Kratak vodič kroz Njujork

Njujork je nastao ujedninjenjem pet opština, prostire se na tri ostrva i jedno od njih je kupljeno za samo 23 dolara, u njemu živi preko 19 miliona stanovnika i govori preko 800 jezika. Šta još niste znali o Njujorku?

Za razliku od nekih drugih američkih gradova koji su uniformisana, bezdušna skupina gigantskih čeličnih konstrukcija, usudićemo se da kažemo da se Njujork od njih izdvaja po tome što sadrži u sebi nešto jedinstveno, poetsko i  psihodelično. Sa  sebi svojstvenom arhitekturom, umetnošću i istorijom, moglo bi se reći da je ceo Njujork zapravo jedna subkultura, jedan grad ni na nebu ni na zemlji, potpuno izlovane stvarnosti, svet za sebe.

Ono što ga karakteriše  je svakako atmosfera koja se ne može preneti ni opisati nego samo doživeti. Doživeti, po mogućstvu noću, kada grad poprima milion svetlucavih bleštavih boja zbog kojih se osećate kao u nekoj trodimenzionalnoj video igrici, paralelnom svetu LSD-ija, dok se oblici raspršavaju u milion kaleiodoskopskih mozaika. U Njujorku pojam prostora dobija jednu novu dimenziju. Osim kvanitatitivnog šoka, da tako nazovemo ovo suočavanje sa ogromnišću zgrada Menhetna, doživljava se, takođe, i kvalitativni šok, odnosno nemogućnost vaših čula da registruju šarenolikost boja i oblika koji se pružaju i rasipaju u milion smerova svuda oko vas.

 Bilo da posmatrate prodavnicu, vrata, prozor ili najobičniju banderu, sve oko vas je ulepšano nekim ukrasom savremene urbane umetnosti. Takođe, osim statičnih dekoracija grada tu su i dinamične, odnosno razni perfomansi i ulični igrači i izlagači,  koji samo dodatno krase sliku grada. Ipak, sa druge strane, Njujork ima i onu nostalgičnu smedju drvenu pohabanu boju pabova, cigala, džeza i bluza, koja izbija izmedju halucinogenih psihodeličnih boja Tajms Skvera. Svakako tu su i čelične boje ozbiljnih važnih institucija. Sve to zajedno živi u jednom gradu. Kako bi Robi Vilijams rekao „so rock&roll, so corporate suit“.

Pre nego što se pobliže upoznamo sa gradom, osvrnućemo se ukratko na njegovu istoriju koja datira još od 17.veka. Na teritoriji današnjeg Njujorka živela su indijanska plemena Algonquian i Lenape. Prva zabeležena poseta Evropljana dogodila se 1524. godine kada je  Giovanni da Verrazzano u službi Francuske uplovio u luku današnjeg New York-a i  to područje proglasio francuskim vlasništvom imenujući  ga Novi Angoulême. Zatim je januara 1525. godine u luku uplovila španska ekspedicija u portugalskoj službi kralju Karlu V. Ucrtano je ušće sadašnje reke Hadson, koju je kapetan tada  nazvao Rio de San Antonio. Ostrvo Menhetn kupljeno je od Indijanaca za 23 dolara, ako je verovati legendama.

Područje između Cape Coda i zaliva Delaware će 1614. godine biti proglašeno za područje Holandije i nazvaće se Nova Holandija, a područje Njujorka Novi Amsterdam koji je osnovan 1625. godine. Novi Amsterdam su osvojili Englezi i 1664. i preimenovali ga u Njujork u čast Vojvodi od Jorka i Olbanija. Holandjani su grad ponovo osvojili 1673., da bi ga posle godinu dana konačno predali Britancima. Od tada Njujork je bio engleska kolonija, sve dok nije stekao nezavisnost 4.jula 1776. Prvih godina po osnivanju New York se nalazio u najjužnijem delu ostrva Manhattan i prostirao se do današnje ulice Wall Street. Na mestu sadašnjeg Wall Street-a nalazile su se zidine koje su odvajale doseljenike iz Evrope od indijanskih plemena. Odatle potiče i ime ove ulice: „zid“.

Svoj najveći razvoj New York je započeo 1867. Pre dolaska evropskih doseljenika New York je bio izrazito brdovito područje. Urbanom gradnjom prirodna topografija je promenjena, prostor je poravnan, a mnogi delovi su dobili nove, veštački napravljene topografske oblike. Manhattan je podeljen u 202 ulice, koje su se prostirale od istoka ka zapadu i 12 avenija, koje su presecale ulice od severa prema jugu.

Danas u gradu Njujork živi 8.175.133 stanovnika, na 800 km², što ga čini najgušće naseljenim gradom u USA. Na širem gradskom području živi približno 19,8 miliona stanovnika. U upotrebi je 800 različitih jezika.

Grad New York pruža se na tri ostrva: Staten Island, Manhattan i Long Island (koji uključuje i gradske oblasti Queens i Brooklyn) i na poluostrvu Bronx. Smešten je na ušću reka Hudson i East River (Istočna reka) u Atlantski okean. Pet gradskih opština ujedinile su se u jedan grad 1898., a svaka od njih ponaosob čini po jedan velegrad. Menhetn ima 1.537.195 stanovnika, ali je najmanja gradska oblast Njujorka sa površinom od 61,4 km², zbog čega ima površinu od 25.800 st/km². Okružen je rekama Hadson i Ist river.

Na Menhetnu se nalazi oko 500 galerija, 150 muzeja, preko 100 pozorišta i 17000 restorana. Od turistički atraktivnih lokaliteta u Njujorku većina njih nalazi se na Menhetnu: Tajms Skver, koga poseti 39 miliona ljudi godišnje, zatim Sentral  Park, Brodvej, Empaier Steit Bilding, Kraisler Bilding, Metropoliten muzej. Osim njih, pomenućemo i Kip slobode, koji se nalazi na Ostrvu slobode i zooloski vrt u Bronksu koji je ujedno  i najveći zoo vrt u čitavoj  Americi.

Jedna od najomiljenijih i najupečatljivijih zgrada Njujorka svakako je Kraisler zgrada i smeštena je na istočnoj strani Menhetna na raskrsnici 42. ulice i Leksington avenije i visoka je 319 metara. Bila je prva zgrada na svetu koja je prešla 1000 stopa u visini odnosno 305 m, dok joj 1931. godine status najveće zgrade na svetu nije oduzela Empire State Building koja je u svetu prepoznatljiva  širom sveta po filmu o King Kongu, visine je 443 m i ima 102 sprata. Empire State Building bila je najviša na svetu skoro 40 godina, da bi je sa tog mesta zbacio Svetski trgovinski centar u Njujorku, koji je srušen u terorističkom napadu 11.09.2001., tako da je Empire State ponovo postala najveća zgrada sveta. Danas je spala na daleko 29. mesto na svetu, a 5. po veličinu u Americi. Empire State je omiljena atrakcija za turiste, jer se sa nje pruža fascinantan pogled na ceo Menhetn. Naš savet je da je posetite neposredno pred zalazak sunca da biste doživeli prelazak dana u noć i smene fascinantnih boja u prelivu reke i paljenje miliona svetala Njujorka.

Osim ove dve fascinantne zgrade na Menhetnu treba obići i Brodvej, ulicu poznatu po brojnim pozorištima. Ukrštanjem Brdoveja sa Sedmom avenijom nastaje najznačajnija raskrsnica na Menhetnu – Tajms Skver. Brodvej je nastao krajem 19.veka, ali sama teritorija naravno ima dužu tradiciju. Naime, ovaj put su koristilli Indijanci za prelaz sa jednog ostrva na drugo. Nedaleko se nalazi i najveći park u Americi – Sentral park, koga godišnje poseti 25 miliona ljudi. Izgradnja je trajala od 1859. do 1873. Vrednost parka procenjena je na 528.8 milijardi dolara.

Površina parka je 3.4 km², dužina 4 km, a širina 0.8 km. Park je stanište 235 vrsta ptica, poseduje svoj zoo vrt, 25 000 drveća i sedam jezera. Omiljeno je mesto Njujorčana za šetnju, džogiranje, jogu, vožnju rolera, skejta i bicikla, kao i razne druge sportove kako na vodi tako i na kopnu. Od 1935. u okviru parka nalaze se i konji sa kočijama koje je moguće  iznajmiti radi vožnje i razgledanja. U parku se organizuju perfomansi, koncerti, predstave, a i često se na ovoj lokaciji snimaju filmovi. Inače, 30% američkih filmova snimljeno je baš u Njujorku. Pored zoološkog vrta u Sentral Parku, postoji i zoološki vrt u Bronksu, koji je najveći u Americi. On se prostire na 265 hektara  i u njemu se nalazi 6.000 životinja.

Kip slobode nalazi se na Ostrvu slobode i poklon je SAD od Francuske u znak prijateljstva 1886. godine. Skulptori spomenika su Frederik Bartodli i čuveni autor Ajfelove kule – Gistav Ajfel. Kip je visok 46 m sa  47-metarskim postoljem, što čini da se vrh kipa nalazi na 93 m iznad zemlje. Kip je težak 205 tona i poslat je iz Francuske brodom u delovima, da bi se u Americi sklapao dve godine. U obimu kip ima 10,6 m. Kruna sa sedam zrakova simboliše slobodu koja treba da žari kroz sedam mora na sedam kontinenata. Kip predstavlja podršku američkom narodu u borbi za nezavisnost  od Velike Britanije.  U sećanje na ovaj čin, u Parizu postoji manja replika Kipa slobode. Godine 1984. statua je uvrštena u svetsku baštinu Uneska. 

Od brojnih muzeja kako iz oblasti nauke tako i umetnosti, pomenućemo samo najpoznatiji i najpopularniji – Metropolitan Museum of Art.  Osnovan je 1872.godine. U njemu se čuva i izlaže jedna od najznačajnijih svetskih kolekcija. Muzej poseduje dva miliona eksponata koja su podeljena  u 19 odeljenja. Godišnje muzej  poseti  5,2 miliona ljudi.

Njujork je jedan od najvažnijih privrednih, ekonomskih, političkih i kulturnih centara današnjice, tako da je idealan grad za posetioce najrazličitijih životnih opredeljenja, ukusa i afiniteta, jer se u njemu može naći za svakoga  ponešto. On savršeno uskladjuje pragmatičnost Amerike, poetiku Evrope i egzotičnost istoka.