Suprotstavljene strane srele su se u železničkom vagonu u Kompjenju u Francuskoj. Tok rata doveo je do neminovnog poraza Centralnih sila i premoći Antante. Iako je u tom trenutku uveliko došlo do raspada Austrougarske, Nemačka je i dalje imala snažnu vojsku i bila je u mogućnosti da produži agoniju Velikog rata.

Dan primirja – 11. novembar

Zahvaljujući razumevanju obe strane, jedanaestog časa, jedanaestog dana, jedanaestog meseca 1918. godine postignuto je primirje. Ovakav razvoj događaja otvorio je širom vrata revanšizmu koji će, samo nekoliko decenija kasnije, raspaliti nemački borbeni duh i gurnuti Evropu, a i svet, u još jedno masovno  krvoproliće.

Francuska je 1940. godine na istom mestu, u istom vagonu, u jeku Drugog svetskog rata potpisala kapitulaciju i predala se snagama nacističke Nemačke.

Početak Prvog svetskog rata

Iako se zvanično za početak Prvog svetskog rata uzima atentat na Franca Ferdinanda, ovo nije u potpunosti tačno. Rat je započeo napadom Austrougarske na Beograd, a tu se četiri godine kasnije i završio.

Beograd je tada bio mali evropski grad, ali od velikog strateškog značaja. Austrougari su verovali da će brzo zauzeti slabo branjeni grad i nastaviti sa prodorom u unutrašnjost Srbije.

Srpska vojna komanda svesno je žrtvovala glavni grad, uviđajući nemogućnost njegove odbrane, ali to ne znači da je Beograd tako lako pao u ruke neprijatelju. Nekoliko meseci šaka branitelja uspevala je da zadrži kontrolu nad glavnim gradom. Za svaki pedalj srpskog tla vodile su se žestoke borbe.

Beograd je ipak, po ko zna koji put u svojoj istoriji, bio osvojen i razrušen. Po povratku srpske armije u prestonicu 1918. godine, zabeleženo je da je Beograd imao manje od 10.000 stanovnika, što je čak dvanaest puta manje nego pre rata! Srbija je u Prvom svetskom ratu izgubila jednu četvrtinu stanovništva. Više od milion vojnika i civila.

Primirje u Prvom svetskom ratu

Mir je uveliko zavladao na zapadnom frontu, a u Beogradu se očekivao dolazak predstavnika Mađarske, koja se krajem oktobra 1918. odvojila od Austrije. Primirje je potpisano 13. novembra 1918. godine u zgradi današnjeg Narodnog muzeja u Beogradu. Ispred srpske strane potpisnik je bio vojvoda Živojin Mišić, dok je za mađarsku stranu primirje potpisao ministar spoljnih poslova Bela Linder.

Srbija je svoje ratne pobede i velike gubitke podredila cilju stvaranja zajedničke države Južnih Slovena. Samo nekoliko decenija kasnije, neraščišćeni računi, revanšizam i želja za novim svetskim poretkom izrodili su nove sukobe. Svet je utonuo u novi košmar, još užasniji od Prvog svetskog rata, sa daleko većim posledicama.

Da li smo vek kasnije išta naučili?

The post Zašto slavimo 11. novembar? appeared first on Portal Mladi.

U našoj zemlji se Dan državnosti obeležava 15. februara. Uloga ovog datuma je dvojaka u našoj prošlosti. Pre svega na taj dan započelo je stvaranje novovekovne srpske države sa početkom Prvog srpskog ustanka. Istog datuma, samo trideset i jednu godinu kasnije, Srbija je dobila i svoj prvi pisani ustav, koji je u to vreme smatran za jedan od najnaprednijih ustava starog kontinenta i predstavljao je najistočniji odjek francuske revolucije.

Da li znamo dovoljno o sopstvenoj prošlosti, da li je dovoljno poštujemo? Dan državnosti predstavlja najveći praznik moderne države. U Srbiji je nažalost ovaj dan samo još jedan od 365 dana u godini.

A kako je u drugim zemljama? Pogledajmo na primer Grčku. Grci obeležavaju Dan nezavisnosti 25. marta. Tog dana na ulice svih gradova u Grčkoj izlaze hiljade ljudi, ponosno mašu zastavama svoje zemlje, održavaju se parade i razne kulturne manifestacije. Taj dan prolazi u sreći i veselju. Ne rade to Grci samo u svojoj zemlji, sasvim suprotno. Grčka dijaspora u celom svetu obeležava ovaj praznik.

Situacija nije mnogo drugačija ni u Norveškoj. Ako se kojim slučajem 17. maja nađete u toj skandinavskoj zemlji, tog dana nikoga nećete pronaći u kući. Tradicija nalaže da se za ovaj praznik svi Norvežani obuku svečano i izađu na ulicu. Takođe se organizuju parade, koncerti, ali i razna takmičenja. Spretni Norvežani iskoristili su svoju tradiciju i od nje napravili turističku atrakciju.

Dan državnosti Srbije

Postavlja se pitanje, zašto mi ne bismo mogli da uradimo nešto slično? Zašto mi ne bismo 15. februara istakli zastavu svoje zemlje? To nikoga ne vređa, u tome nema ničeg šovinističkog. Ne moramo mahati zastavama samo kada su u pitanju veliki uspesi naših sportista.

Nije ovo samo stvar ponosa. Bitan je ovde i estetski trenutak. Ovaj dan bi mogao postati jedan od najradosnijih u godini. Ne moraju se organizovati nikakve parade. Dovoljno je da 15. februara istaknemo našu zastavu gde god možemo. Na kapiji rodne kuće, na vrhu zgrade, na semaforu, na drvetu u parku… Takav čin zahteva samo malo truda, a doprineo bi veselijoj atmosferi u ovim tmurnim zimskim danima.

Na kraju, dugujemo ovu našu zemlju svojim precima. Nisu nam je možda ostavili idealnu, ali su nam bar nešto ostavili. Na nama je sada gradimo bolju budućnost i da novim pokolenjima ostavimo više nego što smo nasledili. Lepšu, mirniju, čistiju, ponosniju Srbiju. Počnimo taj proces sa isticanjem zastave 15. februara.

The post Tradicija isticanja zastave Srbije za Dan državnosti appeared first on Portal Mladi.

Neki od problema koje ćemo navesti nisu prisutni u svim „slobodnjačkim“ zanimanjima, ali su grubo rečeno zajednički većini freelance poslova.

Mane freelancinga

1. Privatni život vs posao

Kada počnete sa freelancingom moraćete dobro da poradite na upravljanju vremenom. Ukoliko ne odredite vreme za rad i vreme za odmor, ubrzo ćete upasti u problem gde će vam biti vrlo teško da razgraničite svoje slobodno vreme od radnog vremena.

Pritom morate uzeti u obzir da ćete često biti primorani da odgovarate na mejlove van vašeg imaginarnog radnog vremena, da će vaši klijenti često biti u drugoj vremenskoj zoni. Takođe, klijenti žele fleksibilnu osobu, jer su ipak oni ti koji postavljaju rokove, te je  kvalitetno upravljanje vremenom jedna od ključnih osobina za jednog freelancera.

2. Konkurencija

Živimo u digitalnom dobu, gde se svako sa računarom i internet konekcijom može baviti freelancingom. Ono što razlikuje vrhunske freelancere od prosečnih jesu njihove veštine i znanja, koja se ne stiču tako lako.

Na početku svoje „karijere“ moraćete da prihvatate slabije plaćene poslove kako biste pre svega sticali iskustvo i dobili preporuke.Trajanje ovog perioda  zavisi od veština koje posedujete i od toga na kom su one nivou. Konkurencija je svakim danom sve veća, a uz navalu freelancera iz siromašnijih zemalja, cena rada je u padu.

3. Komunikacija

Osnovne veštine koje su bitne za vaše zanimanje nisu dovoljne. Jedna od ključnih stvari jeste sposobnost kvalitetne komunikacije sa klijentima.

Način na koji ćete se predstaviti prilikom direktnog razgovora sa potencijalnim klijentom može biti ona tanka linija koja vas deli od dobijanja angažmana. Freelanceri sa izraženim komunikacionim veštinama dobijaju više posla.

No, problem nastaje kada se suočite sa klijentom koji loše govori engleski, ima malo prostora za rokove i visoke zahteve.

4. Ne postoje garancije posla

Bez obzira što se većina freelance sajtova maksimalno trudi da na razne načine  obezbedi isplatu za urađen posao, ipak postoje nemili slučajevi da neko ostane „praznih šaka“. Istina je da su ovakvi slučajevi sve ređi i ređi.

Ipak, postoji jedan još veći problem. Jednog meseca možda dobijete deset „gaža“, a sledećeg tek jedan ili dva posla. Internet je potpuno nepredvidiv i zahteva pomno praćenje ponuđenih poslova i trendova koji se javljaju kod nekih zanimanja.

Mane freelancinga smo prikazali, a za uspeh potrebni su pre svega strpljenje i rad. U ovakvom načinu poslovanja, oni koji idu prečicom uvek završe na stranputici. Ukoliko svom freelance angažmanu priđete strpljivo i posvećeno, uložite vreme u razvijanje svojih poslovnih i komunikacionih veština, uspeh neće izostati. Bilo kakav drugačiji pristup je pogrešan.

The post Mane freelancinga odnosno ono o čemu se ćuti appeared first on Portal Mladi.

Ove godine najviše ste voleli inspirativne priče o mladim ljudima koji mogu svima poslužiti za primer. Od fejsbuk grupe koja besplatno prevodi medicinsku dokumentaciju zarad lečenja u inostranstvu, preko Ivana Kosogora, najmlađeg life coach-a na svetu do najboljeg mladog naučnika na svetu, koji je, čik pogodite, iz „male“ Srbije.

10 najčitanijih tekstova 2016. godine

1. Besplatan prevod zlata vredan – Grupa humanih ljudi iz celog regiona okupila se u fejsbuk grupi „Prevodilačko srce“ koja vrši prevod medicinske dokumentacije potrebne za lečenje pacijenata u inostranstvu – potpuno besplatno!

2. Zemlja lutalica: „Kada usvojite mešanca, usvojili ste jedinstvenu rasu“ – Nevladina organizacija Zemlja lutalica (Territorio de Zaguates) u Kostarici psima bez doma obezbedila je ogromno i prelepo sklonište za život, koje je naseljeno sa preko 900 jedinstvenih rasa. 

3. Kursevi za Dž, odmah i željenim tempom – Predstavili smo Vam sajt na kojem možete BESPLATNO slušati kurseve sa prestižnih svetskih univerziteta.

4. Ivan Kosogor, najmlađi life coach na svetu – Mnogi su mi govorili da su se osetili bolje i svežije posle mog predavanja, a to je upravo ono što sam godinama afirmisao i želeo, priča mladi životni trener, pisac, student i bloger, koji uveliko sprema treću knjigu!

5. Dokazano: Zašto studenti padaju ispite? – Postavlja se pitanje zašto studenti padaju ispite? Koliko god se trudili da organizujemo vreme za učenje, uvek nam fali dan ili dva više!

6. Đorđe Ogrizović, najbolji mladi naučnik na svetu je iz Srbije – Osamnestogodišnjak Đorđe Ogrizović je proglašen za najboljeg mladog naučnika – inovatora na svetu od strane Svetske organizacije za zaštitu intelektualne svojine.

7. Da prošetamo kejem ili kejom? – Još jedna od brojnih nedoumica u našem jeziku. Pokazali smo Vam rešenja nekih problema!

8. Put u inostranstvo za 1500 dinara – Mislite da je put u inostranstvo za 1500 dinara nemoguć? Pročitajte da li ste u pravu.

9. Bratislava, grad koji se graniči sa dve države – Svako ko pre odlaska u Bratislavu pogleda američku komediju iz 2004. godine, „Put u Evropu“ u kojoj glumi i Rade Šerbedžija, zamišljaće je kao nečist, siromašan, nerazvijen, komunistički grad. Kakva je slovačka prestonica u stvarnosti?

10. Karlos nam otkriva zašto stranci vole Srbiju – Razgovarali smo sa Karlosom, Meksikancem na studijama u Beogradu koji nam je dao utiske o našoj zemlji iz jedne malo drugačije perspektive.

Nadamo se da ste ove godine uživali uz naše tekstove. U sledećoj, 2017, tekstova će biti daleko više, pratite nas i ne propustite najinteresantnije vesti i informacije za mlade!

The post 10 najčitanijih tekstova na našem sajtu 2016. godine appeared first on Portal Mladi.

BeoKon je zamišljen kao mesto za proslavljanje SVIH fandoma – filmova, knjiga, strip serijala, video igara, TV serija, kultnih autora, manje ili više opskurnih subkultura i svega drugog bitnog u svetu naučne, epske i urbane fantastike, odnosno gikovštine kao takve.

BeoKon je događaj koji će Beogradu konačno pružiti priliku da pod jednim krovom okupi sve znamenite franšize alternativne pop-kulture (koja se odavno više ne može smatrati toliko „alternativnom“), i koji će, nadamo se, vremenom izrasti u ozbiljnu regionalnu konvenciju zbog koje će mnogi želeti da doputuju u naš grad.

Više informacija o festivalu možete pronaći na fb stranici BeoKon. Cena karte za sva tri dana je 800 dinara, a ulaznice se mogu kupiti na blagajnama eventima.

The post Konvencija pop-kulture BeoKon appeared first on Portal Mladi.

Za početak, evidentno je da je kompletan film izuzetno loš. Nijedan od likova nije dovoljno razvijen, niti uverljiv, kompjuterski efekti nisu na nivou onih koji prate filmove rivala (Marvel studio), dok su glavni negativci nekakva natprirodna bića sa pomalo nedefinisanim ciljem. Samoubilački odred je još jedan u nizu ostvarenja kod kojih je trejler zapravo bolji od samog filma. Ta pojava sada već dobija razmere epidemije.

Elem, gde je krenulo naopako?

1. Režiser Dejvid Ajer

Ajer je sve sem iskusan reditelj. Iza sebe ima nekoliko uspešnih filmova, od kojih je svakako najpoznatiji Fury sa Bred Pitom u glavnoj ulozi. Jasno je da Ajer nije pravi čovek za ovakav film, ne zato što nije talentovan već prosto jer nema dovoljno iskustva. Naime, postoji dobar razlog zašto veliki broj režisera beži od filmova o superherojima, a to su visoka očekivanja. Veoma je teško sa filmovima ovog žanra postići uspeh među kritikom, publikom i blagajnama. Jedini reditelj kojem je to pošlo za rukom je Kristofer Nolan.

Ajer ne samo da je režirao film, on je napisao i scenario. Dakle, većina tereta pada na njegova leđa. Nije lako ponovo predstaviti lik Džokera koji postoji više decenija. Ovde dolazi do prvog problema. Stripovi Di Sija (Detectives Comics) oduvek važe za umetnički bolje od onih iz Marvelove radinosti. Likovi iz Di Sijevog univerzuma mahom  su izuzetno mračni i kompleksni. Ajer je tu napravio još jednu grešku, kao lajtmotiv filma o družini zlikovaca stavio je ljubavnu priču Džokera i Harli Kvin.

Razlog zašto su Betmen i Džoker popularni toliko decenija jeste njihov vanvremenski paradoks, Betmen, koji uzima kostim slepog miša, tradicionalno mračne figure i koristi ga za borbu protiv kriminala i Džoker, komični lik pajaca, koji je nihilista poremećenog uma. I to tako treba i da ostane!

2. Hit Ledžer i prethodni Džokeri

Lik Džokera star je oko sedamdeset godina, a pored brojnih verzija lika u stripu, „u koži“ pomahnitalog klovna našli su se i Džek Nikolson, Mark Hamil (animirana verzija) i Hit Ledžer. Bespotrebno je govoriti o razlici u interpretaciji lika između Hita Ledžera i Džareda Leta. Leto je pokušao da Džokeru da novu dimenziju, da ga učini racionalnijim, romantičnim, svim onim što on zapravo nije, niti treba da bude. Letov Džoker izgleda kao metroseksualac koji svako jutro pred ogledalom provodi nekoliko sati nanoseći neophodnu šminku. Pritom i brojne tetovaže ne doprinose kompleksnosti lika, zapravo, čine ga još jeftinijim.

Kada pogledamo ko je sve igrao Džokera, i uzmemo u obzir da je ne tako davno Hit Ledžer na jedan volšeban način doneo tu ulogu, jasno je da je Leto imao zadatak da, kako to Amerikanci kažu „popuni velike cipele“.

3. Džared Leto – žrtva montaže

Nakon plasiranja filma, Džared Leto se otvoreno pobunio zbog montaže filma. On tvrdi da je ogroman broj scena sa Džokerom izbačen iz filma čime je ozbiljno ugrožena njegova uloga u filmu. Da Leto ne traži samo izgovore potvrdila je i njegova koleginica Margo Robi (Harli Kvin, verovatno jedina svetla tačka filma) koja je navela da je iz nekog razloga isečen veliki broj scena Džokera i Harli Kvin.

Dakle, moguće je da će me produkcijska kuća razuveriti sa pojavom produžene verzije filma kroz nekoliko meseci. Do tada, ostaje mi da se nadam da će sledeći Di-Sijev film Liga pravednika koji režira genijalni Džordž Miler vratiti Betmena i družinu na stare staze slave.

The post Zašto je Džared Leto toliko loš Džoker? appeared first on Portal Mladi.

Park u Vrnjačkoj banji i ove godine je bio ostrvo ljubavi. Love fest ostao je dosledan svom izvanrednom vizuelnom identitetu. Sve tri bine, rasveta i ostali vizuelni efekti bili su na svetskom nivou.

Headliner festivala, Sven Vath, ostavio je (očekivano) sjajan utisak. Tokom njegovog nastupa, na glavnoj bini okupilo se oko 25.000 ljudi. Nemački DJ dvojac Pan-Pot imao je uz veterana Papa Svena najzapaženiji nastup na festivalu.

Fire stage je i ove godine bio mesto za nastup mladih nada elektronske muzike, koji su neretko pravili znatno bolju atmosferu od one koja je vladala na glavnoj festivalskoj bini. Sigurno je da ćemo neke od njih u godinama koje dolaze imati priliku da gledamo i slušamo i na mejn stejdžu Love festa.

Live stage bio je utočište ljubitelja roka i hip hopa. Nakon problematičnog nastupa Partibrejkersa prve večeri, usledilo je veče repa. Nekoliko hiljada ljudi uživalo je uz rime Eda Maajke i Marčela. Poslednje večeri festivala nastupili su Disciplina Kičme i Bjesovi, koji su čini se ipak uspeli da rasteraju kišne oblake iznad Vrnjačke banje.

Ipak, u razgovoru sa posetiocima festivala mogle su se čuti i zamerke na račun ovogodišnjeg muzičkog programa. Mnogima je zasmetao izostanak „zvučnijih“ imena elektronske muzike. Gorak ukus ljubiteljima „žive“ svirke ostavio je i izostanak beogradskog rege benda Irie FM, koji je bio najavljen za poslednje veče Love festa.

Autoru ovog teksta čini se da Love fest (uz određene propuste) napreduje u svakom mogućem smislu. Za deset godina svog postojanja uspeli su da stvore kvalitetan festival, jedinstven u tom delu Srbije, sa fenomenalnim vizuelnim identitetom i na savršenoj lokaciji za događaj takvog tipa.

Što se mene tiče, vidimo se na ostrvu ljubavi i sledeće godine!

The post Kako smo se proveli na Love festu appeared first on Portal Mladi.

Cilj ove aplikacije je da natera Moskovljane da se više kreću, kao i da doda još jednu turističku atrakciju na mapu ruske prestonice.

Korisnici aplikacije loviće po gradu čuvene ličnosti iz bogate ruske istorije. Nakon što ih pronađu, imaće čak i priliku da sa njima slikaju selfi. Neki od ruskih velikana koji će biti na virtuelnoj mapi Moskve su vladari Petar Veliki i Ivan Grozni, pesnik Aleksandar Puškin, kosmonaut Jurij Gagarin, kao i mnogi drugi…

The post Umesto pokemona u Moskvi se love istorijske ličnosti appeared first on Portal Mladi.

Svoju prvu mačku Ernest Hemingvej dobio je od jednog kapetana broda u blizini ostrva kraj Floride gde je u to doba živeo. Mačku je simbolično nazvao Snežana (Snowball), zbog njene bele boje. Ta prva mačka imala je redak poremećaj, polidaktilizam, tačnije imala je šest prstiju na prednjim šapama.

Hemingvej se divio mačkama zbog njihove pameti, elegancije i hrabrosti. Imena svojim ljubimicama je davao na osnovu poznatih ličnosti, ili likova iz svojih romana. Nakon prve mačke, stiglo je još životinja u piščev dom. Nekoliko lovnih pasa, s obzirom da je Hemingvej bio strastveni lovac, i naravno mnogo mačaka.

S vremenom, broj mačaka je porastao na više desetina, ali to piscu i njegovoj porodici nije smetalo, on ih je obožavao. Jednu svoju mačku je čak naučio i da pije viski!

Pročitajte: Šibadžija Hemingvej

Danas, u muzeju Ernesta Hemingveja na Floridi, živi pedesetak mačaka, mahom potomaka njegove prve ljubimice Snežane. Gotovo polovina mačaka takođe pati od polidaktilizma. Zapravo, šestoprste mačke koje je pisac toliko voleo danas se u svetu nazivaju „Hemingvejeve mačke“.

The post Hemingvejeve mačke – čudni ljubimci velikog pisca appeared first on Portal Mladi.

Festival pod imenom Monsters of Rock nakon dugog iščekivanja stigao je i u Moskvu te 1991. godine. Samo nekoliko godina ranije, albumi grupe AC/DC bili su zabranjeni u Sovjetskom Savezu. Nova, znatno liberalnija politika Mihaila Gorbačova konačno je otvorila zemlju za umetnike sa Zapada.

Zbog velikog broja posetilaca, koncert je održan na aerodromu Tušino u Moskvi. Tadašnji mediji izveštavali su da je na koncertu bili oko 150 000 ljudi. Ovi navodi i dalje izazivaju rasprave među fanovima benda, s obzirom da snimci koncerta ukazuju da je bilo prisutno mnogo više posetilaca.

Festival je obezbeđivao veliki broj policajaca i vojnika, a tokom koncerta, razularenu masu konstantno je nadletao veći broj helikoptera. O tome koliko je ovaj nastup Metalike bio iščekivan, govori i činjenica da je jedan broj vojnika napustio svoje položaje i prepustio se zvucima hevi metala zajedno sa ostatkom posetilaca.

Iako je AC/DC prvi nastupao, Metalika je ipak ostavila snažniji utisak. Grupa je nastup otvorila pesmom „Enter Sandman“, a svirali su nešto manje od devedeset minuta.

Interesantno je da ovo nije bio koncert sa najvećom posetom u Moskvi, s obzirom da je na svečanosti povodom 850 godina od nastanka ruske prestonice bilo prisutno gotovo neverovatnih 3 500 000 ljudi! Tada je nastupao Žan Mišel Žar, a ovaj koncert ostao je upamćen i kao nastup sa najvećim brojem posetilaca, ne samo u Rusiji, već i u celom svetu.

The post Metalika, Moskva i milion Rusa appeared first on Portal Mladi.