GLEDANJE U ČAJ: Crna gospoja Žuč

“Malokrvni su malodušni” – Hipokrat, 2017.

Medicinski karton mladog Davida došao je u naše ruke. U njemu je zabeleženo da je pre okršaja s Golijatom pojeo mnogo spanaća, crnu čokoladu, gomile crvenog mesa i borovnice. Njegov potomak Popaj je pre nas znao za eliksire svoje porodice, pa je, da bi svoju mornarsku dušu očeličio (ogvozdenio?) neprestano konzumirao spanać. Svi znamo kako je (pogrešni) spanać šljakao!

gledanje u čaj

Spisi, u kojima je ovaj medicinski nalaz pronađen, dalje svedoče da je Hipokrat imao unuka koga je jednom poslao u Iđoš na vašar. Neki Bradonja je tamo delio miligrame gvožđa za svačiju krv, pa je gorepomenuti rešio da se malo ovajdi. Međutim, unuk, zaljubljenik u More i gitare, nije baš mario za gvozdene ideale, pa je zalutao, i dobio samo jedan miligram. Jedan – nijedan. Proćerdao ga je na pesmu, Mesec, more i plač. Kad plače, miligram ga najjače lupi! Uzalud se kasnije Hipokrat trudio da ga leči pijavicama. Stvar je bila jasna – u nedostatku gvožđa, krv se naljutila i ostavila nesrećnog unuka. A pošto se Voda mora kretati čovekom kao što se i on kreće njom, kormilo je preuzela crna gospođa Žuč. (μέλας χολή – melanholija)

Utvrđeno je da je i kasnija loza grčkog genijalca baratala jednim miligramom. Daleka čukununuka viđena je kako podmoskovske večeri posmatra iskosa, klonule glave. Pa da, jako je teško (ne)iskazati sve što nam se na srcu leži, pogotovu kada ja Mesec srebrn, a Reka i žubori i ne žubori, istovremeno.

gledanje u čaj

Dalje, pronađeno je da je škola rada, koju je Hipokrat osnovao, urodila plodom i kod mlađanog Voltera koji se kleo u obrađivanje njive. Forumi Draga Saveta, simpatizeri ovog saveza HipVol, neuspešno predlažu dobru ishranu, crvene obraze, trčanje, borovnice i redovne posete zdravstvenim ustanovama. Gvozdene mašinerije, gvozdene statue, gvozdena vrata, gvozdeni puk, gvozdena loza i gvozdena volja uzalud svedoče o svojoj važnosti.

Anemični crnožučni melanholik za njih ne mari. Šta više, smatra ih totalnim budalama. Svestan da takvi kao on, uvek, po pravilu, moraju prohujati s vihorom, blene u svoju Vodu i mašta o susretu sa onim Bradonjom. Da mu se zahvali na onom jednom, najljubavnijem miligramu, jasno.

PODELI
Anamarija Milovanović
Matična knjiga uverava da je rođena 11. juna 1992. godine u Vilingradu; a dalja lažna biografija svedoči da je ljubav prema Priči usavršila na komparativnoj književnosti u Belom gradu. Autor je zbirke priča "Univerzum sanja". Živi i radi u Priči, a letuje u vodi, na oblacima i po šumama.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here