Možete li zaista promeniti svoju ličnost?

,,Ličnost je neraskidivi sled uspešnih dela.” – F. Skot Ficdžerald

Ličnost nas definiše i predstavlja način na koji komuniciramo sa svetom. Ipak, postoje mnoge teorije o tome šta je stvarno ličnost i kako su osnovni elementi ličnosti oblikovani. Opšti stav je da se ličnost oblikuje u ranim životnim iskustvima i teži da se vremenom stabilizuje. Prema najrasprostranjenijem modelu, postoji pet osnovnih dimenzija ličnosti koji mogu da nas definišu kao pojedince. Svaki od „velikih pet“ obeležja (otvorenost, ekstraverzija, savesnost, saglasnost, neurotizam) imaju obrazac povezanih svari koje oblikuju naše emocije i ponašanje u raznovrsnim situacijama.

Obeležja ličnosti koje imamo kao odrasla bića teže da prevaziđu temperament koji smo imali kao deca i školarci. Slično kao velikih pet faktora ličnosti, postoje različite vrste temperamenta koje teže da se izdignu van interakcije između naše genetike i uticaja odgoja koje primamo kao deca. Takođe, razlike u temperamentu mogu da utiču na to kako staratelji i vršnjaci tretiraju decu. Ovo može biti rezultat dečijih životnih iskustava koje mogu da da ojačaju rane razlike u temperamentu i izgrade vrstu ličnosti koje imaju kao odrasli. To može opet dovesti do razvoja disfunkcionalnih obrazaca ličnosti koji se mogu razviti u velike poremećaje u daljem životu.

Prema tome, promene ličnosti mogu se i dalje javiti i zavisnosti od novih životnih iskustava. Ljudi koji su prešli teške emotivne traume ili događaje koji su im promenili život, mogu takođe da osete značajne životne promene. Čak i društvene uloge koje preuzimamo menjaju ličnost. Novi roditelji ili ljudi koji su mnogo uložili u novi posao mogu se osetiti savesno kako ih njihove nove odgovornosti prisiljavaju da promene način mišljenja, osećanja i sveopšteg ponašanja. Ljudi u novim romantičnim vezama se mogu osetiti savesno vezano za dobrobit svojih partnera kako im se menja pogled na svet. Kako nam se životi menjaju, tako se i naša ličnost oblikuje.

Stoga, jedostavno odrastanje može značiti značajnu promenu ličnosti. Kako postajemo zreliji, uglavnom postajemo više spremni za saradnju, savesniji i razvijamo dublju emotivnu stabilnost. Odrastajući sa sopstvenom samosvesti, naša ličnost može da promeni način na koji vidimo sebe. Imajući ovo u vidu, mnoge metode tretmana rezultovali su bavljenjm poremećajima ličnosti kao što su asocijalni i histrionistički poremećaj ličnosti i uključuju učenje pacijenata kako da promene destruktivne obrasce ličnosti. Ovi modeli se često veoma teško menjaju, ali obično zavisi od toga koliko su ljudi motivisani da pokušaju.

Ali da li većina ljudi zaista želi da menja svoju ličnost? Dok se uglavnom divimo ljudima koji su mnogo ekstrovertniji ili savesniji od nas, koliko nas je zaista spremno da se potrudi kako bi napravio dugoročne promene koje mogu izmeniti karakteristike ličnosti? Prema nedavnom istaživanju psihologa na Univerzitetu u Ilinoisu, većina ljudi je nezadovoljno svojom ličnošću i želeli bi da se promene u pozitivnm smeru. Za svaki od velikih pet faktora ličnosti, samo 13% izjavilo je da je zadovoljno sobom takvi kakvi su.


S obzirom da ljudi mogu da promene elemente ličnosti, činjenice su malo kontroverznije. Mnogi ljudi pokušavaju da promene svoju ličnost bilo kroz savetovanje ili razvojem sopstvenog programa samounapređenja, kao na primer: pohađanje kurseva javnog nastupa kako bi postali društveniji i otvoreniji. Još uvek se diskutuje koliko su efektni ovi pristupi na duže staze. Imajući ovo u vidu, Nejtan Hadson i R. Kris Fralej sa Univerziteta u Ilinoisu su u kampanji Urbana poreknuli studiju da vide da li učesnici istraživanja mogu promeniti merljive aspekte svoje ličnosti.

Njihova studija, koja je nedavno objavljena u „Journal of Personality and Social Psychology“, uključila je dva eksperimenta koristeći odrasle ljude koji su regrutovani sa uvodnih časova psihologije. U prvom eksperimentu, njih 135 učesnika je dobilo informaciju da su deo „studije ličnosti“ koja je trajala 6 nedelja.

Na početku istraživanja, svakom učesniku je predstavljeno velikih pet obrazaca ličnosti gde su sami sebi ocenjivali svaki faktor koristeći onlajn obrazac za ocenjivanje na sajtu istraživanja. Zatim su upitani da odluče koliko obrazaca su želeli da promene tokom istraživačkog kursa. To je podrazumevalo osmišljavanje različitih načina postizanja ove promene i njihov napredak je meren koristeći nedeljne onlajn sesije.

Polovina polovine učesnika u grupi promene ličnosti je učestvovalo u uslovu „plana promene“ u kojem su upitani da popune kratak pisani zadatak na temu “Kako bi izgledala vaša postignuta željena promena… Svrha ovog koraka je da zamislite koju specifičnu promenu biste voleli da napravite.“

U nedeljnim sesijama, podsećani su na svoj cilj i popunjavali su dodatne pisane zadatke kako bi izmerili svoj napredak. Polovina učesnika istraživanja je smeštena u kontrolisanu okolinu i jednostavno im je dato mišljenje o njihovoj ličnosti i njihovim popunjenim zadacima, o tome koji je rezultat šta predstavljao.

U drugom eksperimentu, sa istim brojem učesnika, Hadson i Roberts su ponovili svoju prvi eksperiment ali su se fokusrali na promene u dnevnom ponašanju koje su bile povezane sa obeležjima ličnosti koje su učesnici želeli da promene. Takođe su koristili razumljivije mere za ocenjivanje kako bi ojačali proces promene ličnosti.

Ono što su istraživači otkrili je da su učesnici mogli da naprave značajne promene ličnosti tokom kursa u trajanju od 16 nedelja. Na primer, ljudi koji su želeli da postanu ekstrovertniji testirani su na višu ektraverziju do kraja perioda istraživanja. Uz promene načina na koji su odgovarali na testiranje ličnosti, takođe su prijavili značajne promene u svakodnevnom ponašanju koje se poklapalo sa promenama ličnosti koje su želeli da naprave. Kao na primer, ljudi koji su sebe opisali kao ekstrovertnije do kraja istraživanja prijavili su jednostavniju interakciju sa drugim ljudima i obavljanje dnevnih aktivnosti koje su se poklapale sa njihovom ekstrovertnijom prirodom.


Čak i korišćenjem razumljivijeg plana promene i nedeljnih sesija povećanja energije, trenutna količina promene ličnosti koja se dogodila bila je najumerenija moguća. Uprkos smernicama istraživača, 16 nedelja nije bilo dovoljno dugo da bi se dogodile razumljive promene ličnosti. Ipak, kako Hadson i Fralej ističu obrasci promene mišljenja, osećanja i ponašanja mogu da verovatno dovedu do trajnih promena u različnitim obrascima ličnosti. Jedan od mogućih razloga za ovu vrstu promene je što ljudi često menjaju svoj društveni identitet iz perspektive kako oni vide sebe. Drugim rečima, ljudi koji vide sebe kako se ponašaju ekstrovertnije mogu sebe videti na kraju kao ekstrovertne.

I šta ovi rezultati govore? Tokom trajanja svog života, često postajemo podesniji i savesniji kako emocionalno sazrevamo. Da li je ovo samo prirodan deo starenja ili se naše ličnosti menjaju jer radimo da bi sebe učinili prikladnijima i savesnijima? Shvatanje mogućnosti promene ličnosti može dovesti do efektnijeg tretmana za ljude sa problemima ličnosti pomažući im da prevaziđu otpornost na promenu. Svi pacijenti često ističu da nisu sposobni na promenu kada zapravo nisu voljni ili se plaše da probaju.

Uprkos pozitivnim otkrićima, Hadson i Roberts upozoravaju da su njihovi rezultati bazirani samo na izveštaju i da dužina upotrebljenog vremena je često kratka da bi omogućila trajne promene ličnosti kod mnogih ljudi. I dalje, ljudi uspevaju da menjaju svoje obrasce ličnosti ako su motivisani da to postignu i učestvuju u psihološkim intervencijama koje mogu da pomognu proces promene.

Stoga, razmislite šta biste želeli da promenite kod svoje ličnosti. Reći: „Ne mogu sebi da pomognem“,  izgleda da uopšte nije validan izgovor.

Preveo:  Stefan Zrnovic 

Izvor:  Can you change your personality?

PODELI
Portal Mladi
Portal Mladi je servis koji je nastao kao potreba da se na jednom mestu svakodnevno objavljuju informacije i konkursi sa idejom da se mladi informišu, edukuju i motivišu.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here