Gledanje u čaj: “Junak” Skiner ili da se Olimp ne uvredi

Kada je čovek bio pacov ili beli miš, Olimp je većao šta da uradi sa njim. Zaista, šta se može sa čovekom? On ne može da leti. Ne silazi u podzemni svet, ali je vrlo smrtan, jer onaj prah od koga je načinjen mora da se vrati u prvobitno stanje. Čovek ne ume da koristi vatru. Šta više, on i ne zna šta je vatra. Takođe, čovek nema pojma o nadi, o zaboravu, o reci zaborava, o Hipnosu i Tanatosu. Tom malom pacovu uopšte nije jasno gde je Parnas (Olimp nećemo ni da pominjemo). Njegove mišije kosti ne mogu da osete kožu, a koža ne može da pojmi kosti. No, i takav, čovek je zabavan. Nastao u igri, pigmalionskoj, i dalje diše svoj duh (o kome takođe nema pojma) i blene u nebo i zvezde (o kojima, oh, zar moramo opet – ništa ne zna). Svakako, bogovima ipak treba ova igračka – pa nisu je valjda u svojoj velelepnoj dokonosti za džabe pravili?
I dok je Olimp iznosio spisak tekućih obaveza koje će čovek morati da ispuni da bi ostao živ, na radost stvoritelja, najmlađi „heroj“ se ušunjao međ božija visočanstva. Ime mu je bilo Skiner, glavom i kazneno-popravnom rukom. Zatekao ih je uronjene u nektar, dok su ustiju prepunih (božanske) hrane urlali – KO ČOVEKU DA NADU, ĆELAVA MU DŽIGERICA! AKO ČOVEK ŽELI DA JEDE, NEK TRAŽI OD MENE (i tu je nepoznati bog pljucnuo hranu, imitirajući kako će je udeliti belom mišu). NEKA ČOVEK ZNA GDE MU JE MESTO! AKO LI SE DRZNE DA SE OGREŠI O NAS, ETO MU PLOVIDBE MOREM DESET LJETA! NE VERUJ ČOVEKU NI KAD TI DAROVE NOSI! DAROVE PRIHVATI, A ČOVEKA ŠUTNI! I mogli bismo u beskonačno da nabrajamo ove božanske pošalice, da se gosn Skiner nije nakašljao i svoju malenkost predstavio Olimpu. Dragi moji, dolazim u miru, bla bla, svet je ovaj velika kutija, bla bla, čovek prati posledice, ako su posledice loše, on neće ponavljati radnju, ako su dobre, hoće. Ja, veliki učitelj, pri pomenu ovih darova, predlažem da siđem i naučim marvu kako se živi. Prinesu vam žrtvu –  tri ovna, dve krave i džak pšenice, eventualno neku kćer, vi njima zauzvrat sve što traže od vas. Bez žrtve – vi njima ništa, plus ih spržite gromom. Potopite ih. Razbijete lađu. Načinite ih svinjama. Izgube u ratu… Spisak kazni je neograničen, upotrebite muze!  … I tako bogovi zdušno prihvatiše da vlasnik KP-a, Skiner, izigrava mesiju i da siđe međ smrtnike pacove –

  • Marvo, za džak sena – zdrava vam je žena! Grom spržio onog ko se o Zevsa ogreši! A sad – voljno!

I tako je to bilo u vekove.

Skiner Dodatak

Zvanična istorija nije zabeležila ovo mešanje vremenskih linija, pa se i dalje traži pomilovanje za gospodina Skinera. Olimp ga nikada nije svrstao u svoje ravnopravne Lučonoše, pa čak ni onda kada su pravog kaznili. Šuška se da je nakon mesijanskog poduhvata popio vode s reke zaborava i probudio se mnogo leta kasnije, s istim zadatkom.

Olimp Dodatak

Još je manje poznato da su neki drugačiji Heroji takođe prisustvovali čuvenom božanskom skupu. Kada smo ih pitali kako su do njih došli, rekli su da su zaronili. (?) Veruju da Olimp nije nigde drugo no na zlatnoj visoravni daleko u nama. I taj Olimp neznane zakone ima. Znaju sve o nebu i zvezdama, često i lete, govore u jezicima (pa ih zato, jelte, ne razumeju), nalaze zlatno runo, stradaju na drvenim predmetima i stenama, neprestano lebdeći između reke sećanja i Hipnosa i Tanatosa. Neki su čak stigli i na Itaku.

PODELI
Anamarija Milovanović
Matična knjiga uverava da je rođena 11. juna 1992. godine u Vilingradu; a dalja lažna biografija svedoči da je ljubav prema Priči usavršila na komparativnoj književnosti u Belom gradu. Autor je zbirke priča "Univerzum sanja". Živi i radi u Priči, a letuje u vodi, na oblacima i po šumama.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here