Celijakija – česta, a podmukla bolest

Celijakija je jedna od najčešćih bolesti organa za varenje. Procenjuje se da oko 1% populacije pati od celijakije, mada je verovatno taj broj i veći jer se u mnogim slučajevima ova bolest i ne dijagnostifikuje.

Šta je celijakija?

Celijakija jeste osetljivost na gluten, ali nije klasična alergijska reakcija. To je zapravo autoimuno oboljenje u čijoj je osnovi konstantna i doživotna osetljivost na gluten. Gluten je protein koji se nalazi u žitaricama, te je vrlo prisutan u savremenoj  ishrani. Nastaje kod genetski predisponiranih osoba. Ako neko u porodici ima celijakiju, vrlo je verovatno da neko od rođaka u prvom i drugom kolenu takođe boluje od ove bolesti.

celijakija
Izvor: Pixabay

Klinički simptomi i znakovi su brojni, a većina je direktna ili indirektna posledica hronične dijareje i poremećene apsorpcije u crevima. Bolest je “podmukla” jer su simptomi često maskirani, nespecifični ili se ne mogu odmah povezati sa problemima organa za varenje. Češće se javlja kod odraslih osoba, ali ako se javi u ranom detinjstvu i ne otkrije na vreme, može dovesti do usporenog razvoja deteta.

Neki od simptoma celijakije su dijareja, zatvor, gubitak telesne mase, neprijatnost u trbuhu, bledilo, opšta slabost usled anemije, a kod odraslih i osteoporoza i artritis, a nekada je bolest udružena i sa drugim autoimunskim bolestima kao što je dijabetes tip I.

Često oboleli ne saznaju šta je osnovni problem, lutajući od jednog do drugog specijaliste. Ipak, iako do sada nema specifične terapije, razvile su se mnoge metode za dijagnostiku bolesti. Ukoliko postoji sumnja da pacijent boluje od celijačne bolesti rade se serološki testovi, test iz krvi, a zlatni standard u dijagnostici je endoskopska biopsija sluznice tankog creva.

Bezglutenska ishrana

Jedini lek je bezglutenska dijeta, a terapija je doživotna. Ovom dijetom se postiže znatno poboljšanje zdravlja, ali ona mora biti striktna i bez ikakvog “varanja” uzimanjem i male količine nedozvoljene hrane.

Šta se ne sme jesti?

Namirnice koje nisu dozvoljene su žitarice (pšenica, raž, ječam) kao i svi proizvodi od njih : hleb, peciva, kolači, keks, testenine, pivo, gotova hrana, sosevi, supe “iz kesice”, kao i bilo koja pohovana namirnica.

Šta se sme jesti?

Postoji bezglutensko brašno – dijetetska namirnica koja se može naći u apotekama – koje oboleli od celijakije bezbedno mogu koristiti  u ishrani. Od žitarica se mogu koristiti heljda, proso, pirinač, soja, ovas. Naravno, u ishrani su dozvoljene sve vrste voća i povrća, kao i meso i mleko.

Gluten free ishrana je u današnje vreme sve popularnija, a izbor namirnica koje ne sadrže gluten sve raznolikiji i dostupniji. Postoji i mnogo recepata i saveta za pripremu bezglutenske hrane, što u velikoj meri olakšava život svim obolelim od celijakije.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here