Opera za tri groša

    Godine 1728. Džon Gej piše Prosjačku operu, postavljena je u Londonu i postaje veliki hit. Godine 1920. u Londonu opet oživljavaju komad i predstava ostvaruje rekordan broj repriza, čak 1463. Breht (sa saradnicom E. Hautman i kompozitorom K. Vajlom) godine 1928. adaptira Prosjačku operu. Dobija nov naslov: Opera za tri groša. Premijera Opere za tri groša u Berlinu iste godine. Totalni pogodak. Virus Opere za tri groša se širi na Brisel, Brno, Budimpeštu, Kopenhagen, Geteburg, Ljubljanu, Milano, Moskvu, Njujork, Paris, Prag, Oslo, Stokholm, Tel Aviv, Varašavu, Cirih… 

    U prvoj sezoni više od 50 premijera. Do 1933. već 130 premijera. Do 1937. V. Benjamin beleži već 40.000 izvođenja u celom svetu. Između 1933. i 1945. zabranjena je u nacističkoj Nemačkoj i kvalifikovana kao “degenerisana” umetnost. 50-ih godina XX veka postaje najduže igrani mjuzikl u Americi sa preko 2611 uzastopnih repriza. U sezoni 1986/87 u Zapadnoj Nemačkoj ima deset novih postavki, koliko i Hamlet, ali privlači 174.000 gledalaca, duplo više nego Šekspir. Songovi iz predstave  postaju pop hitovi.

     

    Opera za tri groša
    Foto: Teatar 5

    Bertolt Breht je podario mnogo pozorištu i to ne samo svojim delima već i svojom teorijom glume. Nema pozorišnog umetnika koji bar jednom nije naleteo na Brehtova dela a da nije ostao zapanjen. Dela su mu naizgled jednostavna dok se mladi glumac/ica ne bi upustio u sam rad na delu. Upravo zbog toga su njegova dela bila popularna kroz istoriju modernog pozorišta, jer iako je ostavio jasne smernice kako treba raditi njegova dela glumci širom sveta se muče kako bi uhvatili suštinu koju je Breht zanislio. I sada nakon skoro 100 godina od nastanka Brehtove Opere, ona i dalje puni pozorišne scene širom sveta.

    Pročitajte: Epsko pozorište za početnike 

    Svako pozorište se u jednom trenutku zapita jedno važno pitanje: Da li smo dovoljno zreli za Brehta i da li smo ga dovoljno razumeli? To su se zapitali i članovi pozorišta Teatar 5 u Beogradu, a njihov odgovor možete pogledati na Kamernoj sceni Teatra 5.

    Prosjačka opera ili Opera za tri groša smeštena u London u jeku industrijske revolucije. Delo nastalo kao osuda jednog vremena, jednog sistema, govori o ljudima i njihovim željama da uspeju u svetu kada se ljudski kvaliteti najmanje vrednuju. Priča o ljudima koji pokušavaju na sve načine da plivaju u moru nedaća sa glavom iznad vode a van čizme sistema. Kao i uvek životna sudbina iscrtala je različit  put akterima ovog dela, a njima je ostavila zadatak da se na tom putu snađu. Iako razdvojeni svojim životnim putevima oni ne mogu jedni bez drugih jer jedino tako u simbiozi mogu da opstanu.

    Opera za tri groša
    Foto: Teatar 5

    Kako se popeti na sam vrh uz lestvice životnih merdevina dok manja riba uvek bude pojedena od strane veće? Kako uspeti u svetu gde prijateljstvo i ljubav gube smisao zarad interesa? Šta je potrebno uraditi čoveku kako bi se u njemu probudio primitivni instinkt samoočuvanja?

    Na ova pitanja akteri Brehtove opere odgovaraju na svojstven način proistekao iz iskustva i bremena koje nose. Isprepletani u toj životnoj paukovoj mreži osuđeni jedni na druge staviće svoje prijateljstvo, ljubav i vernost na probu. Da li čovek može da se izdigne iznad svojih primitivnih nagona samoočuvanja zarad ovih životnih vrednosti u toj kobnoj trci sa vremenom kada je vremena za odluku malo?

    Autor teksta: Aleksandar Miljković

     

    PODELI
    Portal Mladi
    Portal Mladi je servis koji je nastao kao potreba da se na jednom mestu svakodnevno objavljuju informacije i konkursi sa idejom da se mladi informišu, edukuju i motivišu.

    POSTAVI ODGOVOR

    Please enter your comment!
    Please enter your name here