Primati i majmuniimaju sposobnost govora samo u holivudskim filmovima. Koko nije glumica, već prava gorila, i iako ne ume da govori, sa ljudima komunicira jezikom znakova.
Mada nije prvi čovekoliki majmun koji je naučio da koristi jezik znakova, Koko je to najbolje pošlo za rukom. Oni koji vode računa o njoj tvrde da ume da pokaže oko hiljadu znakova, a razume oko dve hiljade reči govornog engleskog jezika.
Ova fascinantna priča počela je sedamdesetih godina prošlog veka, kada je mladi doktorant Peni Paterson pokrenula projekat komunikacije između ljudi i gorilla. Mlada Peni svoj rad je počela sa jednogodišnjom gorilom Koko.
Posle samo dve nedelje rada sa Koko, gorilla je naučila znake za reči hrana i voda. U početku je dr Paterson smatrala da gorilla pokazuje znake samo kako bi dobila nagradu. Međutim, nakon nekoliko meseci, Koko je počela da opisuje predmete za koje nije znala znake. Tako je češalj objašnjavala kao štap za češanje, a prsten je za nju bio narukvica za prste.
Nakon višedecenijskog rada na projektu, Patersonova tvrdi da gorile imaju sofisticirani misaoni proces, u mnogo čemu sličan ljudskom. Iako u već poznim godinama za njenu vrstu, Koko konstantno uvećava svoj fond znakova, a naučnici često imaju problema da shvate šta im to zapravo gorilla želi reći.
Danas naučnici su zadovoljni sa onim što su postigli sa Koko, međutim sledeći cilj eksperimenta jeste da ova gorilla prenese svoje znanje na potomstvo. Mnogi primatolozi veruju da je ovako nešto sasvim nemoguće i osporavaju naučnu vrednost celog ovog projekta.
Oni koji rade sa Koko, veruju da je ona spremna da bude majka, jer je u prošlosti u više navrata pokazala snažan majčinski instinkt. Tokom jednog boravka u prirodi, gorila je naišla na mače koje su joj čuvari dozvolili da zadrži. Koko je preuzela brigu o mačetu, igrala se sa njim i pokazivala prve znake roditeljske ljubavi. Nažalost, prilikom izlaska iz ograđenog prostora, malo mače je udario automobil i ubio ga. Ono što je ovaj tužan trenutak dokazao, jeste da gorile imaju sposobnost empatije, što je šokiralo tadašnju naučnu zajednicu. Koko je gubitak mačeta veoma teško pao. Odbijala je da jede, veoma je malo spavala i nekoliko meseci je bila u stanju najsličnijem ljudskoj depresiji.
U međuvremenu, javnost je pokazala interesovanje za probleme gorila u divljini i vrlo brzo Koko se našla u novoj ulozi. Doktorka Paterson odlučila je da upotrebi popularnost Koko za podizanje svesti o ugroženosti njene vrste. Vrlo brzo Koko je postala poznata širom sveta, a dospela je i na naslovnicu magazina „National Geographic“.
Zainteresovanost za gorilu koja govori pokazale su i slavne ličnosti, a Koko su između ostalih posetili i Robin Vilijams i Leonardo Di Kaprio.
Mnogi naučnici osporavaju projekat doktorke Paterson. Njoj se zamera da često svojevoljno tumači znakove koje gorila pokazuje, kao i da je za četrdeset godina rada sa Koko objavila svega nekoliko naučnih radova. Mnogi od njih tvrde i da je Koko previše bliska sa ljudima i da zato ne može da stupi u zdrave odnose sa drugim gorilama. Bilo kako bilo, da li ova gorila zaista komunicira sa ljudima i shvata znakove koje pokazuje, procenite sami.
Good