Koje reakcije kod tebe izazivaju poruke koje sa sobom nose netrpeljivost, pretnje i neprihvatanje različitosti? Koje emocije se u tebi jave kada pogledom prelaziš statuse na Fejsbuku ili tvitove prepune predrasuda i netolerancije?
Da li stanovnici Balkana veruju u humanost i poštovanje onih koji su drugačiji ili smo postali potpuno indiferentni?
Odgovore na ova pitanja ekipa mladih iz sedam zemalja, okupljenih oko projekta „Balkan without hate“ u organizaciji crnogorske „35mm“ i finasiran od strane Erazmus + programa, već nekoliko meseci pokušava da identifikuje, a zatim putem javnih događaja, radionica, tribina utiče na smanjenje mržnje na Balkanu.
Rezultat njihovog rada predstavlja film „SIGEMBR“ koji će imati prilike da vide i o temama kojima se bavi prodiskutuju mladi širom Srbije. Prošlog meseca, prva promocija u Srbiji održana je u Kruševcu u organizaciji lokalnog partnera na projektu udruženja IdejNet klub, dok su pre nekoliko dana film pogledali i mladi Kragujevčani i Kragujevčanke u Kancelariji za mlade Kragujevac.
“Zadovoljna sam učesnicima, odnosno njihovom interaktivnošću u delu diskusije.”, podelila je sa nama jedna od učesnica na projektu “Balkan Without hate” i studentkinja Fakulteta za španski i hispanski jezik u Kragujevcu Tijana Radomirović i nastavila: “Svi su bili aktivni i kako je razgovor tekao došlo je do potrebe da malo izađemo iz planiranih okvira, pa smo postavljali i dodatna pitanja, kako bismo podstakli diskusiju.“
SIGEMBR – odgovor na zajedničko pitanje
Ovaj kratak film pod nazivom “SIGEMBR” predstavlja odgovor na pitanje: šta je zajednička tema koja pogađa svih sedam zemalja učesnica. Nastao je kao produkt desetodnevne radionice održane tokom leta u Prčnju, a o tome kakve su utiske ponele iz Crne Gore pričaju nam Tijana i Sanja:
“Cilj ovih radionica bio je da se upoznamo sa ostalim učesnicima na projektu, ali i da upoznamo sebe. Na radionicama smo pričali o problemima i stvarima koje se dešavaju kod nas, ali smo pokušali da shvatimo šta se to dešava i u drugim zemljama i šta to, uslovno rečeno, ljudi mrze kod nekog drugog. Tokom radionica smo često radili u grupama, pri čemu smo dobijali zadatke da rešimo neki problem ili osmislimo neku priču i jedna od najvažnijih radionica bila je simulacija smišljanja scenarija za film. Podeljeni u tri grupe, pokušali smo da nađemo tu neku zajedničku temu koja pogađa sve nas, i tako je proistekla tema “ksenofobije”, otkriva Tijana, dok druga učesnica i takođe studentkinja pomenutog fakulteta Sanja Jeremić, na pitanje kako su došli do ideje za naziv filma, ističe: “U pitanju je akronim koji se sastoji od početnih slova svih zemalja koje su učestvovale na projektu.“
Osim toga što su imali priliku da rade na samom projektu, radionice su im pružile mogućnost da rade i na sebi i da se razviju na tom nekom ličnom nivou, a u prilog tome govori i deo radionice koji je na devojke ostavio najveći utisak. U pitanju je radionica čiji cilj je bio da otkriju koliko veruju drugim ljudima i po kom osnovu odlučuju o tome kome će verovati.
“Podelili smo se u nekoliko grupa i svaka grupa je imala vođu tima. Zadatak je bio da svi skočimo u more sa doka vezanih očiju, a da pritom nismo znali o čemu se radi. Ja sam tada shvatila da ja u tom trenutku mogu da verujem totalno nepoznatoj osobi i prihvatim da on mene bukvalno baci u tu vodu i to je trenutak kada sam ja shvatila koliko smo mi svi dobro povezani, koliko smo imali dobru konekciju. Svakako, za to su zaslužni treneri koji su se potrudili da nam tih deset dana budu, ne samo prilika da naučimo nešto novo, već smo to shvatili i kao sazrevanje i otkrivanje ko smo mi u stvari.”, kaže Tijana.
Premijera filma održana je u Kotoru, pri čemu, kako nam je Sanja otkrila, na početku projekta apsolutno niko nije znao da ih čeka nešto toliko važno.
“Premijeru smo najavili akcijom u okviru koje smo glavne glumce iz filma okružili i slikali ih, kako bismo time privukli pažnju prolaznika. Ovom akcijom, kao i podelom letaka, lepljenjem postera, uspeli smo da privučemo ljude, tako da smo imali punu biskopsku salu i ljudi su pozitivno odreagovali na ceo film.”
Okrećeš li glavu iz straha?
Tokom razgovora nakon projekcije u Kragujevcu, mladi su istakli zapažanje koje proizilazi i iz samog filma, a to je koliko kao društvo, ali i kao pojedinci, pre svega, okrećemo glavu kada uočimo nasilje ili netrpljivost, pri čemu se često kao razlog za takvo ponašanje navodi strah da i sami ne postanemo žrtve.
“Učesnici su stvarno bili ok i bili au aktivni tokom diskusije. Što se same promocije tiče, drago mi je da su razumeli film i da nije bilo potrebe da se nešto dodatno objašnjava, kako smo na samom filmu radili samo tri dana. Ali kako je ovo bilo prvi put da organizujemo nešto ovog tipa, jako smo zadovljne kako je sve to ispalo.”, navodi Sanja.
Kao potencijalni način na koji se ovaj problem može rešiti u budućnosti mladi Kragujevčani i Kragujevčanke su predložili edukaciju i to onu koja bi krenula od malena, od osnovne škole, što znači da je potrebna saradnja roditelja i škole da bi se to efikasno sprovelo.
“Možda je upravo ovo veče jedan od načina na koji možemo uticati na ljude da promene svoje mišljenje, stavove. Dakle, organizovanje ovakvih večeri koje nisu previše javne tj otvorene, kako bi se ljudi osećali prijatno i slobodno da izraze svoje mišljenje. Kako bi slobodno pričali o svemu. Takođe i učestvovanjem na raznim projektima ili organizovanjem projekata od strane nas, takođe možemo doprineti otklanjanju ovog problema. Ukoliko bismo se potrudili da stvorimo nešto novo, nešto što niko do sada nije uradio, kako bismo na taj način doprineseli rešenju ovog problema.”, za kraj navodi Tijana.
Razgovor na ovu temu nastavlja se sa mladima iz Srbije u narednom periodu u okviru mini „SIGEMBR“ turneje. Sledeće planirane stanice biće uskoro otkrivene na Fejsbuk stranici IdejNet kluba.
