Nemoj mi reći da ne znaš?!

Neznanje je neznati, a ne – ne znati

Da li je neko propustio čas iz srpskog jezika baš onda kada je na tom času obrađivano pravilno pisanje rečce NE sa glagolima, ili je prisustvovao tom času ali nije mogao da upamti pravila, ili je pak usled nailaženja na nekorektno napisane glagole postao i sam nesiguran i zbunjen šta je ustvari pravilno, pitanja su koja će ostati otvorena. Međutim, hajde da već jednom zatvorimo vrata neznanju kada se radi o rečci NE i glagolima.ne znaš

Ovaj problem, koliko god se o njemu pisalo i govorilo, ne jenjava, kako u pismenim zadacima, tako i u seminarskim radovima, a da ne govorimo o društvenim mrežama. Zato, da upamtimo: rečca NE se, kada stoji uz glagole, piše odvojeno! Dakle, pisaćemo: Ne idem na predavanja vikendom. Ne volim da jedem grašak. Ne mogu verujem šta se upravo desilo! Ne nađoh nijedne cipele koje mi odgovaraju.

Izuzetak od ovog pravila nisu ni glagolski prilog sadašnji, ni glagolski prilog prošli, iako često dolazi do zabune, pravilo ostaje jasno i prilično jednostavno.

Glagolski prilog sadašnji (glagolski prilog nesvršenog vida) je prost glagolski oblik i gradi se dodavanjem nastavka –ĆI na treće lice množine prezenta. Tako dobijamo oblike: pevajući, gledajući, učeći, zabavljajući se, pričajući…dok bi negacija glasila: Nastavila je da čita knjigu, ne obraćajući pažnju na ono što joj govorim. Izašao je na ispit samouvereno, ne sumnjajući da će položiti. Ne poznajući nikoga u tom velikom gradu, Nađa je morala sama da se snalazi.

Glagolski prilog prošli (svršeni prilog) je prost i neličan glagolski oblik. Njega čini osnova radnog glagolskog prideva i sufiks –VŠI: ponudivši, bacivši, počevši…  Kada se osnova radnog glagolskog prideva završava na suglasnik, ispred nastavka –VŠI naći će se samoglasnik A: prešavši, rekavši, stekavši… Sa rečcom NE, primeri bi glasili: Ne uzevši svoj novčanik, Aleksandar je istrčao iz stana. Ne želevši da ga povredi, prećutala je istinu. Doneo je odluku, ne znavši kakve će probleme tom odlukom prouzrokovati. Nastavila je da priča, ne primetivši da je profesor posmatra.

Međutim, kako kaže latinska izreka „Exceptio firmat regulamˮ, što znači da izuzetak potvrđuje pravilo, i ovoga puta nailazimo na određena odstupanja od pravila. Ta odsupanja javljaju se u glagolima: nisam, neću, nemoj i nemam, kada se rečca NE ipak piše zajedno sa glagolima.

Glagol NISAM je negirani prezentski oblik glagola BITI, a njegova promena po licima je sledeća: nisam, nisi, nije, nismo, niste, nisu.

Od glagola HTETI negacija glasi: neću, nećeš, neće, nećemo, nećete, neće, dok je NEMOJ (nemojmo, nemojte) oblik pomoću koga se gradi odričan oblik imperativa.

NEMATI je odričan oblik glagola IMATI i njegova promena glasi: nemam, nemaš, nema, nemamo, nemate, nemaju.

Evo par primera: Odavno te nisam video! Nemoj odlagati obaveze. Da li se nećeš ljutiti ako ti kažem istinu? Neki ljudi nemaju nimalo stida.     

Na kraju, treba naglasiti da se rečca NE uz imenice, prideve i priloge piše spojeno: neprijatelj, nespavanje, nepravda, neznanje, netačan, neverovatan, neprilagodljiv, neumesan, nekadašnji, nekako, nekada, nerado, nenamerno.

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here