Druga strana medalje: Zašto je LOŠE biti STUDENT?

Kada bi me neko pitao da li da nakon srednje škole nastavi školovanje ili da traži posao u struci, svakako bih ga posavetovala da, ako ima mogućnosti i želi da se dalje usavršava, upiše fakultet. Međutim, isto tako bih mu skrenula pažnju i na pojedine tamne strane samog tog procesa.

Studirati je lepo, učiti, biti radoznao, družiti se ali… Uvek ima ono ali. Kako i u svemu u životu pa tako i u studiranju, u svemu lepom uvek možete naći i nešto manje lepo, kao i u manje lepom nešto pozitivno. Sve je u tome kako na neku stvar gledamo. Lično, ja na studiranje gledam sa one vedre, svetle i pozitivne strane, ali ću pokušati da zagledam i onu drugu stranu medalje.

Uglavnom smo svi nakon završene srednje škole puni elana, upisujemo ono što volimo, međutim tokom tokom prve godine studiranja stvari dobijaju drugačiji oblik i značenje.

  1. NEDOSTATAK FINANSIJA I STRES

Činjenica je da se i obrazovanje plaća i da ne mogu baš svi da upišu ono što vole, bilo da je broj studenata ograničen ili zbog toga što su ostali fakulteti skupi, pitanje da li će moći da nastave dalje školovanje stavlja studente u jednu poziciju izazova ali i u stanje stresa. Naravno, sve je to izazov, ali može da prouzrukuje i loše emocije sa kojima se mi kao studenti suočavamo. Susrećemo se sa strahovima poput da li ćemo položiti ispit, da li ćemo proći godinu, upasti na budžet i sl.

Sve to može nepovoljno da utiče na psihu mlade osobe.

  1. STRAHOVI I PAD SAMOPOUZDANJA

Tamnija strana studiranja jeste upravo stres i strahovi sa kojima se suočavaju studenti. Izdaci na fakultetima su sve veći, finansija je sve manje i pored svega toga, student mora da ima koncentraciju i da bude smiren i uvek spreman na učenje. To može da bude veliki pritisak za jednu mladu osobu, što može da uzrokuje i velike strahove, anksioznosti, depresije i pad samopouzdanja. Još kada na sve to pridodamo i stalna dešavanja u zemlji, u smislu teškog zapošljavanja u struci, mi studenti se još više možemo obeshrabriti što bi na kraju uticalo i na naše emocionalno stanje, to bi takođe moglo i da uveća strahove i da sve to rezultira padu motivacije za studiranje.

  1. MANJAK SLOBODNOG VREMENA I DUG PERIOD DO „POTPUNOG“ OSAMOSTALJIVANJA

Osoba koji se ipak odluči da ne nastavi svoje studije već da se zaposli, biće uskraćena za izazove koje studiranje sa sobom nosi, ali ranije će postati nezavisna osoba. Nezavisnost sama po sebi povećava samopouzdanje i učvršćuje put kojim je ta osoba krenula. Imaće više vremena za neke lične aktivnosti.

  1. SITUACIJA U ZEMLJI I NEZAPOSLENOST

Malo je studenata koji se nisu u nekom trenutku studiranja zapitali: „Čemu sve ovo?“ Posebno nakon suočavanja sa realnošću i nakon slušanja iskustva drugih o tome kako je jako teško naći posao i činjenicom da se neki ljudi pre zapošljavaju sa srednjom školom, koji znaju bilo šta da rade nego ljudi sa diplomom.

  1. SLABO VREDNOVANJE DIPLOME I ZNANJA

Po meni najmračnija strana studiranja je ta što se danas radoznalost i želja za znanjem i usavršavanjem uglavnom plaćaju i ne cene u dovoljnoj meri. Sve je veća stopa mladih ljudi koji su fakultetski obrazovani, puni znanja i želje za radom, a koji ostaju da neumoljivo čekaju svoje radno mesto iz snova zbog kog su i krenuli u pustolovinu zvanu studiranje.

Moj stav sa kojim sam krenula u vode studiranja i to privatnog fakulteta jeste da investicija u znanje vraća najbolje kamate. Taj stav me i dan danas drži, pored svih stvari koje se dešavaju i koje nas okružuju. Možda se ta investicija naše energije i finansija koje u to ulažemo ne vrate nužno novčano, ali sigurno se vraća kroz neki vid bogatstva, bar onog unutrašnjeg. Ono što je loše jeste što se to bogatstvo i znanje koje u sebi nosimo ne cene u dovoljnoj meri, bar ne u našoj zemlji što još više obeshrabruje studente da napreduju i idu za svojim snovima.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here