Da li svakome treba da bude dozvoljeno da briše postove na društvenim mrežama?

    Padreg Rejdi, urednik radio tok šou emisije LittleAtoms.com

    “Gospode, to je primamljiv predlog. Sve te budalaste rasprave, ili ta noć kad ste bili umorni i emotivni pa tvitovali sve reči pesme Honey od Bobija Goldsbora, sav taj blam, dostupan svakome, tu je da bi vas podsećao. I naravno, najgore je takozvanim „digitalnim pokoljenjima“, generaciji koja je odrasla uz smart telefone, koja jedva može da ima misao a da je ne podeli sa celim svetom.

     dozvoljeno da briše postove

    Ali zar društvene mreže već nemaju opciju za brisanje? Srećom, imaju. Što me tera da se zapitam koji je pravi, skriveni motiv ljudi da im se omogući potpuna kontrola informacija na internetu. Pretpostavljam da se zapravo radi o želji da se kontroliše svaki podatak o nama u javnoj sferi. Ovo stvara ozbiljan problem za vršenje javne evidencije: kao što i vidimo u pojmu „pravo da bude zaboravljeno“, odnosno pitanja koja treba da se nađu u zapisniku, kao što je bankrot, sada moguda se sakriju.

    Biban Kidron, filmski reditelj i osnivač iRights organizacije

    Brisanje nije samo zbog sramote, ili prikrivanja takozvanih prestupa, već i zbog održavanja vašeg ličnog onlajn identiteta. Ljudska bića su zbir svojih ličnosti i dela i konteksta, ali kada ih sretnete uživo oni ne otkrivaju put koji su prešli svakoj osobi podjednako. Imaju priliku da se predstave u sadašnjem vremenu: onakvi kakvi su u tom trenutku.

    Kao osnivača iRights, brinu me maloletnici. Mladost je doba rapidnog razvoja i ličnog eksperimentisanja, i takođe doba oštre samosvesti. Održavanje svog onlajn identiteta kroz razumno uređivanje je najmanje što možemo da učinimo, čak i ako se koristi samo da prikrije loše frizure i grozne muzičke ukuse od prošle godine. I da, društvene mreže imaju opciju za brisanje ali je daleko od očiju, daleko od misli. Olakšati vam da obrišete ono što ste sami objavili, ako ste maloletni, je vrlo glupo.

    Bankroti i drugi problemi za evidentiranje su skroz druga tema. Ali uspostavljanje pravila na osnovu prestupa nekolicine bi napravilo vrlo tiranski internet svet.

    PR: Divim se nekim ciljevima iRights organizacije, i zasigurno stojim na vašoj strani kada se radi o želji da se deca edukuju više o onlajn životu, iako brinem da ponekad učimo decu da je internet nešto što treba da ih plaši, delimično zbog toga što smo i mi sami uplašeni.

    Ne možemo da zamislimo kako je to odrastati uz sms poruke, bez obzira na „snapchat“, i radimo na tome da naša tinejdžerska eksperimentisanja treba da budu ostavljena po strani. Ali možda smo previše kritični prema sebi, ili drugi prema nama. Da pogledamo na primer slučaj Mairi Blek i njene ponižavajuće tvitove o tinejdžerskim ispadima. Da li su se računali protiv nje tokom izbora? Nimalo. Možda će nas ova digitalna generacija naučiti da se pomirimo sa sobom, uključujući i one delove koje su nas naučili da krijemo.

    BK: tu se slažemo: nečiji ispad je tuđ izraz vlastite ličnosti. Ali ipak, četrnaestogodišnja Mairi Blek je imala pravo da odraste (ako je želela) pre nego što bi je iko sputao. Nikad nisam smatrao da je internet zastrašujuć, i brinem što ga često ocrnjuju. Ali imamo dečija prava ne zato što smo uplašeni, već zato što imamo svoje principe da budemo univerzalni bez obzira na kontekst. Dakle poenta pristupa zasnovanog na pravima nije u tome da li je digitalni svet više ili manje strašniji od stvarnog sveta, nego u tome što je to sada jedan jedini svet i prava koja deca uživaju kada su oflajn treba da se primene i onlajn.

    Može da se desi da u digitalnoj budućnosti ljudi manje osuđuju prestupe mladih ali to ne menja činjenicu da svako lice ima pravo da gradi i kontroliše svoj lični identitet kada nije i kada jeste na mreži.

    Pravo na obrazovanje je srž iRights organizacije, ali samo obrazovanje nije lek. Ako tehnologija koja može da utiče na ponašanje ostane neizazvana, – rutinsko postavljanje zamki za mlade ljude u vidu nagrada i reklama koje nemaju nameru da podučavaju ili informišu – onda nismo uspeli da ispunimo pun potencijal obrazovanja. iRights je jedinstven, holistički pristup čija 5 prava utiču na dizajnere i digitalne provajdere da budu odgovorniji.

    Svet odraslih se ponaša loše, a ne dečiji.

    PR: Ako se vratimo na primer na predlog Erika Šmita, izvršnog direktora Gugla, da mladi treba da promene ime kad dostignu zrelo doba. I istina je da pravimo oštru razliku između prava i obaveza dece i odraslih, čak i da se određene stvari zaborave. Ali pitanje koje se postavlja je da li svi – i odrasli i deca – mogu da imaju mogućnost da obrišu sve sa interneta. To nije baš najjasnije. Spomenuli ste da smo mi zbir „konteksta, ličnosti i dela“. To je istina, ali radnje koje nisu na mreži i koje jesu takođe grade našu reputaciju. Ono što me brine što se tiče potpune kontrole na internetu je to što sam video kako bogati i moćni ljudi koriste interese mladih i ugroženih da daju izjave o tome kako njihovo pravo na privatnost nadmašuje javni interes. Zbog činjenice da Šilings, advokatska kancelarija koja mnogo zarađuje od kleveta i slučajeva privatnosti protiv medija, podržava iRights organizaciju, moram da zastanem i razmislim (iako to ne znači da ne poštujem vaše časne motive).

    U svakom slučaju, treba da edukujemo mlade ljude o sigurnosti na internetu i treba da bude jasno i očigledno kako mogu da održavaju svoje prisustvo na društvenim mrežama. Ali sam oprezan zbog pitanja o privatnosti iznad svega, i naše tvrdnje da možemo u potpunosti da kontrolišemo naš identitet.

    BK: da sam zabrinut zbog bogatih i moćnih ljudi koji kriju svoje interese, ili zbog onih koji zarađuju ogromne sume novca na tuđoj privatnosti, ne bih želeo da mi Erik Šmit bude zvezda vodilja.

    Ali, iRights ne traži niti tera mlade ljude da obrišu sebe sa interneta, i potpuna kontrola ne može da se ostvari u životu ni na internetu ni van njega. Pitanje je: Da li svakome treba da bude dozvoljeno da briše postove na društvenim mrežama? Moj odgovor je da: sve što okačite morate da imate pravo i da obrišete. I kao što ste već rekli, na nekim društvenim mrežama to je već omogućeno.

    Mislim da je mnogo bitnije pitanje da li smo srećni što su komukacijski sistem, naša istorija pretraživanja i svi podaci sadržani u tuđim rukama? I da li ispunjavamo našu dužnost da se brinemo o mladima tako što dopuštamo da to bude trenutno stanje mladih čije ludorije iz detinjstva uzimaju danak beskonačno i u još neodređene svrhe, bez konteksta i malo mogućnosti da se ospore?

    Mladima je oduzeto pravo da sami odrede svoju istoriju pod drakonskim uslovima koji imaju poseban status u zakonu. iRights se trudi da ispravi taj poredak.

    Izvor: theguardian.com

    Prevod: Tijana Čolić

    PODELI
    Portal Mladi
    Portal Mladi je servis koji je nastao kao potreba da se na jednom mestu svakodnevno objavljuju informacije i konkursi sa idejom da se mladi informišu, edukuju i motivišu.

    POSTAVI ODGOVOR

    Please enter your comment!
    Please enter your name here