Kada se pri promeni ili građenju reči određeni glasovi nađu u međusobnom dodiru, oni utiču jedan na drugi. Koliko pravila, toliko odstupanja. Odstupanja se javljaju najčešće u slučajevima kad bi se promenom izgubilo ili promenilo značenje reči. Ovde ćemo izložiti neka pravila i najučestalije primere odstupanja od glasovnih promena.

Izlazili na izbore ili ne, u ovoj državi imate predsednika. Iako zasedanje skupštine ponekad liči na predstavu, poslanici su oni koji bi trebalo da predstavljaju i gospodstvo, a ne samo vođstvo. Ako, ne daj bože, dospete ni krivi ni dužni do sudstva, mogli biste tražite da vam isplate odštetu, pa mirno odšetajte. Jednačenje suglasnika po zvučnosti se ne vrši kad se u grupi nađu suglasnici  ds, dš, đs. I da razrešimo jednu veliku (i neosnovanu) dilemu: piše se srpski (kao što se i izgovara),  nikako srbski, jer je u reči srpski izvršeno jednačenje po zvučnosti po svim pravilima i nema razloga da se odstupi od pravila (na koren reči srb– dodaje se nastavak –ski, zvučno b se jednači prema bezvučnom s i pretvara u svoj bezvučni parnjak p).

Svakom se ponekad desi da krene stranputicom. Jedanput je i Crvenkapa s puta skrenula, dešava se… Jednačenje suglasnika po mestu tvorbe izostaje na spoju složenica. Međutim, vrši se na spoju nastavaka za tvorbu. Ako ste uzeli stambeni kredit i tako umanjili prehrambeni fond, sigurno ste istumbali i sav nameštaj. To je odbrambeni mehanizam.

Milkina, Brankina i Olgina mama se prestraši kad se devojčice zalaufaju ka ljuljašci ili vrtešci. Miličina, Ljubičina i Dušičina tetka obožava da se šeta po Palanci gde ima mnogo voćki. Kod vlastitih imenica i prisvojnih prideva palatalizacija se ne vrši, osim u slučajevima ženskih imena na -ica, tada se obavezno beleži promena (Brankica, Olgica, Dragica, Ružica).

Ako ste avanturista i svetski putnik, možda ste već bili u Kazablanki, Nebraski, i Malagi. Možda ste i na Majorki bili na nekoj dobroj žurki. Posle žurke nije loše meditirati na jogi. A nakon takve rehabilitacije sposobni ste da zaigrate i u nekoj ligi. Geografska imena stranog porekla po pravilu nemaju promenu, osim u retkim slučajevima: Africi, Aljasci, Korzici, Americi. Žurka, joga i liga su imenice stranog porekla, koje su nedavno ušle u upotrebu i u dativu i lokativu se ne vrši sibilarizacija.

Najjači u odeljenju je često onaj koji će nadrtčati svakog na maratonu, ili bar trci na šeststo metara. Možda je išao na predtakmičenje. Ili je pronašao najjednostavniji način, neku prečicu. Od gubljenja suglasnika izuzimaju se oblici superlativa prideva i priloga koji počinju glasom j, novije složenice koje na spoju imaju iste ili srodne suglasnike, i grupa -st u šeststo, šeststogodišnji  (za razliku od šesto, redni broj; i šestogodišnji, koji ima 6 godina).

Ako vam odstupanja nisu najjasnija, najjednostavnije je da ih odštampate. A onda dajte kolegi da fotokopira u Beograđanki.

The post Odstupi od promene appeared first on Portal Mladi.

U vezi s tim ILI u vezi toga?

Ispravno se piše:

• u vezi s tim,
• u vezi s čime,
• u vezi s vašim pitanjem

U vezi sa ILI u vezi

Oni koji su u vezi sa nekim znaju da nikad ne mogu biti u vezi (tog) nekog. Imenica veza zahteva instrumental sa predlogom s / sa:

• u vezi sa mojim poslom, ne u vezi mog posla;
• u vezi sa onom pričom, ne u vezi one priče;
• u vezi sa mojim ugovorom, ne u vezi mog ugovora.
• u vezi sa poslom

Takođe, konstrukcija vezano za (vezano za vaše rešenje, vezano za pređašnji razgovor) nije odlika dobrog jezičkog stila.

Kontaktirajte sa mnom… u vezi sa poslom

Glagol kontaktirati znači ostvariti vezu ili kontakt sa nekim, pa imenica mora da stoji u instrumentalu sa predlogom s / sa:

• Kontaktirali su sa predsednikom Vlade;
• Možete kontaktirati sa mnom ako vam nešto nije jasno;
• Kontaktiraćemo s vama.

Ako vam se, ipak, ne dopada ovakva konstrukcija ili ste jednostavno od onih – E, baš neću i Niko tako ne govori, zamenite je nekim drugim glagolom: 

• Razgovarali su sa predsednikom Vlade; 
• Možete me pozvati ako vam nešto nije jasno;
• Javićemo vam se.

OSTALE NEPRAVILNE KONSTRUKCIJE

Po prvi put

Predlog po uz redne brojeve označava koliko se puta neka radnja ponavljala u jednom nizu:

• po treći put se vraćam u stan (radnja koja se ponavlja je vraćanje);
• po stoti put ti kažem (radnja koja se ponavlja je govorenje);
• po peti put pada ispit (ponavlja se padanje ispita).

Ono što se dešava prvi put nema niz na koji se nadovezuje: prvi put to čujem, prvi put padam ispit. Međutim, po prvi put se može upotrebiti kad je radnja koja se vrši jedan u nizu sličnih događaja:

• po prvi put se naljutio zbog mog kašnjenja (prvi put otkad kasnim on se naljutio zbog toga);
• Prvi put se naljutio zbog kašnjenja (radnja se prvi put desila i da ne postoji niz na koji se nastavlja).

Ako se ne naslućuje taj niz događaja, upotreba predloga po nije opravdana uz redni broj prvi.

Par ili nekoliko

Konstrukciju par nečega treba izbegavati, jer par u osnovnom značenju podrazumeva dva pojma. U svakom drugom slučaju, valjano je upotrebiti izraz nekoliko.

• Daj mi par bombona (od lingviste ili znalca biste dobili samo dve);
• Stižem za par minuta (lingvista ili znalac bi vas čekao samo dva minuta). 

Ostaću par dana kod tebe (kod lingviste duže od dva nećete. Osim ako nije baš pronicljiv, pa zna da ste „u škripcu”).

Vreti – ne vriti

Izjutra svi bunovni čekamo da kafa provri kako bi nam „vratila pamet  glavu”. Glagol je vreti (ne vriti) menja se ovako: vrim, vriš, vri,… oni vru.

 Čaj je vreo na šporetu; Čorba je vrela u loncu (nije isto što i vreo čaj i vrela čorba, gde su vreo i vrela pridevi).

Bez da

Konstrukcija bez da je najverovatnije preko nemačkog jezika ušla kod nas u upotrebu. Predlog bez zahteva uz sebe imenicu, zamenicu ili neku drugu imensku reč.

Ima toliko načina na koje možete da preformulišete ovaj izraz. Progovorio je bez da su ga pitali možete iskazati ovako: Progovorio je a da ga nisu pitali, Progovorio je iako /mada/premda ga nisu pitali.

The post U vezi sa ili vezano za ili s tim u vezi? – nedoumice appeared first on Portal Mladi.

Jedna prokleta enklitika – Evo su ili evo ih?

Evo ga autobus! Sa kakvim samo oduševljenjem ovo uzviknemo svaki put kad posle dužeg čekanja naiđe. Ko bi u toj blagoj euforiji mislio na jezik.

Dobro, ako malo duže čekamo autobus možemo i da promislimo o jeziku pre nego što viknemo: Evo ga!  Dakle, eknklitika ga je skraćeni oblik lične zamenice on u genitivu.

Pun oblik glasi – njega. Možemo li reći: Evo njega autobus? Ne. Isto tako, ne možemo reći (niti napisati): Eno ga Marko! Evo je mama!

Ni, kao što stoji na jednom beogradskom bilbordu, napisano slovima fonta veličine pola metra: Evo je pulpa! Ispravno je samo: Evo autobusa! Eno Marka! Evo mame! Evo pulpe!Ž

Evo sam.
Evo si.
Evo je Marija.
Evo je Miloš.
Evo je dete.

Nikad ne reci ikad- ikad ili ikada?

Kad smo već pomenuli reklame, možemo da se osvrnemo na konstrukciju: Najbolji prašak ikad.  Ikad je prilog; prilozi obično dopunjavaju glagole, ponekad i prideve, imenice ili druge priloge, ali uvek daju informaciju o glavnoj reči u okviru sintagme.

Prilog sam samcat u rečenici ne određuje ništa. Bar ništa u srpskom jeziku. U engleskom može stajati samostalno, stoga ovakve konstrukcije ne doživljavamo kao preterano neobične, a one su nam pravo preko engleskog i ušle u jezik (Best movie ever).

U srpskom jeziku jedino bi ispravno bilo: Najbolji prašak ikad napravljen. Najbolji kolači ikad probani. Najgori glumci koji su ikad igrali na filmu.

Po meni ili po mom mišljenju?

Konstrukcija po meni ustalila se i toliko ušla u upotrebu da bi insistiranje na tome da je nepravilna, po meni bilo cepidlačenje. Po meni znači: po mom mišljenju, na osnovu mog stava…

S obzirom na to

S obzirom na to da je pismenost važna, pisaćemo ispravno. Shodno tome i: Bez obzira na to što nam je zabavno, moramo da krenemo.

Ne bismo nikad rekli Bez obzira da nam je zabavno… zar ne? Nije ispravna konstrukcija obzirom na. Neki normativisti dopuštaju i s obzirom da , ali ona nije odlika naročito lepog jezičkog stila.

Kafa za poneti

Za je predlog, poneti infinitiv, tačnije – glagol. Gramatičko pravilo: predlog baš nikad ne stoji ispred glagola. Da podsetimo, predlozi uvek stoje ispred imenica: Kafa je za Mariju, imeničkih zamenica Torta je za mene, ređe priloga Napisaću članak do sutra, ili brojeva Vrati se do osam. 

I da damo samo jedan koristan savet ugostiteljima: kafa za nošenje (nošenje je glagolska imenica) sasvim je u redu, i nema ni jedno slovce više od nepravilnog oblika: kafa za poneti.

The post Evo je greška! Kako se ispravno piše? appeared first on Portal Mladi.

Evo nekih nedoumica od kojih svako kome je do pismenosti stalo dobije mini-glavobolju.

Pisanje crtice

Ako se vozite minibusom znajte da je to jedina reč sa formantom mini iza kog se ne piše crtica. A ako ste u mini-suknji krenuli u mini-market, znajte da to nije baš po bontonu, ali možda dobijete ekstrapopust. U megamarketu toga nema. Formant ekstra se piše odvojeno od druge reči kada označava kvalifikaciju i ima zaseban akcenat (ekstra klasa, ekstra uslovi, ekstra kvalitet).

Nemojte samo da vam ekstra zameni svaki pridev kojim može da se iskaže oduševljenje. U tom slučaju, još neke prideve naučite napamet.  Možda  vam potom padne na pamet da se malo opustite, pa uključite mini-liniju ili laptop. Sigurno ćete nabasati na nekog nadriumetnika folk muzike, neku megazvezdu. Oni često pevaju na plejbek. Kad bolje razmislim, ja sam za rokenrol (dobro, i pop-rok).

Sastavljeno i rastavljeno pisanje reči

Devojke vole da ćaskaju sa svojim drugaricama, stručnjaci su za trač-partije, pa bla-bla, truć-truć i sve se svede na rekla-kazala. Ipak,  momci se bolje razumeju u dizel-gorivo, i u auto-trke (koje se nikad ne voze preko Auto-komande).

Ako ne voziš automobil, ne znaš čari auto-puta. Kada formant auto označava  samo ili sopstveni piše se spojeno (autobiografija, autosugestija, autodestrukcija). Kada označava automobilski piše se sa crticom (auto-guma, auto-škola, auto-lakirer).

U eri selfija svako želi da se (osim telefonom) slika foto-aparatom. Tako biva ujedno i foto-model i fotograf. Foto se piše spojeno u značenju svetlosni (fotosinteza) ili fotografski (fotografija).

Spojeno i dovojeno pisanje reči

Svi se nadamo da će Novak Đoković ove godine osvojiti Rolan Garos, netremice pratimo meč-loptu i aut-liniju. Nađe se povremeno među nama po neki takav delija. Njegovom pobedom svi dobijemo ponešto. Kada po čuva deobno značenje piše se odvojeno od zamenice, a kada je u značenju neodređene zamenice – obavezno spojeno.

Nedeljom po podne (prilog) najčešće ručamo sa porodicom. Neko voli da iskoristi nedeljno popodne (imenica) za šetnju po spomen-parku. A nedeljom je i jeftinija struja, pa najčešće radi veš-mašina… i tuš-kabina. Nedeljom mama pravi doboš-tortu.

E već ponedeljak je naprosto dan  za pres-službe, marketing-menadžere, mnogobrojne imejlove (i mejlove) i po koji onlajn-seminar. Posao se proteže unedogled i ne može biti dopola završen.  Pogrešiš li, moraš sve ispočetka, radio si nizašta (uzalud).  Ako se s posla vraćaš devedesetpeticom to je onda, takoreći, dodatna frustracija. A možda ni to ne bi propustio/la ni za šta na svetu.

Doviđenja!

The post Pisanje crtice – sastavljeno i rastavljeno pisanje reči appeared first on Portal Mladi.

Šta je maternji jezik?

Maternji jezik, kao što sam naziv sugeriše, jezik je kojim govori majka, prvi jezik koji dete usvaja. Maternjim jezikom može se nazvati i jezik sa kojim se neka osoba identifikuje (ne mora nužno biti jezik majke). Najopštije govoreći, maternji jezik u osnovi identifikuje čoveka od najranijih dana.

Nakon tog perioda, posle prve godine, fokusiraju se na fonetiku i usvajaju gramatičke obrasce svog maternjeg jezika. Sa neverovatnom brzinom razvoja mozga razvijaju se i lingvističke veštine deteta. Maternji jezik, dakle, otvara put ka spoznaji sveta.

Kako jezici nestaju

Prema nekim procenama u svetu na svakih petnaest dana nestane po jedan jezik. Tome umnogome doprinose moderne tehnologije i način komunikacije koji teži da se formira na globalnom nivou po sistemu – zakon jačeg. Tačnije, frekventniji jezici i jezici tehnološki razvijenijih država moćniji su na bojnom polju komunikacije.

Najugroženiji jezici na svetu

A najugroženiji su jezici primitivnih zajednica tehnološki nerazvijenih i sa malim brojem govornika. Jezik može izumreti tako što izumru njegovi govornici, a može nestati i tako što govornici napuste maternji jezik u korist nekog drugog jezika.

Jedan jezik može ubiti drugi. Smatra se da je neki jezik ugrožen onda kada se u okviru sistema obrazovanja ne uči u školama kao maternji jezik i gde ne postoji mogućnost prenošenja jezika na sledeću generaciju.

Određeni jezici su nastali silom politike iako su samo varijacije jednog istog jezika. A iznedren je i termin za sistemsko, političko uništavanje jezika – lingvocid. Nekim manjim etničkim grupcijama kojima preti izumiranje ili asimilacija jezik je ključan oslonac vlasitog identiteta.

Koliko ima jezika na svetu?

Danas se u čitavom svetu govori na približno 7.000 jezika. Prema predviđanjima, a s obzirom na trenutna nastojanja, polovina će ih iščeznuti do kraja veka. Preko 900 jezika je upravo u izumiranju, a više od 1.500 je ugroženo.

Naš jezik pripada indoevropskoj porodici jezika, koja je najbrojnija na svetu, i slovenskoj grupi jezika, koja je najbrojnija u Evropi. Srpski jezik ima oko 8.570 000 govornika u celom svetu. Prema Popisu iz 2011. srpskim jezikom u Srbiji govori 6.330.919 ljudi. Preko 700.000 stanovnika Srbije govori i drugim jezicima koje smatra maternjim.

Srpski jezik je jedini jezik koji ima dva pisma – ćirilicu i latinicu.

Veoma važna činjenica jeste da je raznolikost jezika u svetu važan činilac kulturne i etnološke raznolikosti ljudskih zajednica. Dobro je da smo različiti i da negujemo identitet svog jezičkog i kulturnog nasleđa svesni vrednosti koju posedujemo i poštovanja prema drugim.

Možda Vavilonska kula na kraju i nije toliko loše ispala.

The post Maternji jezik i jezici sveta appeared first on Portal Mladi.

Reči sličnog značenja

Svaka reč ima svoje primarno značenje. Neke reči imaju značenje koje je sekundarno, ili veći broj značenja. Usled toga, značenja se prepliću i podudaraju, pa tako dobijamo sinonime.

Po najopštijoj definiciji sinonimi su reči istog ili sličnog značenja, ali različitog oblika – kuća = dom; pas = kuče; nemaština = beda; kompjuter = računar; hrabar = odvažan; lud = sumanut; poznat =  popularan; ljut = besan;

Čemu ti sinonimi?

Zahvaljujući postojanju sinonima možemo odabrati (izabrati, pronaći) reč koja najpreciznije (najtačnije) može da isprati našu misao i koja najbolje odgovara (pasuje) govornoj situaciji u kojoj se nalazimo. U prethodnoj rečenici pogledajte u zagradama samo neke od sinonima kojima se mogu zameniti date reči.

Sinonimija je takođe vezana za kontekst reči, pa neke reči mogu biti istoznačne samo u određenim kontekstima – govoriti i pričati; dom i kuća; novorođenče i beba. Možemo reći – Nije trebalo da mu govoriš = pričaš o meni. Ali ne bismo rekli – On će danas da priča na zvaničnom skupu.

Je li lekar ili doktor?

Reči lekar i doktor takođe nisu istoznačne u svom primarnom (prvom, osnovnom) značenju:

Lekar – stručnjak koji je završio medicinski fakultet i bavi se lečenjem, doktor.

Doktor – najviša akademska titula, naučni ili stručni stepen koji se stiče na osnovu odbranjene disertacije i položenog ispita (u sekundarnom značenju – onaj koji je diplomirao na medicinskom fakultetu, lekar).

Dakle, svaki lekar jeste doktor, ali nije svaki doktor lekar.

Ako se udubimo u značenje svakog para sinonima, videćemo da u srpskom jeziku postoji veoma mali broj reči različitog oblika koji imaju potpuno isto značenje u svim kontekstima. Najčešće su istoznačni naučni izrazi i termini – alternacija = promena, komparacija – poređenje, infekcija = zaraza; zubar  = stomatolog.

Sinonimi primeri

Ono što predstavlja opasnost za jezik jeste težnja pojedinih reči da istisnu svoje sinonime iz upotrebe shodno zakonima jezičkog ekonomisanja:

• skandal = bruka, sramota, sablazan;
• keš = gotovina;
• luksuz = raskoš, izobilje;
• adekvatan = odgovrajući, podesan, jednak, podudaran;
• fascinantan = očaravajući, zadivljujući;
• polemisati = raspravljati se, prepirai se, sporiti se; 
• karakteristika – osobina.

Poznavanje sinonima

Dobro ovladavanje sinonimima je odlika ljudi koji redovno čitaju. Svaki čovek ima svoj mentalni leksikon. To je ukupan broj reči koje znamo i kojima se služimo. Najdelotvorniji način da proširite mentalni leksikon je čitanje kvalitetne literature. Osim što usvajamo nove reči, njihova značenja i nijanse, jasniji smo u komunikaciji.

Mala igra: pokušajte da za glagol pričati nađete bar pet sinonima…

The post Sinonimi reči sličnog značenja – Dome, slatka kućo! appeared first on Portal Mladi.

Šta je birokratski jezik?

Jezik se može upotrebiti kao moćno sredstvo manipulacije i mistifikacije. Zahvaljujući tome, govornik (ili sagovornik) ima mogućnost da mnogo priča, a ne kaže ništa. Može i proizvesti iluziju da je učeniji nego što jeste.

Iskaz – Došlo je do porasta cene prehrambenih proizvoda. – deluje bezazlenije od iskaza – Hrana je poskupela.

Tako i – U nekom momentu će doći do poboljšanja situacije. – što zapravo znači – Trenutno stanje je loše.

Takav jezik naziva se birokratski jezik. Izašao je u svet iz činovničkih kancelarija i nastavio da se uvlači u sve pukotine društvenog delovanja.

Birokratizacija jezika – početak

Birokratski jezik vuče korene iz davnih dana. Pošto je Vukova reforma podrazumevala standardizovanje jezika na temeljima narodnih govora, u državno-pravnoj sferi javila se potreba za zvaničnijim izražavanjem.

Činovnici, koji su bili moćan društveni sloj, nisu mogli da koriste u službenoj upotrebi narodni jezik jer nije pokrivao sve sfere njihovog delovanja. Tako je paralelno počeo da se formira sistem birokratskog jezika koji je nastojao da obezbedi utisak autoritativnosti.

Posle 1945. godine, kada je stvorena nova država – Jugoslavija, produbio se jaz između pravnog i opšteg jezika, a to je dobilo veće razmere Ustavom iz 1974. i naglim administrativnim uređivanjem svih oblasti života. Do danas se birokratski jezik proširio i na institucije, medije i svakodnevnu komunikaciju.

Odlike birokratskog jezika

Birokratski jezik je preopširan, neodređen, komplikovan i stereoptipan. Govornik pokušava da dokaže svoju učenost i moć na veštački način. Nepotrebnim proširivanjem rečenice, viškom reči i mnoštvom stranih izraza može se zamaskirati suština.

Korišćenje ublaženih izraza (eufemizama) umanjuje značaj informacije, a upotrebom jezičkih fraza i šablona stvara se efekat jednoličnosti i smanjene slikovitosti. Gramatičke konstrukcije birokratskog jezika:

• zamena glagola imenicom (nominalizacija) – doprineti = dati doprinos, analizirati = izvršiti analizu, podržati = pružiti podršku;
• upotreba pasiva – ukazano je, rečeno nam je, najavljeno je;
• bezlične konstrukcije – treba učiniti, mora se reagovati, diskutovalo se.

Evo jedan primer kako može bti upropašćena jedna bajka upotrebom birokratskog jezika:

Bezlična Pepeljuga

„… Tačno u ponoć došlo je do prekida u dejstvu čarolije i Pepeljuga se dala u bekstvo. Tom prilikom došlo je do gubitka jedne cipelice. Sledećeg dana, po prinčevom naređenju,došlo je do masovne potrage za devojkom kojoj pripada cipela.

Kada su prinčevi izaslanici došli do Pepeljugine kuće, došlo je do pokušaja prevare od strane maćehe i njenih kćeri, ali se na kraju ipak došlo do istine, pa je Pepeljuga svečano odvedena princu i između njih je došlo do braka.” – Odlomak iz knjige Ispeci pa reci, Ivana Klajna.

The post Birokratski jezik – Zakukulji, zamumulji, pa vladaj appeared first on Portal Mladi.

-A, ti si iz Niš! Gotovo da ne postoji Nišlija kome doskočica da je iz Niš nije dozlogrdila.

Govor svakog pojedinca deo je njegovog identiteta. Kao što nosimo u sebi određene stavove, karakter i crte ličnosti, tako je i govor nešto što nas usko definiše.

Dijalekti srpskog jezika

Književni jezik je tvorevina prilagođena narodu, i nastao na osnovu narodnih govora. U osnovi srpskog književnog jezika su šumadijsko-vojvođanski i istočnohercegovački govori.

Pored njih, razlikujemo još tri govorna tipa koja nisu ušla u osnovicu književnog jezika: kosovsko-resavski, zetsko-južnosandžački i prizrensko-timočki. Svi oni pripadaju štokavskom dijalektu.

Ima li diskriminacije?

Ponekad postoje predrasude vezane za govornike područja čiji govori nisu ušli u osnovicu književnog jezika. Često se govor Novosađana tumači kao „simpatičano razvlačenje“, dok se govori južnijih krajeva smatraju primitivnim i udaljenim od kulture. Ono što najpre „upada u uho“ je različiti akcenatski sistem.

Šumadijsko-vojvođanski govori imaju četiri akcenta, a južniji govori dva ili tri. Postoji i značajna razlika u morfološkim osobinama. Bez obzira na to što su neki govorni tipovi po svojim karakteristikama bliži književnom govoru, važno je naglasiti da nijedan dijalekat sam po sebi nije nepravilan.

Raznolikost govora – primeri

Za ilustraciju govornih tipova mogu poslužiti sledeći živopisni primeri:

• De^аca iz Ki^еki^еnde pevadu. (šumadijsko-vojvođanski)
• On im ne šćedni ispričati. (istočnohercegovački)
• Ja ve poznavam. (kosovsko-resavski)
• Za djece uzo hljeba. (zetsko-južnosandžački)
• Ne pcuj čkolu! (prizrensko-timočki)  

Mapa dijalekata štokavskog narečja

Zajednički život književnog jezika i dijalekata

Usled učestale i intenzivne izloženosti medijskom jeziku, dijalekti štokavskog tipa se sve više približavaju književnom jeziku i razlike postaju manje. S druge strane, kako se stanovništvo poslednjih decenija slivalo u Beograd sa različitih strana, nestalo je ono što se nazivalo Beogradski stil. Govor građanskog Beograda koji su razvili beogradski književnici i književni kritičari s početka 20. veka.

Književni jezik treba poznavati i poštovati, naročito u javnom izražavanju, ali i onda kad određena situacija to zahteva. Isto toliko je važno negovati govore različitih krajeva naše zemlje jer se na taj način jezik dopunjava kao najveći kulturni stub koji nas povezuje kako sa prošlošću, tako i sa budućnošću.

Gradska priča

Usled velikih migracija stanovništva, pre svega raseljavanja omladine, u Beogradu, Novom Sadu i ostalim naseljenijim gradovima javlja se šarolikost govornih tipova. Recimo da se nadomak nekog studentskog doma sretnu Beograđanin i Piroćanac, dijalog bi mogao biti ovakav:

• Će mi pomogneš sas torbe, živ ti majka!
• Važi, brate. Odakle dolaziš?
• Iz Pirot. Kad dolazi sledeći autobus?
• Za sat vremena.
• Lele! Ne laž!
• Keve mi!

Ako se u to umeša i neki Lala, moguće je da će „čuvenom Piroćancu“ da ukaže na opasnost od lopova:

• Gari, pričuvaj novčanik, da ne ostaneš brez njega.

U okviru naše rubrike pravopis objavljen je tekst jezičke nedoumice, pročitajte i vidite najčešće nedoumice u svakodnevnom govoru.

The post Dijalekti srpskog jezika – Koji je tvoj govorni tip? appeared first on Portal Mladi.

Pismenost na intenetu

Ako uzmemo u razmatranje potrebu anonimnog pojedinca da se javno izrazi doći ćemo do zaključka da svakog dana niču blogovi koje može voditi bilo ko od nas i tako istaći svoje stavove i razmišljanja o različitim temama. Svaki internet komentar koji napišemo na vest koja nas je zainteresovala, svaki tvit i status na fejsbuku naše je javno izražavanje. Najčešći oblik takvog izražavanje je pisani. A kad je već situacija takva da ma ko može imati svoj virtuelni prostor za pismeno izražavanje, znamo li svi da se izrazimo – pismeno? Da li se makar trudimo?

Pismenost u medijima

Na širem planu, često ni mediji (bilo pisani ili štampani) koji su oličenje javnog izražavanja, nisu i oličenje najboljeg poznavanja i upotrebljavanja jezika. Pored loše dikcije i goreg poznavanja akcenatskog sistema, spikeri i voditelji neretko koriste stil primeren ćaskanju poznanika u gradskom prevozu. Ni u pisanim medijima situacija nije bolja, pa se mogu videti ovakvi primeri: trodupli, odvežen, protestvuju, dodavajući, itd. Takođe, nalazimo i izraze poput mrtva trka, dotaći dno, očitati lekciju. Oni spadaju u frazeologizme i ne odražavaju dobar stil. Odlika lošeg stila su i pomodne reči koje se često mogu čuti u različitim reportažama i izveštajima – ivent, stejdž, startovati, klabing, šoping, itd.

Gde greši prosečan internet „govornik”?

Kad god postoji dilema vezana za pisanje neke reči najlakše je „pitati“ gugl, pa uvažiti statističko rešenje (po logičkom principu da tačna mora biti opcija sa više rezultata pretrage). Desiće se da i takvo rešenje bude tačno. To se može pokazati na primeru reči sumnja (koja se često javlja u nepravilnom obliku – sumlja). Reč sumnja ima 647.000 rezultata, a sumlja 73.100 rezultata. Međutim, ovo ne pruža nikakvu sigurnost jer se dobija samo učestaliji izraz, što ne znači uvek i ispravan. Tako reč delikvent ima 92.500 rezultata, a reč delinkvent trostruko manje. Ipak, delinkvent je jedino pravopisno prihvatljiv oblik, pa bi nas u ovom slučaju gugl nasamario. Govoreći o najopštijim nedoumicama i dalje je na vrhu svih lista pisanje odrične rečce ne. Pravilo, zapravo, staje u samo dva reda: uz glagole piše se odvojeno – ne mogu, ne smem, ne volim sa izuzecima – nisam, nemam, neću, nemoj; uz imenice, prideve i priloge piše se spojeno – nemogućnost, nepismen, nedavno.

Bogatstvo jezika

Jezik je višeslojan. Dijalekti, pozajmljenice i žargonizmi i predstavljaju njegovo bogatstvo, ali nisu deo književnog jezika. U javnom izražavanju ipak treba poštovati jezička pravila. U suprotnom bi svako od nas mogao da stvori sopstveni sitem, a onda bismo se teško razumeli. Na nama je da se trudimo da maternji jezik što bolje upoznamo. Da umemo da se koristimo njime kako bismo se sporazumevali na najlakši i najbolji način, i kako bismo svoje misli mogli da iskažemo smislom i jasnošću koju one imaju u našim glavama.

The post Pismenost u javnom izražavanju appeared first on Portal Mladi.