Razloga možete naći koliko želite, mi za vas imamo pet razloga zašto dočekati novu godinu na putovanju, i nadam se da ću vas potstaći da spakujete kofere i krenete….negde.

Preporučujemo vam da  ove godine umesto da Novu godinu dočekate u nekom od kafića ili restorana, iskoristite priliku i otputujete na neko lepo mesto. Da bi vas ubedili, vreme je da vam predstavimo

 5 razloga zašto dočekati Novu godinu na putovanju

1. Povedite ljubimaca na doček

Ukoliko ste ljubitelj živnotinja verovatno  bi voleli da Novu godinu dočekate i sa svojim ljubimcem. Idealno rešenje za to je putovanje. Kako postajemo bolje društvo, sve više je apartmana, lokala i kafića, pretežno u turističkim mestima koja su prijateljski nastrojena prema šapicama. Svog četvoronožnog prijatelja možete povesti sa sobom, i zajedno sa njim uživati u Novogodišnjoj noći, igrama na snegu i penjanju na snežne vrhove. Manje rase se mogu voziti prevozom, uglavnom niko ne pravi problem, raspitajte se kod prevoznika i pripremite transporter.

Ovo je prvi od pet razloga za novu na putovanju, idemo dalje.

2. Godina neka počne sa „DA“

Praznična atmosfera nas često podstakne da iskažemo emocije i još više se zbližimo. Ukoliko imate nekog ko bi trebao da zna da želite da provedete čitav život sa njim, Nova godina je pravo vreme da poznatu rečenicu izgovorite. Godina će Vam sigurno krenuti lepo, još ako se odlučite da otputujete i to uradite u Budimpešti, Ajfelovom tornju ili zlatnom Pragu, sreći neće biti kraja.

3. Dočekajte Deda Mraza u šortcu

Ukoliko imate mogućnosti i odete u neki topliji kraj na odmor za vreme praznika. Potpuno novo iskustvo bi bilo dočekati Deda Mraza u šortcu ili na plaži sa koktelom u ruci. Ukoliko niste ljubitelj zime i snežnih dana selite se u toplije krajeve , a ako ipak volite zimske pejzaže idite na Zlatibor ili Kop, svakako ćete se lepo provesti, bitno je da ste na putovanju okruženi dobrim društvom.

4. Inspiracija tačno u ponoć

Ljudi koji se bave pisanjem traže inspiraciju u svemu oko sebe. Neka vam vaše novogodišnje putovanje bude inspiracija. Ako pišete blog ili dnevnik sigurno ćete imati uzbudljivu priču sa putovanja koju ćete preneti na papir. Ja ću sigurno otputovati na neko zanimlčjivo mesto jer ćemi biti potrebna inspiracija za prvi januarski tekst. Dakle putujte za praznike i na našem portalu pročitajte moju novogodišnju priču.

5. Nova iskustva-bogatiji život

Ono što je karakteristično za putovanja su nova iskustva i znanja koja stičemo. Svaki grad krije svoje priče . Razlog da otputujete neka vam bude upoznavanje nekog grada za vreme novogodišnjih praznika. Zamislite koliko bi sjajno bilo pojesti novogodišnji medenjak sa cimetom u Nemačkoj ili videti Budimpeštu sa reke pokrivenu  novogodišnjim svetlima. Svakako ništa manje lepo vam neće biti ni ako šetate po Zlatiboru sa kuvanim vinom u ruci , dok vam sneg škripi pod nogama.

Podelite sa nama vaše razloge u komentaru.

The post Pet razloga zašto dočekati Novu godinu na putovanju appeared first on Portal Mladi.

Dugo zapostavljena zbog neprohodnosti i specifičnog reljefa, na samo 468 kvadratnih kilometara, između dve sile-Francuske i Španije, Andora je vremenom svoju specifičnost iskoristila i postala turistički centar gde godišnje okupi preko deset miliona turista. Ako se pitate zašto, mi ćemo vam predstaviti neke od prednosti ove, kako je zovu, “najveće među najmanjim zemljama“.

Iako mala, Andora je podeljena na sedam provincija od kojih su neke: Encamp, koja zauzima središte zemlje između glavnog grada i granice sa Francuskom, a koji je sačinjen od starih, očuvanih građevina, poput crkve iz 12. veka. Tu su i Andora la vella, kao glavni grad i ujedno najnaseljeniji deo države i Escaldes-Engordany, koja je poslednja osnovana, 1978. godine. Stanovništvo ovog grada važi za najpismenije s obzirom na to da se procenat pismenosti podvodi pod 100%. Pored ove  specifičnosti, Andorci su poznati kao narod sa najdužim vekom življenja, zauzimajući drugo mesto na svetu – odmah iza Japanaca.

Andora se često upoređuje sa “skrivenim blagom“ s obzirom na to da je smeštena na izuzetno malom prostoru između Francuske i Španije, a istovremeno je njen glavni grad, Andora la velja i najviša tačka nadmorske visine u Evropi. Vremenom su Andorci iskoristili svoj položaj i razvili turizam toliko da je on najveći izvor njenih prihoda. Upravo zbog toga što je okružuju planine koje su prosečne visine oko 1.900 metara i najvišeg vrha Coma Pedrosa na 2.946 metara, skijanje i planinarenje su dve glavne atrakcije, pa tako turistički obilazak planina koji poduže traje uključuje i degustaciju različitih tradicionalnih jela u kamenim štalama, tzv. “bordama“. Takođe, ako ste ljubitelji ekstremnije zabave, morate isprobati tobogan dužine 5300 metara koji je sagrađen u parku “Naturlanija“. Spuštanje ovim toboganom u proseku traje petnaest minuta, a ono što ga čini još zanimljivijim je prolazak kroz bogatu borovu šumu “La Rebasa“.

Hrana je takođe jedan od kvaliteta Andore jer je poprimila uticaje kako francuske, tako i španske kuhinje,  pa se može reći da je uzela najbolje od oba – počevši od sireva, preko vina, ribljih specijaliteta i karakteristične andorske šunke kojima cena na jesen padne i preko 50%. Poznato je da je jedan mesec u godini rezervisan za tzv. “univerzalni jelovnik“ koji podrazumeva da većina restorana na prostoru Andore usaglasi i koristi iste sastojke i isti jelovnik, praveći različite kombinacije. Jedan od tipičnih restorana tradicionalne kuhinje koji redovno učestvovuje u ovom običaju je „Minim’s“, smešten u starom delu Andora de Velje, sazidan od kamena, poznat po isključivo domaćoj kuhinji. 

Iako nije članica Evropske Unije, ona uživa sve pogodnosti trgovine kao i zvanične članice, a posebna pogodnost je ta što nema porez. Stoga je neki nazivaju i “porezni raj“, jer su cene mahom smanjene za oko 30 %. Upravo to joj je omogućilo da postane centar trgovine – niske cene privlače dosta turista. Osim trgovine vinom, viskijem, garderobom, dijamantima i ostalim dragim kamenjem, duvan je takođe karakterističan za ovu zemlju, iako mu po pravilu ova klima baš i ne odgovara. Ipak, njena slaba tačka je poljoprivreda, s obzirom na to da je samo 2% zemljišta obradivo što znači da se hrana u velikoj količini uvozi.

Andora je poznata i po trgovini parfemima, s obzirom na to da je Julia Bonet bila žena koja je u Andoru uvela svetski duh u najtežem trenutku, nakon Građanskog rata. Julia je umnogome doprinela da se tada ruralna, odsečena zemlja za kratko vreme svrsta u vodeće industrije. U početku je uvozila robu iz Toulouse-a, a onda je razvila svoj biznis i proširila ga po celom svetu. Danas ova kompanija broji preko 70 radnji, od kojih je oko 20 na području Španije. Njen najpoznatiji parfem je “Julia“, a izjavila je da svoj uspeh duguje kvalitetu, profesionalnosti i prestižnoj lokaciji. 2003. godine, u njenu čast podignut je muzej. “Museo del Perfume – Fundación Julia Bonet” nalazi se u Andori.

Pored svih ovih pogodnosti, ipak se kao najznačajnija uzima sama priroda. Večiti led i sneg na visokim planinama Pirineja koje okružuju Andoru i bogato zelenilo koje je najlepše u proleće, čine da ova zemlja u skoro svakom trenutku ima spoj svih godišnjih doba na samo par stotina kvadratnih kilometara. Nikakva veća prevozna sredstva nisu vam neophodna – to najbolje znaju Andorci koji nemaju ni prugu ni aerodrom, već eventualno bicikla ili najjednostavnije – put pod noge, pa u dugu šetnju. Zar to nije pravi odmor?

The post Andora – mala zemlja velikih mogućnosti appeared first on Portal Mladi.

Dovoljan je samo jedan pogled sa vrha Milanske katedrale i biće vam jasno zašto je drugi naziv ovog grada “Severni biser“! Milano okuplja veliki broj turista tokom cele godine, najpre zbog spoja novog i starog, pa tako ne bi trebalo da vas začudi ako iz savršeno moderno uređenog dela zađete u tipično italijansko okruženje – uske ulice, red niskih i skromnih kafića, sa starom gradnjom i arhitekturom koja datira još iz vremena Rimskog carstva.

Prema rečima vodiča, u Milano je najbolje putovati na jesen ili proleće zbog umerene klime kao i zbog razuđenije magle jer vam upravo to može pokvariti panoramski pogled sa gradske katedrale Duomo. Spolja, Duomo je izgrađen u gotskom stilu, od svetlucavog mermera. Građen je od kraja 14. do sredine 19. veka, ali ni danas nije u potpunosti završen. Zbog dužine i složenosti gradnje ove gradske katedale, izraz “gradnja katedrale“ je ušao u rečnik lokalaca kada žele da opišu neki zadatak kao izuzetno težak, dugačak ili čak nemoguć. Ono što je takođe zanimljivo je da stanovnici Milana plaćaju poseban porez za održavanje ove veličanstvene katedrale.

Milano i opera

Ukoliko ste ljubitelj opere, ne smete zaobići nijednu italijansku operu jer je Italija mesto gde je ona nastala, pa tako i čuvena operska kuća, Milanska skala, smeštena je na mestu nekadašnje crkve Santa Maria della Scala po kojoj je i dobila ime, na glavnom trgu Milana Piazza della Scala. Prva opera koja je izvedena bila je opera Antonia Salijerija Europa riconosciuta. Sezona zvanično počinje 7. decembra, na dan Svetog Ambrosia koji je ujedno i dan grada Milana. Karte za prvu predstavu u sezoni se moraju kupiti najmanje šest meseci unapred. Ipak, ukoliko biste samo želeli da pogledate kako Milanska skala izgleda iznutra, dovoljno je da posetite muzej koji se nalazi unutar nje, odakle ćete moći da je vidite iz prikrajka.

Nedaleko od Milanske skale, prošle godine je otvoren restoran “Pavaroti Milano Restorant Museum“ u čast svetski poznatog tenora Lučijana Pavarotija koji je često pevao u Milanskoj skali. Ovaj restoran je karakterističan po tome što se u njemu služi hrana koju je Pavaroti voleo da jede, a koja se sprema “na njegov način“. Osim originalnih ukusa, ovaj restoran je ukrašen Pavarotijevim fotografijama i njegovom odećom. Milano je oduvek bio poprište najvećih umetnika-mnogi kompozitori i muzičari su živeli ovde, a jedan od njih je i Giuseppe Verdi koji je zbog svog debitantskog uspeha sa operom „Oberto“, grof od San Bonifacija dobio mogućnost da se preseli u Milano što je oduvek bila njegova želja.

Milano nikako ne odgovara slici tipičnog srednjevekovnog italijanskog gradića. Nakon dužeg vremena, u ovom gradu vam može zasmetati gužva, užurbanost i napet saobraćaj. Zato se savetuje da se najpre koriste metro, taksi, ali i bicikla jer ćete na taj način izbeći gužvu. Takođe, na ulicama možete doživeti neprijatnu situaciju-ukoliko vam neko nešto ponudi kao poklon, nemojte ga prihvatiti, jer zapravo i nije! Zato je najbolje reći na italijanskom “No, grazie“ kako ne biste došli u situaciju da vas “darodavac“ juri i insistira na novcu sve dok ga zaista ne date. Zbog prilično visokih cena, najbolje je raspitati se kod lokalaca, a naša preporuka bi bila “Luini“-mesto gde je jako teško doći na red, ali kada probate njihov čuven specijalitet “panzeroti“, shvatićete da je vredelo!

Znamenitost koju ne smete izostaviti iz razgledanja Milana je crkva Santa Maria della grazie koja čuva svetsko remek-delo još iz doba renesanse, “Tajna večera“ Leonarda da Vinčija. Ova slika je naslikana u periodu od 1494. do 1498. i bila je jednom restaurirana 90ih godina s obzirom na to da nije slikana klasičnom tehnikom slikanja freske-umesto da boji na vlažnom malteru, izabrao je tehniku oblaganja kamena smolom i gipsom. Ovo remek delo je karakteristično po tome i što Juda sedi sa iste strane stola kao i Isus Hrist i apostoli što je suprotno od tradicionalnog načina prikazivanja Judine izdaje. Svaki od apostola ima položaj tela shodno svom karakteru koje je Leonardo zamislio, a smatra se da je upravo to karakterno naglašavanje položaja tela posledica njegovog studiranja anatomije ljudske figure. Loša strana obilaska ove crkve je što na raspolaganju imate samo 15 minuta, tako da ih iskoristite na najbolji način

The post Milano: Severni biser i dom „Tajne večere“ appeared first on Portal Mladi.

„Madrid ima lepotu, čak i glamur Pariza – a nema njegovu odbijajuću pretencioznost. Ima skriveni život Berlina – ali se taj život lako nalazi. Vrevu Rima – mada ne i njegovu nervozu. Dostojanstvo Londona – bez hladnoće.“ (Autor ovog teksta nije uspeo da otkrije identitet autora citata, ali mu nije odoleo.)

Treći najveći grad Evropske unije po broju stanovnika smešten je na obali reke Manzanares.  Kulturni je centar Kraljevine Španije čemu je doprineo i zavidan broj muzeja koje poseduje. Čuvar remek dela Velaskeza, Rembranta, Goje, Rafaela i mnogih drugih – Muzej Prado, svakako je najpoznatiji među njima. Prado priređuje stalne i privremene  izložbe, a o njegovoj popularnosti i veličanstvenosti govore i dugački redovi za kupovinu karata, kao i stotine ljudi sa kojima se mimoilazite u više od osamdeset prostorija.

Moderniji kolega, Nacionalni muzej i umetnički centar Kraljica Sofija, posvećen je novijoj španskoj umetnosti sa Pablom Pikasom i Salvadorom Dalijem u glavnim ulogama. Jedinstven način za upoznavanje bogate španske istorije jeste i kroz više od deset hiljada dela izloženih u Pomorskom muzeju. Muzeji voštanih figura, robota, kostima, vatrogasaca i drugi, takođe su stanovnici španske prestonice. Pravim gurmanima, obilazak muzeja šunke biće uvertira za posetu nekom od restorana domaće kuhinje.

Ako vas ne mori glad i ako muzeji ne pripadaju krugu vaših interesovanja, jednostavno krenite u razgledanje madridskih prirodnih oaza. Zelena površina na više od 140 hektara zemlje obiluje nedavno olistalim drvećem, savršeno potkresanim žbunovima i cvećem koje početkom aprila još uvek ne cveta punom snagom. Šetalište statua, Šuma nestalih, Kristalna i Velaskezova palata, kao i spomenik kralju Alfonsu XII postavljen pored jezera sastavni su delovi poznatog Retiro parka. Ukoliko se u njemu nađete za vreme kišnih dana, postoji rizik da u poseti nećete uživati u potpunosti. Hladnjikav i maglovit vazduh, ali i vukljanje kišobrana mogli bi vam pokvariti užitak. Neretko ćete na klupicama u parku uočiti omladinu, a oko njih i osetiti miris, još uvek u ovoj državi zabranjene, marihuane. Čini se da španski zakoni malo zaostaju u odnosu na njihove komšije Portugalce.

Površinski manja, ali i stilski drugačije uređena od Retiro parka, Kampo del Moro bašta dobro je čuvana od strane policije. Sedenje na njenim travnatim površinama nije dozvoljeno, a ukoliko se usudite, skoro uvek prisutni, čuvari reda će vas opomenuti. U malenim ograđenim jezercima plivaju patke, a pored njih na stazama rasparčanim zelenim površinama šepure se paunovi šireći svoje dugačke repove i povijajući ih na gore u borbi za pažnju paunica.

Kampo del Moro jedna je od tri bašte koje okružuju najveću evropsku palatu – Kraljevsku palatu. Funkciju kraljevske rezidencije ova neoklasična građevina danas obavlja samo prilikom zvaničnih prijema, dok je drugim danima otvorena za turističke posete. Čini se da nijedna evropska prestonica nema toliko raznoliku arhitekturu. Različite generacije španskih vladara gradile su raznovrsnim stilovima: od srednjovekovnog, prego baroka pa sve do savremenih stilova. Enterijer i eksterijer zgrada sa bogato ukrašenim fasadama i vrhovima, kao i izgled karakterističnih kraljevskih kapija, trgova i mostova svedoci su mešanja stilova, ali i burne istorije zemlje.

La latina odnosno Latinska četvrt prepuna je začina poznatih kao barovi, kafići i tradicionalne taverne koji joj daju šmek živahnosti. Odiše autentičnošću, romantikom i veselo obojenim grafitima i vitražima. Fasade četvorospratnih i petospratnih stambenih zgrada prepune su balkona nemalo identičnih dimenzija i izgleda. Za male razlike među njima zaslužne su, najverovatnije, domaćice koje su ih ukrasile raznovrsnim sortama cveća.

Odavde je i najtrofejniji fudbalski klub evropskog kontinenta – Real Madrid. Metro linija broj deset vozi do njegovog stadiona koji godišnje ugosti oko sedam stotina hiljada turista. Santijago Bernabeu je Unija Evropskih Fudbalskih Asocijacija (UEFA) odlikovala sa pet zvezdica, a njegov kapacitet prelazi osamdeset hiljada gledalaca.

Iz Ulice Montero, u kojoj su najčešće u večernjim satima, u kratkim haljinicama i na visokim potpeticama prisutne prodavačice ljubavi, silazi se na trg Puerta del Sol, mesto početka većine madridskih protesta.

Na najpoznatijem trgu, u samom srcu Madrida, pored fontane i spomenika kralju Čarlsu III, nalazi se i simbol grada – statua medveda koji jede plodove sa stabla. Stara je skoro pedeset godina i teška oko dvadeset tona, a za sebe veže nekoliko verzija priče zašto je baš ona simbol grada. Prema zvaničnoj, u okolini španske prestonice nekada je živelo mnogo medveda, kao i vrste drveta čijim se plodovima medved časti. Statua predstavlja metaforu razvoja španske prestonice. Kora, studentkinja iz Madrida, upoznata je i sa urbanom legendom prema kojoj su medvedi zavisni od plodova ove biljke, a njihovi efekti slični pijenju alkohola. Kako god, ova bronzana statua kao uspomena iz Madrida polepljena je po frižiderima širom sveta.

The post Dobrodošli u Madrid ili „Bienvenidos a Madrid“ appeared first on Portal Mladi.

Prema legendi grad Rim je osnovao Romul, sin Reje Silvije i boga Marsa,  21. aprila 753. godine stare ere. Romul je jedan od dva brata blizanca koja je kralj po rodjenju bacio u reku, da ne bi imao naslednike koji bi mu preoteli tron. Međutim, korpu sa bebama je pronašla vučica koja ih je dojila svojim mlekom, tako da su oni preživeli. Kada su stasali zbacili su kralja sa vlasti i započeli osnivanje grada na mestu gde ih je pronašla vučica. Tokom čina osnivanja grada među braćom je izbila svađa i Romul je ubio Rema.

POGLEDAJTE JOŠ – Peruđa – grad mladih, grad umetnika, grad čokolade i jazza

Arheološka istraživanja potvrdila su da su u 8.veku pne na brežuljcima uz Tiber postojala naselja. U 6. veku pne ovim područjem su  zavladali Etruščani i pod njihovom vladavinom naselja su se sjedinila u jednu političku celinu. Ta oblast je bila  naseljena  narodima različitih kultura i jezika koji su se bavili  zemljoradnjom ili stočarstvom (reč “Italija” znači „zemlja teladi“) i govorila  dijalektima koji su pretežno pripadali indoevropskoj porodici jezika, mada su dobar deo stanovništva činili Etrurci i Grci. Ova multinacionalnost se pozitivno odrazila na razvoj Rima, jer su stanovnici primali uticaje jedni od drugih i medjusobno se nadogradjivali. Grad se kasnije razvio u prestonicu Rimskog Kraljevstva, pa u prestonicu Rimske Republike i konačno Rimskog Carstva. Bujna istorija ostavila je traga na arhitekturi Rima, tako da danas postoje brojne zgrade, crkve i muzeji koji svedoče o duhovnim bogatstvima ovog grada. Spremili smo Vam kratak opis najvažnijih znamenitosti koje treba posetiti ako Vas put odnese u Rim.

Najpre je tu Koloseum, kao najlogičniji simbol Rima. Izgradnju je započeo car Vespasian 72. godine, a gradnju dovršio njegov sin Titus osam godina posle. U njemu su se održavale borbe gladijatora i životinja u kojima bi većina njih nastradala, ali se uprkos tome ovaj vid perfomansa smatrao zabavnim programom za 50 000 posetilica koliki je bio kapacitet Koloseuma. Najzad su ove igre ukinute u petom veku. Koloseum je uništen prilikom zemljotresa, a delimično i ljudskim faktorom. Danas je očuvan samo njegov ogoljeni spoljašnji deo i unjutrašnje podzemne prostorije gde su se kretale životinje prilikom izlaska na scenu. Otvoren je za turiste i dostupan je za 12 eura, a u tu cenu je uključen i obilazak Foruma. Koloseum je jedan od onih znamenitosti koje obilazite zbog dugovečnosti njegove  istorije, verujem i zbog popularnosti među turistima, ali svakako da tamo ne možete doživeti ništa drugo do blage jeze na pomisao koliko je tu krvi proliveno. I ne možete da se ne zapitate da li i sada plaćanjem ulaza i boravkom na tom mestu ličite na onih 50 000 gledalaca koji su dolazili da gledaju borbe.

U Nacionalnom muzeju kojeg je projektovao Mikelanđelo nalaze se važna grčka i rimska umetnička dela. Uvek ćete lako prepoznati koja su dela rimska, a koja grčka, jer su se Grci  zbog svoje idealističke prirode uvek trudili da prikažu stvari i ljude lepše nego što su u stvarnosti, dok su Rimljani bili realisti i prikazivali su subjekte u svoj njihovoj ružnoći. Važne galerije slika nalaze se u palatama Palazzo Doria Pamphili, Palazzo Colonna i Palazzo Barberini, a Venecijanska palata čuva veliki broj dela  od ranohršićanskog razdoblja do renesanse.

Obavezno morate posetiti i Vatikanske muzeje, koji čuvaju slike i statue od izuzetne vrednosti. Lično na mene najveći utisak ostavila je Rafaelova soba i njegova freska Atinska škola. Ova čuvena freska sva je sačinjena od magije, jer se pred njom osećate kao da zaista možete da ukoračite u taj trodimenzionalni svet i teško  vam je  da poverujete  da je to pred vama zaista samo običan zid. Ne samo zbog čarobnog prikaza perspektive, tehnike i slikarskog umeća, nego i zbog svoje tematike, ova freska je jedna od najčuvenijih na svetu. Na njoj su prikazani najvažniji filozofi antičkog vremena u svoj svojoj karakterističnosti, tako da je Rafael njome pokazao smisao za simboličnost i psihologiju. Slikom dominiraju Platon i njegov učenik Aristotel kako drže u rukama knjige (Platon svog Timaja, a Aristotel svoju Etiku) dok koračaju kroz Akademiju. Položaj njihovog tela predstavlja njihovu filozofiju: Platon drži uperen prst na gore, što simbolizuje njegova idealistička shvatanja, dok Aristotel predstavlja protivtežu i povlači ruku na dole, što simbolizuje njegov realizam. Ovim se predstvalja i odstupanje Aristotelovog učenja od Platonovog: “Drag mi je Platon, ali mi je istina draža”. U Platonovom liku Rafael  je zapravo oslikao Leonarda da Vinčija, velikog uzora za svakog umetnika. Ono što je Platon bio za filozofe, to je Leonardo bio za slikare. Osim Platona i Aristotela, na slici su prikazani  i razni drugi mislioci antičkog doba. Nije tačno utvrđeno za svaku oslikanu  ličnost koga predstavlja na slici, ali se  veruje da su na njoj prikazani neki od sledećih filozofa: Pitagora (koji se nalazi sa leve okružen učenicima),  Diogen (leži na sredini stuba), Euklid (objašnjava geometrijski crtež uz pomoć šestara), Heraklit (sedi sam i izolovan na dnu slike), Zenon, Epikur, Boetije, Anaksimandar, Empedokle, Ksenofon, Hipatija, Parmenid, Sokrat, Plotin, Arhimed, Ptolomej…

Osim Leonarda , takođe, je i Mikelanđelo dobio svoje mesto na fresci, otelotvoren u telu Heraklita tkzv. Mračnog. U vreme slikanja ove freske, Mikelanđelo se nalazio samo nekoliko stotina metara i oslikavao Sikstinsku kapelu. Jedan drugi Rafaelov uzor koji se našao na slici bio je njegov mentor Bramante, koga je Rafael naslikao umesto Euklida. Cela freska zapravo je jedna oda Bramanteu, jer je naslikana u njegovom stilu. Pored Leonarda, Mikelanđela i Bramantea,  Rafael je takođe  naslikao i autoportret: skroz desno na slici nalazi se  jedna  ličnost koja gleda direktno u posmatrača.

Na izlazu iz Vatikanskih muzeja nalazi se Sikstinska kapela, koja je bogata raznim freskama. Većinu njih je radio Mikelanđelo. Na svodu koji zauzima oko 800m² Mikelanđelo je naslikao biblijske priče o stvaranju sveta u etapama. Najpoznatiji deo ove freske je Stvaranje čoveka, odnosno Adama. Na prednjem oltarskom zidu crkve Mikelanđelo je takođe naslikao  Poslednji sud, fresku koji sadrži nekoliko stotina likova. Jedan od tih likova drzi oguljenu kožu u kojoj je Mikelanđeo naslikao svoj autoportret.

Iz Sikstinske kapele možete ući u jednu impozatnu garđevinu koju obavezno morate posetiti, a to je Bazilika Svetog Petra. To je najveća crkva na svetu koja  pokriva područje od 2,3 hektara. Ujedno je i jedno je od najsvetijih mesta hrišćanstva, jer se  u njoj  nalazi grobnica sv. Petra, jednog od dvanaest apostola. Iako Novi zavet ne spominje Petrovo mučeništvo u Rimu, katolička tradicija na temelju spisa crkvenih otaca smatra da je njegova grobnica ispod oltara. Za obilazak grobnice Sv. Petra potrebna je napismena dozvola. Crkva sadrži brojne statue od koja svaka ima visinu po nekoliko metara. Najčuvenija je  Pijeta („oplakivanje“) koju je Mikelanđelo izvajao kad mu je bilo 25 godina. Ova statua predstvalja Bogorodicu kako drži u krilu Isusovo telo nakon raspeća. Druga Mikelanđelova čuvena statua je Mojsije, koja se nalazi u crkvi Svetog Petra u lancima. Ova fascinantna skulptura predstavlja jedno od najvećih remek dela vajarstva. Posebno su živopisni nabori na Mojsijevoj odori i njegova kovrdžava brada, a svakako i šake na kojima se verno ocrtavaju krvni sudovi. Frojd se posebno divio ovoj statui i kad god bi bio u poseti Rimu svaki dan bi uzastupno posećivao Mojsija. Inspirisan njime i pričom koja ga prati napisao je i čuvenu studiju o Mojsiju.

Još jedna od znamenitosti u Rimu svakako je čuveni Panteon. Reč “pantheon”na grčkom znači “hram svih bogova”, a s tom namerom Panteon je i sagrađen – kao hram svih poganskih bogova. Napravio ga je Hadrian, između 119. i 128. godine. U Panteonu se nalazi Rafaelova grobnica na kojoj piše:

 „Ovde leži Rafael za čijeg se života priroda plašila da će je nadmašiti, ali sada kad je mrtav ona se boji da će i ona umreti“.

Rim je poznat i po veličanstvenim trgovima, koji su uglavnom izgrađeni u 17. veku. Glavni trgovi su Piazza Navona, Piazza di Spagna, Campo de’ Fiori, Piazza Venezia, Piazza Farnese i Piazza della Minerva. Rim je takođe i grad fontana, ima ih oko 280, a među njima se najviše izdvaja  Fontana di Trevi. Ovo barokno delo napravljeno je 1762. godine, od strane Nicolò Salvija za Papu Klementa XII-og. Prema legendi, svaki posetilac bi trebalo da baci novčić u fontanu Trevi, jer mu to osigurava ponovni povratak u Rim.

The post Grad umetnosti: Rim appeared first on Portal Mladi.

Bratislavu odlikuje jedinstven geografski položaj budući da je jedini grad na svetu koji se graniči sa dve države: Mađarskom i Austrijom. Od granice sa Češkom republikom udaljena je oko sat vremena vožnje. Od Beča je deli oko 60 kilometara, a pre Prvog svetskog rata pomoću električnog tramvaja bila je povezana sa njegovim predgrađem. Sa manje od pola miliona stanovnika najveći je i glavni grad Slovačke. U poslednjoj deceniji doživela je ubrzan razvoj kao i njena privreda. Mnoge globalne kompanije ovde osnivaju svoja predstavništva, te ona obiluje nedavno izgrađenim, staklenim, modernim građevinama.

Dunav deli Bratislavu na zapadni i istočni deo grada praveći veliki kontrast između: starog i novog; istorijskog i modernog; konzervativnog i urbanog; niskih, malenih građevina i visokih, stambenih zgrada. U centru starog dela, viševekovna istorija slovačke prestonice obeležena različitim kulturama nije dozvolila komunizmu da ostavi značajne tragove. U uskim romantičnim ulicama popločanim kaldrmom, veoma sličnim Skadarskoj ulici u Beogradu, saobraćaj je potpuno ili delimično zabranjen. Najviše turista ima na Glavnom trgu gde se osim njih nalaze još i Stara većnica, Rolandova fontana, tezge za kupovinu suvenira, a s vremena na vreme pojavi se i turistički vozić. Na jednoj od klupa stoji naslonjen Napoleonov vojnik, jedna od poznatih bratislavskih bronzanih statua. Omiljen je među malim vandalima starosti do desetak godina (ponekad i starijim) koji se penju na njega s namerom da neobičnim slikama popune porodične albume.

Nedaleko od Napoleonovog vojnika postavljene su i statua danskog pisca Hansa Kristijana Andersona, austrougarski vojnik Lijepi Naci, i Paparaco koji vreba pored istoimenog bara. U jednoj od  uličica, ispod znaka sa natpisom „Čovek na poslu“, iz kanalizacije proviruje čistač Čumil. Legenda za njega tvrdi da je bio lenjivac koji je voleo da zaviruje pod ženske suknje. U julu prošle godine Čumilova statua postala je punoletna.

Nekada most Slovačkog Narodnog Ustanka, a danas poznat pod nazivom Novi Most dug je više od četiristo metara i težak više od sedam tona. Na jednoj strani ovog čeličnog mosta nalazi se restoran UFO napravljen na potpori visokoj više od osamdeset metara. Iznad restorana ograđeni vidikovac pruža predivan pogled na reku Dunav, oba dela grada, kao i na bratislavski dvorac.

Dvorac, koji mnogi, zbog kula postavljenih na njegovim ivicama, zovu naopačke okrenutim stolom, izgrađen je na brdu udaljenom od obale Dunava osamdeset dva metra. Prvi put je sagrađen od kamena u desetom veku, a od tada je pretrpeo niz rekonstrukcija. Jedno je od retkih mesta odakle se pruža pogled na čak tri države: Austrija, Slovačka i Mađarska. Ispod tvrđave nalazi se Katedrala Svetog Martina, gotički hram u kome su krunisani mnogi kraljevi.

Da Bratislava sve više iskorišćava svoj turistički potencijal vidi se i po broju otvorenih kafića i restorana. Konobar u crnim platnenim pantalonama, beloj košulji i crnom prslučetu se osmehuje, pozdravlja i donosi meni govoreći – „izvolite“. I ko im ne bi ostavio bakšiš kad te ovako lepo dočekaju na tvom maternjem jeziku? Nemojte se iznenaditi i ako na ulici čujete srpsko-hrvatsko-bosanski, jer su Balkanci ovde česti gosti.

Ono što je za Italijane pica, za nas sarma, za Slovake su brindzove haluški. Ovo tradicionalno jelo čini posebna vrsta testa napravljena od brašna i krompira, prelivena ovčijim sirom i prženim komadićima slanine. Od ovakvog testa prave se i njihovi poznati dezerti – različite vrste slatkih knedli. Studentkinji psihologije, Mirjani (28), prilikom posete Bratislavi najviše su se dopali hrana i pogled sa Novog Mosta. „Mislim da draž Slovačke nije u njenom glavnom gradu, već u prirodi, okolnim salašima, hrani i tradicionalnom duhu“, naglašava ona.

Sređene malene ulice u istorijskom delu grada, mnogobrojne turističke atrakcije, veliki broj kafića i restorana, kao i zgrade multinacionalnih i domaćih privatnih kompanija sve manje odaju utisak o Bratislavi kao siromašnom i nerazvijenom ex-komunističkom gradu. Danas je ona sve moderniji i urbaniji evropski grad.

P.S. Ukoliko u starom delu grada sednete na kafu preporučljivo je da zatražite cenovnik na slovačkom jeziku. Velika je verovatnoća da ćete kafu skuplje platiti ukoliko je naručite iz engleskog cenovnika. Kao što smo već rekli, Bratislava i Bratislavci se trude da što bolje i više iskoriste svoj turistički potencijal.

The post BRATISLAVA: Jedini grad na svetu koji se graniči sa dve države appeared first on Portal Mladi.

Banja Saturnija predstavlja grupu izvora smeštenih u srcu same Toskane, u opštini Mančano, na nekoliko kilometara od sela Saturnija koji broji oko 280 stanovnika. Izvori pune „kade“ koje se nalaze u jugoistočnom delu doline koja se prostire preko planine Amiata, brda Fiora i reke Albernja sve do banje Rozele i Talamone.

Prema legendi Eturaca i Rimljana same terme formirale su munje koje je bacio Jupiter. Tokom žustre svađe između dva mitska boga Jupiter je gađao Saturna, međutim, on se izmakao i na mestu gde su munje udarile nastale su terme. Prema jednoj drugoj legendi bogu Saturnu dosadili su stalni ratovi među ljudima te je gađao munjom i stvorio izvor sumporne vode kako bi smiro čovečanstvo.

Sumporna izvorska voda ima konstantnu temperaturu od 37,5 °C poznata je po svojim terapeutskim svojstvima, nudi opuštanje i spokoj prilikom kupanja u termama. Glavni termalni vodaopad je Gorelov vodopad (Waterfalls of Gorello), mnogi ga nazivaju i Mlinski vodopad jer je smešten blizu starog mlina. Pored ovog vodopada poznat je još i vodopad Mulino.

Gorelov vodopad se uliva u male kade koje su odvojene visokim, belim stenama, dok se vodopad Mulino uliva u velike kamene rezervoare. „Bazeni“ kupačama pružaju „malo privatnosti“ i mnogo uživanja. Turisti koji je posete mogu da uživaju u miru i tišini u besprekornom prirodnom krajoliku. Put do oba vodopada je pristupačan i ima dovoljno mesta za parkinranje. Same terme turisti često upoređuju sa Pamukalama u Turskoj.

Količina vode koja protekne kroz bazene je 800 litara po sekundi što termama omogućava konstantno čistu vodu.  Terme su okružene čempresima i na taj način stvaraju privatno okruženje, te zbog toga terme Saturnija nazivaju još i „kupatilo zaljubljenih“.

Banja je poznata još iz antičkih vremena, te neki istoričari smatraju da je Saturnija naseljavana još u 12. veku pre nove ere i da je samim tim najstariji grad u Italiji. Lokalni simbol je figura žene na fontani na centralnom trgu sela i predstvalja etrusku boginju Aurinu po kojoj se selo i zvalo. Međutim, u drugom veku pre nove ere Rimljani menjaju naziv sela u Saturnija.  Ona je tokom 1300. godine postala utočište izgnanika te je sravnana do zemlje od vojske Siene i biva zaborvljena sve do kraja 19. veka kada područje izvora biva osušeno, a potom biva izgrađen turistički kompleks i time je započet razvoj banjskog turizama.

Šetajući ulicama Saturnija naićićete na mnoge drevne građevine i pravo istorijsko blago, uključujući palatu Panciatichi-Ximenes, rezidenciju guvernera pravde, Castellum Aquarum, drevnu rimsku cisternu, Rimsku kapiju koja je sačuvana u originalu, gradske zidine koji su podigli Rimljani, drevne stubove sa latinskim natpisima, ali i na ostatke starog puta Via Clodia,  temelje zgrada i kolona, kao i na temelje rimskog termalnog kompleksa poznatom kao „suvo kupatilo“.

Pored svih isotrijskih lepota ne zaboravite da posetite najstariju crkvu u selu koja je posvećena Mariji Magdaleni. Prvi pisani podaci o crkvi potiču iz 1188. godine. U njoj je smeštena freksa na kojoj je prikazana Marija Magdalena sa detetom u rukama i za koju se veruje da ju je u 15. veku naslikao Benvenuto di Đovani. Zgrada je obnovljena 1933. godine.

Takođe, prošetajte i do Arheološkog muzeja u kom se nalazi stalna postavka predmeta otkirvenih u obližnjim nekropolama. Pored muzeja pogled će vam skrenuti i prema tvrđavi Aldobrandeskijevih koja dominira nad samim selom. Saturnija je mala i poseta ne traje duže od sat vremena, a istorija je svuda oko vas, samo se potrudite da je pronađete.

Broj turista je posebno visok od proleća do jeseni, taj broj je najveći tokom vikenda. U banji uvek ima ljudi, i često je „pod opsadom“ stranih turista. Ono što je, takođe, važno istaći je da su terme Saturnija udaljene oko kilometar od samog luksuznog kompleksa banje Saturnija gde je moguće uživati u različitim termičkim tretmanima, toplotnim parfermima kao i u raznovrsnim kremama za muškarce i žene.

The post U srcu Toskane Saturn munjom stvori banje appeared first on Portal Mladi.

Turizam je, kao i kao i sve što nas okružuje, prtrepeo određene promene, rastao je, razvijao se i iznedrio nove pravce, pa tako i seks turizam. Ne možemo reći da je to neka inovativna vrsta, ali kako se omča oko ljudske slobode sve više širi, tako i o ovoj vrsti turizma ima sve više reči i sve je prisustnija oko nas. Spisak zemalja koje ulaze u rutu ove neobične zanimacije je poduži, slobodno se može reći da u ovoj vrsti turizma Sunce nikada ne zalazi.

Međutim, ipak se pojedine zemlje izdvajaju i sa ponosom ili ne, nose svoje titule. Trenutna prestonica seks turizma je Laos, država u jugoistočnoj Aziji. Ovu zemlju godišnje poseti tri miliona turista i tako doprinose sa 12% bruto domaćem proizvodu.  Ali Laos u ovoj oblasti ima ozbiljne takmace, sa mnogo većom reputacijom. Tajland je za vreme devedesetih godina prošlog veka zarađivao na seks turizmu 27 milijardi dolara, a tada još uvek nije bio veliki igrač.

A šta je to seks turizam uopšte?

Kako kažu autori sajta posvećenog promociji seks turizma, postoje dve vrste.  Prvoj vrsti, pripada seks sa lokalnim stanovništvom, koje avanturisti sami pronalaze i to uglavnom ne spada u legalne tokove. Drugoj vrsti, pripada seks sa sekusalnim radnicima, u zemljama gde je prostitucija legalizovana.

Pojam legalizovanosti prostitucije varira od zemlje do zemlje. Naime, u pojedinim zemljama sama prostitucija je legalizovana, ali nije legalizovano podsticanje na istu, te bordeli i slična mesta nemaju zvanične dozvole za rad. Dok neke druge zemlje imaju legalizovane obe aktivnosti.

Kako izabrati pravu lokaciju?

 Ako zanemarimo onaj materijalni deo pri odabiru same lokacije, ostali kriterijumi uglavnom zavise od vašeg seksualnog afiniteta. Muškarci obično idu na Tajland, Laos ili na već neke proverene destinacije. Žene, a prema nekim istaživanjima, su to najčešće bogate dame u poznijim godinama, se odlučuju za karibske zemlje i zemlje severne Afrike. Gde će ih čekati izvajani mladići sa skrivenim željama – vizom za bolji život. Lezbejke se najčešće odlučuju za Bankok, Lezbos, Pataju ili Bali, gejevi vole Mikonos, a sve češće se i u susednoj Hrvatskoj organizuju krstarenja za gej parove i svingere.

Tamo gde je to legalizovano, neće se libiti da od toga javno i zarade, pa postoje i čitave ture – Amsterdam ima „Meet the Old Hookers Tour”, Firenca “Seks, droga i renesansa: Samo za odrasle”, a Čarlston u Južnoj Karolini ”The Dark Side of Charleston Walking Tour“.

Ko se upušta u ovu “avanturu”?

Kriterijuma zapravo i nema. Učestvuju svi. Ono što je zajedničko za sve jeste nevoljno priznavanje epiteta seks turista. Retko kada se priznaje pravi razlog posete određenih lokacija. A zanimljiv je i podatak, da je Kostarika zabeležila povećanje mlađih muškara kao seks turista.

A kako to sve izgleda na delu?

Kako navodi sajt za promociju seks turizma, na Tajlandu, to zavisi od toga da li ste sa plićim ili dubljim džepom. Postoje čitavi hotelski kompleksi posvećeni ovoj zanimaciji, gde možete uživati u golfu, šetnji privatnim plažama, pogledu na bazen sa krokodilima, a na samom kraju i u onom zbog čega ste tu – seksu! Devojke u hotelima imaju svoje nastupe, a nakon toga ulaze u publiku, gde će naći nekog veselog turistu. Ili će turista naći devojku, a greškom možda nabasa i na momka, na Tajlandu je sve moguće.

Koliko košta ova vrsta turizma?

Zanemarimo avionske karte, cene smeštaja i ostale sitnice, onaj najzanimljiviji deo ovog puta košta između 20 i 100 dolara, bar kada je u pitanju Kostarika, a cena verovatno varira u zavisnosti od aktivnosti.

Postaviće se i pitanje morala ovakve turističke atrakcije. A pre odgovora na ovo pitanje, treba odgovoriti na jedno mnogo bitnije pitanje. Pitanje legalizacije. Da li će se legalizacijom seks turizma smanjiti trgovina belim robljem i eksploatisanje ljudi za seksualne usluge? Veliki broj seksualnih radnika ne radi svoj posao svojevoljno i dobrovoljno, već zato što su prisiljeni na to. Pored toga, seks turizam može biti i izvor mnogih bolesti, 2007. godine u Bankoku je skoro 20 posto seksualnih radnica bilo zaraženo virusom HIVa.

Ukoliko legalizacija seks turizma omogući da se njime bave samo oni koji žele, da uz to imaju zaštitu države, redovne lekarske preglede i plaćeno socijalno osiguranje, onda i ono prvo pitanje morala neće biti toliko sporno, jer svako sa svojim telom može da postupa onako kako on želi i misli da treba.

The post Seks turizam – a gde to?! Amsterdam? appeared first on Portal Mladi.

Možda niste ljubitelj, niti poznavalac klasične muzike, ali za čudo od deteta (Wunderkind-a) – Mocarta ste za sigurno čuli. Još kao dete pokazao je talenat za muziku, što je uslovilo dalji razvoj njegove karijere. Ona je rasla vrloglavom brzinom, ali rana smrt (sa 35 godina) uzrokovala je njen kraj. Između ostalog, grad je po njemu postao večan, jer nosi sećanje na legendu i čoveka sjajnih sposobnosti i neponovljivog talenta. Poseta rodnoj kući Mocarta predstavlja atrakciju i obaveznu stanicu turista.

Nekoliko muzeja, među kojima se ističe Muzej moderne umetnosti ima stalnu postavku austrijske moderne. Sa njegovog krova, gde je smešten i panoramski elitni restoran, pruža se jedinstveni pogled na grad, visoke kule, dvorce, crkve, parkove, reku Salzach, ali i planinske vrhove uvek prekrivene snegom. Iako obrok u njemu nije pogodan za svačiji džep, pogled na panoramu je potpuno besplatan.

Dvorac Festung Hohensalzburg nalazi se na brdu nedaleko od centra grada, do koga se može doći laganom šetnjom ili uspinjačom. U zavisnosti da li je reč o grupi, mladima ili pojedinačnim posetiocima, varira i cena karte odnosno vožnje. Svakako, cena je manje bitna zbog jedinstvenog osećaja koji imate kada dođete na vrh, jer je ceo grad pred vama.

Mirabell dvorac iz 17. veka krije mnoge tajne prošlosti. Posetiocu nudi raskošne barokne vrtove kroz koje može nesmetano da se kreće i uživa u visokim statuama i fontanama podignutim neposredno uz obalu reke Salzach. Mirabell Hall u zamku je popularna sala za venčanja, ali nije dostupna svima. Veliku popularnost kompleks je stekao kao lokacija za snimanje filma „The Sound of Music“, šezdesetih godina prošlog veka.

U Salzburgu je veliki akcenat stavljen i na religiju. Pored crkvi, katedrala i džamija, nedaleko od grada nalazi se Nonnberg Abbey. To je najstariji ženski religijski hram u nemačkom govornom području, koji datira iz 714. godine.

Grad je podeljen na Novi i Stari deo. Godine 1997. UNESCO je Stari grad uvrstio u listu svetske kulturne baštine. Jedna od ulica koja se u njemu ističe jeste Getreidegasse (rimski naziv Iuvavum). Sa pravilnikom koji se od Starih Rimljana poštuje, trgovcima se i danas nalaže da reklame rade od kovanog gvožđa. Stara kaldrma, sa datumom izgradnje ispred neke od kuća, zahtevaju poštovanje svih generacija na minula vremena. Upravo u ovoj ulici je rodna kuća Mocarta, kao i Stara gradska kuća, gde se nalazi najstariji toranj sa satom u Austriji.  

Ulica Steingasse nekada je predstavljala glavnu rutu za transport soli iz Italije. Stara kaldrma, uski prolaz i po koje stepenice, vode do mesta koja su nekada zahvaćena ratom skrivala vojnike i borce, a danas na omiljeno mesto lakalaca i turista. Mnoštvo butika, prodavnica i kafića zadovoljava potrebe putnika koji kroz nju namerno ili slučajno prolaze. Tekstopisac čuvene božićne pesme „Silent Night, Holy Night“ – Jozef Mohr rođen je u ovoj ulici, u kući broj 9.

Manifestacije

U toku godine, Salzburg je organizator skoro 4 000 manifestacija, različitog karaktera, što ga svrstava u evropsku kulturnu prestonicu. Letnji festival je naročito posećen i u toku dva meseca se na više mesta u gradu organizuju predstave, koncerti i opere. Božićni sajmovi na više lokacija u gradu privlače brojne turiste.

Noćni život

U bilo koje doba dana, meseca i godine, grad vrvi od turista i užurbanog stanovništva. Imaju dvokratno radno vreme, kako marketi i prodavnice, tako i ugostiteljski objekti, pa je turistima vrlo teško da se na to prilagode. Ukoliko ne ručate do 17 časova, vrlo je moguće da ćete ostati bez obroka, sve do 19 ili 20 sati, kada se ponovo sve otvara.

Uprkos tome, noćni život vikendom može biti vrlo interesantan. Restorani i kafići, za nešto opušteniju varijantu, kafane, sa tradicionalnom muzikom i kuhinjom, pivnice i pabovi sa rok svirkama za potpuni ugođaj, ili barovi i diskoteke, za ludi provod. Šta god odabrali, sigurno je da nećete ostati ravnodušni. Ono što je neizostavno jeste Saher hotel i kafić sa Saher tortom, Mozzart kuglama i tradicionalnom kafom koja se uz to savršeno uklapa.

The post Simfonija prirodnih boja i dečijih nota – Salzburg appeared first on Portal Mladi.

Malaga je smeštena na najdaljoj tački zapada Mediterana i važi za najrazvijeniji turistički grad u Španiji. Način življenja u Malagi je potpuno u skladu sa morem, muzikom i suncem koje greje oko 300 dana godišnje – opuštajuć, veseo, bučan i očekivano: bez preciziranog radnog vremena. Manje – više je većina prodavnica zatvoreno od dva do šest popodne. Pored ove pauze (za ručak i uživanje u moru), sve radnje se otvaraju od deset sati ujutru, meštani kažu da zbog burnog noćnog života nema potrebe da se ustaje ranije.

Drugi grad po veličini Andaluzije i glavni grad provincije Malaga, okružen planinskim vencima, ima suptropsku vlažnu klimu i prosečnu temperaturu 18 stepeni, a maksimalnu temperaturu dostiže u avgustu kada iznosi oko 25 stepeni. Avgust je takođe najživlji deo godine – vašar se slavi od drugog petka do sledeće nedelje avgusta. Obeležavanjem ulaska  Fernanda Katoličkog u Malagu nakon osvajanja od Arapa, svake godine se na ulicama igra flamenko u španskoj nošnji, pije se alkoholno piće “fino“ i degustira se “tapas“. Pored raznovrsne hrane i pića, mogu se videti i karakterisični andalužanski konji, ali i koride sa bikovima.

Malaga je rodni grad Pabla Pikasa, jednog od najvećih slikara, vajara, crtača i grafičara dvadesetog veka. Zato je u njegovu čast podignut muzej  koji broji oko dvesta dela i ujedno pokazatelj svih njegovih slikarskih faza. On se nalazi pored kuće u kojoj je Pikaso odrastao, na trgu Plaza de la Mersed.

Pored Pikasa, Malaga je rodno mesto i glumca Antonia Banderasa. Banderas je sa četrnaest godina pošao u malu pozorišnu školu u okviru pozorišta Servantes u kojem je 2006. godine projektovan film ,,Put Engleza“ na njegovu inicijativu pošto se ovde snimao. Kao sećanje na svoj rodni grad, otvorio je kafić “El pimpi’‘ u samom centru, a opšte je poznato da je vatreni navijač fudbalskog kluba svog rodnog grada.

Tvrđava La Alkazaba. Izvor: sejours-contacts-linguistiques.com

Visoke zidine tvrđave La Alkazaba ubrajaju se u veličanstvene znamenitosti Malage. U okviru nje se nalazi jedan od najvećih mavarskih muzeja u Španiji. Ulazna vrata, poznata kao “Hristova vrata“, ukrašena su velikim stubovima iza kojih se nalaze arapski vrtovi puni jasmina.

Tvrđava Hiblarfaro, Rimski Teatar, Katedrala Malage, muzej umetnosti Centro de Arte Contemporaneo, Museo Carmen Thyssen, Puerto de Malaga, Picasso Museum, samo su neke od znamenitosti koje ovaj grad čine drugačijim i izuzetno umetničkim. Iza svake znamenitosti stoji priča , pa odlazak u Malagu iziskuje dosta istraživanja i puno doživljaja.

Osim po znamenitostima, Malaga se izdvaja i po svojoj atmosferi-uske mediteranske ulice u kojima su “naslagani“ barovi, kafići, restorani. Uz paelju i tortiju, za specijalitet važi riba spremljena na bezbroj načina, ali se izdvaja “peskaito frito“, odnosno pržena riba u komadićima uz koju se najčešće služe belo vino ili sangrija servirana sa bogatim mediteranskim voćem. Ulice su oslikane raznim grafitima koji predstavljaju prava mala umetnička dela. Tu su i ulični svirači koji svojom muzikom, koliko španskom, toliko i svetskom, doprinose da se ovaj grad, po mišljenju mnogih, naziva i umetnički grad.

The post Obala Sunca: Malaga appeared first on Portal Mladi.