Najpoznatije izreke – Pirova pobeda i španska sela

Veliki broj rečenica, koje su u nekoj zanimljivoj i važnoj situaciji izgovorile istorijske ličnosti, postale su izreke. Najpoznatije izreke se najčešće koriste u narodnim govorima, i opstaju vekovima, a retko ko od nas znaće  da objasni kako su one zapravo nastale.

Pirova pobeda – Ovaj izraz se najčešće odnosi na pobedu koja nije nimalo laka. Bitka kod Askula (279. pre n.e.), odigrala se između Rimljana i savezničkih snaga Epira, Taranta, Oskana i Samnita. Pir se borio na snazi savezničkih snaga i pobeđivao u bitkama protiv Rimljana, uz velike gubitke.  Tako je ostalo zabeležena njegova rečenica: “JOŠ JEDNA OVAKVA POBEDA I IZGUBIO SAM!”

Kocka je bačena – (na latinskom jeziku “Alea iacta rest”). Nju je izgovorio rimski vojskovođa i državnik Gaj Julije Cezar (100 – 40 pre n.e.) kada je uprkos naredbi rimskog Senata da položi oružje, odlučio da prođe reku Rubikon ( 49. godine pre n.e.). između Galije i Italije i tako otpočne građanski rat. Otuda se izraz “preći Rubikon” ili “preći preko Rubikona” upotrebljava kada želimo da naglasimo da je nešto čvrsto rešeno i da ne podrazumevamo vraćanje na staro.

Španska sela. Kada je nekome nešto potpuno nerazumljivo ili nepoznato.

Ova konstrukcija je u naš jezik, prema svedočenju Karla Brudora, ušla iz nemačkog jezika. Brudor tvrdi da je taj izraz u nemačkom izrazu prvi upotrebio Johan V. Gete u svom romanu „Jadi mladog Vertera“, a da je u najstarijem srpskom prevodu Branka Mušickog rečenica u kojoj stoji pomenuti izraz glasila ovako: „To su bila za poslanikov mozak španska sela…“ Kasnije je iz literature ovaj izraz prešao u svakodnevni govor.

Takvi su izrazi s istim značenjem stvoreni i u drugim jezicima, npr. u španskom to je grčki za mene, isto kao i u engleskom, ili to je arapski za mene, a u francuskom jeziku to je kineski ili to je jevrejski za mene.

Najpoznatije izrekeMedveđa usluga-  nanošenje velike štete, ponekada i velikog zla, najčešće bez neke loše namere. Ovo je aluzija na basnu Pustinjak i medved koju je prvi zabeležio ruski basnopisac Ivan Andrejevič Krilov. U toj basni se govori o čoveku koji je živeo bez igde ikoga, u šumi. Jednog dana sprijateljio se s medvedom. Dane su provodili zajedno, sve do jednog letnjeg popodneva kada je čovek legao da spava, a medved je kamenom ubio i muvu i svog prijatelja, čoveka. Iz ove basne izraz medveđa usluga prenesena je u običan govor.

O ukusima se ne raspravlja- (“De gustibus non est disputandum”), ukusi su različiti, stoga o njima ne bi trebalo raspravljati. Ali mnogi danas smatraju da ova latinska izreka i nije baš merodavna, i da naprotiv valja raspravljati ne samo o ukusima, već i o drugim stvarima koje okupiraju naš savremeni život. Ukratko, što bi naš narod rekao “Sto ljudi, sto ćudi.” 🙂

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here