Priznanje inostrane diplome za 4 000 dinara

    Do sada su mladi čekali i po nekoliko godina da nostrifikuju svedočanstva o školovanju izvan Srbije i za to plaćali od 24.000 do 108.000 dinara. Od 1. oktobra, do priznanja diplome stečene u inostranstvu za 90 dana.

    Od 1. oktobra počinje sa radom Centar za priznavanje stranih diploma radi zapošljavanja (ENIC/NARIC), a prosvetne vlasti obećavaju da će postupak sada biti brži, jeftiniji i lakši. Do sada, mladi su čekali i po nekoliko godina, procedura ih je koštala više hiljada evra i mnogo živaca, da bi na kraju mnogi odustali da se više nikada ne vrate u Srbiju ili bi proceduru okončali na nekom od privatnih univerziteta.

    studije_slika_vest

    Centar za priznavanje stranih diploma radi zapošljavanja Srbije deo je međunarodne mreže centara za priznavanje inostranih visokoškolskih isprava i biće posebna jedinica pri Ministarstvu prosvete. Priznavanje diploma radi nastavka školovanja ostalo je u nadležnosti fakulteta.

    – Izmenama Zakona o visokom obrazovanju rok za priznavanje diplome je 90 dana od dana prijema urednog zahteva. I cena postupka biće neuporedivo manja, to ćemo videti sa Ministarstvom finansija, ali ne bi trebalo da bude viša od 4.000 dinara – kaže za naš list prof. dr Zorana Lužanin, državni sekretar Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

    Saznaj više: Trenutno dostupne stipendije

    U ovom poslu, rukovodili su se praksom iz okruženja, dodaje, a u Hrvatskoj je, recimo, cena priznavanja diploma oko 40 evra i verovatno će biti ukinuta. Ona kaže da mladi već plaćaju sudski prevod i da nema razloga da se dodatno finansijski opterete.

    Cenovnik na državnim univerzitetima ide od 24.000 dinara za priznavanje diplome osnovnih studija, pa do 54.000 dinara za doktorske studije. Ukoliko su u pitanju strani državljani, cena je od 48.000 do 108.000 dinara.

    Prema rečima naše sagovornice, osim rokova i cene, problem je bio i što se prilikom priznavanja tražio isti ili sličan studijski program.

    Mi smo mala zemlja da bismo imali sve moguće studijske programe, pa se u praksi dešavalo da nostrifikacija „ne prođe” na jednom, ali se završi na drugom univerzitetu. Sada tako nešto ne bi smelo da se dešava – tvrdi Lužanin.

    Zato će ocenjivači biti sa tri različita univerziteta, Komisiju formira ministar, a po potrebi može da se obrati Komisiji za akreditaciju i centru u nekoj zemlji u okruženju. U postupku priznavanja diplome predviđeno je da se proveri da li je akreditovan fakultet i studijski program. Ukoliko se prizna diploma, a nema je u listi zvanja, to zvanje će automatski biti uvršteno u listu.

    Lužanin ističe da je velika pomoć u ovom poslu stigla od Organizacije srpskih studenata u inostranstvu (OSSI), koji su imali dragocene predloge i iskustva svojih članova,a prošli su „hod po mukama” kako bi im se priznala dokumenta stečena van granica Srbije. Ova organizacija je pre nekoliko godina uradila i Komparativnu analizusistema priznavanja stranih diploma u 10 zemalja sveta, a zaključci su postali deo našeg zakonodavstva i uskoro i prakse.

    Oni su zaključili da je neophodno da se razdvoji postupak priznavanja diploma radi nastavka školovanja i radi zapošljavanja, kao i da sva procedura ne bude više samo u rukama univerziteta. Takođe su rekli da je nostrifikacija zastareli termin, jer podrazumeva pretvaranje strane diplome u domaću i da je bolje koristiti termin „priznavanje strane diplome”. Ovaj proces podrazumeva proveru univerziteta koji je diplomu izdao, proveru završenog studijskog programa i verodostojnost diplome.

    Dosadašnja praksa u procesu priznavanja diploma, na osnovu iskustava onih koji su to uradili i podaci univerziteta značajno se razlikuju. Tako u Rektoratu Beogradskog univerziteta tvrde da ukoliko kandidat preda kompletnu traženu dokumentaciju, postupci priznavanja diploma radi nastavka obrazovanja po pravilu ne traju duže od nekoliko sedmica, a radi zapošljavanja – do nekoliko meseci.

    Priče iz života su, međutim, potpuno drugačije. O tome govori Jovana Ružičić, koja je pre više od pet godina po povratku iz SAD osnovala grupu „Povratnici”, u kojoj je danas 850 uglavnom magistara i doktora nauka sa svih kontinenata i iz svih struka: „Na osnovu iskustva naših članova, povratnici se dele na tri grupe: oni koji su pokušali da nostrifikuju dokumenta i odustali posle nekoliko godina, one koji su to uradili za velike pare na privatnom fakultetu i one koji su sve završili preko veze, bez stresa i veoma brzo”.

    Podaci Srpskog siti-kluba, koji okuplja oko 1.600 mladih i u proseku imaju 30 godina, visoko obrazovanje i znaju bar tri jezika, govore da su se zahtevi njihovih članova rešavali u roku od dve do 10 godina. Oni priznaju da je bilo i onih koji su nostrifikaciju završavali za od četiri do šest meseci, ali i onih koji su čitav posao na kraju okončali na privatnim univerzitetima i za to plaćali i do 2.000 evra.

    ———————————————————————–

    Problematične SAD, VB i arapske zemlje

    Iskustvo Rektorata BU iz prethodnog perioda govori i da se najveći procenat odbijenih zahteva odnosi na priznavanje diploma radi nastavka školovanja, koji su podnosili studenti iz arapskih zemalja. Problema ima i sa diplomama koje su stečene u Americi i Velikoj Britaniji, što nije karakteristika samo za Srbiju već i za sve druge zemlje, budući da je u ovim državama drastično različit sistem školovanja.

    Autorka: Sandra Gucijan
    Izvor: Politika

    POSTAVI ODGOVOR

    Please enter your comment!
    Please enter your name here