Dobro došli! Doviđenja!

Dobro došli! Doviđenja! Piši kao što govoriš! Ponosni na svoj najsavršeniji, fonetski pravopis,  skloni smo da verujemo da smo vrlo upućeni u pravopis srpskog jezika. Čini se da pri pisanju određenih reči i njihovih spojeva svako gaji svoju logiku, pa sastavi ili rastavi onako kako mu se u datom momentu „javi.“

Evo nekih nedoumica od kojih svako kome je do pismenosti stalo dobije mini-glavobolju.

Ako se vozite minibusom znajte da je to jedina reč sa formantom mini iza kog se ne piše crtica. A ako ste u mini-suknji krenuli u mini-market, znajte da to nije baš po bontonu, ali možda dobijete ekstrapopust. U megamarketu toga nema. Formant ekstra se piše odvojeno od druge reči kada označava kvalifikaciju i ima zaseban akcenat (ekstra klasa, ekstra uslovi, ekstra kvalitet).

Nemojte samo da vam ekstra zameni svaki pridev kojim može da se iskaže oduševljenje. U tom slučaju, još neke prideve naučite napamet.  Možda  vam potom padne na pamet da se malo opustite, pa uključite mini-liniju ili laptop. Sigurno ćete nabasati na nekog nadriumetnika folk muzike, neku megazvezdu. Oni često pevaju na plejbek. Kad bolje razmislim, ja sam za rokenrol (dobro, i pop-rok).

Devojke vole da ćaskaju sa svojim drugaricama, stručnjaci su za trač-partije, pa bla-bla, truć-truć i sve se svede na rekla-kazala. Ipak,  momci se bolje razumeju u dizel-gorivo, i u auto-trke (koje se nikad ne voze preko Auto-komande). Ako ne voziš automobil, ne znaš čari auto-puta. Kada formant auto označava  samo ili sopstveni piše se spojeno (autobiografija, autosugestija, autodestrukcija). Kada označava automobilski piše se sa crticom (auto-guma, auto-škola, auto-lakirer).

U eri selfija svako želi da se (osim telefonom) slika foto-aparatom. Tako biva ujedno i foto-model i fotograf. Foto se piše spojeno u značenju svetlosni (fotosinteza) ili fotografski (fotografija).

Svi se nadamo da će Novak Đoković ove godine osvojiti Rolan Garos, netremice pratimo meč-loptu i aut-liniju. Nađe se povremeno među nama po neki takav delija. Njegovom pobedom svi dobijemo ponešto. Kada po čuva deobno značenje piše se odvojeno od zamenice, a kada je u značenju neodređene zamenice – obavezno spojeno.

Nedeljom po podne (prilog) najčešće ručamo sa porodicom. Neko voli da iskoristi nedeljno popodne (imenica) za šetnju po spomen-parku. A nedeljom je i jeftinija struja, pa najčešće radi veš-mašina… i tuš-kabina. Nedeljom mama pravi doboš-tortu.

E već ponedeljak je naprosto dan  za pres-službe, marketing-menadžere, mnogobrojne imejlove (i mejlove) i po koji onlajn-seminar. Posao se proteže unedogled i ne može biti dopola završen.  Pogrešiš li, moraš sve ispočetka, radio si nizašta (uzalud).  Ako se s posla vraćaš devedesetpeticom to je onda, takoreći, dodatna frustracija. A možda ni to ne bi propustio/la ni za šta na svetu.

Doviđenja!

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here