Jedni je nazivaju ritualom, drugi delom kulture, treći je osuđuju. Otkada postoji tzv. „borba sa bikovima“, odnosno čuvena Korida, suočila se sa velikom popularnošću, ali i sa kontraverzom i kritikama. Kako je ovaj čin koga bismo slobodno mogli nazvati ubilačkim, zapravo stekao takvu popularnost? Zašto biti matador u Španiji nije titula za svakog?
Još od praistorijskog doba, bik je predstavljao životinju koja je služila za žrtvovanje, a sama borba odnosno njegovo korišćenje za nadmetanje, započelo je u manjim selima, a zatim se u 18. veku proširilo na dvorane danas poznate kao Koride. U Španiji ovakvih dvorana ima ukupno oko 70, a jedna od najvažnijih nalazi se u Sevilji. I u drugim državama postoje slična dešavanja, ali prava umetnost Koride, zapravo je našla svoje mesto upravo u ovoj zemlji, gde danas, postoje mnoge škole i akademije koje nude obuku za matadore.
Ko su ustvari matadori?
Matador ili torero predstavlja onog koji u koridi kroz različite poteze stvara vezu sa publikom i prenosi je na bika, odnosno drugim rečima glavni izvođač i onaj koji svojom hrabrošću nosisvu „slavu“. Sam čin borbe matadora predstavlja jednu vrstu performansa, jer tu nema takmičenja kao u pravim sportskim disciplinama. Međutim, moglo bi se reći da tu postoji jedan vrsta psihološke borbe ili zavisnosti za nečim što se zove nadmoć. Da bi neko postao matador, mora da prođe mnoge borbe uspešno, jer na početku su svi matadori samo juniori i tzv. novajlije koji teže ka istom cilju, a to je da postanu pravi profesionalni matadori i da borbe sa mladim i manje opasnim bikovima, zamene sa onima koji su među najsmrtonosnijim. Sam čin ubijanja bika takođe ima svoje osobenosti, jer se u kratkom vremenu matador zapravo dokazuje time što cilja pravo u metu, a to je deo između lopatica bika, odnosno u aortu. To je upravo ono što zahteva disciplinu, vreme i uvežbavanje. Taj momenat u koridi predstavlja „trenutak istine“.
Blizina biku koji je često teži od 460 kg i sposobnost matadora da ne ostane povređen, neke su od osobinaa borbe u koridi. U spektaklu koji se sastoji iz tri dela, svaki matador ima svoje rituale. Borba počinje puštanjem besnog bika u arenu, odnosno bikova koji su posebno uzgajani, izgladnjivani pa i mučeni. Deo koji se naziva faena, predstavlja deo borbe u kojem matador pokazuje svoju veštinu noseći plašt na koplju, najčešće crvene boje. Iako se ova boja povezuje sa slabošću bikova, stvarnost je drugačija. Naime, bikovi su daltonisti i ono što njih ljuti u areni ustvari je sama tkanina, a ne njena boja. Platno se najčešće drži u levoj ruci, dok se mač drži u desnoj. Nakon psihološke borbe, nadmetanja i provociranja bika, jedan od trojice matadora povređuje bika kako bi ga još više naljutio. Svaka korida se završava ubijanjem bika. Mačem, kopljem i banderiljama, što donekle opisuje i sam stil borbe svakog matadora. Ukoliko bik uspe da ponese pobedu, povrede koje njegov rog može da nanese čoveku mogu biti smrtonosne. Nažalost, postoje mnogi primeri koji to i svedoče.
Život za aplauz
Kakav je život jednog matadora, najbolje prikazuje film Izboden ( Gored ), koji je ove godine prikazan na filmskom festivalu Tribeka. U njemu je opisan Antonio Barera-čovek koji je u svojoj karijeri bio najviše puta izboden od strane bika čak 23 puta i pored 17 operacija nastavio je da se bori. On je borbu u koridi opisao kao jednu vrstu opsesije i slabosti za njega. Dramatične scene u ovom filmu vrlo su autentične onim pravim. Mnogi matadori su izjavili da je njihov život drugačiji od drugih ljudi i da ga rizikuju svakim ulaskom u arenu. Strah uvek postoji , pa čak i kod onih koji se godinama bore.
Da li se dokazivanje superiornosti nad bikom zaista može nazvati hrabrošću? Matadori jesu neustrašivi, mnogi ceo život čekaju na svojih pet minuta u areni, cveće koje pada sa tribina i trofeje. Ipak, mnogi borci za prava životinja oštro osuđuju ovakav čin borbe i pokušavaju da istrebe ovaj krvari sport. Sa druge strane, mnogi ga čak gledaju pozitivno jer se u odnosu na primer meseu industrije, bikovima pruža šansa za duži život. Jedan od svetskih poznatih pisaca, Ernest Hemingvej, bio je zaljubljenik u ovu vrstu borbe napisao je i dela na ovu temu pod nazivom “Smrt u popodne“ (1932) i “Opasno leto“ (1959), a jednom prilikom rekao je: „Borba sa bikovima jedina umetnost u kojoj je umetnik u smrtnoj opasnosti“. Da li su matadori heroji ili ubice, procenite sami.
