Ptica peva najlepše na svom porodičnom stablu krilatica je Žan Koktoa koju Alehandro Hodorovski uzima kao osnovu ovog uzbudljivog porodičnog romana. Porodični roman je jedina čvrsta odrednica za ovo neuhvatljivo remek-delo multidiscilinarnog umetnika kakav je Alehandro Hodorovski. Porodica kao nasleđe koje nismo izabrali ni zatražili, kao osnovni element naših rađanja, ali i naših samouništenja.
Ovaj roman je neka vrsta izvrnute, retrospektivne autobiografije čiji početak seže daleko pre postojanja glavnog junaka, prikazuje njegove pretke sa očeve i majčine strane, sve poteze sudbine (ako je ona uopšte moguća) i ljudskih izbora (ako su oni uopšte mogući) povučene u prošlosti koji su doveli do rađanja Hodorovskog kao konačne posledice.
Prema Hodorovskom čovek se ne rađa kao tabula rasa nego je u njegovom biću koncentrisano svo nasleđe prethodnih generacija. “Imam osećaj da petnaestoro ljudi trenutno razmišlja kroz mene” reći če u dokumentarcu “Ples stvarnosti” https://www.youtube.com/watch?v=GMM5tZOsr3Q.
Da bi spoznao sebe, da bi se istinski rodio, čovek mora da upozna svoje predhodnike i upravo taj razvojni put prati ovaj roman.
Gde pronaći podatke o precima ako ne u pričama koje ostaju za njima, nezapisanim, varijantnim, neuhvatljivim, bajkovitim i mitskim? Čar tih priča je u njihovoj promenjljivosti i subjektivnosti, one zavise od onoga ko ih priča, ali i od onoga ko ih usvaja i tako ostavljaju prošlost živom i nedovršenom, uvek iznova kreiranom kroz maštu njihovih potomaka.
Svi tvoji rođaci, mala moja, na kraju će postati šampioni, junaci, duhovi i sveci. Ponašaj se prema svojim precima kao da su kovčezi u koje ćeš svakog dana ostaviti delić blaga koje ti daruje tvoja bujna mašta.Šta ti se više sviđa, bedni starac ugljenisan na lomači ili čarobnjak?
Na putu koji vodi ka njegovom rođenju prepliću se staze religije (judaizma i hrišćanstva), radikalnog ateizma, magije, tarota, putovanja kroz duše u paralelnim svetovima, ples, muzika, poezija, prostitucija, cirkus, politički angažovano pozorište, revolucija, anarhizam, sakralno i uzvišeno preko puta nagonskog i grotesknog.
Šta uzrokuje takva raznolikost porodičnog nasleđa? Idealisti bi rekli bogatstvo i višedimenzionalnost ljudskog duha. Da, ali i HAOS, privremeno ugašeni vulkan od čije iznenadne erupcije uvek strahujemo, zamršeno klupko u glavi pojedinca. Hodorovski uspeva da razmrsi to klupko birajući najtežu, ali trajno uspešnu taktiku, a to je prihvatanje. Četiri poglavlja ovog romana, simbolično organizovanog kao 4 arke u tarotu, predstavljaju proces njegovog prihvatanja porodičnog bremena , neke vrste nasleđene karme.
Da bi to prihvatanje bilo potpuno on odlučuje da prošlost sagleda iz dve perspektive: Prva je uzvišena, plemenita, magijska, a druga zemna, nagonska i groteskna. Hodorovski ne samo da ne beži od ove mračnije strane ljudske egzistencije nego joj se potpuno posvećuje, studiozno obrađuje svaki detalj ljudskih padova u telesno, uživljava se u mračne nagone, agresiju i destrukciju izjednačavajući ljude sa životinjama. Junaci ovog romana nikada ne sputavaju svoje životinjske impulse nego ih osluškuju i sprovode uvek i svuda.
Ljudske sudbine, filozofija, religija, ideali, revolucionarne težnje postavljeni su na kantar koji čuva ravnotežu između divljenja i gađenja, uzvišenosti i ironije. Pogled na sve pojave u ovom romanu je dvostuk, prvo će ih uzvisiti do sakralnog i nadljudskog, a zatim zaroniti u more fekalija i različitih telesnih izlučevina. To je put potpunog prihvatanja onoga od čega smo skrojeni za koje se hrabro odlučio Alehandro Hodorovski, ali i svako ko odluči da pročita ovaj roman.
