Edi Orao – najgora sportska legenda

Britanski olimpijac Edi Orao učestvovao je u Kalgariju na Zimskim olimpijskim igrama 1988. godine u ski skokovima. Bio je prvi sportista koji je Veliku Britaniju predstavljao u ovoj disciplini i stekao je velike simpatije publike uprkos tome što je bio veoma loš.

Kao dete Majkl Edvards, svima poznatiji kao Edi Orao, bezuspešno se oprobao u brojnim sportovima. Iako je bio izrazito loš kao sportista, njegova jedina želja je bila da ode na Olimpijske igre. Posle neuspeha da 1984. godine uđe u britanski nacionalni skijaški tim, Edi je rešio da se oproba u ski skokovima. Do tada Velika Britanija nije imala svoje predstavnike u ovoj olimpijskoj disciplini, te je Edvardsu bilo lakše da postavi nacionalni rekord jer nije imao nikakvu konkurenciju. Prilikom kvalifikacija 1987. godine, Edi Orao zauzeo je 55. mesto u svetu i time uspeo da se kvalifikuje na Zimske olimpijske igre u Kalgariju.

Svoje pripreme za Igre Edi je sam finansirao, jer nije kao ostali sportisti imao sponzore. Bio je nepoznat javnosti, a sponzori nisu bili zainteresovani za njega zbog njegovog nesvakidašnjeg izgleda i nedostatka talenta. Tokom treniranja Edi je koristio opremu Čaka Berghorna, jer zbog svoje finansijske situacije nije bio u mogućnosti sebi da je omogući. Kako su mu čizme bile velike, morao je da nosi šest pari čarapa da bi ih popunio. Edi je razbio stereotipni izgled sportista. Imao je 10 kilograma više od najtežeg takmičara, što nije bilo poželjno za skijaše. Takođe, imao je problem i sa vidom. Nosio je naočare za daljinu, koje bi se usled niskih temperatura zamaglile i tako mu onemogućavale da vidi tokom skakanja.

Na Olimpijskim igrama u Kalgariju takmičari Edija nisu smatrali pretnjom. Takmičio se i na kratkoj i na dugoj ski stazi. Na obe je bio poslednji. Ipak, postavio je državni rekord od 73,5 metara. Na veliko iznenađenje ostalih takmičara i organizatora, publika ga je obožavala. Njegova ličnost i upornost gotovo sve ih je oduševila. Niko od ostalih takmičara nije imao takvu podršku. Prilikom svakog njegovog skoka, koliko god on loš bio, dobijao je snažne ovacije gledalaca, a po povratku u Veliku Britaniju, na aerodromu ga je dočekalo 10.000 ljudi.

Poznato je da je predsednik organizacionog komiteta Frenk King na završnoj ceremoniji rekao: „Na ovim igrama, neki takmičari su osvojili zlato, neki su postavili rekorde, a neki od vas su leteli kao orlovi”, tako upućujući na Edija.

Ubrzo nakon završetka ovih igara, došlo je do promena pravila za kvalifikaciju na Olimpijske igre. Potencijalni takmičari morali su da učestvuju u internacionalnim događajima i da im 30 odsto plasmana bude među 50 takmičara. Upravo zbog ovog pravila, koje mnogi nazivaju Edi Orao pravilo, Edvards nikada više nije uspeo da se kvalifikuje za Olimpijske igre, iako je uporno pokušavao.

Uprkos tome što se više nije takmičio na Igrama, Edi Orao postao je medijska senzacija i dobijao je više pažnje od sportista koji su zabeležili značajne rezultate u to vreme. Ljudi su ga obožavali bez obzira na njegove katastrofalne rezultate. Postao je sportska legenda.

Film “Edi Orao” (Eddie the Eagle) inspirisan životom ovog britanskog skijaša u bioskopima će se naći 31. marta ove godine. Glavnu ulogu tumači Taron Egarton, dok je uloga njegovog trenera pripala Hju Džekmenu.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here