ČAST I PONOS U KALUPU OKLOPA: Samuraji

Samuraji su bili oličje časnih i požrtvovanih ratnika. Postoje velike zablude o njima, a jedna od njih jeste i glasina da ih je bilo veoma malo. To nije tačno. Samuraji nisu predstavljali male formacije i jedinice, samuraji su predstavljali sve one časne i hrabre vojnike. Reč samuraj znači “onaj koji služi u ime časti“. Na samom vrhuncu njihove moći čak 10 odsto Japanaca je imalo titulu samuraja.

Samuraji nisu bili samo Japanci. Ne, to je još jedna zabluda. Samuraj je mogao postati svako sa veštinama i osobinama vrednih tog zvanja, ali pod uslovom da bude imenovan od strane uticajnijih ličnosti kao što su bil teritorijalni kneževi.

Zanimljiva činjenica je to da među samurajima bilo i žena.

Što se tiče njihovog njihovog izgleda, prvo što je na njima upadljivo jesu karakteristični oklopi. Svaki oklop bio bi izrađen sa velikom pažnjom i svaki oklop bio je detaljno osmišljen kako bi vlasnika zaštitio od mehaničkih udaraca, ali mu pritom i pružio slobodu pokreta. Ruke i ramena bili su zaštićeni velikim ramenim štitnicima i laganim metalnim rukavima. Ono što je bitno je to da desna ruka nikada nije bila pokrivena metalnim rukavom radi lakšeg manervisanja oružijem.

Jedan od najbitnijih delova njihovog oklopa bio je šlem – kabuto. Ovi šlemovi pravljeni su od iskrivljenih delova metala i nekada su bili ukrašeni čak i maskama koje su imale ulogu zaštite i zaplašivanja neprijatelja.

Njihovo oružije bilo je brojno…Kao vojnici, samuraji su koristili više različitih oružja. Prvobitno su nosili mač zvani chokuto, što je u suštini bila tanja i manja verzija mačeva koje su kasnije koristili srednjevjekovni vitezovi. Kako je tehnika izrade napredovala, samuraji su prešli na zakrivljene mačeve koji su vremenom prerasli u katane – najpoznatije mačeve u svijetu i zaštitni znak samuraja. Bushido – samurajski kodeks, glasio je “Duša samuraja je u njegovoj katani”.

Samuraji su pored neverovatnih borbenih veština bili veoma obrazovani, i to njjihovo obrazovanje bilo je na zavidnom nivou. Mnogi su veoma dobro poznavali matematiku, a pored toga većina njih morala je da bude upućena u pisanje poezije, tehnike cvetnog aranžmana i drugo…

Najsuroviji i najjeziviji deo kod njihovog načina života jeste samoubistvo. Jedna od najstrašnijih stvari kod samurajskog načina života je seppuku ili hara-kiri. To užasno samoubistvo su morali uraditi samuraji koji nisu uspjeli da slede bushido kodeks ili su bili zarobljeni. Seppuku može biti dobrovoljan čin ili kazna. U svakom slučaju, smatra se izuzetno časnim načinom da neko umre.

Mnogi su upoznati da sa bojnom verzijom seppuku-a, gdje se oštricom probada stomak i reže levo-desno. Tada ga, obično samuraj prijatelj, obezglavjulje, jer bi u suprotnom smrt bila isuviše duga i bolna.

Ipak, potpuni seppuku je mnogo složeniji proces koji se sastoji od kupanja ratnika i oblačenja u čistu, belu nošnju, zatim bi mu bilo priređeno njegovo omiljeno jelo. Nakon jela, nož se stavlja na njegov prazan tanjir, a samuraj piše svoju poemu o smrti, tradicionalnu tanku, u kojoj će biti njegove poslednje reči. Kada završi poemu, uzima nož, obmotava ga odorom i probada se. Tada ga neko od samuraja obezglavljuje, ali na način da ostavi komad kože koji će zadržati njegovu glavu da ne padne sa tijela – kao znak sramote.

Čudni ljudi, ali ne možete da im se ne divite!

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here