Evo je greška!

U ovom tekstu ukazaćemo na nekoliko čestih jezičkih konstrukcija koje se pogrešno upotrebljavaju ili su same po sebi pogrešne.

Jedna prokleta enklitika

Evo ga autobus! Sa kakvim samo oduševljenjem ovo uzviknemo svaki put kad posle dužeg čekanja naiđe. Ko bi u toj blagoj euforiji mislio na jezik. Dobro, ako malo duže čekamo autobus možemo i da promislimo o jeziku pre nego što viknemo: Evo ga!  Dakle, eknklitika ga je skraćeni oblik lične zamenice on u genitivu. Pun oblik glasi – njega. Možemo li reći: Evo njega autobus? Ne. Isto tako, ne možemo reći (niti napisati): Eno ga Marko! Evo je mama! Ni, kao što stoji na jednom beogradskom bilbordu, napisano slovima fonta veličine pola metra: Evo je pulpa! Ispravno je samo: Evo autobusa! Eno Marka! Evo mame! Evo pulpe!

Nikad ne reci ikad

Kad smo već pomenuli reklame, možemo da se osvrnemo na konstrukciju: Najbolji prašak ikadIkad je prilog; prilozi obično dopunjavaju glagole, ponekad i prideve, imenice ili druge priloge, ali uvek daju informaciju o glavnoj reči u okviru sintagme. Prilog sam samcat u rečenici ne određuje ništa. Bar ništa u srpskom jeziku. U engleskom može stajati samostalno, stoga ovakve konstrukcije ne doživljavamo kao preterano neobične, a one su nam pravo preko engleskog i ušle u jezik (Best movie ever). U srpskom jeziku jedino bi ispravno bilo: Najbolji prašak ikad napravljen. Najbolji kolači ikad probani. Najgori glumci koji su ikad igrali na filmu.

Po meni je ovo sasvim u redu

Konstrukcija po meni ustalila se i toliko ušla u upotrebu da bi insistiranje na tome da je nepravilna, po meni bilo cepidlačenje. Po meni znači: po mom mišljenju, na osnovu mog stava

S obzirom na to

S obzirom na to da je pismenost važna, pisaćemo ispravno. Shodno tome i: Bez obzira na to što nam je zabavno, moramo da krenemo. Ne bismo nikad rekli Bez obzira da nam je zabavno… zar ne? Nije ispravna konstrukcija obzirom na. Neki normativisti dopuštaju i s obzirom da , ali ona nije odlika naročito lepog jezičkog stila.

 Kafa za poneti

greška
Konstrukcija za+infinitiv je na mala vrata u široku upotrebu ušla preko stranih jezika, prvenstveno nemačkog

Za je predlog, poneti infinitiv, tačnije – glagol. Gramatičko pravilo: predlog baš nikad ne stoji ispred glagola. Da podsetimo, predlozi uvek stoje ispred imenica: Kafa je za Mariju, imeničkih zamenica Torta je za mene, ređe priloga Napisaću članak do sutra, ili brojeva Vrati se do osam.  I da damo samo jedan koristan savet ugostiteljima: kafa za nošenje (nošenje je glagolska imenica) sasvim je u redu, i nema ni jedno slovce više od nepravilnog oblika: kafa za poneti.

7 KOMENTARA

  1. Gospodo, tekst je dobar. A što se grešaka tiče, i vi ste napravili jednu. Ako već pišete o srpskom jeziku, potrudite se da koristite ćirilicu. Nećete se otrovati.

  2. Hvala na pohvali i primedbi. Nije reč o trovanju, ali latinica, zapravo, nije pogrešno pismo i nema razloga da je progonimo. Pravopis, naravno, daje prednost ćirilici, ali sasvim legitimno priznaje latinicu kao drugo pismo srpskog jezika.

  3. Imao bih nekoliko zamerki, moguce i da gresim, na temu “s obzirom na to” i “za poneti” – “s obzirom na to” je skracena verzija izraza “uzimajuci u obzir to” odnosno predstavlja delimicnu uzrocno polsedicnu korelaciju izmedju dva vrednosna suda, dogadjaja, etc. Ne retko je “s obzirom na to” zapravo pocetak sledece sekvence razmisljanja koju iskazujemo neposredno posto smo definisali prethodne uslove koji na neki nacin uticu na tu sekvencu, ali nisu i ne moraju biti jedini ili presudni

    -Djordano Bruno je poricao hriscanske dogme, izmedju ostalog i da je Zemlja centar svemira. Uzimajuci to u obzir (s obzirom na to), ne cudi sto ga je inkvizicija osudila na smrt.

    Znaci, poricanje da je zemlja centar svemira svakako je imalo uticaja, ali nije bilo presudno za smrt. Iz tog razloga ne mozemo reci “zato”, vec je smisao preciznije odredjen upotrebom “s obzirom na”…

    Sto se nosenja i kafe tice, nije smisao kafe za poneti da je vi nosite kroz grad, vec da je konzumirate izvan mesta gde ste je kupili. Nositi nesto sa sobom, na sebi, nekome, negde, u svakodnevnom govoru ima potpuno drugi smisao, a i gubite iz vida razne socijalne aspekte termina “za nosenje” i “za poneti”, koji su trgovcima vrlo vazni. Kada kazete “molim vas cetvrt bureka za nosenje”, to znaci da je svrha bureka da bude nosen, i vi ste nosac bureka. Kada kazete “cetvrt bureka za poneti” znaci da je svrha bureka da bude pojeden negde drugde. Mislim, mozda je gramaticki neispravno, ali mu je znacenje toliko precizno, da cete u svakom drugom slucaju – ispasti smesni.

    • Ovde se zamerka isključivo odnosi na izraz “obzorom da” koji se često upotrebljava. “S obzirom na to da” i “uzimajući u obzir” su potpuno ispravni. Konstrukciju “s obzirom da” neki normastivisti takođe dopuštaju.
      “Kafa za nošenje” možda nije najsrećnije rešenje, ali je gramatički prihvatljivije od “kafa za poneti” koji je potpuno nepravilan. Verujute, niko neće pomisliti da ćete obući kafu, niti burek, niti bilo šta iz pekara ili kafića. Najbolje bi bilo kad Vas pitaju: “za ovde ili za poneti” da kažete :”Nosim”.

  4. Mala greška se potkrala u inače odličnom tekstu. Nijedno se u datom kontekstu piše zajedno, ne odvojeno. Ni jedno ni drugo se piše odvojeno.

    Bilo bi lepo osvrnuti se i na enklitike koje se često stavljaju na naglašeni deo rečenice, posebno na radiju i televiziji, npr: Javljeno, prema izvorima poznatim redakciji, je da se nešto dogodilo. B92 prednjači u najavama filmova po ovom pitanju.

    • Da, hvala, taman da se osvrnemo na to pravilo: ni jedno, ni drugo; ni jedan (jedini) – u tim slučajevima se piše rastavljeno. Međutim, ovde smo baš hteli da naglasimo da konstrukcija “kafa za nošenje” nema niti jedno jedino slovo više od nepravilne varijante.
      Kad je reč o enklitikima, potpuno ste u pravu. I naročito bi u medijima moralo da se povede računa o osnovnim pravopisnim i stilskim pravilima. Nažalost, u većini redakcija lektor ne postoji.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here