Poezija je uvek bila živa ljudska tvorevina pa se nije zatvarala samo među stranice knjige, već je umela da izađe najpre u pozorište a zatim i na radio, televiziju, pa čak i na ulicu. Jednom rečju poezija je stigla svuda gde je stigao i čovek, pa nimalo ne iznenađuje činjenica da se poezija u dvadesetprvom veku preselila i na najpopularniju društvenu mrežu koja u svom nazivu, slučajno ili ne, sadrži reč „knjiga“.
Osim skraćenica omg, lol, ok, na svojim fejsbuk naslovnim stranama svakodnevno čitamo i citate velikana kao i najlepše stihove poezije. Društvene mreže su donele nove mogućnosti da sa drugima podelimo svoje omiljene stihove kombinujući ih sa muzikom ili slikom koja nas na njih asocira kao što su se nekada pisali omiljeni stihovi u spomenarima.
Da poezija na fejsbuku nije samo pojedinačan slučaj pokazuje i činjenica da postoji mnogo stranica posvećenih književnosti uopšte ali i pojedinim piscima. Razgovarali smo sa administratorima stranica posvećenim velikim pesnicima koji se svakodnevno trude da vas obraduju novom pesmom, fotografijom, podacima o vašem omiljenom pesniku…
Igor Varga je administrator stranice posvećene Radetu Draincu. Osim toga, Igor uređuje još nekoliko stranica posvećenim piscima i pesnicima, Branku Miljkoviću, Tinu Ujeviću, Novici Tadiću, Čarlsu Simiću, a i jedan je od pokretača projekta „Poeziranje“.
Olivera Popović je administrator stranice posvećene Desanki Maksimović. Olivera je nastavnik razredne nastave i autor zbirke pesama „Dve obale“, kao i knjige „Poslednji rastanak“.
Kako ste došli na ideju da osnujete stranicu?
Igor: Mali broj ljudi je upoznat sa poezijom i proznim tekstovima Radeta Drainca pa sam odlučio da napravim stranicu pomoću koje ću ljudima pokušati da približim njegov lik i djelo.
Olivera: Može se reći da je stranica nastala slučajno pre četiri godine. „Prelistavala“ sam stranice pisaca i pesnika i shvatila da ne postoji nijedna stranica o Desanki Maksimović koja bi bila dostojna njenog imena i dela.Pomalo sam bila ljuta i razočarana tim saznanjem. Odrasla sam uz pesme Desanke Maksimović, a uz „Opomenu“ i „Strepnju“ bolovala prve ljubavi. Tako, iz revolta, nastade ova stranica.
Ko prati vašu stranicu?
Igor: To su uglavnom mladi ljudikoji se prepoznaju u Drainčevim stihovima, u spoju jednog buntovničkog, modernističkog pjesništva i boemskog života koji je vodio.
Olivera: Stranicu prate osobe svih starosnih grupa. Ima dosta studenata, srednjoškolaca, roditelja učenika do četvrtog razreda (zbog lektire). Najviše je onih koji stranicu prate iz ljubavi prema poeziji.
Zašto je poezija popularna na društvenim mrežama? Da li je to zbog kratke forme, estetskih razloga?
Olivera: Na društvenim mrežama su popularni citati, crtice, kratke priče, stihovi. Ne bih rekla da je poezija popularna zbog svoje kratke forme.
Igor: Mislim da jedan od razloga jeste kratka forma koja je dostupna svima i omogućuje lako i brzo čitanje, ali nažalost – nerijetko i površno.
Da li mlade „mrzi“ da kupe knjigu poezije ili iznajme iz biblioteke ili takve knjige nije lako ni pronaći jer nisu komercijalne?
Igor: Većinu mladih koji su istinski ljubitelji književnosti ne mrzi da potraže ono što ih zanima. Naravno da je do nekih knjiga teže doći jer nisu dostupne širokom broju ljudi, ali ukoliko nešto zaista volite – potrudićete se da to i pronađete.
Olivera: Mladi nemaju kulturu čitanja, knjige su “izašle iz mode“, a knjižare su preplavili neki novi naslovi i pisci. Klasika ima vrlo malo. Ja lično knjige kupujem kod uličnih prodavaca jer jedino tu mogu pronaći ono što me interesuje.
Da li to što prate stranice posvećene poeziji i postavljaju stihove znači da ne čitaju knjige ili da žele da podele sa drugima ono što im se dopada? Da li mislite da postoji neki drugi razlog zašto se poezija preselila na društvene mreže?
Igor: Iako je čitanje intiman čin, gdje najprije upoznajemo kako sebe tako i svijet u kome živimo, putem društvenih mreža imamo mogućnost da na brz i jednostavan način ono što nam se dopada podijelimo sa ostalima. To je prednost i dobra strana društvenih mreža: one su i zamišljene kao platforma putem koje možete da sa ljudima koji su vam prijatelji podijelite vaša razmišljanja i stvari koje volite i u kojima pronalazite dio sebe. Čitanje je, uopšte, divna stvar jer čitanjem i nekog sadržaja koji je loš, tabloidan, pa i čitanjem „šund literature” mi zapravo obogaćujemo sebe jer stvaramo osjećaj razlikovanja estetski lijepog i kvalitetnog sadržaja od onog koji to nije.
Olivera: Ko ne čita poeziju, neće se zadržavati ni na stranicama posvećenim njoj. Drago mi je kad ispod objavljene pesme vidim veliki broj “deljenja“ jer to znači da će, ipak, dosta ljudi videti i pročitati pesmu ili stih.
Da li ponekad mislite da imate veću ulogu u predstavljanju poezije mladima nego što imaju škole? Da li na vašoj stranici mogu da pronađu stihove ili zanimljivosti o pesniku koje u školi neće naučiti?
Igor: Ne mislim da imam veću ulogu od škola koje imaju obavezu da budu nosioci književnog sadržaja koji će predstaviti mladima.Nažalost, dosta pisaca je u školskom programu zapostavljeno i ne pridaje im se pažnja koju zaslužuju. Isitna je da mladi, u formi stranica na društvenim mrežama, veoma često imaju priliku da pročitaju i saznaju više nego što im je to dostupno u školama.
Olivera: U školi smo ograničeni planom i programom, vremenski, ali i izborom pesnika i pisaca. Uloga nastavnika je da razvije ljubav prema poeziji, knjigama, čitanju, a uloga stranica na društvenim mrežama je da pruži to na jednom mestu. Na mojoj stranici pored pesama ima dosta fotografija napravljenih u Brankovini, u muzeju Desanke Maksimović, ima zanimljivosti, kao i blogova (pesme za decu, ljubavne pesme…), a to u školi ne mogu videti zbog nedostatka tehničkih mogućnosti i nedostatka vremena.
Da li vaša stranica podstiče ljude da više čitaju? Da li ih podstiče da se vrate nekim zapostavljenim vrednostima o kojima pesnik govori?
Igor: Iskreno se nadam da je tako. Stranice na fejsbuku i ostalim društvenim mrežama treba da budu samo neka vrsta putokaza ili dopune koja će zaintrigirati čitaoca da se posveti čitanju.
Olivera: Sudeći po komentarima, sigurna sam da ova stranica podstiče ljude da više čitaju i da analiziraju vrednosti o kojima pesnik govori. Da li će se tim vrednostima vratiti, zavisi od ličnosti i karaktera čitalaca.
