Bilo da ste privučeni magičnim zovom maglovitih visokih planina koje vas mame na istraživanje, pustolovinu i pomeranje sopstvenih granica ili ovo putovanje doživljavate više kao unutrašnji duhovni razvoj uz obilaženje brojnih manastira i upoznavanje svetih ljudi i mesta, Tibet je mesto i za jedne i druge.

Iako su vrhovi Himalaja godinama opčinjavali planinare u želji da osvoje ovu planinu, u duhu stanovnika ovih predela zapravo je suprotna težnja – ne osvajati, nego se potčinjavati. Na prostorima Tibeta oduvek je živeo veoma specifičan narod. Ne samo da se izdvajaju po fizički drugačijim uslovima života zbog proređenosti vazduha visina u kojima žive, nego su se i duhovno uzdigli u odnosu na ostatak čovečanstva. Tibetanci se smatraju najzdravijim i najsrećnijim ljudima na svetu. 

Život Tibetenaca krajnje je jednostavan, toliko da zbrkani komplikovani zapadni um ne može da ga shvati.  Uz svakodnevne vežbe joge, meditaciju i umerenu ishranu, Tibetanci provode svoj život na budističim osnovama. Budizam je u Tibet stigao iz Indije i Nepala u sedmom veku, nakon čega je pretpreo razne uticaje i modifikacije, najviše od strane tantričkog kineskog učenja. Kako se usled ovih različitih uticaja javila izvesna konfuzija među sledbenicima, budisti su se vratili proučavanju izvornih indijskih tekstova. Prevodi sanskrita na tibetanski jezik su tako verni, da su se neki kasnije izgubljeni indijski tekstovi revizirali prema postojećim tibetanskim prevodima. Tibetanski budisti su se međusobno podelili u nekoliko škola: takozvane crvene, crne i žute šešire.

Tibet i Dalaj Lama

Poglavar škole žutih šešira je i sam Dalaj Lama, koji se smatra duhovnim i političkim  vladarom Tibeta. „Lama“ znači učitelj na tibetanskom jeziku, a „dalaj“ okean na mongolskom. Smatra se da se nakon smrti Dalaj Lama reinkarira u telu nekog mladog muškog deteta. Kada se putem određenih testova (prepoznavanje predmeta prethodnog Dalaj Lame itd) otkrije u kom se dečaku reinkarirao Dalaj Lama, dečak se šalje u glavni grad Lasu na školovanje. Školovanje na Tibetu je posebno rigorozno i temeljno. Tokom dvadeset godina proučavaju se logika, etika, kosmologija, epistemologija, nakon čega najistaknutiji monasi dobijaju zvanje doktor filozofije ili laram geša. Titula geše  može se steći samo na četiri velika monaška tibetanska univerziteta, u  hramovima Ganden, Sera, Drepung i Tašilungpo. Vidimo kako su religija i filozofija tesno povezane kod istočnih naroda, za razliku od zapada gde su one strogo suprotstavljene i isključujuće.

Tibet se u istoriji pojavio u sedmom veku kao kraljevina koja je vremenom sve više jačala. Kraljevstvo Tibeta je zbog svog širenja  bilo pretnja za kraljevinu Kinu, pa su se ove dve monarhije spojile kroz brak tibetanskog kralja i kineske princeze, da bi se sprečio rat. Ovaj brak je doneo obostranu korist, međutim na kraju rat nije mogao da se spreči i završio se razdvajanjem Kine i Tibeta  u dve nezavisne države.

Tibet 1239. godine postaje deo Mongolskog carstva, da bi kasnije ponovo stekao nezavisnost kada je carstvo oslabilo. Međutim Mongoli su i dalje nastojali da se mešaju u politiku Tibeta i da ga ponovo prisvoje. To je iskoristila Kina da se umeša između i zauzela se za Tibet kako bi ga oslobodila od Mongola. Sve do početka dvadesetog veka Tibet je bio pod zaštitom Kine, dok ga Kina nije ustupila Britaniji, da bi nekoliko godina kasnije Kina ponovo preuzela Tibet od Britanije.

Tibet je pokušao da stekne nezavisnost od Kine u čemu su ga naravno podržali Britanci. Onda su nastupili svetski ratovi i za neko vreme  Dalaj Lama je neometano vladao Tibetom, jer su velike sile imale preča posla. Međutim već 1951. Kina je ponovo potražila vlast, čime je izazvala ustanak Tibetanaca.  U ovom ustanku  ubijeno je stotine hiljada Tibetanaca, a toliko ih je otprilike i izbeglo u Indiju, zajedno sa Dalaj Lamom koji se tamo i danas nalazi. Spaljeni su hramovi, manastiri, knjige, 10.000 kipova Bude je  porušeno, a Lasa je postala glavni grad „kineske autonomne pokrajine“, dok je  palata Potala pretvorena u muzej narodnog blaga. Ima jedan stih Bukovskog „istorija ponovo pravi budale od ljudi“. Nećemo više o istoriji.

Iako Tibetanci svoju zemlju zovu Bod ili Po, što znači otadžbina, ova zemlja je u svetu poznata pod pojmom Tibet što znači visoravan. Tibet i jeste upravo najveća visoravan na svetu, koja se u proseku  nalazi na 4900 metara nadmorske visine. Najviši vrh sveta Mont Everest (8.488 metara nadmorske visine) nalazi se na granici Tibeta i Nepala. Planina Kailaš uzdiže se na 6.714 m nadmorske visine i  nalazi se na severnom obronku  Himalaja. Sačinjena je od crnih stena i podseća na dragulj, zbog čega su joj Tibetanci dali ime snežni dragulj. Ova planina slovi za sveto mesto – to je sveta planina u religiji Hindusa i Tibetanaca. Hindusi veruju da na vrhu planine obitava gospodar Šiva, jedno od tri glavna božanstva u hinduističkoj religiji. Zbog njenog duhovnog značaja, alpinistima je zabranjeno da se penju na ovu planinu. Svake godine, pripadnici budističke i hinduističke religije iz celog sveta dolaze na hodočašće pod planinom Kailaš. Hodočašće traje oko tri dana, koliko je hodočasnicima potrebno da obiđu jedan krug oko planine, dužine od 52 km. Verovanje je da, kada se obiđe krug oko svete planine, čovek biva pročišćen od svih grehova koje je učinio tokom života.

Glavni grad Tibeta je Lasa, i on predstavlja jedan od najviših gradova na svetu – sa nadmorskom visinom od 3650m. Reč „Lasa“ znači „sveti grad“ na tibetanskom jeziku ili „mesto bogova“. Nalazi se na severnoj obali istoimene reke i ima oko 200.000 stanovnika. Lasa je prepuna sakralnih spomenika, manastira i hramova koji kriju veliko kulturno i versko blago, koje je sačuvano uprkos brojnim ratovima. Jedan od simbola ovoga grada je palata Potala, tradicionalna zimska rezidencija Dalaj Lame. Ta palata nalazi se na vrhu brda Margpori, na Crvenoj planini. Od ostalih lepota Tibeta naveli bismo njegova jezera Gegri Nor, Aportkona, Bezimeno jezero…

Autor: Mirjana Vasiljević

The post Tibet i njegova čarolija appeared first on Portal Mladi.

Ovaj grad je prvi put osnovan 1536. godine, ali je ubrzo 1541. godine bio napušten nakon napada urođenika tako da je grad zvanično, ali po drugi put, osnovan 1580. godine pod nazivom Ciudad de la Santísima Trinidad y Puerto de Santa María del Buen Aire, ali je kasnije ipak skraćen i nazvan današnjim imenom – Buenos Aires. Takođe, zanimljivoj je da je on 45 dana bio pod zastavom Velike Britanije koja ga je okupirala 1806. godine tokom prve invazije. Potrešen mnogim sukobima tokom 19. veka, on je 1880. izdvojen iz provincije Buenos Aires kada su mu proširene granice na bivše gradove Belgrano i Flores, koje su postale njegove četvrti. Posle reforme argentinskog ustava iz 1994. godine, Buenos Aires je postao autonomno područje, a njegov pun naziv glasi Ciudad Autónoma de Buenos Aires.

Buenos Aires ima suptropsku klimu koja u proseku na godišnjem nivou iznosi oko 16 stepeni. Najtopliji mesec je januar, a najhladniji je jul, dok su kiše česte u svako doba godine, a najčešće u martu. Pored kišnih padavina, Buenos Aires je 2007. godine obilovao i snežnim padavinama. Najniža temperatura je iznosila -5.4 °C, a najviša 43.3 °C.

U dolini Pampas,  na ušću reke Rio de la Plata, Buenos Aires važi za poprište različitih stilova i arhitektura koje su većim delom doneli imigranti, pa stoga podseca najpre na nekoliko evropskih metropola – Madrid, Barselonu, a najviše na Pariz. Njegova uređenost, široki bulevari, kockastaste kaldrme i ulice, prostrani parkovi, umetničke galerije, muzeji, građevine sa puno lukova i stubova čine ovaj veličanstveni grad.

Razlog zbog kojeg Buenos aires često porede sa Parizom je što su u vreme izgradnje bile angažovane pariske arhitekte kako bi bili što sličniji Parizu. Iako su u tome uspeli, Buenos Aires je itekako jedinstven i poseban. Sama činjenica da je tango nastao na ovom mestu govori kako je ovo najpre grad strasti i muzike čemu doprinosi veliki broj plesnih dvorana u kojima se održavaju takmičenja u ovom plesu. Ovaj ples potiče iz imigrantskog kvarta “La Boca“, tako da je tango u početku bio mešavina različitih stilova: ples robova iz Afrike, Kube, Francuske, evropske polke, argentinskog ritma, a improvizacija je glavni i neizostavni element kako danas tako i u vreme njegovog nastanka. U početku, tango se izvodio u najnižim slojevima društva i to tajno zato što je bio ismevan i važio je za “prost“ ples. Prvi put je izveden u javnosti u Parizu sredinom dvadesetog veka, a tek kasnije je zaživeo u Buenos Aires-u. Delimično zaslužan za to je i Karlos Gardela koji je poznat po izvođenju pevanog tanga.

Pored muzike i plesa, Buenos Aires je i grad sporta. Navijači ovog grada su svetski poznati po svojim navijanjima. Interesantno je što je ovaj grad jedan od retkih koji ima ukupno pet velikih klubova: Boka Juniors i River Plata, Independiente, Racing Club i San Lorenzo. Glavni stadion Buenos Airesa je Estadio Alberto J. Armando ili kako ga nazivaju “La Bombonera“ koji spada u vlasništvo kluba Boke Juniors. ‘‘La Bombonera’‘ je dobio naziv zbog svog oblika koji podseća na bombonjeru: tri tribine su postavljene u vis, dok je četvrta ravna. Osim za sport, ovaj stadion služi i za održavanje koncerata zbog svog kapaciteta od 49.000 gledalaca i odlične akustike. Iz istih razloga navijači se popularno nazivaju “La doce“ odnosno dvanaesti čovek. Da je ovo  grad sporta, u prilog ide činjenica i da je svetski fudbaler Diego Armando Maradona rođen ovde i ima čak svoju religiju koju su osnovali njegovi navijači.

Buenos Aires je do 1940. godine bio podeljen na 48 kvartova, a novija podela je na 15 opština. Neke od najvećih su Belgrano koji nosi ime po vojskovođi i političaru i važi za deo gde živi viši srednji sloj, zatim La Boca, četvrt koja je nazvana po genoveškoj četvrti Boccadasse, od strane prvih naseljenika, poznata po ulici Caminito koja se ubraja u 15 najlepših svetskih mesta. Caminito u prevodu znači malo šetalište s obzirom na to da je ovo pešačka zona. Ova ulica važi za inspiraciju čuvenog tanga “Caminito’‘ koju je 1926. godine komponovao Juan de Dios Filiberto. Takođe, u njoj možete naići na lokalne umetnike u svako doba dana zbog čega važi za ulični muzej, ali i ulični tango koji je sastavni deo ove jarko šarene ulice, kao i stadion La Bombonera koji je, takođe, smešten ovde. Najnovija gradska četvrt je Puerto Madero koja je izgrađena na mestu bivše luke i nazvana po preduzetniku koji ju je izgradio u 19. veku. Ove i sve ostale četvrti su projektovane pod pravim uglom, tako da u svakom trenutku možete lako da se orijentišete.

Da ovaj grad izuzetno neguje kulturu, vidi se i po broju kulturnih znamenitosti i ustanova kulture. Neke od njih su pozorišta koja većim delom spadaju u vlasništvo grada. Teatro Colon najveće pozorište posle sidnejske opere, Teatro Sarmiento, Teatro Regio, Teatro de la Ribera, Teatro General San Martín i druga. Pored ulaganja u pozorišta, u gradskom vlasništvu su i muzeji umetnosti. Jedan od najpoznatijih je Muzej Evite Peron koja je bila prva dama Argentine i druga supruga predsednika Huana Perona, a koja je najviše poštovana od strane radničke klase, žena i siromašnih zbog čega su u njenu čast i podigli muzej koji je proglašen za nacionalni istorijski spomenik. Pored muzeja umetnosti, sagrađeni su i muzeji istorije, filma, ali i preko dvadeset biblioteka od kojih je najveća Nacionalna biblioteka. Poslednji podaci govore da je u Buenos Airesu snimljeno više od 2000 filmova, a upravo je on postao centar argentinske industrije od kada je Eugene Py snimio film ,,La Bandera Argentina“.

Ovaj grad je takođe poznat po najširoj ulici na svetu koja se ubraja u znamenitosti Buenos Airesa- ulica Avenida 9 de Julio. Njen naziv veliča dan nezavisnosti Argentine, 9. jul 1816. godine. Zbog dužine od oko jedan kilometar, sa po šest traka u svakom smeru, za prelazak ove ulice su potrebna najmanje dva intervala semafora.

Nekoliko najvećih parkova je sagradio francuski arhitekta Charlesa Thaysa koji je svojevremeno bio i njihov upravnik. Neki od njih su Parque Tres de Febrero, Tres de Febrero, Parque Lezama i drugi. Da li zbog veličine parkova ili zbog nečeg drugog ovaj grad je mesto rođenja i jedne profesije: čuvar pasa. S obzirom na to da je ovaj grad pun pasa, ne treba da čudi ako zateknete šetače sa po dvadeset, trideset pasa kako šetaju parkom.

Iako Buenos Aires važi za mesto u kom žive ljudi različitih nacionalnosti, neophodno je da znate španski jezik koji oni izuzetno čuvaju. Pod uticajem dijalekata iz Andaluzije i Murcie, poznat je po nazivu rioplatense espanol. Srdačni i prijateljski raspoloženi, stanovnici Buenos Airesa imaju i svoj način pozdravljanja: poljubac u obraz bez obzira da li se vide prvi put u danu ili ne, a ako se ne poljubite prilikom pozdrava, smatraćete se nepristojnim. Takođe, s obzirom na to da vole odmor, nemojte se začuditi ako u pola dana naiđete na zatvorene prodavnice i puste ulice. Svaki dan je tri, četiri sata predviđeno za popodnevni odmor – “siesta’‘. Ovaj grad bi svakako trebalo doživeti!

The post Taj jedinstveni Buenos Aires! appeared first on Portal Mladi.

Dominikansko stanovništvo čini oko 8,5 miliona stanovnika. Većina  je siromašna, tačnije 80 %, dok ostatak čine izuzetno bogati ljudi. Upravo ta velika razlika između bogatih i siromašnih je jedan od razloga razvijenosti kriminala. Pored raskošnih prirodnih bogatstava, ova atmosfera nesigurnosti je mana ovog podneblja. Iz tih razloga, turističke zone su posebno obezbeđene i ne preporučuje se izlazak iz njih zbog čestih krađa. Zato se život meštana i letovanje turista po mnogo čemu razlikuje, pa tako važi nepisano pravilo meštana da se ostaje u kućama kada padne mrak, dok za turiste u to vreme provod tek počinje.

Tokom cele godine, u čitavoj Dominikani je sunčana i topla klima zbog koje turisti većim delom dolaze iz hladnijih krajeva. Najveća posećenost je od decembra do aprila, kao i letnji period od juna do septembra. Ipak, u ovim krajevima su česte kiše-na severu kišna sezona traje od novembra do maja, dok su na južnom delu kiše zastupljene u letnjim mesecima.

Glavni grad Dominikanske Republike je Santo Domingo ili Sveta Nedelja. U ovom gradu je podignut spomenik i očuvana muzej-kuća u kojoj je Kristofer Kolumbo određeno vreme živeo. On je ostrvo Hispanjola otkrio 1492. godine, a prvo se iskrcao u Santo Domingu. U čast Kolumbovog sina  Dijega, očuvana je tvrđava Alcazar de Colon koju je Dijego sazidao u doba kada je vladao kolonijom, oko 1509. godine. Najposećeniji deo grada je sam centar, Zona colonial, koja je pokrivena kaldrmom i ozidana španskom arhitekturom. Svake noći reflektori oslikavaju svetlosni krst kao simbol Kolumbovog otkrića.

U Santo Domingu je izgrađen i jedan od sedam najvažnijih međunarodnih aerodroma u Dominikasnoj Republici ,,Air Santo Domingo“, poznat kao jedina lokalna avio kompanija koja svojim malim avionima prevozi po ostrvu, a cena leta ne prelazi 50 usd. Ipak, najpopularnije prevozno sredstvo turista su motori kojim se može doći do onih mesta kojima autobusi i automobili ne mogu prići, a kao još jedna prednost, izdvaja se to što ih milicija mnogo ređe zaustavlja.

Prizori kao što su koze na drvetu, škorpioni, bezbroj vrsta kameleona, leptiri veličine šake ali i druge životinje različitih veličina i oblika ne treba da začude. Ova tropska klima je pogodna za njihov rast, pa su tako svi insekti i generalno životinjska vrsta veće nego u drugim krajevima sveta. Takođe, visok nivo vlage u vazduhu izaziva čudesnu vegetaciju koja krasi celu Dominikanu. Sa druge strane, ako zaboravite da iscedite ili osušite nešto od vode, vrlo je moguće da ćete kroz par sati zateći biljku.

Svakodnevnu trpezu čine pasulj, pirinač i meso. Na ulicama se kao glavni specijaliteti izdvajaju isečeno voće, a muzika se čuje sa svih strana. Iako oskudevaju u mnogo čemu, raspoloženje na ulicama je uvek tu! Nasmejana lica, srdačnost, gostoprimstvo i veselje čine energiju ovog podneblja po kojoj su prepoznatljivi u celom svetu. Što se tiče lokalnog prevoznog sredstva, Caro Publico-stari, izlupani automobili, često i na tri točka su glavno prevozno sredstvo.

Tradiciju Dominikane čini i poznat ples i muzika Merenge. Po njihovoj priči, nastao je tako što su crnci tokom ropstva bili okovani, pa su mogli samo da njišu kukovima uz zvukove koji su sami pravili. Tako je ovaj pokret kasnije postao tradicionalni ples koji se i danas izvodi na ulicama, naročito na karnevalima kojim ovo podneblje obiluje. Igra, smeh, dobra hrana, skromnost i radost su glavne obeležja ovog naroda.

Mali broj ljudi živi u gradu, a po prigradskim naseljima, uglavnom se stanuje u zemunicama. Nema trotoara, ali zato postoje jasno obeležena šetališta. Ono što je zanimljivo je to da svaka kuća ili stambena zgrada ima svog čuvara. Na prozorima nema stakla, već samo žaluzine, krovovi su ravni, a zgrade niske-imaju najviše dva sprata zbog vetrova koji su česta pojava naročito u avgustu i septembru koji su jači u južnom delu zemlje. Ovi vetrovi, odnosno uragani, mogu dostići brzinu i do 150 km na sat.

Boka Čika (Bocha Chica) je plaža koja važi za jednu od najlepših na Karibima zbog čistoće vode i ogromnih morskih grebena,  Punta Kana (Punta Cana), smeštena na istočnom delu Dominikanske Republike je prepuna hotela s obzirom na to da je dugačka 32 kilometara. Takođe, plaža Bavaro koja je na listi deset najlepših plaža na svetu, dužine 50 kilometara, izlazi na Atlanski okean i Karipsko more i na njoj se za razliku od prethodne dve može naći više mesta, dok ostrvo Saona garantuje mir i privatnost  s obzirom na to da je skoro nenastanjeno. Kao najpopularnija plaža za ronioce ističe se plaža Sosua između Puerto Plate i Kabarete.

The post Dominikanska Republika: Zemlja koja je očarala Kolumba appeared first on Portal Mladi.

Ostrva Bali

Na kopnu se protežu brojna pirinčana polja, ispresecana rekom i ponekim vodopadom, tropske kišne šume, razne životinje i drevni hramovi. Mala, do skoro nepoznata sela, preko noći su postala svetske turističke destinacije, kako ljubitelja prirode i surfera, tako i zaljubljenih i mladih bračnih parova.

Čiste, uređene plaže, ljubazni domaćini, ukusni zalogaji, prijatni mirisi, zabavni festivali praćeni igrom i ceremonijama na koje turisti iz ostalog dela sveta nisu navikli. Postoji veliki broj prodavnica, restorana, diskoteka, luksuznih hotela (najčešće kategorisanih sa 4 ili više zvezdica) i drugih pogodnosti za opuštanje i uživanje.

Obavezna je poseta parku leptira, parku majmuna, malim turističkim selima, radionicama za pravljenje rezbarija od drveta, draguljarnica. Treba se oprobati u ronjenju, gde će vas očarati bogati podvodni svet, ili u kuvanju balinežanskih specijaliteta, prijavom na specijalizovani kulinarski kurs. Iako je Bali malo indonežansko ostrvo, smešteno između Jave na zapadu i Lomboke na istoku, nudi savršen odmor.

Denpasar

Glavni grad ostrva jeste mesto Denpasar. Njegovo ime potiče od balinežanskih reči „den“ – sever i „pasar“ – pijaca, što bi značilo pijačni grad na severu. Danas predstavlja kulturno sedište ostrva, sa palatom davnih vladajućih porodica, muzejima, galerijama i hramovima. U njemu se nalazi i vazdušna luka, a blizina drugih gradova predstavlja još jedan razlog zbog čega turisti najčešće ovde odsedaju.

Festival umetnosti održava se svake godine u junu u Denpasaru i okolnim selima. Tada je mesto krcato turistima, ali i lokalcima, koji nude svoje proizvode u vidu hrane, slika, figura sa simbolima Indonezije i samog ostrva. Predstave, muzički i zabavni sadržaji daju festivalu posebnu notu.

Ubud

Ubud je smešten 25 kilometara severno od Denpasara. Sastoji se od 14 međusobno sraslih sela, koji poštuju svoju tradiciju, religiju i običaje. Staromodan način gradnje, jednostavan život na selu, kuće sa slamnatim krovovima, obično građene bez zidova i izrazito srećni ljudi jesu ono što se prvo uočava u Ubudu. Centralni deo grada je komercijalizovan i prilagođen potrebama turista, sa diskotekama, ugostiteljskim objektima i prodavnicama.

Šuma majmuna, botanička bašta, palata i muzeji, ali i turističke ture ragledanja ostrva biciklom, pešaka ili rafting rekom Ayung, kao i mogućnost posete hramovima samo su neke od ponuđenih atrakcija.

Sanur

Sanur predstavlja jedno od najranije turistički valorizovanih mesta na ostrvu. Nekoliko muzeja i galerija, hramovi, bašta orhideja, kornjače i kitovi, koji u određenom periodu godine dolaze do obala daju određenu prepoznatljivost mestu. Mogućnost surfovanja i ronjenja, ali i samo uživanje na prvoj uređenoj plaži ostrva Bali ili spa centrima raspoređenim duž obale popularne su aktivnosti.

Hramovi

Iako je Indonezija muslimanska država, ostrvo Bali odlikuje se velikim procentom (preko 90%) hindu vernika. Hramovi podignuti blizu reka, minule gradnje, čuvaju najsvetija božanstva kojima se Balinežani klanjaju. Neki od najznačajnijih hramova jesu:

Tanah Lot – podignut u 16. veku od strane sveštenika koji je došao sa Jave. Izgrađen je na vrhu ogromne stene okružene morem, u čijem se podnožju nalaze zmije-otrovnice. Za njih se veruje da hram čuvaju od zlih duhova i provalnika.

Pura Besakih – nazvan još i „Hram Majka“ predstavlja najveći i najsvetiji hram na Baliju. Sedište mu je na planini Gunung Agung, a do hrama se mora preći preko 1 000 stepenika. Tri glavna hrama posvećena su hindu trojstvu (Šivi, Brahmi i Višnu), dok se oko njih nalazi još 18 manjih hramova.

Plaže

Ukoliko želite da boravite na nekoj od najlepših plaža sveta, onda je ostrvo Bali pravo mesto. Sa jedne strane obale je sitan pesak, prozirno more i šum talasa. Dok se sa druge strane izdižu visoki klifovi iznad morske površine, čineći nesalomivu prepreku vodenoj masi koja uz buku, stvara bele oblake od morske prašine. Kontrast plavetnilu neba i vode, predstavljaju zlatne plaže, zelene šume i polja.

Najpoznatija plaža ostrva jeste Nusa Dua (balinežanski označava dva ostrva). U toku oseke, voda se povlači i nastaje peščani sprud, koji povezuje dva ostrva. Oba ostrva su autentična po velikom broju svetski poznatih hotelskih lanaca, privatnih vila, ugostiteljskih objekata i sportskih terena.

Plaža Dreamland na jugoistoku ostrva, poput plaže Kuta, nešto severnije, predstavlja raj za surfere, zbog jakih morskih struja. Dok je Padang-Padang plaža uvala do koje se dolazi strmim stepenicama, pored visokih stena i drveća sa krošnjama u kojima uživaju majmuni.

Bali je svoju popularnost povećao zahvaljujući knjizi, a kasnije i filmu „Jedi, moli voli“. Ukoliko želite da prošetate prirodno uređenom scenom, uživate u miru, doživite nove avanture, onda je Bali vaša sledeća destinacija. Razmislite…

Korisne informacije:

• Ostrvo Bali  nalazi se na krajnjem jugu Republike Indonezije, koja se sastoji od oko 17 500 ostrva.
• Zvanični jezik je indonežanski, a valuta je rupi.
• Prosečna godišnja temperatura je 27 ̊ C. U periodu novembar – mart padaju monsunske kiše.
• Veći deo stanovništva ostrva ispoveda hinduizam.
• Ngurah Rai International Airport je naziv aerodroma u Danpasaru,  prestonici ostrva Bali.

The post Tropski raj u Indijskom okeanu – ostrvo Bali appeared first on Portal Mladi.

Sedam svetskih čuda

U izboru čuda, učestvovali su svi građani sveta, koji su mogli svoj glas dati putem sms poruke, mejla ili telefonskog poziva. Kako su organizatori kasnije saopštili, ukupno je bilo sto miliona glasova.

A oni su za Sedam svetskih čuda izglasali:

• Hrist Spasitelj, Rio de Žaneiro, Brazil
• Tadž Mahal, Agra, Indija
• Petra, Jordan
• Kineski zid, Kina
• Maču Pikču, Peru
• Koloseum, Rim, Italija
• Čičen Ica, Meksiko

Hrist Spasitelj, Rio de Žaneiro

Brazil

Statua je nastala povodom stogodišnjice nezavisnosti Brazila od Portugala, izgradnja je trajala pet godina, a svečano je otvorena 1931. godine. Ovo je peta najveća statua Hrista u svetu. Konstruisao je arhitekta Hektor da Silva Kosta, a visoka je neverovatnih 38 metara. Hrist Spasitelj je okrenut ka gradu, a kako meštani vole da kažu, jer grli Rio de Žaneiro. Brazil je najveća katolička zemlja na svetu.

Tadž Mahal, Agra

Indija

Tadž Mahal je velelepni simbol ogromne ljubavi i boli šaha Džahana koji je izgradio nakon što je njegova omiljena supruga izdahnula prilikom rađanja njihovog četrnaestog deteta. Izgradnja je trajala više od 20 godina, a mauzolej je gradilo oko 22 hiljade ljudi. Smatra se vrhuncem mogulske arhitekture, a od 1983. godine se nalazi na Uneskovoj listi svetske baštine, gde je oslovljen kao „dragulj islamske umetnosti u Indiji i jedno od univerzalno priznatih remek dela“.

Petra, Jordan

Prestonica Nebatejskog carstva, osvojiva samo sa severa, uklesana u stene, poznata svetu po svojoj kamenoj strukturi. Petra se nalazila na raskršću puteva karavana koji su spajali Egipat sa Sirijom i Arabiju sa Sredozemljem. Svoju najveću slavu, grad je doživeo za vreme vladavine Rimljana. Najpoznatija građevina Petre je Khazne al-Firaun, koju Beduini nazivaju Faraonskom riznicom. Istorije Petre nestaje 105. godine, kada joj Trajan ukida sve privilegije.

Kineski zid, Kina

Sa svojom dužinom od neverovatnih 8851 kilometra predstavlja najveću građevinu na svetu. Izgradrnja je započela u V veku pre nove ere, a uz izvesne prekide i rušenja trajala je do XVII veka. Mnogobrojne su legende i mitovi koji se vezuju za ovaj zid, jedna je da se vidi čak i sa Meseca (što je zvanično potrvrđeno kao netačno), a druga je vezana za ženu po imenu Meng Điang. Meng je otišla u posetu svom mužu koji se tri godine nije vraćao kući pošto je mobilisan za izgradnju zida. Kada je stigla, Meng je imala problema da pronađe svog dragog, da bi nakon toga shvatila da je on umro od iscrpljujućeg rada, ona je tada počela da plače, a njene suze su razrušile zid u dužini od 400 kilometara i dovele je do posmrtnih ostataka njenog muža, koji su bili uzidani u Kineski zid.

Maču Pikču, Peru

Sve do 1911. godine ovaj grad je predstavljao nepoznanicu za ceo svet, kada ga je otkrio američki istraživač Harjam Bingam. Ovaj grad svedoči o neverovatnom carstvu Inka, a današnji arheolozi ističu da je najverovatnije izgrađen kao carski posed ili tajni grad. Grad ima oko 200 građevina, koje su smeštene na terasama oko središnjeg trga. Pojedina istraživanja govore da je grad bio napušten i pre nego što su ga Španci pokorili.

Koloseum, Rim

Italija

Gradnju Koloseuma 72. godine, započeo je car Vespazijan, a osam godina kasnije je završio je njegov sin Tit. Svečano otvaranje Koloseuma trajalo je neverovatnih 100 dana. Flavijev amfiteatar ili nama poznatiji kao Koloseum, ime je dobio po kolosalnoj statui cara Nerona koja se nalazila ispred amfiteatra, a bila je visoka 40 metera. Koloseum broji 76 ulaza. U koloseumu su se održavale borbe gladijatora koje je moglo pratiti čak 50 hiljada gledalaca, a za sve građane Rima ulaz je bio besplatan, međutim ipak je postojala klasna klasifikacija mesta, te su bliže „pozornici“ sedeli car, senatori i magistrati. Današnji izgled Koloseuma, posledica je zemljotresa.

Čičen Ica, Meksiko

U prevodu sa jezika Maja Čičen Ica znači na izvoru naroda. Oblast gde se Čičen Ica nalazi nije bila bogata rekama, ali je sam grad imao tri izvora vode, pa se pretpostavlja da je i po tome dobio svoje ime, jer je okupljao brojne ljude koji su dolazili po vodu. Svoj vrhunac je dostigla oko 600. godine, kada su uništeni drugi centri Maja. Sam grad broji nekoliko velelepnih građevina kao što su Hram ratnika, Igralište loptom i opservatorija, ali najpoznatija među njima jeste El Kastiljo, odnosno Četvrtasta piramida, koje su Maje zvale hram Kukulkan, na čijem vrhu su prinosili žrtve.

The post Sedam svetskih čuda novog sveta appeared first on Portal Mladi.

Ostrvo Čedžu ima bogatu istoriju koja seže sve do doba krede jer je tada vulkan počeo da eruptira, poslednja erupcija zabeležena je pre 800 godina. Uspavani vulkan Halsan smešten je upravo na ovom ostrvu i sa svojih 1950 metara visine najviša je planina u Južnoj Koreji. Na vrhu vulkana (kratera) smešteno je čudesno jezero Baengnokdam koje je nastalo pre 25.000 godina.

Ostrvo je puno „vulkanskim cevima“ koje se nazivaju Geomunoreum, a koje je stvorila lava svojim oticanjem. U takvim „cevima“ nalaze se stalatkiti i zidovi različitih boja usled naslaga ugljenika. Na ostrvu se nalazi i fascinantan podzemna pećina Yongcheon na čijem se dnu nalazi jezero.

Na ostrvu se nalaze brojni fosili kao i brojna arheološka nalazišta ljudskog života iz vremena paleolita, a najpoznatije je Pilemot.  Međutim, čarolija ne prestaje ovde. Oko ostrva se nalazi 360 sitnih vulkanskih ostrva koji ga okružuju, ali i različite bazaltne (stene od magme) formacije i stene. Najpoznatije ovakve formacije jesu Beomseom Islet i Jusangjeolli.

Na ostrvu su pronađene velike statue isklesane u vulkanskom kamenu koje stanovnici nazivaju „Dol hareubangs“. Za statue se veruje da predstavljaju bogove plodnosti.  Ovakve statue moguće je videti duž celog ostrva, a možete ih pronaći u različitim veličinama. Prava su atrakcija među turistima.

Zaštitni znak ostrva je duh poznatiji pod imenom „grand father“ koji je prema verovanju Koreanaca čuvao njihova sela i stanovnike od nesreće i bolesti te se veruje da donosim sreću mladim bračnim parovima kako bi njihovo prvo dete bilo muško, što je za Koreance važno. Mladi bračni parovi zato najčešće biraju Čeonjieon slapove.

Gotjavalova šuma je ostala netaknuta do 21. veka i predstavlja glavni izvor vode za pola miliona stanovnika jer kišnica pada u pukotine zemlje koje je stvorila lava i tu se zadržava. Prema međunarodnoj Ramsarskoj konvenciji ovu šumu smatraju važnim staništem jer na ovom području žive brojne biljne i životinjske vrste. Tu se mogu pronaći više od 200 autohtonih biljaka, 33 endema, osam vrsti vodozemaca, 198 vrsta ptica, 17 vrsta sisavaca i više od 900 vesta insekata. Zato je Čedžu je destinacija iz snova za zaljubljenike u prirodu, geologe, biologe, naučnike, ali i za radoznale turiste.

Ostrvo je prepuno kružnim formacijama koje se nazivaju „oreumi“. Najpoznatiji je Abu Oreum na kome se nalazi jedinstveni prsten sačinjen od drveća. Abu Oreum jedan je od sekundarnih vulkana koji se nalaze na ostrvu.

Na ovom ostrvu smešten je i tematski park „Loveland“ veličine dva fudbalska terena i smešten je oko jezera. Čedžu iz ovog razloga nazivaju i „ostrvo ljubavi“. Tema parka jeste seksualnost u svojim manifestacijama, tako da se u parku mogu videti 140 statue ljudi u različitim seksualnim pozama. Prva statua u ovom parku pojavila se 2002. godine, a park je otvoren 2004. godine. Ovakav park nije slučajan jer mladi bračni parovi često biraju ostrvo za proslavu medenog meseca. Bitno je istaći da je park moguće obići za oko sat vremena, ali je još bitnija činjenica da park mogu da posete samo stariji od 18 godina.

U Muzeju plišanih igračaka možete videti mede iz različitih zemalja. Galerija je podeljena na tri celine: istorijska hala, umetnička hala i izložbenom prostoru projekta. U istorijskoj hali se mogu videti mede od pre sto godina uključujući mede iz različitih scena, popularne mede različitih epoha kao i starinske mede. Mede u liku Mona Lize i Leonarda da Vinčija će svakako privući pažnju. U umetničkoj hali naići ćete na najnovija dela svetskih dizajnera. Takođe, u muzeju možete videti i najmanjeg medu na svetu koji je veliki samo 4,5 milimetara.

Čedžu je najveće ostrvo i najmanja provincija u Južnoj Koreji i udaljeno je 130 kilometara od Koreanskog poluostva, dug je 73, a širok 41 kilometar.  Čedžu je trostruki UNESCO-v pobenik i deo je Svetske prirodne baštine – Globalni Geopark i Rezervat Biosfere. Takođe, Čedžu je 2011. godine proglašen jednim od sedam svetskih čuda, a još od 1966. godine je Nacionalni park.

Ostrvo je bogato zelenilom, predivnim krajolikom, jezerima, vulkanskim plažama, ali i zanimljivim legendama te je idealna destinacija za one koji žele da dožive pravo adrenalinsko putovanje.

The post Ostrvo ljubavi i čuda – Čedžu appeared first on Portal Mladi.

Nekadašnja prestonica Osmanlijskog carstva, zaštićena planinom Uludag, nedaleko od obale Mramornog mora, mesto gde su sahranjene sultanije Hurem i Mahidevran, grad Bursa važi za industrijski i kulturni centar Turske, a njena ekonomija zauzima drugo mesto, odmah posle Istanbula.

Večite gužve na uskim kaldrmama Burse su verovatno zato što ovaj grad broji preko dva miliona stanovnika, što ga čini četvrtim najvećim gradom Turske. Statistike pokazuju da se broj stanovništva povećava za čak 50.000 na godišnjem nivou. Uz to, jako mali broj ljudi odlazi iz odavde, a i što bi kada je broj nezaposlenih nizak, a prosečna plata iznosi oko 13.000 dolara. Takođe, grad vodi računa o beskućnicima za koje se otvaraju državne kuće tokom zime, a uveliko je izgrađen i azil za pse lutalice veličine oko sto hiljada kvadratnih metara.

U centru Burse prostire se Kapali čaršija, dugačka osam kilometara. Čini se kao da je cela čaršija optočena zlatom jer se u svakom izlogu mora naći nešto što sija! Većina izloga ustvari i jesu zlatare, a osim njih nalazi se karakteristična turska svila, kesten i naravno ratluk. U koje god doba dana da se zaputite u čaršiju, naići ćete na puno ljudi, a ukoliko ne probate turski čaj koji se služi na ulicama, kao i da niste bili ovde. Srdačnost grada ogleda se i u tome što ćete uvek dobiti odgovor meštana iako im strani jezici nisu jača strana.

U centru Burse još uvek postoje ostaci Osmanlijskog carstva: kuće stare gradnje, brdovite kaldrme, Saltanat Kapisi – nekadašnja carska ulazna kapija do koje se stiže iz ulice Osman Gazi, brdo Tophane na kojem je Osmanov sin Orhan podigao tvđave, kao i mauzolej Osmanlijske imperije u kojem je očuvana grobnica šest turskih sultana zajedno sa grobnicom Osmana i Orhana Gazija.

Dve najznačajnije i najpoznatije džamije su Velika džamija sa dvadeset kupola, osnovana 1421. godine koju krase kaligrafski ukrasi odnosno posebna tehnika improvizovanog pisanja. Iste godine podignuta je i Zelena džamija u kojoj je sarkofag Mehmeta I. Ona predstavlja oličenje turske arhitekture, ukrašena fajansima, u kompleksu u kojem su medrese, biblioteke i šadrvan za vernike.

Uočljiva je jaka povezanost Burse sa Balkanom. Osim toga što šezdeset posto stanovnika čine upravo balkanci, i sam gradonačelnik Altape je svojim poreklom sa ovih prostora. Svake godine, Bursa organizuje internacionalni pozorišni festival balkanskih zemalja. U to vreme, ceo grad je u znaku festivala jer je kultura možda i najvažniji deo njihove tradicije. On se održava u državnom pozorištu ,,Ahmet Vefik paša“ koje je smešteno u samom centru. Pored toga što broji 350 mesta i što se izvode dve predstave dnevno, sala ovog pozorišta je uvek popunjena.

Najmoderniji skijaški centar sa najdužom žičarom na svetu nalazi se na planini Uludag. Ova žičara je omogućila da se od centra grada do planine visoke 2.453 metara stigne za samo petnaest minuta, a plan je da se sa njom poveže svaki deo grada, uključujući i šezdeset manastira na planini.

Požurite, Bursa čeka na Vas

The post Bursa: biser Bliskog istoka appeared first on Portal Mladi.

Za razliku od nekih drugih američkih gradova koji su uniformisana, bezdušna skupina gigantskih čeličnih konstrukcija, usudićemo se da kažemo da se Njujork od njih izdvaja po tome što sadrži u sebi nešto jedinstveno, poetsko i  psihodelično. Sa  sebi svojstvenom arhitekturom, umetnošću i istorijom, moglo bi se reći da je ceo Njujork zapravo jedna subkultura, jedan grad ni na nebu ni na zemlji, potpuno izlovane stvarnosti, svet za sebe.

Ono što ga karakteriše  je svakako atmosfera koja se ne može preneti ni opisati nego samo doživeti. Doživeti, po mogućstvu noću, kada grad poprima milion svetlucavih bleštavih boja zbog kojih se osećate kao u nekoj trodimenzionalnoj video igrici, paralelnom svetu LSD-ija, dok se oblici raspršavaju u milion kaleiodoskopskih mozaika. U Njujorku pojam prostora dobija jednu novu dimenziju. Osim kvanitatitivnog šoka, da tako nazovemo ovo suočavanje sa ogromnišću zgrada Menhetna, doživljava se, takođe, i kvalitativni šok, odnosno nemogućnost vaših čula da registruju šarenolikost boja i oblika koji se pružaju i rasipaju u milion smerova svuda oko vas.

 Bilo da posmatrate prodavnicu, vrata, prozor ili najobičniju banderu, sve oko vas je ulepšano nekim ukrasom savremene urbane umetnosti. Takođe, osim statičnih dekoracija grada tu su i dinamične, odnosno razni perfomansi i ulični igrači i izlagači,  koji samo dodatno krase sliku grada. Ipak, sa druge strane, Njujork ima i onu nostalgičnu smedju drvenu pohabanu boju pabova, cigala, džeza i bluza, koja izbija izmedju halucinogenih psihodeličnih boja Tajms Skvera. Svakako tu su i čelične boje ozbiljnih važnih institucija. Sve to zajedno živi u jednom gradu. Kako bi Robi Vilijams rekao „so rock&roll, so corporate suit“.

Pre nego što se pobliže upoznamo sa gradom, osvrnućemo se ukratko na njegovu istoriju koja datira još od 17.veka. Na teritoriji današnjeg Njujorka živela su indijanska plemena Algonquian i Lenape. Prva zabeležena poseta Evropljana dogodila se 1524. godine kada je  Giovanni da Verrazzano u službi Francuske uplovio u luku današnjeg New York-a i  to područje proglasio francuskim vlasništvom imenujući  ga Novi Angoulême. Zatim je januara 1525. godine u luku uplovila španska ekspedicija u portugalskoj službi kralju Karlu V. Ucrtano je ušće sadašnje reke Hadson, koju je kapetan tada  nazvao Rio de San Antonio. Ostrvo Menhetn kupljeno je od Indijanaca za 23 dolara, ako je verovati legendama.

Područje između Cape Coda i zaliva Delaware će 1614. godine biti proglašeno za područje Holandije i nazvaće se Nova Holandija, a područje Njujorka Novi Amsterdam koji je osnovan 1625. godine. Novi Amsterdam su osvojili Englezi i 1664. i preimenovali ga u Njujork u čast Vojvodi od Jorka i Olbanija. Holandjani su grad ponovo osvojili 1673., da bi ga posle godinu dana konačno predali Britancima. Od tada Njujork je bio engleska kolonija, sve dok nije stekao nezavisnost 4.jula 1776. Prvih godina po osnivanju New York se nalazio u najjužnijem delu ostrva Manhattan i prostirao se do današnje ulice Wall Street. Na mestu sadašnjeg Wall Street-a nalazile su se zidine koje su odvajale doseljenike iz Evrope od indijanskih plemena. Odatle potiče i ime ove ulice: „zid“.

Svoj najveći razvoj New York je započeo 1867. Pre dolaska evropskih doseljenika New York je bio izrazito brdovito područje. Urbanom gradnjom prirodna topografija je promenjena, prostor je poravnan, a mnogi delovi su dobili nove, veštački napravljene topografske oblike. Manhattan je podeljen u 202 ulice, koje su se prostirale od istoka ka zapadu i 12 avenija, koje su presecale ulice od severa prema jugu.

Danas u gradu Njujork živi 8.175.133 stanovnika, на 800 km², što ga čini najgušće naseljenim gradom u USA. Na širem gradskom području živi približno 19,8 miliona stanovnika. U upotrebi je 800 različitih jezika.

Grad New York pruža se na tri ostrva: Staten Island, Manhattan i Long Island (koji uključuje i gradske oblasti Queens i Brooklyn) i na poluostrvu Bronx. Smešten je na ušću reka Hudson i East River (Istočna reka) u Atlantski okean. Pet gradskih opština ujedinile su se u jedan grad 1898., a svaka od njih ponaosob čini po jedan velegrad. Menhetn ima 1.537.195 stanovnika, ali je najmanja gradska oblast Njujorka sa površinom od 61,4 km², zbog čega ima površinu od 25.800 st/km². Okružen je rekama Hadson i Ist river.

Na Menhetnu se nalazi oko 500 galerija, 150 muzeja, preko 100 pozorišta i 17000 restorana. Od turistički atraktivnih lokaliteta u Njujorku većina njih nalazi se na Menhetnu: Tajms Skver, koga poseti 39 miliona ljudi godišnje, zatim Sentral  Park, Brodvej, Empaier Steit Bilding, Kraisler Bilding, Metropoliten muzej. Osim njih, pomenućemo i Kip slobode, koji se nalazi na Ostrvu slobode i zooloski vrt u Bronksu koji je ujedno  i najveći zoo vrt u čitavoj  Americi.

Jedna od najomiljenijih i najupečatljivijih zgrada Njujorka svakako je Kraisler zgrada i smeštena je na istočnoj strani Menhetna na raskrsnici 42. ulice i Leksington avenije i visoka je 319 metara. Bila je prva zgrada na svetu koja je prešla 1000 stopa u visini odnosno 305 m, dok joj 1931. godine status najveće zgrade na svetu nije oduzela Empire State Building koja je u svetu prepoznatljiva  širom sveta po filmu o King Kongu, visine je 443 m i ima 102 sprata. Empire State Building bila je najviša na svetu skoro 40 godina, da bi je sa tog mesta zbacio Svetski trgovinski centar u Njujorku, koji je srušen u terorističkom napadu 11.09.2001., tako da je Empire State ponovo postala najveća zgrada sveta. Danas je spala na daleko 29. mesto na svetu, a 5. po veličinu u Americi. Empire State je omiljena atrakcija za turiste, jer se sa nje pruža fascinantan pogled na ceo Menhetn. Naš savet je da je posetite neposredno pred zalazak sunca da biste doživeli prelazak dana u noć i smene fascinantnih boja u prelivu reke i paljenje miliona svetala Njujorka.

Osim ove dve fascinantne zgrade na Menhetnu treba obići i Brodvej, ulicu poznatu po brojnim pozorištima. Ukrštanjem Brdoveja sa Sedmom avenijom nastaje najznačajnija raskrsnica na Menhetnu – Tajms Skver. Brodvej je nastao krajem 19.veka, ali sama teritorija naravno ima dužu tradiciju. Naime, ovaj put su koristilli Indijanci za prelaz sa jednog ostrva na drugo. Nedaleko se nalazi i najveći park u Americi – Sentral park, koga godišnje poseti 25 miliona ljudi. Izgradnja je trajala od 1859. do 1873. Vrednost parka procenjena je na 528.8 milijardi dolara.

Površina parka je 3.4 km², dužina 4 km, a širina 0.8 km. Park je stanište 235 vrsta ptica, poseduje svoj zoo vrt, 25 000 drveća i sedam jezera. Omiljeno je mesto Njujorčana za šetnju, džogiranje, jogu, vožnju rolera, skejta i bicikla, kao i razne druge sportove kako na vodi tako i na kopnu. Od 1935. u okviru parka nalaze se i konji sa kočijama koje je moguće  iznajmiti radi vožnje i razgledanja. U parku se organizuju perfomansi, koncerti, predstave, a i često se na ovoj lokaciji snimaju filmovi. Inače, 30% američkih filmova snimljeno je baš u Njujorku. Pored zoološkog vrta u Sentral Parku, postoji i zoološki vrt u Bronksu, koji je najveći u Americi. On se prostire na 265 hektara  i u njemu se nalazi 6.000 životinja.

Kip slobode nalazi se na Ostrvu slobode i poklon je SAD od Francuske u znak prijateljstva 1886. godine. Skulptori spomenika su Frederik Bartodli i čuveni autor Ajfelove kule – Gistav Ajfel. Kip je visok 46 m sa  47-metarskim postoljem, što čini da se vrh kipa nalazi na 93 m iznad zemlje. Kip je težak 205 tona i poslat je iz Francuske brodom u delovima, da bi se u Americi sklapao dve godine. U obimu kip ima 10,6 m. Kruna sa sedam zrakova simboliše slobodu koja treba da žari kroz sedam mora na sedam kontinenata. Kip predstavlja podršku američkom narodu u borbi za nezavisnost  od Velike Britanije.  U sećanje na ovaj čin, u Parizu postoji manja replika Kipa slobode. Godine 1984. statua je uvrštena u svetsku baštinu Uneska. 

Od brojnih muzeja kako iz oblasti nauke tako i umetnosti, pomenućemo samo najpoznatiji i najpopularniji – Metropolitan Museum of Art.  Osnovan je 1872.godine. U njemu se čuva i izlaže jedna od najznačajnijih svetskih kolekcija. Muzej poseduje dva miliona eksponata koja su podeljena  u 19 odeljenja. Godišnje muzej  poseti  5,2 miliona ljudi.

Njujork je jedan od najvažnijih privrednih, ekonomskih, političkih i kulturnih centara današnjice, tako da je idealan grad za posetioce najrazličitijih životnih opredeljenja, ukusa i afiniteta, jer se u njemu može naći za svakoga  ponešto. On savršeno uskladjuje pragmatičnost Amerike, poetiku Evrope i egzotičnost istoka.

The post Kratak vodič kroz Njujork appeared first on Portal Mladi.

Mada neki laik može lako da pomisli da je ova parada, obična šarada i kič, ali varaš se prijatelju. Karneval predstavlja paradu najboljih škola sambe u Brazilu i samo odabranih dvanaest dobija šansu da zanjiše kukovima pred publikom. Ovaj događaj se prenosi u nekoliko zemalja sveta, pošto je ovo jedinstven događaj gde možeš videti vrhunske plesače, najblještavije kostime, najbučniju muziku, ogromnu gužvu, i naravno, najbolje lopove.

Rezervacija hotela je obavezna, nekoliko meseci unapred, kao i karta za sambadrom, a ako čekaš poslednji trenutak, platićeš papreno.

Kako zapravo funkcioniše ta mašinerija?

Za početak, to nije samo puko đuskanje na ulici, već isplaniran događaj do tančina, u kojem se tačno zna ko šta radi. Svaki učesnik ima svoj kostim i ulogu koju je pripremao i uvežbavao godinu dana. Svaka škola sambe izabere temu kojom će se predstaviti na karnevalu. To su obično poznata ličnost, deo brazilske istorije, prirodni fenomen ili istorijska epoha. I sve one predstavljaju paradirajuću, već  unapred pripremljenu rutu.

Na čelu kolone je glavna grupa koju obično predstavljaju dobro uvežbani bubnjari ili ogromni šleperi sa jakim zvučnicima i pevačima na vrhu. Za njima se kreću učesnici svih škola, a to je poprilično velika gomila, s obzirom da jedna škola u proseku ima od 3000 do 5000 učesnika.

Aliiiiiii,

Privlačnost karnevala se upravo krije u mnoštvu razgolićenih lepotica koje senzualno plešu na ulicama. U ritmu vatrene sambe, ljuljaju kukovima i grudima, a to je prizor koji se ne propušta. Ovaj festival moze slobodno da se nazove i parada hiperseksualnosti, jer sve vrca od golih savršeno izvajanih muških i ženskih tela, koja mame i zavode. I postoji jedno pravilo kada je kostim u pitanju “što manje, to bolje”.

Rezultat toga je u proseku 72.000 posetilaca na paradi, što je sasvim solidna cifra.

Zato svi pravac Brazil!!

The post Blud, razvrat ili tradicija – Karneval u Riu appeared first on Portal Mladi.

Grad Mumbaj smešten je na zapadu Indije, na obali Arapskog mora. Kada se uračunaju i predgrađa, broj stanovnika doseže broj od dvadeset miliona, što ga dovodi na prvo mesto liste gradova po broju stanovnika u Indiji.

Istorija grada započinje pre dve hiljade godina, kada se stanovnici naseljavaju na arhipelag “Sedam ostrva”. Do XII veka, gradom su vladale brojne indijske dinastije, koje su zaslužne za izgradnju nekih od najlepših građevina. Od XII veka započinje borba svetskih sila za prevlast nad ovim gradom. Prvo su to učinili muslimanski osvajači, koji će vladati sve do XVII veka, kada prevlast preuzimaju Portugalci, nakon kojih su i Britanci poželeli da dođu na vlast ovog grada, te je sklopljen brak između Čarlsa II i Katarine od Braganze. Nakon Britanaca, kojima je Mumbaj bio od izuzetnog značaja, između ostalog zato što je i sedište Istočnoindijske kompanije bilo upravo u ovom gradu, ovaj grad je postao sedište indijske borbe za nezavisnost od britanske krune.

Brojne civilizacije koje su prošle kroz istoriju ovog grada, ostavile su velikog uticaja na njega, a najlepše od svega je što se taj uticaj može videti i danas, kroz brojne znamenitosti koje krase grad.

No, hajde da počnemo od početka, kako red i nalaže, da ne zbunimo Malu Nevestu, koja je sad navikla na takav tretman:

Gateway of India

Gateway of India je najprepoznatljiviji spomenik u Mumbaju. Izgrađen je u čast posete kralja Džordža V i kraljice Meri. Završen je 1924. godine i danas simboliše ostatke britanske ere. Poslednje britanske trupe su 1947. godine Mumbaj napustile upravo kroz ovu kapiju.

Haji Ali

Haji Ali je impozantna grobnica i džamija. Izgrađena je 1431. godine od strane bogatog muslimanskog trgovca Pir Haji Ali Shah Bukharija, koji je bio inspirisan promenom načina toka života nakon što je posetio Meku, a u njoj se nalazi njegovo telo. Džamija je smeštena u sred okeana, i pristup joj je moguć samo tokom oseke, i to na uskoj stazi dugoj nekoliko stotina metara, u slučaju da posetioci ne mogu da dočekaju povlačenje plime.

Elephanta island

Elephanta island – Ovo malo ostrvo poznato je po hramovima skrivenim u pećinama. Naročito je poznat hram posvećen Shivi. Ovde se može videti statua ovog božanstva. Do ostrva se dolazi brodom koji kreće u blizini Gateway of India.

A pošto smo već u Indiji, a na poziv Male Neveste, naravno nismo smeli propustiti obilazak druge po redu filmske industrije u svetu – Bolivuda. Ovde se svake godine snima veliki broj filmova. A obilazak carstva filma je nezaboravan.

Turističke atrakcije daju posebnu draž svakoj destinaciji, ali ako hoćete neki grad da doživite na pravi način, onda makar neko vreme morate živeti kao stanovnik tog mesta. U tom duhu put nas je doveo do masivne perionice veša na otvorenom. Prizor koji je gotovo neverovatan, hiljade i hiljade ljudi koji peru veš, zajedno.

Za baškarenje i uživanje na obali, odabrali smo dve plaže. Kupali smo se i gledali zalazak sunca na Čovpati plaži, a kada smo rešili da se družimo sa kolegama Male Neveste i da igramo kriket, otišli smo na Juhu plažu.

Ako volite more, leto i plaže procitajte tekst o najromantičnijem ostrvu na svetu OVDE

Mumbaj je veoma živ grad. Ovde se mogu videti brojne znamenitosti, upoznati veoma zanimljivi ljudi. Mumbaj je grad koji odiše Indijom. Ta atmosfera je strana posetiocima koji u ovaj grad dolaze, ali se oni na nju veoma brzo privikavaju.

Mala Nevesto, hvala ti za gostoprimstvo koje si nam ukazala, nadamo se da će i tvoje kolege iz Turske i Južne Amerike, biti isto tako srdačne kao ti. Želimo ti da nam potraješ još minimum pet hiljada epizoda

The post Kad Mala Nevesta uzvrati gostoprimstvo – Mumbaj appeared first on Portal Mladi.