Srpsko udruženje za filozofsku praksu (SPPA) poziva vas da se zajedno okupimo na predstojećem filokafeu kako bismo u neformalnoj atmosferi, fillozofskom metodologijom postupne analize, diskutovali pojam usamljenosti, njeno poreklo i načinima na koje se nosimo sa njom.
Ljudi najčešće ističu da ono što doprinosi njihovoj sreći i blagostanju, čine ljubav, intimnost, pripadanje i društvena povezanost. Usamljenost je stanje u kom čovek oseća da nije dovoljno povezan sa drugim ljudima što izaziva nezadovoljstvo ili tugu. Moguće je biti okružen/a velikim brojem ljudi, ali se ipak osećati izolovano.
Osećanje usamljenosti je kompleksno a mogu ga stvoriti najrazličitije okolnosti ― od nemogućnosti ostvarivanja bliskosti, teškoće u uspostavljanju prijateljstva ili partnerskih odnosa, pa do generacijski specifičnih okolnosti kao što su tinejdžersko ili tzv. treće doba, te bivanja usamljenim u nekom delovanju ili aktivnosti. O tzv. egzistenijalnoj usamljenosti govorimo kada osećaj usamljenosti postoji uprkos tome što živimo sa ljudima (ili, zapravo, pored njih).
Neka od pitanja o (svojoj) usamljenosti o kojima ćemo razgovarati u okviru filokafea su:
• Šta je usamljenost i kako je vrednovati?
• Na koji način neposredno okruženje utiče na individualan osećaj usamljenosti, a na koji način je taj doživljaj kulturološki predefinisan?
• Kako usamljenost utiče na ličnost?
• Na koji način pristupati „menadžmentu“ usamljenosti ― kako kultivisati usamljenost?
Ljudi najčešće ističu da ono što doprinosi njihovoj sreći i blagostanju čine ljubav, intimnost, pripadanje i društvena povezanost. Usamljenost je stanje u kom čovek oseća da nije dovoljno povezan sa drugim ljudima, što izaziva nezadovoljstvo i tugu. Moguće je biti okružen/a velikim brojem ljudi, ali se ipak osećati izolovano.
Osećanje usamljenosti je kompleksno, a mogu ga stvoriti najrazličitije okolnosti – od nemogućnosti ostvarivanja bliskosti, teškoće u uspostavljanju prijateljstva ili partnerskih odnosa, pa do generacijski specifičnih okolnosti, kao što su tinejdžersko ili tzv. treće doba, te bivanje usamljenim u nekom delovanju ili aktivnosti. O tzv. egzistencijalnoj usamljenosti govorimo kada osećaj usamljenosti postoji uprkos tome što živimo sa ljudima (ili, zapravo, pored njih).
Neka od pitanja o (svojoj) usamljenosti o kojima ćemo razgovarati u okviru filokafea su:
- Šta je usamljenost i kako je vrednovati?
- Na koji način neposredno okruženje utiče na individualni osećaj usamljenosti, a na koji način je taj doživljaj kulturološki predefinisan?
- Kako usamljenost utiče na ličnost?
- Na koji način pristupiti ,,menadžmentu“ usamljenosti – kako kultivisati usamljenosti?
Koordinatori filokafea:
Aleksandra Aleksić i Aleksandra Bulatović, članice Srpskog udruženja za filozofsku praksu (SPPA) u programu edukacije za individualnog filozofskog savetnika
Benefiti učešća:
- Prvih desetoro prijavljenih, koji pritom i dođu na filokafe, kao nagradu dobijaju minimum dvomesečnu praksu na portalu iSerbia u oblasti novinarstva, pisanja kolumni ili marketinga (po želji), uz dobijanje zvanične potvrde o praksi, kao i mogućnost unapređenja na više pozicije. Ovu nagradu možete pokloniti nekom drugom.
- Uz stručnu pomoć koordinatora filokaea, racionalizovanje sopstvenih intuicija, dobijanje odgovora na lične dileme, te praktična korist u oblasti kojom ćemo se na ovom filokafeu baviti.
- Svi učesnici filokafea dobiće evidencioni formular na kom će sakupljati potpise pri svakom dolasku. Nakon desetog potpisa, za relativno redovne dolaske, sledi zvanična potvrda SPPA o 30-osatnom doprinosu filozofskoj praksi. Svaki peti potpis znači besplatan filokafe.
Broj mesta je ograničen, te je neophodno da svoje učešće potvrdite na: [email protected] najkasnije do 02. decembra u 23.59h.
Više informacija o filokafeu i postupku prijave na gore navedenom mejlu ili Fejsbuk stranici: Srpskog udruženja za filozofsku praksu.
