Ovo je jedina noć u godini kada na ulicama Beograda možete sresti Hitlera, Egipćane, Plejboj zečice i porodicu Adams kako nasmejani idu ka istom odredištu da bi zajedno plesali uz rege, metal i narodnjake.
To je ona noć kada se održava Tradicionalni KST-ov prednovogodišnji maskenbal.
Prvi ovakav događaj u Klubu studenata tehnike održan je 1974. godine, a već naredne godine nazvan je Tradicionalnim KST-ovim maskenbalom, što se ovakvim nizom od preko 40 godina za redom svakako potvrdilo.
Šta znači jedan ovakav maskenbal gradu kao što je Beograd? Kao prvo, mogućnost da se ljudski duh prikaže u karnevalskoj atmosferi, mestu gde pravila i zakoni ne važe u celosti, pa imamo susret sa nespojivim – četnik pleše s Indijankom, Džoker i Betmen idu ruku pod ruku, a Smrt ćaska sa lekarima. Kao drugo, ljudi vole maskenbale.
Da, to je prilika da budu ono što nisu, a žele da budu. Kao i u životu, ako ljudi te maske nose duže od jedne noći, onda čitava naša stvarnost može postati noć bez sna.
Tokom čitave noći mogli ste slušati rege, muziku sedamdesetih, savremene pop hitove ili da zaplešete u silent disco delu. To znači da niko nije otišao kući nezadovoljan, jer je mogao pronaći nešto po svom ukusu.
Nekoliko hiljada maskiranih ljudi odlučilo je da ovu noć provede bez sna i zabavi se na najvećoj žurci ovog tipa u gradu, koja već 42. put opravdava dobar glas davno započete tradicije.
Izvor fotografija:google.com
Marija Radivojević
