Istine i zablude o poremećajima ishrane

Poremećaji ishrane su sve ćešća pojava u modernom društvu. U ovu grupu problema spadaju anoreksija, bulimija, prejedanje (bindž iting) i bigoreksija (inverzna anoreksija). Oboleli su uglavnom tinejdžeri i devojke koje najčešće pate od prva tri navedena oblika poremećaja, dok je za muškarce tipična pojava bigoreksija.

poremećajima ishrane

Definicija

Poremećaj ishrane je abnormalnost u ishrani, što znači uzimanje znatno veće ili manje količine hrane od potrebne što ima negativan efekat po zdravlje osobe.

Simptomi

Sve te bolesti imaju nekoliko zajedničkih elemenata:

 

  1. Poremećaj slike tela što znači da oboleli ne vide svoje telo onakvim kakvo stvarno jeste, već krupnijim ili slabije razvijenim.
  2. Oboleli puno razmišljaju o konzumiranoj hrani i kalorijima.
  3. Takođe, oni često imaju grižu savesti posle jela.
  4. Oboleli organizuju svoj život tako da je hrana i/ ili fizičko vežbanje na prvom mestu.
  5. Bolest često počinje strogom dijetom i intenzivnim fizičkim treningom.

Uzroci

Najčešći uzroci poremećaja su:

  1. Nisko samopoštovanje i nezadovoljstvo telom. Dok ljudi koji nemaju poremećaj ishrane shvataju da je svačije telo drugačije i to prihvataju kao činjenicu, ljudi sa niskim samopoštovanjem često misle da će jedino biti zadovoljni i srećni kada njihovo telo postane slično telu neke druge osobe.
  2. Uzrok su često i emocionalni problemi poput anksioznosti, depresije, poremećaja ličnosti, itd.

Koping mehanizmi

Prema psiholozima, u ovim slučajevima pravi problem nije u hrani, već u tome što osobe sa ovim poremećajima najčešće kompenzuju nesvesne emotivne probleme.

Koping se u psihologiji definiše kao nesvesan psihički rad s kojim se rešavaju problemi i tolerišu konflikti. Kod poremećaja u ishrani reč je o negativnom koping mehanizmu koji osobi daju trenutno ili kratkoročno olakšanje ali, gledajući dugoročno, obično dovode do još većih problema na polju psihičkog i fizičkog zdravlja, kao što su na primer neke vrste zavisnosti.

Postoje i pozitivni koping mehanizmi koji su fokusirani na promenu ili eliminisanje problema i promenu emocionalnih reakcija. Oni daju dugoročne i pozitivne rezultate.

Rizični spoljašnji faktori koji često dovode do poremećaja ishrane su sledeći:

  1. Kultura i medijski prikazi, idealizacija vitkosti. Tinejdžeri i adolescenti se nađu u teškoj situaciji kada shvate da ne izgledaju kao manekenke ili sportisti, a medijski prostor je uglavnom rezervisan za te pojedince.
  2. Porodični problemi. Tinejdžeri mogu imati negativan stav prema hrani, što obično prvo potiče od kuće, na primer, kada majka oboleloj osobi za stolom kaže “Sve treba da pojedeš što je u tanjiru.”

Zablude o poremećajima ishrane

Najčešće zablude o poremećajima ishrane su sledeće:

  1. Ljudi sa normalnom telesnom težinom ne mogu imati poremećaj ishrane. To je netačno jer, na primer, većina ljudi koji pati od bulimije ima normalnu telesnu težinu.
  2. Mediji su jedini uzrok pojave poremećaja.
  3. Ljudi sami biraju svoju bolest.
  4. Čovek može da ima samo jedan oblik poremećaja ishrane.
  5. Osobe koje imaju poremećaj ishrane žele samo da privuku pažnju drugih. Baš naprotiv, problemi su često godinama neotkrivani.

Zbog navedenih zabluda i slabog poznavanja ove problematike kao i stereotipnog razmišljanja drugih, oboleli se teže uklapaju u društvo.

Prevencija

Najbolji način prevencije uključuje sledeće:

  1. Graditi samopoverenje dece.
  2. Pričati o emocionalnom delu ishrane, na primer, zašto neko jede ako nije gladan.
  3. Zaustaviti ruganje na račun izgleda tela.
  4. Naučiti decu da slušaju potrebe svog tela.
  5. Dobra kondicija ne zavisi od konfekcijskoj broja.

Lečenje

Poremećaji ishrane se uspešno leče psihoterapijom, a ponekad se daju i lekovi.

Članak o bigoreksiji je već na sajtu PortalMladi (https://www.portalmladi.com/bigoreksija-bolest-modernog-muskarca) napisan od strane Ivane Tomić, a  opis ostalih tipova poremećaja ishrane sledi u nastavku.

 

 

PODELI

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here