Da li biste voleli na kratko da zavirite u privatne odaje mnogih poznatih naučnika, književnika i biznismena koji su postali poznati zahvaljujući svojim delima u prošlosti? Da, makar na kratko, spoznate kako su izgledala mesta u kojima su upravo nastajala mnoga od njihovih dela?
To nisu bila samo mesta za stvaranje i razvijanje novih idejaveć i mesta koja su bila njihov drugi dom, jer su mnoga bila odvojena od samog mesta stanovanja. Spremite se i pođite u obilazak kroz naredne fotografije. Neke od njih će vas verovatno inspirisati, a možda i saznate tajnu uspeha ovih ljudi. U svakom slučaju, upotrebite maštu.
1. Klod Mone bio je poznati francuki impresionista koji je uz igru svetlosti i kombinacijom tonova stvorio mnoga poznata dela. Zahvaljujući njegovoj slici „Impresija, rađanje sunca“ impresionizam je i dobio ime.
Slikao je pejzaže i bio je jedan od prvih koji je svoj atelje preneo u prirodu, smatrajući da se slika počinje raditi i da treba da se završi napolju.
Svoj talenat za umetnost je pokazivao još od malena, praveći karikature svojih nastavnika iz osnovne škole, a zanimljivo je to da se njegovi roditelju nisu slagali u pogedu njegove kreativnosti, pa je tako otac Monea mrzeo sve njegove crteže. Njegova najveća inspiracija za slikanje bila je njegova žena a Mone je sebe opisao kao običnog prosečnog momka, koji samo želi da zaradi za svoju porodicu. Ta skromnost upravo mu je i donela veliku slavu, sa preko 30 godina rada.
2. Sigmund Frojd – čuveni otac psihoanalize iz Austrije, bio je lekar i psihijatar. Zajednički pojam za sve njegove ideje koje su se zasnivale na hipotezi o ljudskoj prirodi, naziva se frojdizam. Međutim i pored višegodišnjeg istraživanja ženske psihe, otkrio je da nikada ustvari nije sazanao šta žene zaista žele.
Iako mu je zbog zdravstvenih problema pušenje bilo zabranjeno, on je smatrao da ono podstiče njegovu kreativnost. Imao je kolekciju veoma čudnih teorija o ljudima i da je kokain lek umesto droge, jer ga je on upravo i konzumirao koristeći ga u eksperimentalne svrhe. Kada se nije bavio proučavanjem ljudske psihe, voleo je da provodi vreme planinareći u prikupljajući pečurke.
3. Prema mnogima najbolji pisac ikada, Lav Nikolajevič Tolstoj bio je ruski realista, esejist i moralni filozof poznat po delima „Ana Karenjina“ i „Rat i Mir“. Kao što je to očekivano od pisaca i književnika, njegov radni prostor bio je prenatrpan knjigama.
Sa 18 godina, počeo je da piše dnevnike u kojima pravio listi stvari kojih bi se pridržavao, poput da uvek bude čestit, da uvek održi datu reč, da se probudi u zoru i vežba, da ne pije, da se ne kocka, ne ulazi u dugove, da nauči kineski i još mnogo toga. Međutim, nijedne se nije uspeo pridržavati ali ih je i dalje pravio. Zanimljivo je i to da je umro na železničkoj stanici, koja je bila mesto stradanja i jedne od njegovih junakinja – Ane Karenjine.
4. Visnton Čerčil – britanski političar i premijer Ujedinjenog kraljevstva, vojnik, ratni dopisnik i autor mnogih knjiga. Iako nije imao dara za umetnost, često je voleo da nešto naslika. Igrao je i polo do svoje 25 godine,a voleo je i da svira gitaru. Postao je nobelovac 1953. godine, dobivši nagradu za književnost.
Omiljeni deo dana bio mu je veče, jer je tada u svom studiju, uz mnoštvo cigara i pića, sedeo, pisao i diktirao svojim sektretaricama mnoge planove. Za njega nije bilo odmora.
5. Stiven Džobs – jedan od osnivača i za života, glavni rukovodilac Apple kompanije. Njegova glavna želja bila je da postane budistički monah, pa je tako jedno vreme proveo u tom okruženju kao zen budista. Bio je disleksičar i opsednut kaligrafijom i različitim tipovima fonta.
Najviše je voleo da nosi farmerice marke Levi’s, pa je tako posedovao više od 100 pari. Iako nije završio koledž, bio je sjajan preduzetnik i pronalazač koji je doprineo širenju popularnosti ličnih računara.
6. Čarls Robert Darvin svima poznat kao engleski naturalista koji je postavio temelje moderne teorije evolucije. Bavio se mnogim prirodno istorijskim projektima i objavio je brojne knjige o poreklu čoveka i prirodnoj selekciji.
Rođen je na isti dan kao i Abraham Linkoln, a zanimljivo je to da, iako se školovao da bude lekar, nije podnosio krv. Svako veče sa svojom suprugom Emom, inače svojom rođakom, voleo je da igra igrice. To je bila njegova svakodnevna rutina, za koju je smatrao da je korisna za mnoge bolesti kod odraslog čoveka. Bio je veoma religiozan i čvrsto je verovao da je duša besmrtna.
