Ljudi su od svog nastanka upućeni na prirodu, od nje zavisni, i ne mnogo zahvalni zbog te činjenice. Priroda je dobar prijatelj, i još gori neprijatelj ako se zanemaruje ili uništava od strane njenih podanika, a to smo u ovom slučaju svi.
Kroz istoriju je čovek prolazio kroz mnoge nedaće, kako zbog drugih ljudi i ratova, tako i zbog prirodnih katastrofa, koje su nosile sve pred sobom, uključujući i ljudske živote.
Svakako se u najstrašnije prirodne nepogode ubrajaju poplave, kroz koje uznemirene reke ne biraju žrtve, gutaju sve ono što je čovek stvorio, i šalju na taj način poruku čovečanstvu da smo isuviše mali u odnosu na njih, i na sve ono što nas okružuje, terajući nas da razmislimo o svojim budućim potezima.
Najveće poplave u svetu
Poplave su, nažalost, stvarnost i svuda se dešavaju, razaraju i ostavljaju bez domova mnogo ljudi. Ceo svet se onda trudi i pruža podršku ugroženima, jer svaki deo sveta se nekada suočio sa tim, i zna koju nesreću poplave donose, i koliko života odnose.
Zato smo rešili da se prisetimo 10 najvećih i najgorih poplava koje su pogodile svet, i približimo vam ono kroz šta su drugi narodi prošli.
10. Poplava u Severnom moru
Poplava je počela u junu 1212. godine u Holandiji. Odnela je za sobom oko 60. 000 ljudskih žrtava. Bilo je potrebno preko 6 meseci da se sredi sav haos koji je iza sebe ostavila. Tehnologija u to vreme nije bila dovoljno razvijena kako bi se upozorilo na ciklon, i tako spasilo više hiljada života. Bila je to jedna od najsmrtonosnijih I najstrašnijih prirodnih katastrofa u Holandiji.
9. Poplava sveta Lucija
Ova strašna poplava pogodila je Holandiju i severni deo Nemačke 12. decembra 1287. godine. Ubila je preko 80. 000 nevinih ljudi. Neka od mesta su bila potpuno pod vodom.
8. Poplava na Jangcekjang reci 1911. godine
Odigrala se 1911. godine i predstavlja jednu od najvećih katastrofa koje su pogodile Kinu. Reka Jankcekjang je glavni izvor navodnjavanja i transporta u ovoj zemlji, a ujedno je i najveća hidroelektrana u Kini izrađena baš na njoj. Njeno izlivanje odnelo je za sobom oko 1. 000. 000 žrtava, i ostavila bez domova preko 4. 000. 000 ljudi.
7. Poplava na Crvenoj reci
Crvena reka se izlila 1971. tokom rata u Vijetnamu, i odnela je preko 1. 000. 000 života. Niska nadmorska visina učinila je da efekti ove poplave u gradu Hanoju budu zastrašujući. Stanovnici su pokušali da pravljenjem veštačkih pritoka spreče veće posledice, ali je sav njihov trud propao.
6. Poplava sveti Feliks
Ova katastrofa bila je davnog 5. Novembra 1530. Godine u Holandiji. Većina zemljišta je potpuno zbrisana, a stradalo je preko 1. 200. 000 ljudi. Imovinska šteta iznosila je preko 1. 000. 000 američkih dolara.
5. Poplava na Jangcekjang reci 1935.
Jangcekjang reka je najduža reka u Aziji, i treća najduža reka u svetu. Zbog toga i ne čudi da je njeno izlivanje prouzrokovalo nenadoknadivu štetu, u vidu 1. 500. 000 izgubljenih života. Da nesreća bude još veća, zbog poplave su se širile opake bolesti, kao što su malarija i tuberkuloza, uvećavajući na taj način broj žrtava.
4. Nesreća na Bankjao brani
Bankjao brana je tako napravljena da može da izdrži poplave koje se javljaju jednom u hiljadu godina. Međutim, desilo se da avgusta 1975. godine dođe do poplava kakve se javljaju na otprilike svakih 2. 000 godina, gde je za 24 časa palo kiše koliko u proseku padne za godinu dana. Ovu katastrofu meteorolozi nisu mogli da predvide. Brana je pred nagomilanom vodom popustila, i talas visok 10 kilometara je jurnuo prema ravnici brzinom od oko 50 kilometara na čas. Preko 1. 600. 000 ljudi je ubijeno, a million ljudi je bilo zaglavljeno u vodi devet dana. Zbog ekstremno loših uslova evakuacija nije mogla u potpunosti da se sprovede.
3. Poplava na Žutoj reci 1938. godine
Odigrala se tokom drugog kinesko- japanskog rata i bila je prouzrokovana od strane kineske vlade, koja je smatrala da se rušenjem brane može zaustaviti napredovanje japanskih snaga. Nažalost, zbog ove vojne stategije preko 8. 000. 000 ljudi se udavilo, a veliki deo zemljišta je postao neobradiv.
2. Poplava na Žutoj reci 1887. godine
Žuta reka ili Huangho je izuzetno sklona poplavama zbog širokog ravnog prostranstva oko nje. Poplava koja se odigrala 1887. godine usmrtila je između 900. 000 i dva miliona ljudi, i bukvalno je razorila područje. Zbog niske nadmorske visine, poplava se brzo širila Severnom Kinom, i poplavila područje površine oko 130. 000 kvadratnih kilometara. Kada se voda konačno povukla, utvrđeno je da je bez domova ostalo oko 2. 000. 000 ljudi, a da je od posledica raznih bolesti stradao gotovo isti broj ljudi kao i od same poplave.
1. Poplava na Žutoj reci 1931. godine
Ova poplava smatra se najsmrtonosnijom prirodnom nepogodom koja je ikada zadesila svet. Prema procenama broj žrtava varira od 1 do 4 miliona, a oni koji se nisu udavili, umrli su od gladi i posledica raznih bolesti. Preko 88. 000 kvadratnih kilometara je bilo potpuno, a 21. 000 delimično poplavljeno. Zbog ovog događaja ovu reku često nazivaju ’’Kineska tuga’’.
Ovakve nesreće se, nažalost dešavaju i danas. Iako je tehnologija razvijenija, i može se sprečiti veći broj žrtava, ipak ostaje onaj deo prirode, pred kojim smo nemoćni. Zato me izreka ’’samo najjači opstaju” navodi na razmišljanje o tome ko su ti najjači, i kako se razlikuju od drugih. Po meni, to su oni pametni ljudi koji shvataju značaj brige o prirodi I čuvanja svakog njenog aspekta, jer čuvajući nju čuvaju svoj opstanak na njoj. Zato sve što možemo da uradimo jeste da im se pridružimo, i obezbedimo sebi i budućim pokolenjima mirniju budućnost.
Autorka: Anica Vuković
