazduhom, kao i svega  oko 250 stanovnika odaje karakterističnu sliku crnogorskog ambijenta.

Čitava Vraneška dolina bogata je mnogim prirodnim lepotama koje treba „otkriti“ i sačuvati od zaborava i nemarnosti. Osim prirodom, bogata je i predanjima, koja se prenose „sa kolena na koleno“, kao i  gostoljubivim stanovništvom koje će vas uvek rado dočekati i povesti u šetnju veličanstvenom dolinom.

Na kraju teksta, u kome sam pomenula samo delić onoga što Vas očekuje, ako se uputite u navedenom pravcu avanturističkog putovanja, mogu zaključiti samo da čarobne doline ipak postoje. Vraneška dolina je dokaz za to.

Pozdrav!

The post Vraneška dolina – Priča o čarobnoj dolini appeared first on Portal Mladi.

Predeo predstavlja bogatu raznolikost pejzaža i ekosistema, kao što su mangrove vegetacije, mala ušća, niske listopadne šume, priobalna vegetacija, primorske lagune, kao i pašnjaci i tršćaci kao glavna gnezdilišta za močvarnih i morskih ptica.

Močvara ugostiti veliki broj retkih, ugroženih ili ugroženih biljnih i životinjskih vrsta. Postoji 554 vrsta kičmenjaka,a među njima su 142 endemiti.Plaže su od velikog značaja i predstavljaju zaštitnu zonu za gnezda morskih kornjača, priznate kao jedan od glavnih staništa Havksbill Turtle (Eretmochelis imbricata) i jedino stanište u državi Jukatan za Zelene morske kornjače (Chelonia midas).

Zaštitnim znakom rezervata mogu se smatrati flamingosi (Phoenicopterus).  Neustrašivo lojalane jatu, ptice crvenih i roze nijansi perja, sa karakterističnim stojem na jednoj nozi, čine rezervat beskrajno romantičnim.

Prema novijim istraživanjima potvrđeno je prisustvo 2.477 vrsta i  98 sorti vaskularnih biljaka. Ipak, poslednjih nekoliko godina, vegetacija je pod snažnim uticajem ljudskih aktivnosti, naročito poljoprivredom i stočarstvom, pa dolazi do uništavanja ogromnih površina vegetacije. Isto tako, oblast je pogođena prirodnim katastrofama-uraganima, koji redovno pogađaju ovaj region, kao i šumski požari.

Pročitajte: Tropski raj u Indijskom okeanu – ostrvo Bali

Sa kulturnog stanovišta, teritorija uključuje važnu Maja zonu koja datira iz perioda od 300 do 50 godina pre naše ere. U oblasti su nalazi 18 od 1.585 arheoloških lokaliteta. Aktivnost ekoturizam se stimuliše da promoviše učešće lokalnog stanovništva u očuvanju prirodnog, arheološke, istorijske i kulturne baštine Rezervata biosfere, pružajući odgovarajuće ekonomske i socijalne koristi.

Posebna atrakcija rezervata jeste laguna u pink boji.Naime, u ribarskom gradiću Las Koloradas, poznatom po proizvodnji soli, možemo uživati u kristalnočistom plavom nebu, ružičastoj vodi, i velikim gomilama blistavobele soli na obali –čini se nestvarnom prizoru.Za nestvaran prizor „zaslužni“ su mikroorganizmi koji naseljavaju vode ove lagune, pre svega crveni planktoni koji „boje“ vodu beta karotenom koji sadrže.

Ružičasti pozdrav!

The post Ria Lagartos – dom flamingosa i laguna pink boje appeared first on Portal Mladi.

Metohija znači „zemlja pod upravom manastira“. Naziv dolazi od grčke reči metoh (grč. μετοχή) što znači zajednica, koja je prvobitno označavala naseobinu monaha koji obrađuju manastirsku zemlju. Kod Srba u srednjem veku označava manastirsko imanje.

Grad Peć je bio sedište srpske crkve, prvo organizovane kao arhiepiskopija, a zatim i kao patrijaršija (od 1346. godine kada je Car Dušan proglasio Srpsko carstvo). Tada je uživao mnoge povlastice srpskih vladara i dobijao bogate poklone od njih, ali i stranih velikaša. Odlikuje se bogatom i raznovrsnom arhitekturom.

Osim četiri crkve izuzetne istorijske i umetničke vrednosti (sveti Apostoli, sveti Dimitrije, Presveta Bogorodica Odigitrija i sveti Nikola), o kojima možete naći puno podataka na internetu, unutrašnjost manastirskog imanja krasi i šam-dud, najstarije drvo u Srbiji, koje je posadio srpski arhiepiskop sveti Sava II između 1263. i 1272. godine. Sava II ga je doneo iz provincije Šam koja se nalazi u današnjoj Siriji. Odatle i potiče njegovo ime Šam-dud. Takođe se veruje da je baš ispod ovog duda Arsenije Čarnojević 1690. godine sazvao sabor na kome je odlučeno da srpski narod krene u veliku seobu prema Vojvodini.

Sestrinstvo u Pećkoj patarijaršiji stara se o drvetu, kako bi potrajalo što duže, ali kažu da je za dugovečnost ovog šam-duda najzaslužniji Božiji blagoslov. Tako je polovinom 20. veka, za vreme jedne oluje, grom je udario u stablo i prepolovio ga. Dve grane su polegle po zemlji i ožilile se, a iz njih su izrasle nove krošnje.

Za Šam-dud se veruje da je najstariji crni dud u Evropi. Stablo je u dobrom stanju, još uvek plodonosi, a njegovi plodovi i listovi se prikupljaju.

Šam-dud je kao spomenik prirode zaštićen 1957. godine i smatra se prirodnim dobrom prve kategorije. Takođe, nalazi se i pod zaštitom UNESKO-a.

U podnožju Prokletija, više od 700 godina, Šam dud odoleva zubu vremena čuvajući bogatu uspomenu na srpsku prošlost.

The post Najstarije drvo u srcu Metohije: Šam dud appeared first on Portal Mladi.

Na severnom rtu udaljenog ostrva Iriomote u Japanu se nalazi mala i neobična plaža po imenu „Hoshizuna no Hama“ ili u prevodu „plaža sa zvezdanim peskom“.

Zapravo,  pesak sa ove neobične plaže je svakim zrnom u obliku zvezde. A može se pronaći na samo dve lokacije na planeti Zemlji (ostrvo Irimote i ostrvo Taketomi, Japan).

Ove mikroskopske zvezdice zapravo nisu pesak, već egzoskeletoni sitnih jednoćelijskih organizama Baclogypsina sphaerulata, čiji prečnik jedva doseže 1 milimetar.  Egzoskelet (sa pet ili šest krakova) pomaže sitnim životinjama da se lakše kreću, te da lakše pohrane višak hrane. Kada životinje uginu, more u velikom broju izbacuje njihove školjke na kopno, stvarajući ove jedinstvene plaže.

Najbolje vreme da se pronađu zvezdice je nakon tajfuna kada ih razbesneli okean izbaci iz morskog dna, sa svežim peskom.

Meštani imaju drugačiju priču. Prema njihovim predanjima, zvezdane školjke su potomci sazvežđa Južni krst zvezde Severnjače (Polarna zvezda). Njihova deca su rođena u okeanu, ali ih je ubila divovska zmija. Njihovi mali kosturi su sve što je od njih ostalo…

Jedno je sigurno, „majka priroda“ je stvorila neobičnu, lepu i jedinstvenu plažu, koju treba sačuvati od uništenja.

Pored ove jedinstvene plaže, možete posetiti i:

Taketomi ostrvo je poznato po svojim „tradicionalnim Okinavljanskim“ kućama, kamenih zidova, i peščanim ulicama, što ga čini popularnim među turistima. Razna pravila postoje kako bi se sprečilo da estetski neprijatan aspekat moderne gradnje uništi lepotuostrva: kao što je zamena betonskih zidova sa ručno zidanim kamenjem.

Popularne turističke aktivnosti uključuju opuštanje na plaži, ronjenje, uzimajući vola-cart vožnju kroz selo, ili jednostavno hodanje ili biciklizam oko ostrva dok uživate u prirodnom ambijentu i pejzažima koji se duuugo pamte.

Iriomote ostrvo je atrakcija zasnovana na putovanju u izobilje prirode, uključujući morske i rečne kajake, ribolov i jedrenje. Ostale aktivnosti se mogu uživati na turnejama, u grupama ili pojedinačno: ronjenje, planinarenje, a najvećim izazovom se smatra put dug 20 kilometara kroz unutrašnjost ostrva na koji se rešavaju poći samo iskusni i dobro pripremljeni planinari .

Zanimljivo je i to da je ostrvo dom Iriomote Iamaneko, tipu divlje mačke, koja šta je otkrivena 1965. godine i nalazi se samo ovde u oko 100 primeraka vrste.

Do naredne šetnje!

The post Šetnja „Zvezdanim plažama“ appeared first on Portal Mladi.

Cilj našeg današnjeg putovanja jeste “poseta” jezerskom kompleksu Moab. Iz vazduha posmatran, kompleks izgleda poput slikarskog umetničkog dela: jarkih i izražajnih boja, neobičnih oblika. Kasnije shvatamo da je reč o vodenim površinama električno plavih boja među smeđim stenama.

Jezera su dobila ovakvu boju jer je rudniku u kojem se iskopava i ispupmpava nišador trebao prostor na kojem će  stvarati svoje proizvode (nišador je amonijak-hlorid, prašak; koristi se u tehnici i medicini; ukusa je ljuto-slanog, a u vodi se rastvara). Nekada se nišador ili potaša pravila ispiranjem drvnog pepela vodom i isparavanjem otopine do suvog stanja. Do početka XX veka bila je jedna od najvažnijih industrijskih hemikalija. Danas se dobija nešto drugačijim metodama. No, potaša je zapravo pronađena duboko ispod površine gde su se drevna jezera ili unutrašnja mora osušila, a te isparavajuće površine su samo najvidljiviji vrh duge.

Ovde se  otopljena so pumpa iz dubokih bušotina. Zatim se slanica, sada otežana sa otopljenim potašama, pumpa natrag u bazene za isparavanje.

Bazeni su obojeni tamno plavom bojom kako bi lakše apsorbovali i zadržali toplinu od Sunca. U vrućoj, suvoj klimi pustinje, potrebno je oko 300 dana kako bi se slana voda isušila u so i postala potaš kristal. Strojevi stružu ove kristale s dna ribnjaka i šalju ih dalje na procesuiranje.

Rudnike potaše, kraj jezera Moab, izgradila je teksaška kompanija Suplhur 1963. godine. U to vreme, ovo je bio konvencionalni rudnik gde su radnici sa strojevima kopali podzemlje. Međutim, već iste godine kad je otvoren rudnik došlo je do strašne eksplozije plina zbog kojeg je zatrpano 25 muškaraca, a 18 od njih je umrlo. Nekoliko godina kasnije, kompleks je modifikovan u kompleks  u kojem strojevi vode glavnu ulogu, odnosno kupaju dubinski, a ljudi rade samo površinske poslove. Nijanse boje se menjaju, kako so isparava.

The post Nestvarno plava jezera: Moab appeared first on Portal Mladi.

Holi je proslava u čast boja. Velikodušno prskajući sebe i druge prahom u bojama, ljudi slave ovaj praznik kao dobrodošlicu proleću ali i da pokažu zahvalnost da dobru žetvu. Često se boja meša sa vodom u balonima, što je popularno naročito među decom.

Slavi se u vreme poslednjeg punog meseca u februaru ili martu, naročito na severu, zapadu i istoku zemlje. Na dan festivala, ma šta uradili, možete se izvući uz reči: “Ne brini, Holi je!” (“Bura na mano, Holi hai.”)

Svi uživaju u festivalskim slatkišima i grickalicama. U mnogim delovima zemlje, odrasli piju bhang, opojni napitak napravljeo od lišća i cveća kanabisa pomešanog sa mlekom.

Holi je i proslava pobede dobra nad zlom. Tokom večeri proslave, pali se velika logorska vatra i ljudi plešu i pevaju oko nje. Vatra je simbol uništenja zlih demona Hindu mitologije.

U Maturi, gradu na severu Indije, koji je poznat kao mitsko mesto rođenja boga Krišne, Holi se slavi čak 16 dana. Indijci na ovaj način pokazuju ljubav i jednakost i veruju da se božanstva tog dana spuštaju na zemlju, kako bi i sami gledali ovaj spektakl.

Holi se ne slavi samo u Indiji. Imigranti iz Indije u zemlje kao što su Velika Britanija, SAD, Kanada ili Australija slave isto u svojim novim domovinama. Nemačka je ranije organizovala velike događaje povodom festivala, koji nisu bili samo zabava za Indijce, već i za mlade ljude u Nemačkoj.

Dok ne vidimo uživo, možemo uživati u snimcima ljudi koji su ovaj praznik već doživeli:

The post Festival boja u Indiji – Holi – 23. mart appeared first on Portal Mladi.

Zaovinsko jezero okružuju guste borove šume, proplanci i livade, kao i imanja porodica koje žive kraj njega. Šetnja pored jezera je opuštajuća, a prizor prijatan za oči jer je jezero gledano odozgo zmajolikog oblika.

Neposredno pored brane se nalazi mesto na kom je Josif Pančić pronašao Pančićevu omoriku. Jezerska voda je izuzetno čista, i koristi se za gajenje pastrmki te u letnjem periodu Zaovinsko jezero privlači mnogo ljubitelje prirode, i može se koristiti za kupanje, obzirom da se na njegovoj obali nalazi veći broj neuređenih plaža.

Biljni svet jezera čini preko 600 vrsta od kojih se neke nalaze na Crvenoj listi flore Srbije. Zanimljivo je da se pedeset posto flore planine Tare nalazi upravo u Zaovinama. Kada je reč o flori posebno treba spomenuti mečju lesku, tisu, jermičak, dervenski različak, božur, paprat, rebrača, veliku plavu lincuru, zeleniku, žutu lincuru, većinom sve zaštićene biljne vrste.

Zbog lepote živopisnih predela, prirodnih staništa i svog izuzetno bogatog i raznovrsnog biljnog i životinjskog sveta selo je 2008. godine proglašeno za Predeo izuzetnih odlika Zaovine.

The post Zimske čarolije Zaovinskog jezera appeared first on Portal Mladi.

Danas je Drezden važan kulturni, politički i ekonomski centar. Međunarodni festivali, uzbudljive pozorišne i plesne produkcije i vrhunski događaji poput Semper operskog bala izvode se tokom cele godine, tako da se grad može posetiti u bilo koje doba godine. Kulturu u Drezdenu predstavlja i džez, jer se ovde održavaju brojni prestižni festivali posvećeni ovoj vrsti muzike.

Jezgro noćnog života u Drezdenu je Nojštadt, gde se nalaze mnogobrojni barovi, kafići, klubovi… Filmske noći na obali reke Elbe, festival “Elbhangfest” i koncerti u romantičnim parkovima dvorca na Elbi, jedinstven su doživljaj.

U gradu postoji mnogo spomenika iz doba kao što su Opera Zemper (nazvana po arhitekti), Bogorodičina protestantska crkva (nem. Frauenkirche), Dvorska rimokatolička crkva (nem. Hofkirche), Državni muzej Drezden (sa Galerijom starih majstora i „Zelenim trezorom“)…

Istorijski centar Drezdena sa baroknim zamkom, crkvom, operom, muzejom i dolinom reke od 18 km je stavljen na Listu svetske baštine UNESKO 2004. godine, ali je sa nje skinut na leto 2009. godine, kao prva baština u Evropi sa kojom je tako postupljeno, kada su saksonske vlasti odlučile da uprkos protivljenju UNESKO izgrade moderan most sa četiri trake.

Iako je Drezden relativno mlad grad slovenskog porekla, prva naselja (zemljoradnika i ribolovaca) na području grada datiraju još iz neolita (7500 godina p. n. e.) u grad se pretežno naseljavalo nemačko stanovnišvo.

Grad je pretrpeo znatna oštećenja Sedmogodišnjem ratu (1756.—1763.). Za vreme Napoleonovog pohoda 1813. godine bio je baza francuske vojske i u blizini grada je vođena jedna od bitaka (Bitka kod Drezdena). Drezden je doživeo svoje najteže razdoblje u istoriji tokom Drugog svetskog rata kada je bio grad kojeg su najviše bombardovali u Evropi.

Grad je obnovljen u real-socijalističkom stilu, ali su značajni kulturno-istorijski spomenici verno rekonstruisani, a veći deo grada obnovljen prema predratnom izgledu. Ruševine iz rata su postojale sve do kraja dvadesetog veka. Nakon ujedinjenja Nemačke, Drezden dobija nove podsticaje za razvoj, pa tako od industrije prednjače: automobilska, izrada poluprovodnika, satova i optičkih instrumenata.

Velika poplava iz 2002. godine, kad se nivo reke Labe podigao devet metara više od normalnog, nanela je Drezdenu velike štete.

Drezden je glavni grad nemačke savezne pokrajine Saksonije. Smešten u dolini reke Elbe, u podnožju Rudne gore, dvadesetak kilometara od granice sa Češkom.

The post Firenca na Elbi – Drezden appeared first on Portal Mladi.

Rim je jedna od omiljenih destinacija u svim godišnjim dobima. Međutim, za vreme zimskih praznika Rim odiše posebnom atmosferom. Veliki broj proslava na otvorenom, hiljade uličnih svetiljki, besplatnih koncerata, mirisa ukusnih zalogaja… U osnovi, doček Nove godine u Rimu znači hiljade proslava na otvorenom tokom jedne noći.

Saznaj više: Doček Nove godine u Rim (6 dana / 3 noći)

Grad organizuje novogodišnju zabavu na Piazza del Popolo, velikom urbanom skveru. Vatromet i performansi italijanskih rok bendova privlače publiku da plešu u euforičnom prazničnom ritmu.

Spomenik Viktoru Emanuelu II, barokni trg Navona i Koloseum su najpopularnija mesta za odbrojavanje poslednjih sekundo stare godine i posmatranje vatrometa. Velelepna  arihitektonska dostignuća, okićena svetiljkama će Vas opčiniti.

Villa Borghese je veoma popularno mesto, gde ljudi proslavljaju veče na tradicionalan način, uz klasičnu muziku, vatromet i tradicionalno italijansko jelo.

Ovde mozete pogledati i kako je izgledao vatromet 2014. godine iz ugla posmatrača:

Korisne informacije

• Temperatura u Rimu tokom zimskih meseci može biti jako niska, ali retko pada ispod nule. Sneg retko pada, ali su kiše česte, a dugoročna vremenska prognoza nepredvidiva.
• Važni telefoni:

Za sve informacije koje želite da saznate o muzejima, koncertima, pozorištima i kulturnim događajima,okrenite broj 060608.

Hitna pomoć: 118

Vatrogasci: 115

Okrenite broj 803116 ako imate bilo kakav kvar na vašem automobilu.

• Zvanična valuta Italije je EURO.

Srećni praznici!

The post Novogodišnja noć u večnom gradu appeared first on Portal Mladi.

Bora Bora, ostrvo Francuske Polinezije, nalazi se u Pacifičkom okeanu, na oko 260 km severozapadno od Tahitija (manje od sat vremena leta). Ostrvo je otkriveno 1722. godine, a njen drevni naziv Vavau sugeriše da su prvobitni stanovnici ovog, sedam miliona godina starog ostrva, stigli iz Tonga, arhipelaga u Južnom Pacifiku. Izvorni naziv ovog ostrva je Pora Pora, što znači „prvo rođenje“, jer u lokalnom tahićanskom jeziku ne postoji glas “B”.

Savršeno bele peščane plaže zapljuskuje smaragdno plava voda. Glavno ostrvo i nekoliko manjih ostrva Bora Bore, vulkanskog porekla, potpuno su okruženi koralnim grebenom, gde ribe u svim bojama ukrašavaju koralne vrtove, dočekujući ogromne manta raže. Planina Otemanu, nalik dvorcu, para nebo, a zavodljive tropske padine i doline, prekrivene su cvetovima hibiskusa. Palminim listovima, prekriveni motu bungalovi, okružuju blistavu lagunu.

Na ostrvu se nalazi veliki broj luksuznih odmarališta, spa centara i bungalova, koji se nadvijaju nad vodom. Od izlaska do zalaska sunca, svaki centar je dizajnirao svoj set jedinstvenih momenata za svoje posetioce.

Opijenost od beskrajnog istraživanja i ronjenja, po nestvarno tirkiznim lagunama, uzbudljiva vožnja kanuom, surfovanje, jet ski, posmatranje zalaska sunca na krstarenju jedrilicom, su samo neke od aktivnosti koje ostrvo pruža posetiocima. Mnogi instruktori organizuju ekskurzije hranjenja ajkula.

Na ostrvu se mogu kupiti originalni umetnički predmeti, tahićanski biseri, parfemi i ulja i druge dragocene rukotvorine od drveta. Proslavljeno knjigama, filmovima i svojom očaravajućom lepotom, ostrvo je sada preplavljeno turistima. Ali bez obzira na to, treba  ga posetiti.

Letnji meseci, od novembra do aprila, su topli i vlažni sa dosta sunčanih dana, dok je ostatak godine malo svežiji i vlažnost vazduha je umerena. Osvežavajući vetrovi duvaju tokom cele godine, pa se jun, jul, avgust i oktobar smatraju idealnim periodom za posetu ostrvu. Mada,  ne postoji loše vreme za put na ostrvo Bora Bora.

Za potpunije uživanje, pogledajte i video:

Korisne informacije

• Bora Bora je zona oslobođena od štetočina, ne samo na ovom ostrvu, već na celoj Francuskoj Polineziji nema otrovnih zmija i insekata!
• Cvet pokazuje vaš romantučni status. Cvet zadenut za levo uvo je znak da žena već ima nekog specijalnog u svom životu.
• Na ostrvu nema javnog prevoza. Ukoliko ga posetite, budite spremni da hodate, iznajmite auto, bicikl ili bagi. Na raspolaganju su vam i kanui i brodići koji vrše uslužni prevoz od plaže do plaže.
• Tetoviranje je sveta umetnost. Naime, na ostrvu važi verovanje da je umetnost tetoviranja proistekla od sinova Boga kreativnosti. Tetovaže su znak lepote i korišćene su da pokažu nečiju poziciju u društvu.

Dodatne informacije

Kopnenim putem nije moguće stići do ostrva, s toga se mora ići avionom. Postoje letovi sa aerodroma Nikola Tesla, koji obuhvataju tri presedanja, a let traje oko 34 sati.

Na Booking-u je moguće pronaći raznovrsni smeštaj, po različitim cenama.

Pošto je ostrvo sastavni deo Francuske Polinezije za građane Srbije koji imaju biometrijski pasoš nije potrebna viza za boravak do 90 dana. O ostalim pojedinostima i pogodnostima možete pročitati na sajtu Ministarstva spoljnih poslova Srbije.

The post U potrazi za najromantičnijim mestom na svetu- Bora Bora ostrvo appeared first on Portal Mladi.