Jedna od najinteresantnijih zemalja sveta, kako zbog specifičnosti svoje geografske pozicije i lepota divlje netaknute prirode, tako i zbog religioznog i duhovnog značaja koji se vremenom samo sve više povećava, svakako je Tibet.
Bilo da ste privučeni magičnim zovom maglovitih visokih planina koje vas mame na istraživanje, pustolovinu i pomeranje sopstvenih granica ili ovo putovanje doživljavate više kao unutrašnji duhovni razvoj uz obilaženje brojnih manastira i upoznavanje svetih ljudi i mesta, Tibet je mesto i za jedne i druge.
Iako su vrhovi Himalaja godinama opčinjavali planinare u želji da osvoje ovu planinu, u duhu stanovnika ovih predela zapravo je suprotna težnja – ne osvajati, nego se potčinjavati. Na prostorima Tibeta oduvek je živeo veoma specifičan narod. Ne samo da se izdvajaju po fizički drugačijim uslovima života zbog proređenosti vazduha visina u kojima žive, nego su se i duhovno uzdigli u odnosu na ostatak čovečanstva. Tibetanci se smatraju najzdravijim i najsrećnijim ljudima na svetu.
Život Tibetenaca krajnje je jednostavan, toliko da zbrkani komplikovani zapadni um ne može da ga shvati. Uz svakodnevne vežbe joge, meditaciju i umerenu ishranu, Tibetanci provode svoj život na budističim osnovama. Budizam je u Tibet stigao iz Indije i Nepala u sedmom veku, nakon čega je pretpreo razne uticaje i modifikacije, najviše od strane tantričkog kineskog učenja. Kako se usled ovih različitih uticaja javila izvesna konfuzija među sledbenicima, budisti su se vratili proučavanju izvornih indijskih tekstova. Prevodi sanskrita na tibetanski jezik su tako verni, da su se neki kasnije izgubljeni indijski tekstovi revizirali prema postojećim tibetanskim prevodima. Tibetanski budisti su se međusobno podelili u nekoliko škola: takozvane crvene, crne i žute šešire.
Tibet i Dalaj Lama
Poglavar škole žutih šešira je i sam Dalaj Lama, koji se smatra duhovnim i političkim vladarom Tibeta. „Lama“ znači učitelj na tibetanskom jeziku, a „dalaj“ okean na mongolskom. Smatra se da se nakon smrti Dalaj Lama reinkarira u telu nekog mladog muškog deteta. Kada se putem određenih testova (prepoznavanje predmeta prethodnog Dalaj Lame itd) otkrije u kom se dečaku reinkarirao Dalaj Lama, dečak se šalje u glavni grad Lasu na školovanje. Školovanje na Tibetu je posebno rigorozno i temeljno. Tokom dvadeset godina proučavaju se logika, etika, kosmologija, epistemologija, nakon čega najistaknutiji monasi dobijaju zvanje doktor filozofije ili laram geša. Titula geše može se steći samo na četiri velika monaška tibetanska univerziteta, u hramovima Ganden, Sera, Drepung i Tašilungpo. Vidimo kako su religija i filozofija tesno povezane kod istočnih naroda, za razliku od zapada gde su one strogo suprotstavljene i isključujuće.
Tibet se u istoriji pojavio u sedmom veku kao kraljevina koja je vremenom sve više jačala. Kraljevstvo Tibeta je zbog svog širenja bilo pretnja za kraljevinu Kinu, pa su se ove dve monarhije spojile kroz brak tibetanskog kralja i kineske princeze, da bi se sprečio rat. Ovaj brak je doneo obostranu korist, međutim na kraju rat nije mogao da se spreči i završio se razdvajanjem Kine i Tibeta u dve nezavisne države.
Tibet 1239. godine postaje deo Mongolskog carstva, da bi kasnije ponovo stekao nezavisnost kada je carstvo oslabilo. Međutim Mongoli su i dalje nastojali da se mešaju u politiku Tibeta i da ga ponovo prisvoje. To je iskoristila Kina da se umeša između i zauzela se za Tibet kako bi ga oslobodila od Mongola. Sve do početka dvadesetog veka Tibet je bio pod zaštitom Kine, dok ga Kina nije ustupila Britaniji, da bi nekoliko godina kasnije Kina ponovo preuzela Tibet od Britanije.
Tibet je pokušao da stekne nezavisnost od Kine u čemu su ga naravno podržali Britanci. Onda su nastupili svetski ratovi i za neko vreme Dalaj Lama je neometano vladao Tibetom, jer su velike sile imale preča posla. Međutim već 1951. Kina je ponovo potražila vlast, čime je izazvala ustanak Tibetanaca. U ovom ustanku ubijeno je stotine hiljada Tibetanaca, a toliko ih je otprilike i izbeglo u Indiju, zajedno sa Dalaj Lamom koji se tamo i danas nalazi. Spaljeni su hramovi, manastiri, knjige, 10.000 kipova Bude je porušeno, a Lasa je postala glavni grad „kineske autonomne pokrajine“, dok je palata Potala pretvorena u muzej narodnog blaga. Ima jedan stih Bukovskog „istorija ponovo pravi budale od ljudi“. Nećemo više o istoriji.
Iako Tibetanci svoju zemlju zovu Bod ili Po, što znači otadžbina, ova zemlja je u svetu poznata pod pojmom Tibet što znači visoravan. Tibet i jeste upravo najveća visoravan na svetu, koja se u proseku nalazi na 4900 metara nadmorske visine. Najviši vrh sveta Mont Everest (8.488 metara nadmorske visine) nalazi se na granici Tibeta i Nepala. Planina Kailaš uzdiže se na 6.714 m nadmorske visine i nalazi se na severnom obronku Himalaja. Sačinjena je od crnih stena i podseća na dragulj, zbog čega su joj Tibetanci dali ime snežni dragulj. Ova planina slovi za sveto mesto – to je sveta planina u religiji Hindusa i Tibetanaca. Hindusi veruju da na vrhu planine obitava gospodar Šiva, jedno od tri glavna božanstva u hinduističkoj religiji. Zbog njenog duhovnog značaja, alpinistima je zabranjeno da se penju na ovu planinu. Svake godine, pripadnici budističke i hinduističke religije iz celog sveta dolaze na hodočašće pod planinom Kailaš. Hodočašće traje oko tri dana, koliko je hodočasnicima potrebno da obiđu jedan krug oko planine, dužine od 52 km. Verovanje je da, kada se obiđe krug oko svete planine, čovek biva pročišćen od svih grehova koje je učinio tokom života.
Glavni grad Tibeta je Lasa, i on predstavlja jedan od najviših gradova na svetu – sa nadmorskom visinom od 3650m. Reč „Lasa“ znači „sveti grad“ na tibetanskom jeziku ili „mesto bogova“. Nalazi se na severnoj obali istoimene reke i ima oko 200.000 stanovnika. Lasa je prepuna sakralnih spomenika, manastira i hramova koji kriju veliko kulturno i versko blago, koje je sačuvano uprkos brojnim ratovima. Jedan od simbola ovoga grada je palata Potala, tradicionalna zimska rezidencija Dalaj Lame. Ta palata nalazi se na vrhu brda Margpori, na Crvenoj planini. Od ostalih lepota Tibeta naveli bismo njegova jezera Gegri Nor, Aportkona, Bezimeno jezero…
Autor: Mirjana Vasiljević
