Kopači društvenog đubreta

    Novinari bi trebalo da se podsete na to šta je suština njihove profesije, jer novinarstvo nekada i novinarstvo sada – nisu ni nalik!

    Krenem jutros do trafike, nešto mi se baš čitao Politikin Zabavnik. Na trafici kao i svakog jutra gužva, reko’ hajde da pogledam šta je sve u ponudi od novina. Nisam se iznenadila kada sam videla da na pultu dominiraju Alo, Kurir, Kosmopoliten, Helou – sve sami tabloidi i lajf-stajl magazini. Baka ispred mene kupuje Kurir.

    Eh, a moj deda je svakog jutra kupovao Politiku i čitao od prve do poslednje strane, od slova do slova.

    Je l’ to sad problem u ljudima ili u novinarstvu?

    Znate, novinari su nekada bili kopači društvenog đubreta. Otkrivali su korupciju, prevare, krađe i o tome obaveštavali javnost, jer je to bilo njeno pravo. Pravo da zna za koga glasa, kome da veruje. Setite se afere Votergejt!

    Danas, novinari su pre đubretari koji najprljavije smeće iznose u javnost, a da takve informacije nikome i nisu bitne. Da li moramo da znamo da li neka tamo starleta nosi donji veš? Šta je uopšte starleta? Kakve se to vrednosti propagiraju u medijima? Ozbiljno, pravo novinarstvo opstaje jedino još u nedeljnicima, ali ko zna koliko ljudi njih kupuje.

    Pa, jedva se i vide na trafici od sveg onog žutila!

    Suzbijanje kritike i tabloidizacija medija.

    Izgleda da smo duboko zagazili u „tabloidiotizaciju“. Mediji, ne samo štampa, kao da su zaboravili na svoje osnovne funkcije informisanja i edukacije. Umesto toga, ljudi se zaglupljuju vulgarizmima, površnošću, senzacijama, a niko da reaguje.

    Sigurno ćete reći da i takva laka zabava mora da postoji zbog mogućnosti izbora. Naravno, saglasna sam, ali zar nam nije potreban izbor između informativnog, edukativnog i zabavnog sadržaja, a ne samo između raznih vrsta zabavnog?

    Mada, pitanje je kakvu uopšte zabavu nude tabloidi. Znam da je ljudima pored sve muke potrebno malo razonode, ali dajte neku granicu ukusa! Ima i ljudi koji bi želeli da se informišu o ozbiljnim stvarima ili nauče nešto pametno.

    Novinari bi trebalo da se podsete na to šta je suština njihove profesije, jer novinarstvo nekada i novinarstvo sada – nisu ni nalik! Novinarstvo za koje se mi školujemo više ne postoji.

    Za ovo što sada postoji, škola nije ni potrebna.

    POSTAVI ODGOVOR

    Please enter your comment!
    Please enter your name here