Muzički petak: Red hot čili pepers – Papreno putovanje

Još jedan u nizu bendova čija je karijera prešla tridesetu godinu, a čija karijera i dalje traje je i Red Hot Čili Pepers. Bazirani na rok psihodeliji, svoj žanr su oblikovali su uz primese panka, fanka i neizostavno su svrstani među alternativce. Njihovi epski nastupi sa samo jednom čarapom ( i gle šoka, ne na nozi) i dalje se prepričavaju kao najskandalozniji u istoriji rok muzike.

Bend je nastao kao zanimacija srednjoškolcima Entoniju, Hilelu, Fliju i Džeku. Los Anđeles je uvek bio leglo muzičara i poroka, tako da četvorica tinejdžera nisu imali nikakvih poteškoća u zamišljanju rok star karijere. Prvo ime Toni Flou end Madžestik masters of mejhem opstalo je skoro samo na jednoj maloj svirci od tridesetak ljudi. Svirka je prošla fantastično i momci su odlučili da se celom projektu dublje posvete. Menjaju ime u ovo koje ih i danas krasi. Snimaju prvi demo sa šest pesama.

 Prvi album, „ The Red Hot Chili Peppers“,  je ugledao svetlo dana 1984. godine i sam po sebi nije bio materijal koji se traži. Međutim, MTV i radio stanice pomogle su u širenju neobičnog zvuka i album prolazi sa solidnom prodajom. Sami Pepersi nisu bili zadovoljni krajnjim miksom albuma, a turneja je ipak morala da se odradi. Sledeći album „ Freaky Styley“ je upao u „produkcijske šake“ velikog Džordža Klintona koji je svojom magijom ukorenio i stabilizovao fank žicu zvuka RHCP. Kako je slava udarila u glavu, narkotici su postali svakodnevica. Heroin je bio glavna zanimacija članovima benda, a u neku ruku i inspiracija za osećaj koji nosi album. Ovaj zvuk i način rada im je više odgovarao. Album, kao ni prvenac nije ispunio očekivanja i nije se našao na top listama.

Donose odluku da krenu sa radom na trećem albumu. Iako je saradnja sa Klintonom bila sjajna, biraju novog producenta Kevina Levina. Zašto? Levin je i sam bio adikt. Uklopio se savršeno u klub. Diskografska kuća EMI je bendu dala 5.000 dolara da snime demo, od čega su potrošili 3.000 na zadatak, a preostale 2.000 na heroin. Turneja je prošla u izmaglici, i dovela Entonija u stanje „žive kome“. Apsolutno nefunkcionalan, bend ga isključuje na mesec dana u nadi da će se pribrati i da će mu se kreativnost vratiti. Entoni je odradio svoju (prvu) turu rehabilitacije, vratio se optimističan, inspirisan, motivisan i pisao je uz novi i jači zvuk svog benda. Svejedno, snimanje je bilo teško i naporno i pevač se vrlo brzo vratio staroj navici. Konačno, u septembru 1987. Godine izlazi „The Uplift Mofo Party plan“ i konačno dolazi na Top liste. Uspeh je slavljen uz ogromne količine narkotika koji su Entonija ponovo vratili u krize, a ovaj put  sa sobom je poveo i gitaristu Hilela Slovaka koji je posle promotivne turneje preminuo od overdouza. Entoni ovaj šok i gubitak prijatelja nije mogao da podnese i odlazi iz grada. U svom „egzodusu“ napisao je pesmu „This is the place“.

Bubnjar definitivno napušta bend, dok se preostala dva člana pitaju vredi li dalje. Skupljaju snagu i okreću novi list. Potraga za muzičarima je bila i previše glatka pa stoga i neuspešna sve dok im se nije pridružio mladi, talentovani gitarista Džon Frušante koji je bio veliki fan benda i pravi muzičar u svakom smislu te reči. Audicijom su došli i do bubnjara Čed Smita. Hemija između Čeda i Filija je bila momentalna, međutim Entoni nije bio oduševljen hevi metal fazonom koji je Čed „furao“. Postavio mu je uslov da skrati kosu i smanji doživljaj sa bajker izgledom što je Čed odbio. Razgovor nikad više nije ponovljen, skoro izvesno zbog toga što je novi bubnjar skoro bukvalno mogao da pojede pevača! Fantastična četvorka je krenula sa radom. Snimanje četvrtog albuma, „Mother’s milk“ je išlo lakše i jednostavnije, upravo zbog spomenute hemije koja je bila nepresušna.  Leta 1989. I ovaj album je dobio svoju premijeru i mnogo veći uspon na Top listama. Na njemu se nalazi i obrada pesme „Higher ground“ Stivija Vondera koja je svakako doprinela uspehu ovog albuma.

Posle ovakvog uspeha, menjanu izdavačku kuću, EMI za Vorner bradrs. Inspirisani, neumorni, hiperaktivni, brzo su uleteli u proces kreiranja petog albuma. Sa novom diskografskom kućom, konačno su dobili producenta po želji – moćnog Rik Rubina. On je 1987. godine odbio saradnju sa njima zbog zavisnosti članova benda.  Snimanje ovog albuma završeno je u ukletoj kući mađioničara Hudinija. Smišljanje imena je bilo problematično, dok konačno nije odzvonilo u svim ušima – „Blood sugar sex magic“. „Give it away“ i „Under the bridge“ neki od najvećih hitova benda, nalaze su upravo na ovom albumu. Ovim albumom postaju zvezde i nastaju veće tenzije među članovima. Verbalni ratovi između Entonija i Džona postajali su sve učestaliji,  i Džon je za to vreme postao adikt. Sve ovo je rezultiralo njegovim izlaskom iz benda. Na mestu gitarista pronalazio se niz muzičara čiji opstanak nije bio naročito dug.

Najduži staž prelaznog gitariste imao je Dejv Navaro iz benda „Jane’s addiction“ koji se u to vreme razišao sa svojim matičnim bendom i svoju psihodeličnu, a opet „tešku“ harizmu preneo u RHCP.  Tako je i nastao album „One hot minute“ posle pauze od četiri godine.  Album je odisao kako mračni tonovima, tako i tužnijim tekstovima. Lični problemi i gubitak još jednog bliskog prijatelja, Kurta Kobejna, bio je velika inspiracija u nastanku ovog albuma. Kao da je uklet, album je propratilo tek nekoliko koncerata i ostatak turneje je otkazan. Za to vreme, Džon se kompletno izolovao od ljudi i završio na tankoj granici između života i smrti. Na uporno Flijevo insistiranje, Džon odlazi na rehabilitaciju. Početkom 1998. godine, Navaro napušta bend koji se tada nalazi pred raspadom. Jedini spas videli su u Džonu. Ceo povratak, okupljanje i rad na novom albumu bili su iscrpljujući, ali su urodili plodom. Godinu dana kasnije izašao je „Californication“ – album sa obiljem hitova. Turneja im je vratila stari sjaj. U istom dobrom i radnom tempu nastavljali su u predstojećim godinama.

Album „By the way“ iz 2002. godine, nastavio je zlatnim koracima svog prethodnika.  Četiri godine kasnije, izašao je dupli album „ Stadium Arcadium“ na sebi je nosio 38 pesama i stvarao je sliku fantastične kreativne snage. Realnost je bila drugačija. Naporan rad i dugačke turneje unosile su trzavice koje su se ispoljavale na nastupima. U junu 2007. bend je gostovao u Srbiji i taj nastup su domaći fanovi opisali kao veliko razočarenje. Džon ponovo odlazi iz benda, ovaj put trajno. Ostali članovi krenuli su da se bave drugim projektima. Sjajnog Džona zamenio je prosečni Džoš Klinghofer. Kvalitet i kreativnost se primete na celom albumu iz 2011. „I’m with you“. Za ovu godinu najavljen je 2015. i konačno ćemo saznati da li su krize gotove ili je vreme za dužu pauzu.

Preporuka: „Me and my friends“, „Fight like a brave“, „ Knock me down“, „Blood sugar sex magic“, „Give it away“, „Suck my kiss“, „My friends“, „Aeroplane“, „Californication“, „Otherside“, „Scar tissue“, „Get on top“, „By the way“, „Don’t forget me“, „ Venice queen“, „Fortune faded“m „Stadijum arcadium“, „Dani California“, „She looks to me“, „Turn it again“.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here